Prijatelji :?

E pa ovako:
Da ne duzhim prichu,prekinula sam prijateljstvo sa najboljom drugaricom . Druzhile smo se 11 god. Mnogo me je povredila i josh uvek se oporavljam. I upravo to mi je bila inspiracija za ovu temu...
Vremenom sam stekla utisak da vi mushkarci lakshe prepoznajete licemerne i zlobne osobe... Ne znam da li greshim,ali chini mi se da su devojke mnogo lakovernije shto se prijateljstva tiche, naivno veruju ljudima, i to u vecoj meri nego mushkarci. To sam zakljuchila na osnovu ljudi oko mene,ne mora da znachi da je tako,mislim..mozhda ipak ima veze sa godinama,iskustvom... Npr deshavalo mi se da me neki mushkarac ( brat,prijatelj,dechko,nebitno..) upozori na neku osobu koju smo tek upoznali i ja pomislim "Ma,bre...shta ti znash,pa josh je ne poznajesh,pruzhi joj shansu... kako mozhesh tako da kazhesh?? " i tako sama sebi skrljam vrat,jer se ispostavi da je bio u pravu.
Zanima me koliko vam treba vremena da kazhete za neku osobu da vam je prijatelj i da li vam se desilo da pogreshite..ali zaista da pogreshite u proceni i shvatite da ste godinama zhiveli u zabludi?
Prvenstveno me zanimaju odgovori mushkog dela 4uma,ali pitanje vazhi za sve.

čini mi se da do sada nisam grešio u proceni ljudi
što uopšte ne znači da neću ubuduće
ili već nisam ali to ne vidim
muškarci i žene se naravno razlikuju
i obraćaju pažnju na različite stvari
možda smo mi u većini malo više konkretni i pristupamo prijateljstvima malo drugačije nego žene koje će možda prijateljici opisati svaki sekund prvog poljupca na primer

p.s. glavu gore čini mi se da je duško radović napisao
da biste negde stigli prvo morate od nekud otići

ne mislim da muskarci bolje procenjuju,ali mislim da bolje procenjujemo ljude koji nam nisu bitni,npr mene muz uvek upozorava na odredjene osobe i bude u pravu a da ja to nisam(zelela da...) videla ali isto tako on je slep za neke svoje koji ga okruzuju a neiskreni su.uvek se sa distance bolje vidi nego kad ti je osoba draga

@Hani
Mislish,kada smo pristrasni i vec donekle vezani za nekog,ljudi koji nas upozoravaju su hladne glave i vrlo verovatno zato u pravu?

vd:

p.s. glavu gore čini mi se da je duško radović napisao
da biste negde stigli prvo morate od nekud otići

Kliknite za proširenje...

Ovo je lepo recheno.

da,ispostavilo se tacno u mom slucaju.ponekad nam je neka osoba draga jer nas je pozvala fonom kad nam je bilo tesko i cuvamo to kao secanje,a npr neko sa strane mi je rekao "ok je to,ali to moze svako,kad si imala onaj konkretan problem gde je bila ta osoba?" i onda pred suvim cinjenicama sam zastala i shvatila da je u pravu!kao npr moj muz nije video da ga neko iskoriscava a meni je to prosto bolo oci,i kad sam mu to predocila nije hteo da prihvati sve dok polako polako to nije postalo pretrano ocigledno.ponekad smo jednostavno zavedeni,ili jednostavno ne zelimo da verujemo u ono sto vidimo pa podsvesno trazimo izgovor.a drugo:muskarci nikad nece pokazati svoje razocaranje,tako da ti izgleda da se zenama desava cesce.on meni nikad nije rekao "jbt kako me je povredio"

Hm... to zvuchi realno..da ti nece kukati da ga je neko izneverio...
Meni su ljudi ovih dana (dobro,ne ljudi..konkretno moja mama) predochili gomilu situacija kad gorenavedena nije bila tu kad mi je bila potrebna.. kad me je izneverila,ja oprostila..precutala..opravdala je... Da li je to strah da ne pogreshim ako je ostavim,u smislu "pa mozhda nisam u pravu,sigurno postoji neko racionalno objashnjenje" ( koje nikad nisam dobila) ili jednostavno ne mogu da verujem da je osoba koju toliko volim i kojoj sam UVEK bila prijatelj takva?

pa jbte nekoga provalim na keca nekog ne...verujem da to nema veze sa polom vetj sa isqstvom il chime vetj...

gazi da ne budes gazen

Peta W.:

Zanima me koliko vam treba vremena da kazhete za neku osobu da vam je prijatelj i da li vam se desilo da pogreshite..ali zaista da pogreshite u proceni i shvatite da ste godinama zhiveli u zabludi?
Prvenstveno me zanimaju odgovori mushkog dela 4uma,ali pitanje vazhi za sve.

