Razaranje kulturne baštine na Kosovu, 1998-1999:

adem_ks

adem_ks

Buduća legenda
Banovan
Poruka
33.624
Posleratno istraživanje

Glavni istražitelji: Andrew Herscher i András Riedlmayer

Tehnički producent: Donna Viscuglia

© 2001 Kosovo Cultural Heritage Project, Cambridge, Massachusetts USA

Ciljevi i metodologija istraživanja

Osnovni cilj istraživanja bio je da se dokumentuju slučajevi namernog uništenja kulutrnog blaga tokom sukoba na Kosovu 1998-1999. i neposredno posle njega.

Kada se ne radi o neizbežnoj vojnoj neophodnosti, namerno uništenje kulturnog blaga predstavlja kršenje međunarodnog prava i oni koji su odgovorni zato što su naredili ili izvršili takve nasrtaje mogu se krivično goniti za ratne zločine. Prema statutu MKSJ-a, ti zločini obuhvataju "konfiskovanje, razaranje ili sračunato nanošenje štete institucijama namenjenim upražnjavanju vere, dobrotvornom radu, obrazovanju, umetnosti i nauci, istorijskim spomenicima i umetničkim i naučnim delima".[1]

Ovo istraživanje nije bilo ograničeno na objekte koje je Zavod za zaštitu spomenika kulture Kosova označio kao istorijske spomenike.[2] Iako Haška konvencija iz 1954. zahteva da zaštićeni spomenici budu označeni i obeleženi kao takvi, u Protokolima I i II iz 1977. kao dodacima Ženevskih konvencija iz 1949. koristi se mnogo šira formulacija, koja je upotrebljena i u Statutu MKSJ-a. Štaviše, kriterijumi koje su jugoslovenske vlasti primenile prilikom sastavljanja spiska spomenika za zaštitu na Kosovu pre rata uslovljeni su u velikoj meri ideološkim razlozima.[3]

Stoga je ovo istraživanje pokušalo da utvrdi stanje svih kulturnih i verskih spomenika na Kosovu, bez obzira na to da li se nalaze na spisku ili ne, za koje se tvrdi da su uništeni ili oštećeni tokom sukoba na Kosovu 1998-1999, prema navodima jugoslovenskih državnih i profesionalnih institucija, na osnovu razgovora sa izbeglicama, iz medijskih izveštaja i drugih izvora. Istraživanje je takođe ocenilo tvrdnje o posleratnim nasrtajima iz osvete na kulturne i verske spomenike srpskog stanovništva na Kosovu
 
Oštećenja civilne arhitekture od istorijskog značaja

Napadi na civilne građevine od istorijskog značaja bili su usredsređeni na dve vrste ciljeva: gradska jezgra iz turskog vremena, koja se sastoje od trgovačkih zgrada i kompleksa džamija, i tradicionalne stambene zgrade i u urbanim i u ruralnim delovima (vidi kartu oštećenih/uništenih civilnih građevina od istorijskog značaja).

Tri od četiri dobro očuvana gradska jezgra na Kosovu pretrpela su teška razaranja tokom proleća 1999. - Peć, Đakovica i Vučitrn/Vushtrri/. Uprkos optužbama jugoslovenskih vlasti, na osnovu prirode oštećenja bilo je očigledno da to razaranje nije posledica bombardovanja iz vazduha, već požara izazvanih na zemlji, unutar pojedinačnih zdanja. Očevici su u svojim izjavama identifikovali srpske policajce, pripadnike Vojske Jugoslavije i paravojnih snaga, a u nekim slučajevima i srpske civile kao počinioce tih napada. Izgleda da je cilj tih napada bilo uništenje građevina i kulturnih i verskih spomenika vezanih za albansko stanovništvo Kosova; svako gradsko jezgro sastojalo se od građevina iz vremena Turaka i zgrada iz 20. veka i u svakom pojedinačnom slučaju moderne zgrade su bile uglavnom netaknute ili su pretrpele samo kolateralnu štetu.

