LDP nacionalisti

Max Hardcore

Primećen član
Banovan
Poruka
673
by N.S.

ЛДП-овци националисти. То вероватно већини грађана Србије звучи невероватно.. Национализам, милитаризам, антиевропејство, расизам... тако нешто изгледа неспојиво са овом странком. Међутим, многима није познато да су неки људи из врха ЛДП-а пре 10 -ак година били ватрени националисти. Потребно је да се ти подаци изнесу на видело и да се покаже о каквим лицемерима и политичким ''голубовима прелетачима'' је реч. Све што данас пљују и против чега се (наводно) боре, су не тако давно и сами били, али то вешто скривају.
Њихово разобличавање и показивање њиховог некадашњег деловања (и данашњег лицемерја) је основни циљ отварања ове теме у којој ћу изложити материјал који сам прикупио.

Тешко је, на пример, доказати чињеницу да је Чедомир Јовановић, лидер ЛДП-а, средином '90-их заступао драстично другачије политичке ставове него данас, да је имао постер Ратка Младића у соби, да је са групом српских националиста протествовао када је пала Република Српска Крајина - свега око годину и по дана пре почетка уличних демонстрација из 1996. године када ће се он по први пут појавити на политичкој јавној сцени као један од (наводно нестраначких) студентских лидера, а одмах након њиховог завршетка и формално као члан Демократске странке. Тај ''прелет'' из националистичких у ''демократске'' воде је тешко доказати, јер пре протеста 1996. Чедомир Јовановић није био медијски експонирана личност.

cedajovanovicwj5.jpg



Ипак, постоји у ЛДП-у и других политичких ''голубова прелетача'' који крију своју националистичку прошлост и активно учешће у ономе што данас жестоко (и лицемерно) нападају. Реч је о неколико страначких функционера партије Чедомира Јовановића о чијем националистичком деловању је остало писаног трага и то ћу презентирати у ових неколико постова. Један од њих је Драгослав Алексић, дугогодишњи функционер Mилошевићевог СПС-а, ратни добровољац који је са скупштинске говорнице позивао на стрељање дезертера и пацифиста, а други је историчар Никола Самарџић који је годинама писао чланке у националистичким новинама, заступајући идеје и користећи изразе као што су на пр.:

-По етничком праву у српску државу морале би улазити све оне територије које насељавају Срби;
- криптонацистички нови светски поредак;
- спискови Срба осумњичених за ратне злочине састављани су у Београду;
- десила су се бестијална зверства мухамеданског талога прикупљеног са азијских пустара и увезеног у Европу;
- хистерична дрека о претежно измишљеним српским злочинима;
- претећи лавеж Сотониног слуге Андреа Гликсмана;
- историја стварања ЕУ је прича о диктатури мултинационалне бирократије и њеном преузимању власти од институција националних држава;
- масонско зло ЕУ
- шефа посматрачке мисије ЕЗ Бернара Кушнера, који је учествовао у распиривању хистеричне антисрпске кампање, је требало привести, саслушати и церемонијално протерати;
итд.

Све ово ћете овде моћи сами да прочитате, нема потребе да вам више цитирам неке од његових реченица.

Да ли они спадају у људе за које ЛДП тражи да буду лустрирани или у оне које ''независна'' новинарска удружења и лајаве НВО представнице траже да буду изопштени из јавног живота због ''контаминирања медијског простора'' или у оне интелектуалце које је практично немогуће видети скоро ни на једном медију због својих радикалних националиситичких поступака из блиске прошлости? Наравно да не. Они, лицемери, ''голубови прелетачи'' су само променили страну, кријући своју прошлост, и нападају оне који су радили и писали исто што и они, па чак и оне које су у тој националистичкој ''причи'' имали много мању улогу од њих, превртљивих , данашњих ''демократа''. Овде ћу представити само један део онога што сам сакупио о овим политичким лицемерима, јер представљање целокупног материјала ипак није погодно за интернет форум, као једну виртуелну причаоницу, а ни сам немам времена за то. Жао ми је што нисам могао да дођем до свих новина и бројева које сам тражио, али и ово је сасвим довољно. Поред сваког новинског чланка , навешћу где је и када то објављено, тако да све неверне Томе (ако буде таквих) могу сами да потраже ове новине и часописе код продаваца старе штампе или у библиотекама и да се увере да ово није нека превара. Пошто сам ово сам спремио, а нисам превелики зналац у погледу рада на рачунару, опростићете ми на томе што са техничке стране није све перфектно урађено.
 