Kliknite za proširenje...

Ne zavisi moć procene čoveka od pola, to je stvar pronicljivosti, iskustva, intuicije i naravno stvar toga koliko si dobar psiholog.

Meni ne treba puno vremena da procenim čoveka, susret, dva, ne više.
A da li ću nekom dati to počasno zvanje ''prijatelj'', zavisi pre svega od korektnosti osobe (prema meni, razume se) i od toga koliko je persona u želji da mi pomogne kad mi treba, a da je pri tome u mogućnosti.
Ja imam drugarice sa kojima se družim čitav život, koje mi nisu prijateljice.
Ali imam i prijateljicu sa kojom se družim troduplo kraće od prethodno pomenutih.

Neki moj utisak je da muškarci manje očekuju od svojih poznanika,samim tim lakše prihvataju sve njihove (a i svoje) mane i slabosti. Šta ja znam, lako je biti dobar sa nekim, ali da bi eto meni bio prijatelj, pre svega ću gledati kako se odnosiš prema nekim drugim ljudima. Zato i nemam prijatelje, doduše... ali bilo je i ima par osoba koje smatram vrednim toga da mi budu prijatelji. Što ne znači da oni jesu. Niti da nisu. Nego su tako nekakvi. Ne treba da mi spašavaju život i naravno da ću im kukati o ponečemu što me muči (me stalno kukumavčiti), a ako ne žele da me saslušaju, njihova stvar. Onda možemo da pričamo o porastu broja kišnih lista ili srednjevekovnim neboderima u Jordanu. Mada ne poznajem nikog koga zanimaju ovi potonji, a i pecanje su odavno zanemarili. Ja ga nikad nisam ni praktikovao. Jer ne mogu da sedim i ćutim. Tako da smo se družili pod drugačijim okolnostima.

Ono što mi je bitno je da od njih ne očekujem nešto da učine za mene. Niti da budu nešto što nisu. Čak ni da budu tu kada mi je neko potreban. Mada bih sve to ponekad voleo. I veoma mi je drago ako tako ispadne. Ali ne mora. Ako sam učinim nešto za njih, želim da znam da je to bila moja volja a ne obaveza. A čini mi se da kod nekih ljudi (i m i ž) nije tako... mada sa takvima slabo komuniciram (i oni samnom .

Eto, rekao bih da je lako sprijateljiti se sa nekim. Reč tamo, reč ovde, polako se nađu neke teme na koje možete da sklopite i čitave rečenice, iz toga se izrode prilike da zajedno provedete neke trenutke, oni postanu deo vaših sećanja i to je. A ne mora da je ništa posebno, dovoljno je ogovarati tamo nekog, požaliti se na svoje muke ili se pohvaliti. Mi to dajemo njima, oni nama, usput i neka šala i rolaj. Svima nama je potrebna ipak ta pažnja drugih, da bi zaista živeli a ne samo životarili kao individue. Snimite penzionere kada dospeju u domove za stare. Uđu jadni, nepokretni i maltene zaboravljeni, a onda nađu sebi slične, imaju sa kime da popričaju, promene se nabolje i baš ono ožive. Ne zadugo, ali da ne baksuziram, bitan je kvalitet.

Ljudi sa kojima provodimo vreme su odraz nas samih. Čak i ako nas koriste, to po meni znači da bi smo i mi verovatno isto učinili njima. Samo ne očekivati previše od njih. Jer ponajbolje možeš upoznati samo onoga sa kojim hleb jedeš. A ta osoba(e) se nazivaju nešto drugačije nego prijatelj (mada su i oni to). Od ostalih ne očekivati previše i umeti da prihvatiš šta dobiješ, dobro ili loše. A kao što napisah, prepoznaću ih kakvi su (barem spram mene) kad sagledam kako se odnose prema drugim ljudima. Ne prema sebi, ne prema meni. Tako su zablude isključene.

Vi shvatate šta želim da kažem? Tataratira.

Nemam ni neprijatelje. Za to se dobro staram. Da ih nema.

To je stvar koja nema veze s vremenom, ni s pronicljivoscu ni ne znam cim', nego kako se provodi vreme s doticnom personom i oko cega se vrte zajednicke radnje i razgovori.
S nekim mozes da presedis 10 godina i da vam jedina tema bude recimo pecanje, iz cega se ne moze skoro nista saznati o osobi i njenom modelu ponasanja i odnosu s prijateljima.
Takodje, do proverene informacije se moze doci i gotovo trenutno, davanjem na poverenje 10M $, doticnoj personi.
Pouzdana i brza informacija je uvek bila skupa stvar.