Kula je utvrđena kuća od kamena tipična za ovaj deo Balkana. Na Kosovu je pre rata postojalo najmanje 500 kula, koje su bile koncentrisane u zapadnim i severnim delovima pokrajine. Dok su kule u gradovima građene kao zasebne građevine, u seoskim područjima su građene u sklopu kompleksa od 15 ili 20 zgrada. Većina kula na Kosovu sagrađene su tokom 18. i 19. veka i u njima su generacijama živele iste albanske porodice. Kule nisu bile samo povezane sa određenim porodicama koje su ih sagradile i u njima živele, već su svuda važile i za simbol albanske kulture i identiteta. I u selima i u gradovima, kule su bile mete napada tokom 1998. i 1999. U mnogim slučajevima kula je spaljena, dok su sve okolne zgrade ostale neoštećene. U nekim slučajevima očevici su, kao počinioce napada na kule, identifikovali srpske vojnike (kula Shabana Curija u kula Kamera Hasana Pavataja u Gornjem Streocu/Strellc i Eperm/) ili srpske civile (kula Jashara Pashe, Peć). U nekim slučajevima (Peć), jedino su ostale one kule u gradu čiji su vlasnici bili Srbi ili u kojima su živeli Srbi.

Istraživanje sadrži 45 odrednica koje dokumentuju oštećene ili uništene kule. Pošto se veliki broj kula nalazio u selima ili na seoskim područjima koja autori istraživanja nisu mogli da obiđu zbog loših puteva, ovo istraživanje nesumnjivo prikazuje manju štetu od one koja je stvarno naneta kulama na Kosovu. Celovita posleratna istraživanja kula nedavno su, pod pokroviteljstvom UNMIK-a, obavljena u pet opština: Peći, Dečanima/Decan/, Đakovici, Istoku i Klini. Ta istraživanja ukazuju na to da su kule na Kosovu bile glavna meta napada tokom 1998-1999. U opštini Dečani, na primer, od 263 kule, 70 je potpuno ili gotovo potpuno uništeno (kategorija V), a još 161 je znatno oštećena (kategorije III i IV); podaci našeg istraživanja govore da je do ovih oštećenja većinom došlo tokom 1998. i 1999.

Konak je drugi oblik tradicionalne urbane stambene građevine iz otomanskog vremena. Mnogi konaci na Kosovu dobili su ime po uglednim albanskim porodicama koje su generacijama živele u njima i oni čine opštinske ili regionalne spomenike. Kao i kule, konaci su često birani za podmetanje požara. U mnogim slučajevima je utvrđeno da je oštećeni ili uništeni konak okružen neoštećenim modernim zgradama.
 
Oštećenja islamske arhitektonske baštine

Islamska arhitektonska baština na Kosovu obuhvata džamije, tekije (zgrade za derviše iz sufijskih laičkih bratstava), medrese (teološke škole), mektebe (osnovne verske škole gde se izučava Koran), islamske biblioteke, hamame (kupatila), turbeta (mauzoleje) i tradicionalne pijace, sagrađene kao pomoć islamskim dobrotvornim organizacijama. Sve vrste gore pomenutih građevina napadnute su tokom 1998. i 1999, pri čemu je najviše napada bilo na džamije.

