ПЛАВА ГРОБНИЦА

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Iron Lord

Elita
Banovan
Poruka
20.959
Pismo.JPG


VojvodaMisic.JPG


Ulaz.JPG


Galerija1.JPG


Galerija2.JPG


Galerija3.JPG


Galerija4.JPG


Posmrtnica.JPG


Posmrtnica-prevod.JPG


Najmladji.JPG


Poruka.JPG


PlavaGrobnica.JPG
 
Плава гробница

Стојте, галије царске! Спутајте крме
моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе
ноћне
Над овом светом водом.

Ту на дну, где шкољке сан уморан
хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до
брата,
Прометеји наде, апостоли јада.

Зар не осећате како море мили,
Да не руши вечни покој палих чета?
Из дубоког јаза мирни дремеж чили,
А уморним летом зрак месеца шета.

То је храм тајанства и гробница тужна
За огромног мрца, к'о наш ум бескрајна.
Тиха као поноћ врх острвља јужна,
Мрачна као савест, хладна и очајна.

Зар не осећате из модрих дубина
Да побожност расте врх вода просута
И ваздухом игра чудна питомина?
То велика душа покојника лута

Стојте, галије царске! На гробу браће
моје
Завите црним трубе.
Стражари у свечаном опело нек отпоје
Ту, где се вали љубе!
Јер проћи ће многа столећа, к'о пена
Што пролази морем и умре без знака,
И доћи ће нова и велика смена,
Да дом сјаја ствара на гомили рака.

Али ово гробље, где је погребена
огромна и страшна тајна епопеје,
Колевка ће бити бајке за времена,
Где ће дух да тражи своје корифеје.
Сахрањени ту су некадашњи венци
И пролазна радост целог једног рода,
Зато гроб тај лежи у таласа сенци
Измеђ недра земље и небесног свода.

Стојте, галије царске! Буктиње нек
утрну,
Веслање умре хујно,
А кад опело свршим, клизите у ноћ
црну
побожно и нечујно.

Јер хоћу да влада бескрајна тишина
И да мртви чују хук борбене лаве,
Како врућим кључем крв пенуша њина
У деци што кликћу под окриљем славе.

Јер, тамо далеко, поприште се зари
Овом истом крвљу што овде почива:
Овде изнад оца покој господари,
Тамо изнад сина повесница бива.

Зато хоћу мира, да опело служим
без речи, без суза и уздаха меких,
Да мирис тамјана и дах праха здружим
Уз тутњаву муклу добоша далеких.

Стојте, галије царске! У име свесне
поште
Клизите тихим ходом.
Опело држим, какво не виде небо јоште
Над овом светом водом!​
 
PRKOSNA PESMA

Ja
kći Božja
Srbija
izjavljujem dragovoljno
kroz lance i žicu
pred svedocima
Silom, Mukom i Nepravdom
da kriva sam i da priznajem krivicu!


Kriva sam što sam neko
a ne niko i netko
Kriva sam što u doba
opšteg Srbobrsta
idem u pravoslavnu crkvu
doduše, poretko
i što se krstim ovako
s tri prsta!


Kriva sam što jesam
a treba da nisam
Kriva sam odavno
što stojim uspravno
i gledam u nebo, umesto u travu


Kriva sam što se drznuh
protiv krivde
kriva sam
što opet slavim svoju krsnu slavu!

Kriva sam što pišem i čitam
ćirilicom

Kriva sam što pevam
smejem se i psujem
(a ponekad i lajem)

Kriva sam, i priznajem
da ne znam što znam,
i da znam što,ne znam

Kriva sam i da završim
s najvećom krivicom
(pre nego što se zacenim od smeha)

Kriva sam, tvrdoglavka
što sam Pravoslavka
i Svetosavka i što ne verujem
u sveti zločin i oproštaj greha!

Kriva sam i grešna, dakle što
postojim
i kad već postojim i još drsko stojim
što bar ne priznam da ne postojim!