Ponekad je dovoljan samo kratak razgovor , ponekad tek kad cujesh neke stvari o toj osobi. Ali obicno se nekako vidi to ljudima na licu.

Za lice je istina, ali to vec treba umeti i imati mnogo iskustva.

Ponekad se zaista mnogo stvari vidi u ocima , ne mogu to da objasnim. Ali iskrenost/neiskrenost i naklonost/nenaklonost se lako nauci videti.

Istina u lice - da,kad ima shta da se kazhe...

Mislim da sam zbog toga najvishe ogorchena... shto posle toliko godina nije mogla neke stvari meni da kazhe...a rekla je osobi za koju je pouzdano znala da ce mi preneti. Mislila sam da smo odavno prerasli takve bolesti... i opet sam se prevarila...

Zene su cudo
ali odavno su prestale da me iznenadjuju
i naravno svaka cast izuzetcima

bdw. ima jedna dobra tema na zenskom kutku , a zove se ''I to su drugarice...''...ima mozda malo manje od 1000strana :|

E ljudi, čitam sve ovo pa ne mogu da verujem! Ja sam se druzio sa dva "prijatelja" 24 sata dnevno i to godinama i godinama. Znači, izlasci, provod, ribe, pecanje...svugde zajedno, sve dok nisam ozbiljno počeo da se zabavljam sa jednom devojkom pa je vremenom počela njihova priča kako su kao čuli da me je prevarila i tako to. Tek posle dosta vremena sam skontao da me sve vreme foliraju jer im je itekako nedostajao prevoz, moje dobre veze i poznanstva i sve ostalo bez čega su oni bili bukvalno kao mala deca. Tek sada posle dosta vremena kontam kakvi su to animirani likovi bili, a ja mislio da su stvarni prijatelji i zato sam za njih i davao milion puta više nego što sam dobio od njih, a jedino što sam trazio je bilo iskreno prijateljstvo. Zaista posle svega toga dođe čoveku da se dobro počeše po glavi jer danas imati prijatelja...pa to je stvarno raritet. Da ne bude zabune pa da mislite da branim tu curu (kao ona mi isprala mozak i sl.) nisam više sa njom, ali iz potpuno drugih razloga...

evo prostudiraj moju temu o dugogodisnjem prijateljstvu a na kraju sam optkrila toliko toga kao i ti sam lakoverna
http://forum.krstarica.com/threads/145182

Pa šta da ti kazem, tu smo u godinama, samo različito okruzenje. Ovi moji nazovi prijatelji, i to bivši jedva osnovnu završiše, a ja kao pametan, kao fax sa pola gasa pa sam uvek mislio nema šanse da oni mene mogu folirati kao što su radili, ma katastrofa kad se setim malo Ipak, malo mi je lakše kada znam da više njima nedostaju sve pogodnosti koje su koristili uz mene, nego ja, jer i tako pas nije imao za šta da ih ujede, a ja to stvarno nisam gledao, a na kraju opet... Uteši se time da nismo lakoverni, nego ja kontam da smo malo više emotivni :smile: Pozz drugarice, iskreno se nadam da će završiti fax ovog milenijuma

Morate znati da su ljudi prilično sebična bića. Pođite od sebe.
Vi dajete prijateljstvo ali uvek očekujete nešto zauzvrat. Dakle trgovina i interes.
Čovek je papazjanija od raznih osobina. U nečemu i do neke granice će vam biti prijatelj u nečemu neće. Ako očekujete da vam prijatelj bude idealan nikada ga nećete imati i uvek ćete doći do tačke kada ćete se razočarati, samo je potrebno vreme i prilika.
Prijatelja niste prihvatili onda kada ste prihvatili njegove vrline već mane.
Posmatrajte čoveka kakav je i prema drugima a ne samo prema vama. To što mislite da je prema vama drugačiji jer ste mu prijatelj je tačno i biće tako sve dok mu je važno da mu budete prijatelj. Dakle interes je u pitanju - potrebni ste mu. Možda zbog nekih vaših osobina. Kada interes nestane pokazaće se suština. Imajte u vidu da se ljudi i menjaju vremenom. Imajte u vidu da ponekad kažu ili urade nešto nehotice zbog čega se kaju. Imajte u vidu da su ljudi i glumci. U svakom slučaju, čovek je veoma složeno biće koje jedva da i samoga sebe razume.

Biti covek. Neverovatno koliko je to ljudima tesko.

