briga o starima

Na ovu temu vidim niko nepiše.Skoro je na tv u jednoj emisiji bio bračni par iz Francuske koji je napravio dom za stara lica. Ako je nekome poznato gde se dobijaju dozvole za takav rad i kakvi su uslovi potrebni da bi se dom otvorio neka malo prodiskutuje i popriča o ovoj temi. Toliko starih imamo a neznamo gde sa njima kada su nemoćni i sami a mi nemamo vremena da im posvetimo, a ima malo domova.

U domovima u većini slučajeva ima mesta ali je problem što stari u Srbiji na odlazak u dom gledaju kao da ih se porodica i familija odriče...

Pussycat:

U domovima u većini slučajeva ima mesta ali je problem što stari u Srbiji na odlazak u dom gledaju kao da ih se porodica i familija odriče...

Kliknite za proširenje...

i imaju pravo!
kada pogledate kakav je zivot starih u NAŠIM domovima....zalosno!
a da ne pričam o onima totalno nepokretnima...
i sama sam zdravstveni radnik (fizioetrapeut)u domu starih u ljubljani, i znam kako sve to moze i treba da izgleda

A ja bih na ovo samo dodao da sam čuo da je kod nas veliki problem i nedostatak ustanova za palijativno zbrinjavanje, odnosno smeštaj bolesnika koji su toliko oboleli da im više nema pomoći. Bolnice ne žele da ih primaju ili dalje hospitalizuju jer nemaju dovoljno prostora, tako da su prepušteni svojim porodicama, i često umiru u velikim mukama i uz nedostatak minimuma ljudskog dostojanstva. :-(

Ako pod 'kod nas' misliute na Srbiju, na zalost dobro ste informisani. Stepen nebrige drzave za stara lica je nedopustiv.....

Ne samo za stara lica, nego za sva koja su nemoćna i ne mogu da se staraju o svojim pravima i interesima. Svi smo nedavno imali prilike da na televiziji vidimo tužnu priču o 13-godišnjem Radu Aksiću, koji je godinu i po dana sam brinuo o svojoj tesko bolesnoj majci, oboleloj od raka pluca, i preživljavao od njene invalidske penzije od 7.000 dinara, zbog čega je prestao da ide i u školu. A neko u područnom Centru za socijalni rad je za sve to vreme primao solidnu platu, a da za to nije ni znao, jer da je znao, ne bi mogao dopustiti da se toliko dugo zlopate, već bi ih oboje hitno stavio pod starateljstvo, u roku od 24 sata koliko iznosi zakonski rok za obezbeđnje smeštaja i staranja o ličnosti.

A poenta svega je da smo siromašno društvo, koje priznaje više prava nego što ima uslova da omogući, kako starima tako i nemoćnima, što pokazuje svu surovost trenutka u kojem živimo.:sad:

Nemamo dovoljno domova ali predrasuda na pretek.Ima dosta privatnih ali mnogi ne mogu sebi da priušte smeštaj.Ovi o državnom trošku su prebukirani tako da u dvokrevetnim sobama se ubacuje još jedan krevet i u svim ostalim sobama.O stacionarima da ne pričam.I takođe i tu treba debela veza(pare) da bi se došlo do mesta.

da tesko se dolazi do mesta,a i dom dosta kosta...znam jednu baku koja za par dana odlazi u jedan dom gde su kako kaze,dobri uslovi.uzela je apartman sa malom kuhinjicom..sve ukupno(smestaj,hrana,usluga) ce je kostati oko 500e..to ne moze svako da plati.

Ja mislim da je od svega najstrašnije to što stare ljude javno mnenje uglavnom tretira kao teret, balast. Njima po prirodi stvari mnoge psihičke i intelektualne funkcije slabe, više ne mogu da percipiraju stvarnost onkao kao mladi, teže se prilagođavaju, pogotovo u ovim burnim vremenima kada ni mladima nije lako da pohvataju sve konce.... Sticajem okolnosti, pošto sam radio u sudu, bio sam u prilici da dođem u kontakt sa nekoliko porotnika, to su penzioneri koje uzimaju da sede na suđenjima i predstavljaju tobože javnost, to se nešto plaća, doduše mizerno, ali njima dobro dođe na ionako male penzije. Elem, primetio sam da se većina njih ozari čak i kada neko od zaposlenih hoće da ih sasluša, i da im posveti malo pažnje, te njihove priče su obično dosadne i tiču se prošlih vremena, ali njima puno znači kada imaju sa kim da podele to o čemu razmišljaju - u porodicama (ukoliko ih imaju) ih uglavnom ćuškaju i guraju u zapećak kao teret, lekar nema kad da popriča sa njima, jer mora 7 recepata da napiše, a napolju ga čeka još 30 istih takvih hroničnih bolesnika, na šalterima se na njih izdiru i viču jer uplatnicu nisu lepo popunili, iako su najdisciplinovaniji u redovima, a ruku na srce, mladi su vrlo često skloni da na njih svaljuju sve svoje nezadovoljstvo prebacivanjem kako "nisu umeli, nisu im ništa ostavili, sve su proćerdali, kako su zatucani, retrogradni i koče napredak...."