Prema statističkim podacima objavljenim 1993, na Kosovu je bilo 607 džamija. Od tog broja, 528 su bile bogoslužne džamije od kojih je 498 bilo u aktivnoj upotrebi, a 79 su bile manje lokalne improvizovane bogomolje (mesdžid) od kojih je 70 korišćeno aktivno.[4] Tokom 1998-1999. oštećeno je ili uništeno otprilike 225 tih džamija. Ta oštećenja su u velikoj meri bila rezultat napada usmerenih na džamije: eksplozivnih naprava podmetnutih u džamiji ili unutar minareta; artiljerijske vatre otvorene na minaret ili požara podmetnutog u džamiji. U nekim slučajevima, takvi napadi bili su propraćeni ispisivanjem antialbanskih ili prosrpskih grafita po zidovima džamije ili unutar mihraba (ovalno udubljenje u zidu džamije za molitvu) i vandalizmom nad verskim spisima (iscepani, spaljeni i oskrnavljeni Kurani) i stvarima u džamiji. U nekim kontekstima, džamije i druga islamska arhitektonska baština bili su jedini objekti u kraju na koje je izvršen napad. U opštini Peć tokom 1998. i 1999. napadnut je svaki od 49 islamskih spomenika na tom području: 36 džamija, od kojih polovina potiče iz perioda od 15. do 18. veka, dva sufijska hrama (tekije ili derviške zgrade), jedna medresa iz 18. veka, hamam iz 15. veka, svih devet mekteba (muslimanskih osnovnih verskih škola) i istorijski arhiv i biblioteka islamske zajednice.
 
Oštećenja katoličke arhitektonske baštine

Katolička arhitektonska baština na Kosovu obuhvata crkve, ženske i muške samostane crkvenih redova, kao i neke hramove u ruralnim delovima. U područja sa znatnim prisustvom katoličkog življa spadaju severozapadno Kosovo (opština Klina), zapadno Kosovo (oblast Has zapadno i južno od Đakovice) i jugozapadno Kosovo (oblast Skopske Crne Gore/Karadaka/ kod Vitine/Viti/). Katoličkih crkava ima i u okolini Prizrena, kao i u samom gradu koji je i sedište katoličke biskupije, i u većini većih gradova Kosova. Katolici su većinom poreklom Albanci, a u malom broju ima i Hrvata i Roma.

Na osnovu našeg rada na terenu, informacija dobijenih od lokalnog katoličkog sveštenstva i iz drugih izvora, stiče se utisak da je šteta naneta katoličkim crkvama bila ograničena na nekolicinu seoskih crkava kod Đakovice i Kline (ukupno je oštećeno sedam crkava, a dve su uništene). Čak i u oblastima gde je bilo masovnog paljenja albanskih kuća i uništenja islamskih verskih spomenika (npr. oblast oko Beca, blizu jezera Radonjić), katoličke crkve i većina kuća Albanaca katolika ostale su neoštećene.[5]

Katoličku crkvu svetog Antona u Prištini i katoličku crkvu sv. Antona i susedni franjevački samostan u Đakovici zauzeli su pripadnici Vojske Jugoslavije na početku vazdušnih napada NATO-a i koristili su ih kao vojne objekte, što predstavlja kršenje zakona ratovanja slično zloupotrebi simbola Crvenog krsta. U slučaju crkve u Prištini, radarski uređaj za protivvazdušnu odbranu VJ-a bio je postavljen na crkveni toranj, ugrožavajući i crkvu i okolno gusto naseljeno stambeno područje. U slučaju crkve u Đakovici, oficiri i vojnici iz obližnje baze Vojske Jugoslavije premestili su se u crkvu, županijsku zgradu i samostan "pola sata pre nego što je počelo bombardovanje NATO-a", prema tvrdnji župnika. Pripadnici VJ-a iselili su sveštenike i opatice i u naredna dva meseca koristili su crkvene zgrade kao komandni centar
 
Oštećenja srpske pravoslavne arhitektonske baštine

Srpska pravoslavna arhitektonska baština na Kosovu obuhvatala je crkve, manastire i groblja. U mnogim objavljenim statističkim podacima o broju crkava na Kosovu ne precizira se razlika između aktuelnih crkava i arheoloških lokacija.[7] U nedavno objavljenoj publikaciji Zavoda za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije, kao spomenici i objekti pod zaštitom države pominje se 210 srpskih pravoslavnih crkava, manastira i groblja na Kosovu.