Ako to priznam
da sačuvam glavu
izgubiću časni krst i krsnu slavu

Ako ne priznam
crno mi se piše
ceo svet će na moju Zemlju da kidiše
Rulje bivših ljudi
lopova i golja
čopori robota i drugih monstruma
kidisanje na moje voćnjake i polja
i na moje bele kuće pored druma
oko kojih, kao najlepše odive
cvetaju trešnje, jabuke i šljive (...)

Moja ružna slika
ozarena lika
koju umnožavate u večeri i jutra
to je slika vaše svesti i podsvesti
To nisam ja, spolja
to ste vi - iznutra!

Mnogo smo važne
Zemljo moja mila
Ja i Moje sestre
Istina i Pravda
čim se na nas digla ovolika sila
čim su na nas zinule krivda
i nepravda


Šta će ovde džihadlije
krstaši
ameri
koji Mi čerece sinove i kćeri

Mora da su čule belosvetske bande
da imamo zlatna Srca
pa ih vade
da ih presade u sopstvene grudi
ne bi li i oni tako bili ljudi (...)
Ja se ne plašim smrti crne duge
već ropskog života i bolesti duge

Smrt je česta pojava medj nama Srbima
kao što su proleće
leto
jesen
zima
I nije strašnija
pogotovo danju
od suše
poplave
zemljotresa
mraza
kad je čovek sretne na svome imanju
okadjene duše i svetla obraza


Zlonamernici
siti i maniti
sve mi zabraniste u rodjenoj kući
al ne može mi niko zabraniti
da pevam i da se smejem, umirući

A to se vama više ne dogadja
ni kad svadbujete
ni kad, vam se radja!


Poštedite me koca i konopca
i razapnite me na vrhu planina
kao vaši praoci što su mog praoca
Isusa Hrista Nazarećanina


Ja ću da gledam
a vi zažmurite
Inače će vam se oči rasprsnuti
od sjaja mog lica

Samo požurite
Što me pre razapnete
pre ću vaskrsnuti!
 
Био сам на Крфу и острву Видо два пута. Као тинејџер деведесетих. Посетио сам и Српску кућу на Крфу. Несвесан себе, а и света око себе нисам томе придавао неку велику важност.
Тек сам касније почео да размишљам о свему томе. Можда су они последњи прави српски војници: неустрашиви у рату, милосрдни према заробљеном непријатељу...Част пре свега, она права војничка. Нема стрељања заробљеника. Доживели голготу, патњу,болест, несолидарност савезника, понижења непријатеља, смрт најближих...а ипак остали људи.
Наши дедови су ушли као моралне громаде у Шугославију, а ми изашли као патуљци.
О кукавно Српство угашено.
Благо оном ко довјека живи имао се рашта и родити.
 
Tada smo imali nacionalno osveshceno drushtvo,nije bilo Jugoslavije.Zato smo ih i pobedili sve zajedno na gomili za razliku od 91.Jugoslovenstvo je unishtilo srpski nacionalni identitet a Hrvatima dalo drzavu.Zato se svim silama treba boriti protiv novih komunista i zato njima smeta zdravo nacionalno osveshcivanje koje zele da predstave kao Radikalski shovinizam i zato su novi komunisti najvece zlo ove zemlje.
 
СЛАТКО ЈЕ И СЛАВНО ЗА ОТАЏБИНУ МРЕТИ ?!.

Родољубива поезија, (национални и патриотски осећај према својој земљи), у свом трајању, надоградњи и постојаности, да ли је ставила на трон трајних вредности и вредност сопственог жртвовања ?!.
На пример:
Поезија Милутина Бојића, довољно је само рећи почетак песме ПЛАВА ГРОБНИЦА : Стојте галије царске................говори о трајности оних иза нас, да би се долазеће генерације у данашњем свеобухватном светском - глобалном процесу- либералног, демократског или националног вредновања и стварања вредности, једноставно упитале:
"-Да ли ја вредност родољубивости и патриотизма имам у себи на истој основи датог ми у наслеђе или је основа нова, и која је то цена (ако је имам)-да ли је интерес вредност сагледавања реалности у сагињању или исправљању, да ли је иронија на наслеђе велики осмех драгости или одбојности на ризницу наслеђа , a истој или истима ни вредност проверили нисмо"?!.