Ali da se ne bismo suviše udaljili od teme, mislim da bi koliko to mogućnosti dozvoljavaju, bilo korisno organizovati psihološku podršku za stara lica, psihologa ili psihijatra koji bi shvatio ograničenja koja im njihova životna dob nameće, ko bi ih informisao o pravima koja mogu da ostvare, jednom rečju ko bi im pomogao da prebrode prebleme koji ponekad i nisu toliko veliki kao što se njima na prvi pogled čini, jer svi ćemo mi jednog dana biti stari, i možda nećemo imati toliko sreće da nas oni koje ostavimo iza sebe drže i paze kao malo vode na dlanu.

Ali tu opet dolazimo do materijalnih, kadrovskih i prostornih ograničenja, i vrtimo se u istom začaranom krugu. :-(

Domovi su nesto sto je ovde potrebno.
Ali je potreba i privatna kucna nega koja treba da je obuhvatija.

zašto ste mi skinili tekst koje sam napisala o brigi o starima? Molim odgovoite mi.

Uh, ovo je bas komplikovana tema... Mislim da tu nije lako biti pametan, jer je starost jako teska i donosi velike promene i u psihickom i u fizickom smislu. Lako je slusati starog coveka sat-dva u nekoj cekaonici, biti ljubazan ako ne popuni uplatnicu kako treba na salteru, ali ziveti pod istim krovom 24 casa, nije bas jednostavno. Starima je najteze da se pomire sa cinjenicom da su stari, a uostalom, koja je to granica koja odvaja stare od mladih? Sesdeset, sedamdeset, osamdeset godina? Neko je star vec sa 50 godina, neko ne ostari ni u 80, vec se bori... Kada odu u staracki dom, tamo nema vise borbe. Oni su u starackom domu, dakle, stari su bez obzira na to kako se osecaju. Plus osecaj odbacenosti, nepotrebnosti, neupotrebljivosti, da nisu ni za sta vise.... Strasno je sve to u stvari... A opet, kad su kod kuce, realno, njima je kao i deci potreban nadzor u zavisnosti od zdravstvenog stanja, i 24 casa. Po mom misljenju, najbolje je da star covek ostane u svom domu i da ima medicinsku i kucnu negu koju ce sam placati, ili njegova deca. To je sve jako skupo, a i opet ostaje problem da su stari ljudi ponekad jako tvrdoglavi i nece da priznaju da im treba pomoc. Tako da, neko je vec rekao i ja se slazem, trebalo bi da psiholozi razgovaraju sa tim ljudima, da se sprovede neka akcija, na primer, zajedno sa poshtarom da krene jednog dana i psiholog, da procaska neobavezno sa njima, i da se napravi nekva vrsta preseka kakvi su njihovi problemi i sta se moze uraditi. Negde mislim da se zaboravlja i na drugu stranu medalje, i da stari ljudi nisu uvek samo u ulozi ugrozenih i zlostavljanih i da i oni, iz straha da ce biti smatrani nebitnim, iz straha da ce umreti, znaju da psihicki zlostavljaju one sa kojima zive. Mislim da je ovo previse kompleksna tema da bi se svodila samo na siromasnu zemlju Srbiju i lose Domove za stare..

Staro drvo se ne presadjuje.

Ako je iko u mogucnosti da bira bolje je odluciti se za pomoc u kuci gde su proveli svoj zivotni vek.

Staracki dom ne moze zameniti porodicu.

Старачки домови спадају у домен социјалне заштите и у надлежности су Министарства за рад и социјалну политику. Немају везе са здрављем.
Тема се закључава...