Jugoslovenske vlasti su tvrdile da je NATO gađao ili oštetio pravoslavne crkve i manastire u vazdušnim udarima tokom proleća 1999. Ispostavilo se da su neosnovane sve optužbe da je NATO bombardovanjem naneo štetu crkvama i manastirima na Kosovu. Neka zdanja za koje se tvrdilo da su oštećena u bombardovanju bila su, zapravo, potpuno neoštećena (npr. Pećka patrijaršija, Gračanica, Visoki Dečani). Za neke građevine za koje se tvrdilo da su oštećene u bombardovanju utvrđeno je da su zaista bile oštećene, ali je priroda tih oštećenja ukazivala na to da ona nisu mogla biti naneta važdušnim udarima (Drsnik).

Međutim, blizu 80 pravoslavnih crkava i manastira oštećeno je ili uništeno od juna do oktobra 1999, većina u sedmicama neposredno posle obustave neprijateljstava u junu 1999. Oko 40 tih građevina bile su izložene vandalizmu i oko 40 zdanja je pretrpelo teška oštećenja konstrukcije ili su potpuno uništena. Ta zdanja su većinom bila seoske crkve, od kojih su mnoge sagrađene u poslednjih 20 godina. Oko 15 ih je poticalo iz srednjovekovnog perioda. Glavna srednjovekovna pravoslavna svetilišta su, međutim, pod stalnom stražom KFOR-a i nisu oštećena. Veliki broj napada na srpske pravoslavne crkve desio se na područjima na kojima se prethodno na meti napada našla islamska arhitektonska baština, pa su ti napadi možda izvršeni u znak odmazde (na primer, Zočište/Zoqishte/, Mušutište/Mushutisht/, izvestan broj opština na jugoistoku Kosova). Međutim, neki napadi desili su se na područjima gde za vreme rata nije bilo odgovarajućeg razaranja islamske arhitektonske baštine (na primer, na područjima oko Kline/Kline/ i Uroševca/Ferizaj/).

U periodu između oktobra 1999. i pisanja ovog izveštaja prijavljeno je još 11 incidenata koji su za posledicu imali oštećenja srpske pravoslavne arhitektonske baštine. U devet incidenata radilo se o ponovljenim napadima na spomenike kojima su prethodno već naneta oštećenja.
 
Medijsko izveštavanje

Predstavnici svetskih medija bili su prisutni na Kosovu sve vreme u početnim fazama sukoba 1998. i početkom 1999. i neki novinari su u svojim izveštajima opisali incidente vezane za uništavanje kulturne i verske baštine. Uništavanje džamija primećeno je na nekoliko područja, posebno na zapadu Kosova, duž puta Đakovica-Peć, i na području Prizrena i Orahovca/Rahovec/. Tokom vazdušnog rata NATO-a u periodu mart-jun 1999. pristup nezavisnim novinarima bio je ograničen, pa oni malobrojni izveštaji novinara koji su tokom tog perioda izveštavali sa samog Kosova ne sadrže mnogo informacija o kulturnoj baštini. Odmah po završetku rata u junu 1999. Kosovo su preplavili novinari koji su izveštavali o ulasku pripadnika NATO-a i povratku izbeglica, pa iako se samo nekolicina izveštaja bavila baštinom kao takvom, u mnogima se pominju uništene džamije i razaranje istorijskih jezgara gradova. Kasnije, u leto 1999, težište izveštaja bilo je na napadima Albanaca povratnika na srpske pravoslavne crkve. Iako se u novinskim izveštajima pogrešno navode pojedinosti kao što su nazivi i starost spomenika, ti opisi štete iz prve ruke mogu da potkrepe i dopune informacije iz drugih izvora.
 