Сам садржај родољубља, националне самосвести и патриотизма, је веома философски и такво размишљање тражи од исте одговор, који свака долазећа генерација мора дати у ономе што ће оставити иза себе.

На наслов теме свако од нас одговор има, прихвата или не прихвата, најлепши и најбољи одговор је у раду, сопственој креативности на моралним вредностима, у осмеху и благом додиру дат Мајци ДРЖАВИ, која нас је на својим вредностима изнедрила.
 
Dikan:
Био сам на Крфу и острву Видо два пута. Као тинејџер деведесетих. Посетио сам и Српску кућу на Крфу. Несвесан себе, а и света око себе нисам томе придавао неку велику важност.
Тек сам касније почео да размишљам о свему томе. Можда су они последњи прави српски војници: неустрашиви у рату, милосрдни према заробљеном непријатељу...Част пре свега, она права војничка. Нема стрељања заробљеника. Доживели голготу, патњу,болест, несолидарност савезника, понижења непријатеља, смрт најближих...а ипак остали људи.
Наши дедови су ушли као моралне громаде у Шугославију, а ми изашли као патуљци.

О кукавно Српство угашено.
Благо оном ко довјека живи имао се рашта и родити.
Tako je. Podebljan deo, naяavno...
 
I danas, nekoliko desetina godina, nakon Krfa, potomci solunaca, umackaju bracu Grke, i to na sred Krfa, onako, bratski............neka se zna da Srbin ne zaboravlja sta je bratski grcki narod uradio tada za njega..............doduse, nase junose su se pravdale , kako su braca Grci nasrnuli na sestre SrBkinje, sa stanglama...........pa su morali bratski da ih otpreme u bolnicu...........ali, to nije ista prica, niti su isti ljudi,niti su ista vremena
 
inagadadavida:
I danas, nekoliko desetina godina, nakon Krfa, potomci solunaca, umackaju bracu Grke, i to na sred Krfa, onako, bratski............neka se zna da Srbin ne zaboravlja sta je bratski grcki narod uradio tada za njega..............doduse, nase junose su se pravdale , kako su braca Grci nasrnuli na sestre SrBkinje, sa stanglama...........pa su morali bratski da ih otpreme u bolnicu...........ali, to nije ista prica, niti su isti ljudi,niti su ista vremena
Odhebi u skokovima.
 
inagadadavida:
I danas, nekoliko desetina godina, nakon Krfa, potomci solunaca, umackaju bracu Grke, i to na sred Krfa, onako, bratski............neka se zna da Srbin ne zaboravlja sta je bratski grcki narod uradio tada za njega..............doduse, nase junose su se pravdale , kako su braca Grci nasrnuli na sestre SrBkinje, sa stanglama...........pa su morali bratski da ih otpreme u bolnicu...........ali, to nije ista prica, niti su isti ljudi,niti su ista vremena
O chemu ti to?
Neke lichne frustracije?
Hebiga,Hrvati su ginuli za drugu stranu,znam ja da ti je krivo shto ste izgubili ali shta da se radi.:lol:
 
