Подмукли запад поново хапси Србе и шаље усташама

Viorija

Zainteresovan član
Poruka
309
Novo hapšenje po hrvatskoj poternici
nebojsa - 31. avgust 2007.


Nemačka policija uhapsila je Srbina Željka Vrljanovića (39), na osnovu poternice Interpola koju je za njim raspisala Hrvatska pod optužbom da je počinio ratni zločin nad civilnim stanovništvom na području Novske u zapadnoj Slavoniji. Kako je saznao Tanjug u Dokumentaciono-informativnom centru „Veritas”, Vrljanović je uhapšen u sredu, prilikom tranzita u Minhenu kada se avionom iz Beograda vraćao u SAD, a hapšenje je ovoj nevladinoj organizaciji prijavila porodica.
Željko Vrljanović, od oca Stojka, rodom je iz sela Borovca kod Okučana na području opštine Novska i s porodicom je početkom rata 1991. izbegao u Banjaluku. Iz Republike Srpske Vrljanović se odselio pre devet godina u SAD i sa suprugom, sinom od devet i kćerkom od dve godine, živi u Orlandu na Floridi, gde je porodica stekla američko državljanstvo.

Početkom avgusta je s porodicom prvi put došao na godišnji odmor u Banjaluku da poseti oca i ostalu rodbinu, a u odlasku iz SAD nije imao nikakvih problema, kao ni prilikom presedanja na aerodromu u Minhenu. U povratku je let iz Minhena bio odložen, pa su putnici prevezeni u hotel, gde je Vrljanovića uhapsila nemačka policija na osnovu međunarodne poternice koju je Hrvatska raspisala u novembru 2006.

Željkova supruga i deca su produžili put za Floridu, a on je zadržan u ekstradicionom pritvoru.

Prema rečima predsednika „Veritasa” Save Štrpca, Vrljanović nije bio evidentiran na spisku procesuiranih za ratne zločine koji je hrvatsko Državno odvjetništvo sačinilo 2004. S obzirom na to da se vraćao u SAD istim putem, preko Minhena i Beograda, može se zaključiti da je Interpolova poternica za njim raspisana u međuvremenu, a to znači da procesuiranje Srba za ratne zločine u Hrvatskoj još nije završeno, upozorio je Štrbac.

Podaci „Veritasa” govore da su hrvatski pravosudni organi do kraja 2006. za Srbima raspisali najmanje 760 Interpolovih poternica, na osnovu kojih su od 2001. uhapšena 63 u raznim zemljama. Prema podacima Državnog odvjetništva Hrvatske, dosad je pred tamošnjim pravosudnim organima procesuirano 3.666 osoba za ratne zločine
http://www.tanjug.co.yu/

Где си тадићу, проклети смрадићу? Немате сад нигде да оштро осудиш подмукли антисрпски запад и усташију ндх.
 
Група француских и белгијских новинара, 2002. године, обишла је простор од Славоније до Далмације и затим написала: \"Ништа се на овом свету не може мерити са интензитетом хрватске мржње према Србима\".
 
Један од првих заточеника у овај логор, од 11.09.1941., је био Мартис Седлар, који је био гробар за цело време и каже: ..."Мислио сам да то нећу ником причати ако неким случајем останем жив. Са групом гробара на хиљаде сам закопао - мртвих, живих, младих, старих, дјеце, смрзлих, задављених, од глади и жеђи и тифуса умрлих. Закопао сам и свога оца, 20.01.1942. који се био смрзнуо ноћу у бараци и умро..."
 
Пуковник инжињер Хинко Пичили конструисао је у тзв. циглани пећ у којој су убацивани немоћни затвореници. Пред том цигланом заустављали су се камиони, да би се после чули безбројни мушки, женски и дечји гласови како запомажу. Радило се то углавном ноћу. Једном су у фебруару 1942. усташе дотерале у логор велики транспорт жена и деце, и све их поред цигларских пећи поубијали секирама и маљевима. Убијање је трајало читав дан, јер је отпор хрватским убицама био веома снажан. Жене су на усташки нож скакале, у очи су им нокте забадале и падале мртве. После је група заточеника морала да их убацује у цигларску пећ. Пичилијева пећ је радила сваке ноћи!
 
Страшан је био начин убијања у јамама. То су рупе, дугачке 6 м, ширине 2 м а дубоке за људски раст. У њих се угурају свезани заточеници, потпуно голи, мушкарци, жене и дјеца. Збијају се једно до другога у стојећем ставу. Онда су их ударали маљевима по главама толико дуго докле би се чуо иједан глас. Таквих гробница је било на стотине.
 
