Belgija u krizi
11. septembar 2007. | 16:17 | Izvor: B92
Brisel -- Na drugom kraju Evrope, na skoro isti način kao i u Srbiji, vode se polemike o otcepljenju dela teritorije.
Tri meseca posle održavanja parlamentarnih izbora, Belgija nema vladu i preti joj raspisivanje referenduma o otcepljenju jednog dela teritorije. Za referendum se zalažu Flamanci jer, kako tvrde, Valonci ne žele da prihvate nijedan njihov predlog za formiranje nove vlade.
Skoro 100 dana Belgija je blokirana zbog jedne od najvećih političkih kriza u toj zemlji.
Danima se u belgijskom parlamentu vodi debata o otcepljenju jednog dela teritorije zemlje, na čemu insistiraju nacionalističke flamanske stranke. Oni od države traže više novca iz budžeta, ali i veću autonomiju u donošenju odluka.
"Ukoliko je potrebno, trebalo bi da, kao flamanska vlada i flamanski parlament, uzmemo budućnost našeg naroda i nacije u naše, flamanske ruke", kaže Filip Devinter iz Stranke za zaštitu interesa Flamanaca.
"Nećemo više moliti i preklinjati, već ćemo napokon da se borimo za naše interese. Ako oni koji govore drugim jezikom odbiju da priznaju rezultat, moramo da odlučno izaberemo nezavisnost Flamanaca", rekao je on.
I dok Flamanci tvrde da oni, kao bogatiji deo države, finansiraju ostatak zemlje, predstavnici stanaka koji se zalažu za jedinstvenu Belgiju smatraju da je zahtev njihovih neistomišljenika samo ostrašćeni pritisak za rasturanje zemlje.
"Većina Belgijanaca od juga do severa i ka centru, levih i desnih političkih snaga, podržava jedinstvenu Belgiju", kaže Mikel Brejdel de Greninge iz udruženja Za jedinstvenu Belgiju.
"Jedino ekstremističke partije žive od tog iskorišćavanja konflikata u zajednici", kaže on.
"Onda kada dobiju medijski prostor, počinje sistematsko pranje mozga. Ovde smo da pokažemo da smo ponosni što smo Belgijanci i da smo deo jedinstvene zemlje", kaže on.
Belgija je podeljena na dva govorna područja: 6,5 miliona stanovnika govori flamanski, a četiri miliona francuski jezik.
Stranka za zaštitu flamanskih interesa odavno priželjkuje nezavisnost tog dela zemlje. Poslednjih godina, postala je druga po veličini u flamanskom delu Belgije i radikalizovala je umerene flamanske partije.
11. septembar 2007. | 16:17 | Izvor: B92
Brisel -- Na drugom kraju Evrope, na skoro isti način kao i u Srbiji, vode se polemike o otcepljenju dela teritorije.
Tri meseca posle održavanja parlamentarnih izbora, Belgija nema vladu i preti joj raspisivanje referenduma o otcepljenju jednog dela teritorije. Za referendum se zalažu Flamanci jer, kako tvrde, Valonci ne žele da prihvate nijedan njihov predlog za formiranje nove vlade.
Skoro 100 dana Belgija je blokirana zbog jedne od najvećih političkih kriza u toj zemlji.
Danima se u belgijskom parlamentu vodi debata o otcepljenju jednog dela teritorije zemlje, na čemu insistiraju nacionalističke flamanske stranke. Oni od države traže više novca iz budžeta, ali i veću autonomiju u donošenju odluka.
"Ukoliko je potrebno, trebalo bi da, kao flamanska vlada i flamanski parlament, uzmemo budućnost našeg naroda i nacije u naše, flamanske ruke", kaže Filip Devinter iz Stranke za zaštitu interesa Flamanaca.
"Nećemo više moliti i preklinjati, već ćemo napokon da se borimo za naše interese. Ako oni koji govore drugim jezikom odbiju da priznaju rezultat, moramo da odlučno izaberemo nezavisnost Flamanaca", rekao je on.
I dok Flamanci tvrde da oni, kao bogatiji deo države, finansiraju ostatak zemlje, predstavnici stanaka koji se zalažu za jedinstvenu Belgiju smatraju da je zahtev njihovih neistomišljenika samo ostrašćeni pritisak za rasturanje zemlje.
"Većina Belgijanaca od juga do severa i ka centru, levih i desnih političkih snaga, podržava jedinstvenu Belgiju", kaže Mikel Brejdel de Greninge iz udruženja Za jedinstvenu Belgiju.
"Jedino ekstremističke partije žive od tog iskorišćavanja konflikata u zajednici", kaže on.
"Onda kada dobiju medijski prostor, počinje sistematsko pranje mozga. Ovde smo da pokažemo da smo ponosni što smo Belgijanci i da smo deo jedinstvene zemlje", kaže on.
Belgija je podeljena na dva govorna područja: 6,5 miliona stanovnika govori flamanski, a četiri miliona francuski jezik.
Stranka za zaštitu flamanskih interesa odavno priželjkuje nezavisnost tog dela zemlje. Poslednjih godina, postala je druga po veličini u flamanskom delu Belgije i radikalizovala je umerene flamanske partije.
Nadam se da će ovim svjetlim primjerom poći i drugi potlačeni zapadno-evropski narodi kao što su Baskijci,Škoti...
STRASHNO ! (Ovo je podsećanje na koleginicu Alergičnu) 