Србија

Ја знам сва твоја лица, свако шта хоће, шта носи,
гледао сам твоје очи, разумем шта кажу, шта крију.
Ја мислим твоју мисао за челом ти у коси,
ја знам твоја уста шта љубе, шта пију.
Еј, пију од туге, од зноја, од муке,
од ноћи, од сијерка који се тешко меље,
Ја сам у млину, сред буке
жрвња, чуо све твоје жеље.
И бриге твоје, ој, Србијо међу песмама међу шљивама
ој Србијо међу људима
на њивама,
ој, Србијо међу песмама, међу стадима,
ој Србијо, песмо међу народима.
Песмо тужна, мека си милошта
што плаче као крв грожђа, као суза моста,
као онај пољубац, онај мирис перја што утка
у гугутање своје гугутка.
Ој, милошто мека, клик си дивље пловке
над јармом из које стаса
Црвени угаљ сунца
у зрну сваког класа.
Али боса песмо глуве жалопојке,
кад престају песме, кад почињу псовке?
Гладна руке, слепе јадиковке,
кад ће хајдук буне из тебе да груне?
Псовке и псовке, еј, у чије здравље
залуд је орање, залуд је летина?
Клетве и клетве, за чије трупло кравље
набрекла Мачва од жита, отекло Поморавље,
Буре у буне, за чије се зубе лавље
дими од млека овца и дими планина,
кад Мачва није сита, кад Мачва није сита?
Кроз мукле ланце дана кожа сувоњави.
Сву су је продерали дубоки ровови бора.
Од рововског рата од земље поплави
и скори се лице преко глади - кора;
То лице што није лице, ти дани што нису дани,
ти дани рањених лица, та лица као табани;
трње им не може ништа и ништа - удари...
А свако од туге за дан
као век читав остари
И збрчка се, ој, Србијо међу бунама, међу шљивама,
ој Србијо међу људима
на њивама,
ој Србијо међу песмама, мећу брдима,
ој Србијо,
песмо међу народима.
Тужна песмо, мајко стара,
брат нам је у таљигама довукао из града
камену плочу, каменог динара,
за мед нашег зноја, вино нашег рада.
А ђикају деца у лажигаћама, под косом,
у блату, међу свињама, међу паткама,
храниш их Србијо, друже, више просом, више постом,
више бајкама, успаванкама, више гаткама,
И покриваш их мраком што тако тешко пада
да гнев по целе ноћи до облака пали
буном из колиба, поља, винограда,
певајући срцем што себе не жали
низ седму рупу на крајњој свирали,
Ој, Србијо међу бунама, међу шљивама,
ој, Србијо међу људима
на њивама,
ој, Србијо међу песмама у грудима,
ој, Србијо,
буно међу народима.​
 
Yopa:
Jedna izuzetna generacija kojoj smo mnogo duzni.

Slava im!

da,
tu tragediju osecamo... i mi danas...

povlacili su se tada preko albanije i kralj i seljak i vojnik....
svi ko jedan...
i zato su proneli slavu srbije..
kolubara..cer..solunski front
..pa balkanski ratovi pre toga...

posle toga.. mi lutamo...90 godina lutamo ....
i ne znam jos koliko dugo...

slava soluncima!
 
KoscheiBesmertnii:
Србија

Ја знам сва твоја лица, свако шта хоће, шта носи,
гледао сам твоје очи, разумем шта кажу, шта крију.
Ја мислим твоју мисао за челом ти у коси,
ја знам твоја уста шта љубе, шта пију.
Еј, пију од туге, од зноја, од муке,
од ноћи, од сијерка који се тешко меље,
Ја сам у млину, сред буке
жрвња, чуо све твоје жеље.
И бриге твоје, ој, Србијо међу песмама међу шљивама
ој Србијо међу људима
на њивама,
ој, Србијо међу песмама, међу стадима,
ој Србијо, песмо међу народима.
Песмо тужна, мека си милошта
што плаче као крв грожђа, као суза моста,
као онај пољубац, онај мирис перја што утка
у гугутање своје гугутка.
Ој, милошто мека, клик си дивље пловке
над јармом из које стаса
Црвени угаљ сунца
у зрну сваког класа.
Али боса песмо глуве жалопојке,
кад престају песме, кад почињу псовке?
Гладна руке, слепе јадиковке,
кад ће хајдук буне из тебе да груне?
Псовке и псовке, еј, у чије здравље
залуд је орање, залуд је летина?
Клетве и клетве, за чије трупло кравље
набрекла Мачва од жита, отекло Поморавље,
Буре у буне, за чије се зубе лавље
дими од млека овца и дими планина,
кад Мачва није сита, кад Мачва није сита?
Кроз мукле ланце дана кожа сувоњави.
Сву су је продерали дубоки ровови бора.
Од рововског рата од земље поплави
и скори се лице преко глади - кора;
То лице што није лице, ти дани што нису дани,
ти дани рањених лица, та лица као табани;
трње им не може ништа и ништа - удари...
А свако од туге за дан
као век читав остари
И збрчка се, ој, Србијо међу бунама, међу шљивама,
ој Србијо међу људима
на њивама,
ој Србијо међу песмама, мећу брдима,
ој Србијо,
песмо међу народима.
Тужна песмо, мајко стара,
брат нам је у таљигама довукао из града
камену плочу, каменог динара,
за мед нашег зноја, вино нашег рада.
А ђикају деца у лажигаћама, под косом,
у блату, међу свињама, међу паткама,
храниш их Србијо, друже, више просом, више постом,
више бајкама, успаванкама, више гаткама,
И покриваш их мраком што тако тешко пада
да гнев по целе ноћи до облака пали
буном из колиба, поља, винограда,
певајући срцем што себе не жали
низ седму рупу на крајњој свирали,
Ој, Србијо међу бунама, међу шљивама,
ој, Србијо међу људима
на њивама,
ој, Србијо међу песмама у грудима,
ој, Србијо,
буно међу народима.​

