DRUGARSTVO

Zdravo drugari,mada vas nesto nema......haaaaaaaa......GDE STE BRE?

OPOMENA

cUJ,RECI CU TI SVOJU TAJNU:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Mogu mi se uciniti
duboke i meke
oci neke
sasvim obicne..

Saska-slatkica:

Stvarno mi se svidja tema...Drugarstvo...Ponekad zna biti...ufff...Ja imam veliki problem... Decku koji mi se prije pravo svidjao i trebali smo se smuvati ali nismo se sada svidja moja najbolja drugarica, i rekao joj je da meni ne kaze...STA DA RADIM????

Kliknite za proširenje...

Saska! ti si svoju sansu propustila sto se tice tog momka, rekao je to tvojoj najboljoj drugarici samo zato sto je bio siguran da ce ona to da ti ponovi a u slucaju da nisi razumela to bi znacilo "pusti nas da budemo sami" a ti trazi drugog momka i sledeci put ne propustaj sansu zivot je kratak i uzivaj u svakom trenutku.

eh, drugarstvo...imala sam puno dobrih drugarica, a sada se svelo na samo 1 koja je ok. cinis svima, naviknes ih, a posle....ne znam sta vise da kazem..mislim, imam ih dosta, ali pravih prijatelja i ne bas.

Dobro jutro drugari!
Pa znas kako mozda je bolje i tako ,imati jednu ali OK,nego gomilu a sve se nesto foliraju ,kapiras. 8-) maca26

Pozz.

Drugarstvo je i kada si ti drug a onaj drugi nije.

drugarstvo je kada zna sve tvoje tajne....

Veseli i dobri ljudi traze prijateljstvo,
a rdjavi jatake i ortake.
~Ibn Zafor~

j-a-c-a:

Ja da vam pozelim dobro druzenje i dobro dosli na ovu temu!!!
Za pocetak hocu da kazem da sam jako naivna sto se tice drugarstva....svima bi izasla u susret i pomogla onoliko koliko je u mojo moci.
ali nazalos ljudi takvu vrstu zloupotrebljavaju i meni se to nesvidja..zato pisem vama u nadi da ovde postoje osobe za dobro i opusteno druzenje,da negledaju na materjalno stanje,na skolsku spremu,na lepotu itd. vec iskreno drugarstvo. 8-) 8-) 8-)

Kliknite za proširenje...

Za pocetak pozdrav svima.....
I ja imam slicna iskustva, na zalost ( ili mozda srecu). Tema je super, srecno, da ne dosadjujem prvim javljanjem ali bice ovo divno mesto za trenutke iskrenosti ( da ne kazem licne ispovesti).

mikica

Da vam isprica jednu pricu istinitu naravno.
Kazu da drugarstvo nepostoji izmedju zene i muskarca,nije tacno postoji i to jos bolje lepse i mozda cvrsce. Ja sam imala druga koji mi je bio sve,nazalost nije vise sa nama ,zemlja ga pokriva vec 3 dugih godina. On je bio mozda se nikad vise nece takav covek ni roditi.mi smo se upoznali i odmah smo krenuli sa druzenjem bez sexa,ja prosto nemogu da vam objasnim kako je to bilo lepo,mi smo razgovarali o svemu bukvalno o svemu pa cak i o sexu naravno,kao sa drugaricom ,ja nisam imala takvu drugaricu ali zato je on uvek bio tu ,pa cak i kad se ozenio a jos i bolje ja mu kao nasla zenu i oni su se voleli do kraja ,imali su lep ljubavni zivot,ali mi smo i dalje bili drugovi kao i prvog dana,uvek kad pomislim na njega ja se rasplacem,jer vise nemam skim da delim probleme,porodicne pa cak i intimne,ma stvarno sve smo delili osim kreveta,a mislim da to niko od nas nikad ni u jednom casu nije pomislio,mad smo se cesto salili na tu istu temu,ali to je bilo samo sala i ja stvarno neumem da vam to prenesem kako je to bilo. Zato kad neko pita dali postoji prijateljstvo izmedju zene i muskarca ja uvek tvrdim DA POSTOJI,ako se stvarno zasniva na drugarstvo i ako ima iskrenosti a pre svega poverenje. Ja sam recimo njemu ispricala kad sam imala prvi poljubac,prvi sex,prvu menstruaciju itd.ljubave probleme,porodicne a on isto meni tako..ma nemogu vie da pisem o njemu jer me dusa boli sto vise nije a nama..Sve sto sad mogu da uradim je kad odem na njegov grob da se isplacem pa ponekad i pricam kao da je tu......
Miroljube voli te tvoja JACA.

Boobs comes and goes, but friends are forever.

Dobar dan drugari!
Hvala vam svima!

drugarstvo....

j-a-c-a:

mikica

Kliknite za proširenje...

Hvala j-a-c-a,hvala za dobrodoslicu.