Историчар Никола Самарџић, запослен на Филозофском факултету у Београду, функционер је и један од главних ''идеолога'' Либерално демократске партије Чедомира Јовановића.
На овогодишњим јануарским изборима био је један од посланичких кандидата коалиције окупљене око ЛДП-а.
201. проф. др НИКОЛА САМАРЏИЋ, 06.06.1961, професор универзитета, БЕОГРАД, Врачар, Крунска 7/9

Његови политички текстови се данас могу лако наћи на Интернету и они су сасвим у складу са ''идејама'' коју заступа странка којој припада: либерализам у скоро сваком погледу, критика српског национализма и жестоко инсистирање на лустрацији, неопходност уласка у ЕУ по сваку цену, добровољно одрицање од дела своје територије (Косово и Метохија) итд.

Међутим, током '90-их ,Самарџић је био у сасвим другој ''причи''. У периоду од 1991. до 1994. је био стални сарадник прочетничког, изразито националистичког часописа ''Погледи'' (сајт: www.pogledi.co.yu ) у коме је објавио десетине запажених чланака, заступајући националистичке, ЕУфобичне, а повремено и расистичке ставове. Оно што ће вероватно многе изненадити је да је повремено, у периоду 1991-1993 своје чланке у овом листу писала и Биљана Србљановић!

Да су Самарџић и Србљановићка (која је пре њега стигла, али и раније отишла из овог листа) писали за ''Погледе'' може се јасно видети из приложеног:



И овде јасно можете видети како се, током година, списак сталних сарадника овог српског патриотског листа делимично мењао, али ту су скоро увек наши ''јунаци'':

http://img526.imageshack.us/img526/2893/impresum1kd3.jpg

http://img69.imageshack.us/img69/9708/impresum2ta7.jpg

http://img69.imageshack.us/img69/3305/impresum3pb4.jpg

http://img69.imageshack.us/img69/3305/impresum3pb4.jpg

http://img526.imageshack.us/img526/8725/impresum5ad0.jpg

http://img526.imageshack.us/img526/8725/impresum5ad0.jpg

''Погледи'' су били веома тиражан часопис почетком и средином прошле деценије, који су од листа крагујевачких студената израсли у главни националистички часопис у Србији, док су данас прилично непознати и нискотиражни. Имали су и сукоба са партизанским удружењима због величања улоге четника (а у ранијем периоду часописа и љотићеваца), као и са тадашњим режимом, између осталог због подржавања националистичког дела опозиције, али и вођства прекодринских Срба са којим тадашње руководство Србије није било у сјајним односима ('94 и '95 су се на корицама ''Погледа'' у скоро сваком броју могле видети слике Шешеља, Караџића, Младића, вођа различитих српских добровољачких јединица итд.) па су повремено имали и различитих проблема. Већ од 1992. (када је активност Н. Самарџића у овом листу највећа) ''Погледи'' постају практично ратне новине: десетак страна сваког броја је посвећено извештајима са првих борбених линија (одакле често пишу неки од чланова редакције), разговорима са српским херојима и ратним и политичким командантима РСК и РС; читаоци су већ са првих страна листа позивани да шаљу помоћ српским борцима и угроженом српском становништву; често су објављивани постери српских ратних вођа итд. Ипак највећа снага овог листа су били они који су редовно писали и објављивали текстове и они чије мудре мисли су се могле читати из броја у број : уредник Милослав Самарџић, Драгош Калајић, Никола Самарџић, Коста Чавошки, Момчило Селић, Исидора Бјелица, Војислав Шешељ, Биљана Србљановић, Радован Караџић, Дејан Лучић и многи други.

Ево неколико заиста сјајних насловних страна, као и наслов једног уводника који је написао уредник Милослав Самарџић, чисто да се види цела ''атмосфера'' око овог листа и стекне јасан увид какав је то часопис био, у коме је Никола Самарџић писао своје веома добре текстове:


















Ето, у таквом листу и са том екипом сарадника писали су Србљановићка (углавном о уметности) и Самарџић (политичке текстове) у првој половини '90-их. Да видимо сада најзад шта је то Самарџић писао..
 