А ту песму је написао Оскар Давичо, Јеврејин који је знао шта је Србија за разлику од многих Срба комунаца и Титових подгузних мува и њихових потомака, који пљују по Србији и српском народу. Нека их стигне клетва предака.

Не плашим се ја од вражјег кота
нека га је ка на гори листа
већ се плашим од зла домаћега
 
Ave Serbia

Jovan Ducic

Tvoje sunce nose sad na zastavama,
Ti zivis u besnom ponosu sinova;
Tvoje svetlo nebo poneli smo s nama,
I zore da zrace na putima snova.

Jos si uz nas, sveta majko, koju muce;
Sve su tvoje munje, u maceva sevu,
Sve u nasoj krvi tvoje reke huce,
Svi vetri u nasem osvetnickom gnevu.

Mi smo tvoje bice i tvoja sudbina,
Udarac tvog srca u svemiru. Vecna,
Tvoj je udes pisan na celu tvog sina,
Na mac njegov rec ti strasna, neizrecna.

Mlekom svoje dojke nas si otrovala,
U bolu i slavi da budemo prvi;
Jer su dva blizanca sto si na svet dala-
Mucenik i heroj, kap suze i krvi.

Ti si znak u nebu i svetlost u noci,
Kolevka i groblje, u odeci sunca;
Ti si gorki zavet stradanja i moci,
Jedini put koji vodi do vrhunca.

Mi smo tvoje trube pobede, i vali
Tvog ognjenog mora i suncanih reka:
Mi smo, dobra majko, oni sto su dali
Svagda kaplju krvi za kap tvoga mleka.
 
JABUCHILO:
pa ovaj...rus je i branio. jedini. zato je izgubio carevinu.
a ladja sto se krece iz pristanista solunska je od onijeh zapadnije, je li....

Da smo imali iole pomoci ne bi od svih zivih muskaraca 1914. polovina njih dozivela 1918. Sve smo mi sami prosli.... Ako cemo realno, mi smo Rusima mnogo vise pomogli, zato smo i platili toliku cenu. Primer: Naredbom srpske vrhovne komande od 27.8.1914. srpska vojska je 6.9. zapocela je prelaz preko Save u Srem. Cilj ove ofanzive je bio da se sa saveznickih frontova na zapadu i iz Galicije povuku kontigenti centralnih sila angazovanjem na srpskom frontu.
 
mile1234:
Da smo imali iole pomoci ne bi od svih zivih muskaraca 1914. polovina njih je dozivela 1918. Sve smo mi sami prosli.... Ako cemo realno, mi smo Rusima mnogo vise pomogli, zato smo i platili toliku cenu. Primer: Naredbom srpske vrhovne komande od 27.8.1914. srpska vojska je 6.9. zapocela je prelaz preko Save u Srem. Cilj ove ofanzive je bio da se sa saveznickih frontova na zapadu i iz Galicije povuku kontigenti centralnih sila angazovanjem na srpskom frontu.
Sve jedno, Sяbija je kяiva što Яusija nije bila u stanju da pobedi na Tanenbeяgu i Galiciji...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top