Medijsko izveštavanje

Predstavnici svetskih medija bili su prisutni na Kosovu sve vreme u početnim fazama sukoba 1998. i početkom 1999. i neki novinari su u svojim izveštajima opisali incidente vezane za uništavanje kulturne i verske baštine. Uništavanje džamija primećeno je na nekoliko područja, posebno na zapadu Kosova, duž puta Đakovica-Peć, i na području Prizrena i Orahovca/Rahovec/. Tokom vazdušnog rata NATO-a u periodu mart-jun 1999. pristup nezavisnim novinarima bio je ograničen, pa oni malobrojni izveštaji novinara koji su tokom tog perioda izveštavali sa samog Kosova ne sadrže mnogo informacija o kulturnoj baštini. Odmah po završetku rata u junu 1999. Kosovo su preplavili novinari koji su izveštavali o ulasku pripadnika NATO-a i povratku izbeglica, pa iako se samo nekolicina izveštaja bavila baštinom kao takvom, u mnogima se pominju uništene džamije i razaranje istorijskih jezgara gradova. Kasnije, u leto 1999, težište izveštaja bilo je na napadima Albanaca povratnika na srpske pravoslavne crkve. Iako se u novinskim izveštajima pogrešno navode pojedinosti kao što su nazivi i starost spomenika, ti opisi štete iz prve ruke mogu da potkrepe i dopune informacije iz drugih izvora.
.
 
Do izbijanja sukoba 1998-1999, oko 210 srpskih pravoslavnih spomenika (crkve, manastiri i groblja) na Kosovu dobilo je mesto na tom spisku, uključujući 40 crkava sagrađenih između 1930-ih i 1990-ih. Nasuprot tome, od preko 600 džamija na Kosovu, samo 15 upisano je kao istorijski spomenici, iako više od polivine tih džamija potiče iz perioda otomanske vlasti (14-19. vek). Vidi Milić, ur., Kulturna baština Kosova i Metohije
 
adem_ks:
Očevici su u svojim izjavama identifikovali srpske policajce, pripadnike Vojske Jugoslavije i paravojnih snaga, a u nekim slučajevima i srpske civile kao počinioce tih napada. Izgleda da je cilj tih napada bilo uništenje građevina i kulturnih i verskih spomenika vezanih za albansko stanovništvo Kosova; svako gradsko jezgro sastojalo se od građevina iz vremena Turaka i zgrada iz 20. veka i u svakom pojedinačnom slučaju moderne zgrade su bile uglavnom netaknute ili su pretrpele samo kolateralnu štetu.
Kliknite za proširenje...

Ti takvi očevici su tvrdili da su ih Srbi bombardovali i kad je NATO bomba ugljenisala albanske izbeglice kod Đakovice.

Poenta je da je srpski narod, predmet albanske gjakmarje, pa za njega nema etike i sve je dozvoljeno.
 
Milanne:
Ti takvi očevici su tvrdili da su ih Srbi bombardovali i kad je NATO bomba ugljenisala albanske izbeglice kod Đakovice.

Poenta je da je srpski narod, predmet albanske gjakmarje, pa za njega nema etike i sve je dozvoljeno.
Kliknite za proširenje...

ja sam tekst pazljivo citao, i mislim da nema velikih gresaka ni u broju a ni u zakljucku o razlogu te destrukcije. inace autor je ipak dosta objektivan,a o brojkamanema razloga raspravljati. kao dokaz "prilazem" malo broj postova patrijota na ovu temu.:lol::lol::lol:
 
adem_ks:
ja sam tekst pazljivo citao, i mislim da nema velikih gresaka ni u broju a ni u zakljucku o razlogu te destrukcije. inace autor je ipak dosta objektivan,a o brojkamanema razloga raspravljati. kao dokaz "prilazem" malo broj postova patrijota na ovu temu.:lol::lol::lol:
Kliknite za proširenje...