Ja sam trenutno ljut na svog prijatelja, jer nije ispunio ono sto je obecao, ali je krivica i moja, jer sam previse ocekivao od njega, a sam se premalo angazovao.
Nisam realno sagledao njegove mogucnosti.
Nije njegova krivica sto nije ispunio moja ocekivanja, vec moja, sto sam lose procenio coveka.
Uzgred, danas sam dobio pomoc od ljudi koji mi nisu cak ni prijatelji vec samo poznanici.
U zivotu je zajeb uvek zbog lose procene.

Heh... takođe mi se desila neka banalnost koja je dovela do toga da mi se doslovno ogadi drugarica sa kojom sam odrasla i koju znam preko 15 godina..... al' ne zato što sam je loše procenila ili zato što je loš čovek, naprotiv..... već zato što se promenila za 180 stepeni i povukla tako neke mnogo loše osobine, koje su odvele u mnogo loše (nepodnošljivo) ponašanje..... I takva je već godinu-dve. Ne mora svako prijateljstvo trajati večno samo zato što ti se tako čini u jednom momentu..... nešto kao ljubav.
Većina ljudi koje znam su se promenili..... nagore. Možda sam i ja. Verovatno.
Pa, iako spremna preko mnogo toga da pređem, preko ovoga neću, da bih samu sebe ispoštovala, neka granica mora da se postavi

I dalje verujem da su ljudi u korenu dobri, samo se to dobro nekad teško može iskopati, a nemamo uvek volje da uzmemo ašov. Ili se stvar pretvori u rutinu, onda nije problem u nama, zaboga. Bar se tako čini.
Sad sam se izjadala, mnogo mi je lakše

Peta W.:

E pa ovako:
Da ne duzhim prichu,prekinula sam prijateljstvo sa najboljom drugaricom . Druzhile smo se 11 god. Mnogo me je povredila i josh uvek se oporavljam. I upravo to mi je bila inspiracija za ovu temu...
Vremenom sam stekla utisak da vi mushkarci lakshe prepoznajete licemerne i zlobne osobe... Ne znam da li greshim,ali chini mi se da su devojke mnogo lakovernije shto se prijateljstva tiche, naivno veruju ljudima, i to u vecoj meri nego mushkarci. To sam zakljuchila na osnovu ljudi oko mene,ne mora da znachi da je tako,mislim..mozhda ipak ima veze sa godinama,iskustvom... Npr deshavalo mi se da me neki mushkarac ( brat,prijatelj,dechko,nebitno..) upozori na neku osobu koju smo tek upoznali i ja pomislim "Ma,bre...shta ti znash,pa josh je ne poznajesh,pruzhi joj shansu... kako mozhesh tako da kazhesh?? " i tako sama sebi skrljam vrat,jer se ispostavi da je bio u pravu.
Zanima me koliko vam treba vremena da kazhete za neku osobu da vam je prijatelj i da li vam se desilo da pogreshite..ali zaista da pogreshite u proceni i shvatite da ste godinama zhiveli u zabludi?
Prvenstveno me zanimaju odgovori mushkog dela 4uma,ali pitanje vazhi za sve.

Kliknite za proširenje...

Vidis... od sada veruj nama muskima... mi znamo sve
hehehe

Red adder 333:

E ljudi, čitam sve ovo pa ne mogu da verujem! Ja sam se druzio sa dva "prijatelja" 24 sata dnevno i to godinama i godinama. Znači, izlasci, provod, ribe, pecanje...svugde zajedno, sve dok nisam ozbiljno počeo da se zabavljam sa jednom devojkom pa je vremenom počela njihova priča kako su kao čuli da me je prevarila i tako to. Tek posle dosta vremena sam skontao da me sve vreme foliraju jer im je itekako nedostajao prevoz, moje dobre veze i poznanstva i sve ostalo bez čega su oni bili bukvalno kao mala deca. Tek sada posle dosta vremena kontam kakvi su to animirani likovi bili, a ja mislio da su stvarni prijatelji i zato sam za njih i davao milion puta više nego što sam dobio od njih, a jedino što sam trazio je bilo iskreno prijateljstvo. Zaista posle svega toga dođe čoveku da se dobro počeše po glavi jer danas imati prijatelja...pa to je stvarno raritet. Da ne bude zabune pa da mislite da branim tu curu (kao ona mi isprala mozak i sl.) nisam više sa njom, ali iz potpuno drugih razloga...

Kliknite za proširenje...

Da , da.Bilo bi ti bolje da si sam izlazio....
Mani priču, trebalo ti društvo , oni su zabavni , jedan drugom ste davali ono što vam je trebalo tada....Ćim ti više nije trebalo , čim više nisi mogao svoj deo da ispuniš , saradnja je normalno gotova....