Читава села заточеника је одвођено у Градину, Уштицу и на обалу Саве, где су ликвидирани. Др Никола Николић, био је заточеник логора III у Јасеновцу од 12.07.1942. до фебруара 1943. и у својој књизи "Јасеновачки логор" - Загреб, 1948., пише:
Ујутро 7. рујна 1942. дуга поворка, масе народа у народним босанским ношњама како се вуку по путу према логору. Видјели смо жене и дјецу, и та маса се постепено помицала према скели одакле је пребачена у Градину и тамо убијана хладним оружјем.
Хрватски војници су убијали хладним оружјем да се не би чуо пуцањ и да не би могли изазвати сумњу да се тамо масовно убија, док је остала маса чекала на овој обали Саве. Маса је превожена и тамо убијана, ножем, маљем, жељезном шипком, сјекиром и иживљавали се и мислили да је то јунаштво на тај начин убити човјека, а да је кукавичлук убити из пушке...
Пре тог покоља биле су ископане огромне јаме за те жртве. Хрватске усташе су касније говориле да је било 66.000 људи са Козаре.
 
У близини Циглане постојала је "циклонска дезинфекција" (угушење гасом), ту је радио инг. хемије Фуад Мичић из Сарајева од кога је тражено да од људског меса прави сапун. У Градини је било 12 великих казана у којима је прављен сапун.
 
Друга врста гушеља дјеце је вршено што су их живе затрпавали у простране гробнице где су им мајке већ лежале заклане. Дојенчад су гушили у језерима у кругу логора ИИИ или у ријекама Сави и Уни.
 
У Јасеновачком логору уморено је 19.432 детета, именом и презименом. Покопано је 10.268 дечака и 9.128 девојчица. За 36 малишана није било могуће утврдити пол. Најмлађе жртве у Јасеновцу биле су у пеленама, а најстарије су имале само 14 година. Највише је ликвидирано 12.113 Српске деце, затим 5.320 ромске и 1.927 Јеврејске. Просечна старост је била 7 година и 2 месеца.
 
Јутра 21. априла 1945. побијене су све жене које су биле у Логору Јасеновац, а било их је између 800 и 1000. Све су одведене на Саву и побијене маљевима или заклане - по изјави Милоша Деспота из Бјељине који је био у Јасеновцу од 8. септембра 1942. до 22. априла 1945. Ови описани догађаји су само део из изјава преживелих логораша о најсуровијем и најбруталнијем уништавању људи у времену од августа 1941. до 22. априла 1945. године.
 
Подручје захвата површину до 240 км2 масовног убијања, на којој су познате 162 локације на којима је било безброј гробница.
Из разних архива имамо документа, изјаве и написане многе материјале, извештаје, књиге, о логору Јасеновац:
 
Из архиве у Вашингтону, Серђо Кризма објавио је карту Југославије и приказао "Покољ невиног српског становништва" од априла 1941. до августа 1942. године тј. за 16 месеци:
Немци су убили 78.000 Срба
Италијани - 20.000,
Мађари - 30.000,
Хрвати - 600.000,
Албанци - 10.000,
Бугари - 6.000.
За поменути период убијено је 744.000 Срба.

На основу америчких архива, објављена је публикација у Америци под насловом "Genocide in Croatia" (Геноцид у Хрватској) у којој је наведено да је убијено 750.000 Срба, 60.000 Јевреја. Када је то предочено председнику Сједињених Америчких Држава Франклин Делано Рузвелту, марта 1943. године, изјавио је: "Хрвате треба ставити под туторство..."
Председник Рузвелт је био потрешен извештајима о покољу Срба у НДХ, који су по дивљаштву и свирепости прелазили и најгоре нацистичке злочине. Зато је овај великан наговарао, преко Фотића, убеђивао Србе, да не би требало ни да помишљају да после рата живе у заједници са својим убицама!
Нажалост, прерана смрт овог великана онемогућила је, јер би много штошта било другачије.
 
KoscheiBesmertnii:
Страшан је био начин убијања у јамама. То су рупе, дугачке 6 м, ширине 2 м а дубоке за људски раст. У њих се угурају свезани заточеници, потпуно голи, мушкарци, жене и дјеца. Збијају се једно до другога у стојећем ставу. Онда су их ударали маљевима по главама толико дуго докле би се чуо иједан глас. Таквих гробница је било на стотине.
e takvim jednim maljem su ubili moju tetku i teču u Gospiću 90-te, u takvoj jednoj jami...doduše na baš na taj način...malj je usledeo nakon mučenja...hvala im što im ipak prekratiše muke
:evil:
I, naravno, do danas niko nije odgovarao.
 