Prvo i osnovno,ako je doslo do razaranja kako se navodi starijih gradskih jezgara to nije cinila srpska strana sistematski.Ako je doslo do nekih paljevina to se dogodilo po povlacenju srpskih SB sa Kosova i Metohije.
Interesantno je kako neko pokusava da provlaci tezu kako su Srbi unistavali istorijske spomenike Kosova.Na Kosovu postoje Srpski spomenici kulture i Turski,nema albanskih sem katuna po vukoje8inama Prokletije.Dzamije i starije gradske cetvriti kako se navodi podigli su Turci.Srbi to nisu unistavali ni posle Balkanskih ratova pa nisu imali ni potrebu tokom sukoba na kosovu pogotovo sto su gradovi bili u rukama snaga bezbednosti.
Sukob sa teroristima se odvijao uglavnom u rauralnim sredinama osim ako izuzmemo Orahovac i Decane kao manje varosice.Kada se iz dzamija ili "Kula"otvara vatra na policiju i vojsku to vise nisu spomenici kulture,vec legitimni ciljevi.
Sve mi ovo lici na pokusaj da se Srbi predstave kao zlikovci po obicaju,kao i teza da su srpske crkve i manastiri na kosmetu gradjene u grcko-albanskom stilu koje su Srbi uzorpirali.
Ukratko sevaj sa podmetacinama.Postuj ovo na nekom hrvatskom forumu da mozete zajedno slinavite
 
adem_ks:
ja sam tekst pazljivo citao, i mislim da nema velikih gresaka ni u broju a ni u zakljucku o razlogu te destrukcije. inace autor je ipak dosta objektivan,a o brojkamanema razloga raspravljati. kao dokaz "prilazem" malo broj postova patrijota na ovu temu.:lol::lol::lol:
Kliknite za proširenje...

Samo ti ignoriši ono što sam rekao, ali dobro znaš da sam u pravu.

Albanci sa Kosova su pakovali Srbima sve što su mogli.
Primer koji sam ti naveo je najdrastičniji, a ostao bi zapamċen kao ,,srpski zločin” kao i mnoge druge stvari da nije raskrinkan.

Ako je neko pokušao lažno da okrivi Srbe za 60-70 ljudi u tom konvoju, siguran sam da su po toj moralnoj logici ruševine verskih i kulturnih objekata sitnica.

A to što tema nije poseċane, samo dokazuje da je dosadna kao i gomila mojih. Ljudi ‘oċe da se ovde prepucavaju, zajebavaju, da ne čitaju mnogo, da ne bude suvoparno…
 
Uzgred, setih se… Kada se radi o paljevinama, opet šu da se nadovežem na Đakovički konvoj.

Potraži na Youtube-u dokumentarac War in Europe, da čuješ kako je došlo do nesreċe.

Glavnokomandujuċi američke avijacije tvrdi da je pilot video ljude koji idu tim vozilima i pale od kuċe do kuċe. Njemu se učinilo da je srpski kamion, a ispostavilo se da je u pitanju bio traktor sa prikolicom punom izbeglica.

Razumeš šta hoċu da ti kažem?
 
Milanne:
Samo ti ignoriši ono što sam rekao, ali dobro znaš da sam u pravu.

Albanci sa Kosova su pakovali Srbima sve što su mogli.
Primer koji sam ti naveo je najdrastičniji, a ostao bi zapamċen kao ,,srpski zločin” kao i mnoge druge stvari da nije raskrinkan.

Ako je neko pokušao lažno da okrivi Srbe za 60-70 ljudi u tom konvoju, siguran sam da su po toj moralnoj logici ruševine verskih i kulturnih objekata sitnica.

A to što tema nije poseċane, samo dokazuje da je dosadna kao i gomila mojih. Ljudi ‘oċe da se ovde prepucavaju, zajebavaju, da ne čitaju mnogo, da ne bude suvoparno…
Kliknite za proširenje...

procitao sam tvoj post, i nisam komentarisao slucaj koji se desio, mislim da se moze podvesti pod "pogresna procena", i verujem da nije jedini, nazalost, i to je "normalno" u ratu. ali mislim da nisi procitao sve postove, doduse ne krivim te, jeste suvoparno, a cinjenice su obicno takve, jer ne dozvoljavaju rasplamsavanje diskusije, nema zahebancije, a vecini je to ipak najvaznije, a u te spadam i ja. ali ponekad kada neki preteraju u okrivlajvanju drugih, a sebe prave svecima, onda ja dam slicne linkove i...
 
