Finski jezik

Da li iko zna gde moze da se uci finski???

U zadnje vreme sam se zainteresovao za jednu hladnu zemlju,a to je Finska.Slusam kako oni pricaju i jezik im je veoma lep jer ima dosta vokala i glasova kao sto su s,p,t,k itd.Zato bih zeleo da naucim njihov jezik.Njegova govornost je oko 6 000 000 ljudi...Da li ima neko da mi kaze dobre sajtove za ucenje ili jos bolje da mi objasni finsku gramatiku i malo vokabular.Hvala! TERVETULOA!!!(DOBRODOSLI)

Jezik je ekstra

SLAZEM SE SA TOBOM.

Ja mogu da ti objasnim to što te zanima,ali to nije baš mali posao i ne mogu preterano da se posvetim.. Odakle da počnem?

hvala u napred!pokusaj za pocetak da mi objasnis glasovne promene ono kad npr. kk prelazi u k u nekim drugim padezima itd... Hvala!

na kursu,internetu itd.

Promena suglasnika (da tako prevedem) je glasovna promena koja se dešava u glagolima i imenicama koje sadrže suglasnike k,p i t ,bilo same,bilo uz neki drugi suglasnik.
Postoje jaki i slabi oblici za svaku grupu suglasnika koji se menjaju u zavisnosti od lica u glagolima i padeža u imenicama. Ovde su navedeni mislim svi (jak oblik - slab oblik) :

kk - k , k - ništa , tt - t , t - d , nt - nn , rt - rr , pp - p , p - v , lt - ll .


Evo,na primer,kako ova glasovna promena izgleda u glagolima. U glagolima prve grupe koji završavaju na dva samoglasnika,infinitiv i treća lica jednine i množine imaju jak oblik,a ostala lica slab oblik.

kertoa (kazati) - infinitiv

prezent:

jednina .................. mnozina

1. minä kerron ............ 1. me kerromme
2. sinä kerrot ........... 2. te kerrotte
3. hän kertoo ........... 3. he kertovat


lukea (čitati)

1. minä luen .............. 1. me luemme
2. sinä luet .............. 2. te luette
3. hän lukee ............ 3. he lukevat

Mislim da sam prošle godine čuo da neki tip iz ambasade drži privatne časove preko neke-ne znam koje- škole stranih jezika,ali ne znam da li je to još uvek aktuelno.

Što se imenica tiče,tu je situacija malo komplikovanija.
Ja mogu da ti izlistam u koji padež ide koji oblik,ali ti preporučujem da to memorišeš učeći padeže.

ok hvala ti puno. ima na internetu objasnjena gramatika na finskom pa se trudim da polako razumem jer koristim on line recnik na engleskom, preporucujem svakom jer je stvarno odlican.

kako se gradi mnozina imenica ,znam da se dodaje nastavak -t , ali nije svuda tako.i tu dolazi do glasovnih promena,zar ne?

ako mozes da mi kazes nastavke za padeze?

NECA15:

kako se gradi mnozina imenica ,znam da se dodaje nastavak -t , ali nije svuda tako.i tu dolazi do glasovnih promena,zar ne?

Kliknite za proširenje...

Da,nastavak -t se dodaje za nominativ množine,ali na genitivnu osnovu. A građenje genitivne osnove je opet malo složenija priča...

Navešću neka osnovna pravila za građenje genitivne osnove...

1. Ukoliko se pojavljuju k,p,t dolazi do promene suglasnika pri čemu genitivna osnova može da sadrži i jak i slab oblik - uvek suprotno od nominativne.

jalka - jalat (stopalo - stopala)

2. Ukoliko imenica završava na i,ono prelazi u e (prelazak i u e - bitna glasovna promena)

koipi - koivet (noga - noge) -kombionacija promene suglasnika i prelaska i u e

kieli - kielet (jezik - jezici)

3. Ukoliko imenica završava na n , ono prelazi u me.

sydän - sydämet (srce - srca)

4. Ukoliko imenica završava na l , iza njega se dodaje e

kyynel - kyynelet (suza - suze)

5. Neke imenice koje završavaju na e dodaju još jedno e

koe - kokeet (test - testovi)

Jedna nepravilna množina : veli - veljet (brat - braća).

Napominjem da ovo nisu sva pravila.

NECA15:

ako mozes da mi kazes nastavke za padeze?

Kliknite za proširenje...

1. nominatiivi -
2. genetiivi -n
3. akkusatiivi -,-n,-t
4. essiivi -na
5. partitiivi -(t)a,-(t)ä
6. translatiivi -ksi
7. inessiivi -ssa,-ssä
8. elatiivi -sta,-stä
9. illatiivi -an,-en,-on...
10. adessiivi -lla,-llä
11. ablatiivi -lta,-ltä
12. allatiivi -lle
13. abessiivi -tta
14. komitatiivi -ne-
15. instruktiivi -n

Danas su vrlo trazeni ti skandinavski jezici,zasto ne bi probao da upises neki kurs,sdecam se du nekad postojali na Fililoskom faxu.Raspitaj se

svaka ti cast!jako je tesko da covek sam ovo uci kod kuce.mislim da na kursevima jezika nema finski kao opcija.

kako funkcionisu glagoli?Ja cu sam uciti vremena, ali kako idu one grupe glagola???

E stvarno je super jezik.Mislim danas su ti skandinavski jezici veoma popularni.Nekada su bili kao kursevi jezika na Filoloskom faxu pa da probas sada,mozda ih jos uvek drze?

finski je divan!
ako nekog zanima fisnki pop i lounge, neka javne da mu bacim linkove

mene zanima slobodno ih izbaci

da vam kazem da i swahili jezik nije mnogo tezak,a veoma je zanimljiv.Sedmi je u svetu po govornosti.

BernardBlack:

E stvarno je super jezik.Mislim danas su ti skandinavski jezici veoma popularni.Nekada su bili kao kursevi jezika na Filoloskom faxu pa da probas sada,mozda ih jos uvek drze?

Kliknite za proširenje...

Finski nije skandinavski jezik već jezik u Skandinaviji.