Živojin Mišić (1855 – 1921)

o Hrvatima

Izveštaj kralju Aleksandru po povratku iz Splita
(Iz beleške sekretara Živojina Mišića, g. Milorada Pavlovića)

„Iz svega sto sam čuo i video ja sam duboko zažalio sto smo se mi na silu Boga obmanjivali nekakvom idejom bratstva i zajednice… Svi oni jednako misle, to je svet za sebe, ma sa kakvim predlogom da se pojaviš….. stvar je propala…..

Ništa se ne može zajažiti, ničim što bi joj se ponudilo.

Ja sam sa tim načisto. Dvoje nam kao neminovno predstoji: potpuno se otcepiti od njih, dati im državu, nezavisnu samoupravnu, pa neka lome glavu kako znaju, a drugo je, upravo prvo, da u zemlji zavedemo vojnu upravu za dvadeset godina i da se zemlja sva baci na privredno i ekonomsko podizanje, daleko od svih politickih uticaja. Ako to ne može, onda se otcepiti, dati im njihovu državu.

Granice će biti gde ih mi povucemo, a mi ćemo ih povuci ne onde gde naše ambicije izbijaju na povrsinu, nego onde gde istorija i etnografija kažu; gde kaže jezik i običaji, tradicija i najzad gde se sam narod po slobodnoj volji opredeli, pa će biti i pravo i Bogu drago.

A Italijani? Neka im je sa srećom. Neka se oni Hrvatima usreće. Ja sam duboko uveren da se mi njima nećemo usrećiti... Ti su ljudi svi odreda, prozirni kao čaša, nezajazljivi i u toliko meri lažni i dvolični da sumnjam da na kugli zemaljskoj ima većih podlaca, prevaranata i samoživih ljudi.

Ne zaboravite Visočanstvo, moje reči. Ako ovako ne postupite siguran sam da ćete se ljuto kajati.”
 
Поглавник НДХ Анте Павелић изјављује опуномоћенику министра спољних послова Немачке Вазенмајеру, почетком 1943. године, да је број Срба у НДХ, од 30 одсто у априлу 1941. спао на 12 до 15 одсто, што је, хвалећи се "позитивно за Хрватску државу".
То је био уједно резултат његове наредбе, прољећа 1942., да "логор Јасеновац може да прими неограничен број заточеника", само да би се у њему што више убијало.
Тако је настао симбол најбруталнијег злочина геноцида над српским народом.
 
Према процени, која се ослања на исказе преживелих и признања заробљених усташких злочинаца из Јасеновачког логора, број јасеновачких жртава премашује 700.000.

Милан Дуземлић, општински секретар у варошици Јасеновац, свједочио је, како је Он до 21. децембра 1943. у својим рукама имао 900.000 картона побијених лица у Јасеновачком логору. \\А. Милетић, док. бр. 223. књ. 3, стр. 494\\
 
Лист "Борба" је објавила изјаву 8. маја 1945. године, у чланку Ивана Потрча: "Усташе су пре свог бекства из Јасеновца поубијале све затворенике. Ту је на зверски начин побијено и поклано од 1941. године 800.000 мушкараца, жена и дјеце".

Земаљска комисија Хрватске за утврђивање злочина, 1945. године, записује: ..."у нешто од преко четири године постојања ове људске клаонице, према исказима очевидаца, насилно је усмрћено одприлике 1,400.000 душа. Већина ових жртава уморена је у насељу Градина, одмах преко Саве на супротној страни логора".
 
Поводом "дијалога" Стјепана Месића, председника Хрватске и Борислава Паравца, председника Председништва БиХ, у Меморијалном центру "Јад Вашем" у Јерусалему, Смиља Тишма, председ. Удружења заточеника логора у НДХ, и сама дете логораш, упутила је писмо председнику Месићу у коме тврди да... "само до 6. септембра 1943. године, према немачким изворима број жртава у Јасеновцу био је 600.000, Јадовну 72.000, Старој Градишки 75.000... А, колико је жртава после овог датума није познато, као што се не зна колико је убијених у логорима Сисак, Копривница, Ђаково и дечијим логорима Загреб - Јастребарско и другим?" \\"Новости"-27.04.2005.\\
 
Из немачких архива главног штаба Вермахта, који је био у Загребу, постоји извештај из краја 1944. у коме се говори да је у Јасеновцу убијено 860.000 људи, који су припадали народима, дакле око 800.000 Срба.
 

Back
Top