Milanne:
Uzgred, setih se… Kada se radi o paljevinama, opet šu da se nadovežem na Đakovički konvoj.

Potraži na Youtube-u dokumentarac War in Europe, da čuješ kako je došlo do nesreċe.

Glavnokomandujuċi američke avijacije tvrdi da je pilot video ljude koji idu tim vozilima i pale od kuċe do kuċe. Njemu se učinilo da je srpski kamion, a ispostavilo se da je u pitanju bio traktor sa prikolicom punom izbeglica.

Razumeš šta hoċu da ti kažem?
Kliknite za proširenje...

Po tebi ljudi iz traktora sa puno izbeglica su uzgred recheno palili svoje kuche:dontunderstand:
 
Torrente Bgd:
Jedno je izvesno a to je da nije moglo doci do nikakvog unistavanja siptarske bastine i kulture na Kosovu i metohiji posto je isti nemaju ni u Albaniji a tek ne na KiM....ono malo sto je unisteno a sto se ne moze svrstati pod srpsko je pre svega turska bastina.
Kliknite za proširenje...

sve sto je na kosovu, jeste kosovska bastina, i niko nema pravu da to unistava. ako neko zeli videti neki pravoslavni spomenik ili manastir koji je na kosovu, on nece ici u srbiju, vec ce lepo doci na kosovo. znaci "nije" bitno ko ga je izgradio, koje bio ktitor, to je bastina tog podneblja.
 
adem_ks:
sve sto je na kosovu, jeste kosovska bastina, i niko nema pravu da to unistava. ako neko zeli videti neki pravoslavni spomenik ili manastir koji je na kosovu, on nece ici u srbiju, vec ce lepo doci na kosovo. znaci "nije" bitno ko ga je izgradio, koje bio ktitor, to je bastina tog podneblja.
Kliknite za proširenje...

znam kako se zavrsava ova prica. stefan nemanja je bio stefan nimani, a sar-planina su ustvari albanski alpi na kojima zive kosovski beli medvedi..:kafa:
 
adem_ks:
sve sto je na kosovu, jeste kosovska bastina, i niko nema pravu da to unistava. ako neko zeli videti neki pravoslavni spomenik ili manastir koji je na kosovu, on nece ici u srbiju, vec ce lepo doci na kosovo. znaci "nije" bitno ko ga je izgradio, koje bio ktitor, to je bastina tog podneblja.
Kliknite za proširenje...

alo majmune...Kosovo je Srbija kao sto je Sumadija Srbija,Vojvodina,negotinska krajina,Raska.....
 
adem_ks:
sve sto je na kosovu, jeste kosovska bastina, i niko nema pravu da to unistava. ako neko zeli videti neki pravoslavni spomenik ili manastir koji je na kosovu, on nece ici u srbiju, vec ce lepo doci na kosovo. znaci "nije" bitno ko ga je izgradio, koje bio ktitor, to je bastina tog podneblja.
Kliknite za proširenje...

ne lupaj bre ademe vise,koju vi kulturnu bastinu imate na Kosovu,imate svoju u Albaniji a ovo na Kosovu ili palite ili prisvajate
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Pilgrim
Pogrom na Kosovu
Odgovora
2
Pregleda
188
Pilgrim
Pilgrim
bernardo
Срби на Косову и Метохији
Odgovora
7
Pregleda
237
loving tree
loving tree
tab503
Ukrajinska PVO ne može da se izbori sa ruskim udarima, Kijev pred tačkom pucanja: "Razaranje je zastrašujuće"
4 5 6
Odgovora
138
Pregleda
2.116
mijak
mijak

Back
Top