Divno je cuti da postoji takvo drugarstva, zalosno je znati da ne postoji. Oduvek verujem da je mogice cisto, iskreno, pravo decije prijateljstvo izmedju muskarca i zene. Nazalos par puta su takva druzenje pala u vodu (krivicom druge strane), ali ona najvrednija su ostala. I verujem da je iskrenije od zensko-zenskih prijateljstva. Ili je bar moje iskustvo takvo:
Bilo je to pre tri godine (mozda koji mesec vise).... Tragajuci za poslom dosla sam u grad gde moja sestra studira. Dosla sam u grad gde nikog nisam znala. Sestra i njeno drustvo iz doma prihvatili su me rasirenih ruku....Ja sam radila fin, ne lose placen posao, a oni svi studenti, kako sam skoro i ja izasla iz takvih dana sve sam ih dozivljavala kao da sam im majka ( mada su vecina njih bili stariji od mene). To su bili ljudi koji su sve cinili jedni za druge....U iznajmljenom stanu prihvatila sam NN drugaricu (jednu od studenata). U nju sam gledala kao u rpdjenu setru, pomagala joj u ucenju, stvara uslove za isto, spremala joj najraznovrsniju hranu, cistila, prala- potpuno sam bila njoj posvecena. Bilo je tu izlazaka, suza radosnica i onih tuznih, veselja, smeha. Za kratko vreme je upoznala moju porodicu, znala sve moje (nisam imala prilike da upoznam njene roditelje). Ma bile smo blize nego sestre. Ona je sve to prihvatala, sve samo ne knjigu, sa ispitima nije odmicala. Bilo mi je zao zbog toga a ona je uvek zelela sve kao JA, od oblacenja do ponasanja. Onda se stvara blagi jaz. Mene su gusili porodicni problemi a nje nije bilo tu, nije je bilo da bude uz mene (bila je u blizini ali ne za mene). Problema mi nije bilo dovoljno, dobijam otkaz od stanodavca. Tokom druzenja je bila prica iz stana izlazi jedna idemo obe. Ok, studentska godina se blizila kraju ona nije imala uslove na leto provede ovde. Odlazi na odmor,ja tragam za stanom. Sve bude sredjeno, nasla sm odlican stan, planirala i nju u njemu.
Odvojili smo se tokom odmora. Nikada nije imala kredit da me pozove,nije imala vremena za mene. Od drugih cujem da se posle duzeg vremena vratila u grad, cujem da je u starom stanu. Posle duzeg pozivanja posetila me je u novom stanu. Mislila sam da ce se drugarstvo nastaviti, mislila da ce nasi razgovori biti kao tre. Zamolila sam je da se nadjemo u gradu da se ispricamo (nije mi bilo jasno njeno ostajanje u starom stanu koji deli sa gazdom - sa istim covekom od koga sam ja dobila otkaz) rekla je: "DOBRO!" Zalupila vrata lifta i otisla. Predpostavljate razgovora nije bilo. Umesto toga, sutra dan na ulici okece mi ledja i ne javlja se. Mojoj tuzi nije bilo kraja. Neznam kako sam otisla do svog stana, krila sam suzama kvasno lice od prolaznika, teturala se ulicom. Palam sam u krevet i satima plakala, nije bilo nacina da me utese. Kap u prepunoj casi, bivsi gazda me srece na ulici, raspituje sta se to desilo i hvali. Zasto je tako odreagovala, zasto sam dobila otkaz iz predhodnog stana, Da li sm im i zasto smetala? Pitanja su na koje nemam odgovor-mozda nikada necu ni saznati. Vidjam nju, vidjam njega, on je i ozenjen ali ja za njih ne postojim. Na javljaju se ni na ulici, postujem njihovu zelju, ni ja se ne javljam njima.....
Zao mi je zbog toga, u meni postoji jos ne zarasla rana.....
Nazalost nije ovakva prica jedina u mom zivotu.
Nisam imala nameru da vas "udavim" svojom pricom vec da to podelim sa nekim> Mozda uvidite gde je moja greska?

Mikica,procitala sam tvoju pricu i jako me je dotakla,ali nazalost nemam odgovora...sta se desilo,zasto itd. ali jedno sam sigurna da nisi ti niucemu pogresila vec su ljudi kako da ih nazovem, neznam moza materjalisti recimo.ili (necovecanski) ili ma neznam nije ni vazno...samo takvi ljudi nisu vredni pomena ni suza... cak treba ih naprotiv jednostavno ignorisati...i zaboraviti na njih!
I da nezaboravim. nedavis ti nikoga zato je ova tema tu,samo pisi slobodno!
pozz.

Evo jos jedne price iz mog zivota,na ovu temu.
Pre nekoliko god.ubrzo mog dolaska u ovaj grad,upoznala sam jednu devojku preko moje sestre,i druzile se,izlazile zajedno.ubrzo ja se udala (nazalos) nova porodica,novo okruzenje ali je nisam zaboravila nastavile smo da se druzimo i dalje,moj muz je prihvatio kao moju sestru .samo da kazem ona je zivela u dom za nezbrinutu decu (ostavljena od roditelja) kad je zavrsila skolu oni su joj nasli neki posao koji ona nije htela da radi a morala je da se iseli iz doma,takva je procedura valjda bila. Ja sam je prihvatila kod sebe u kucu,hranila je oblacila da nebi se osetila napustenom,i stvarno mi je bila jako draga osoba mada je imala svoju neku cudnu narav,da ode nekud bog zna gde i da se nejavi nikome,to me jako izludjivalo! Ali uvek sam je rado docekala kad bi se pojavila ziva i zdrava. i tako da neduzim pricu bilo je svega i nikad i ni u jednom trenutku mi nije zao sto sam sve to za nju cinila.
Ona je danas udata zena ima dobrog muza i izrodila je decu,ali tu se zavrsava nase prijateljstvo, ja joj vise nisam potrebna.Sad cak nece ni telefon da okrene,da se cisto javi.
Eto kakvi su ljudi i sta reci sta misliti.???