Самарџић тада није био никакав жутокљунац, него одрастао и зрео човек (рођен је 1961.); у то време је већ радио на Филозофском факултету. Био је итекако зрео човек, што се види и по његовим текстовима. Нећу више давити са причом. Ево краћих и дужих одломака из неких његових (углавном обимних) текстова из тог периода.


14. јун 1991.





30.октобар 1992.






13.новембар 1992.











27.новембар 1992.




11.децембар 1992.





25. децембар 1992.











9.јул 1993.





6. август 1993.





20.август 1993.







''Тако је говорио Никола''. Нажалост, ''Погледи'' данас нису ни близу оним старим ''Погледима'' али пре 10-ак година, у оним тешким, али херојским временима, су били најбољи националистички лист, а Никола Самарџић један од главних аутора.
 
Поред Самарџића, изразито националистичком реториком (али и делима) се истицао још један функционер ЛДП-а, садашњи менаџер ОО ове странке из Вршца, Драгослав Алексић, који је такође био кандидат за посланика на овогодишњим парламентарним изборима на листи коалиције ЛДП-ГСС-СДУ-ЛСВ.
20. ДРАГОСЛАВ АЛЕКСИЋ, 29.03.1960, адвокат, ВРШАЦ, Жарка Зрењанина 38

(слика из 1991. када је био народни посланик СПС-а).

Алексић је био члан Социјалистичке партије Србије од самог њеног оснивања, био је народни посланик у Скупштини Србије и налазио се више пута на изборној листи СПС-а. Као функционер Милошевићеве странке постао је и градоначелник Вршца и имућан човек. Дакле, за време ''ратова које је водио Милошевић'', у ''доба мрачне прошлости'' итд. (уобичајни изрази данашњих ултра - ''грађана''), санкција, немаштине итд. Алексић је све време био СПС-овац, функционер те странке, део тог ''злочиначког'' режима и представник тадашње власти коју ''чедисти'' криве за сва зла овога света и које би радо лустрирали. Алексић је све време био у СПС-у за време ''Милошевићевих ратова'' у којима су Срби наводно криви за ово и оно, и 1991. и 1992. и 1993. и 1994. и 1995. и није му падало на памет да напусти своју странку. Тек крајем 1996. када су кренули масовни антирежимски протести широм Србије и када је изгледало да ће тадажњи режим пасти, тек тада је Алексић, као пацов са брода који тоне, напустио партију у којој је био током периода који је за његову садашњу странку најцрњи период новије српске историје. О његовој СПС-овској прошлости писано је, пред последње изборе, у новембру и децембру 2006.године, и у ''Политици'' и другим листовима и нећемо више о томе.

Међутим, треба видети шта је још радио ''врли'' ЛДП-овац Алексић у то време. Шта је то још радио што је могло да утиче на члана Чанкове ЛСВ из Вршца да врати страначку књижицу након што је Алексић ''прелетео'' на ''грађанску'' страну. http://www.lsv-vs.org.yu/

Пре свега Алексић је и сам, лично, директни учесник ратних сукоба, у Вуковару, где је учествовао као српски добровољац.

Из доказног материјала против Слободана Милошевића, са сајта Хашког трибунала:

Taj prosede Televizija Srbije koristiće naročito u vreme rata u Hrvatskoj, sa ciljem da se jača duh nacionalnog jedinstva i stimulišu dobrovoljci za borbu. Kako bi to postigla, ona će često za primer uzimati “uzor-pojedince” s kojima vodi intervjue u nameri da izvrši uticaj na ponašanje i/ili način mišljenja mase tv-gledalaca. Ovde citiramo dva primera iz perioda opsade Vukovara.
U prvome, prikazan je jedan poslanik u Skupštini Srbije koji je civilno odelo zamenio uniformom i izabrao da svojoj zemlji služi radije na frontu nego u poslaničkim klupama…:
- Voditelj vesti: “Među dobrovoljcima i rezervistima koji odlaze na ratišta u Hrvatsku nalaze se i narodni poslanici Skupštine Srbije. Do sada je više od dvadeset poslanika obuklo vojničku uniformu. Na teritoriji zapadnog Srema je i narodni poslanik Dragoslav Aleksić.
- Dragoslav Aleksić: “To je patriotska dužnost i zato sam i ja tu, i sa namerom da se izborimo zajedno svi sa Jugoslovenskom narodnom armijom, da se izborimo za Srbe van Srbije, kao i da sprečimo eventualne upade neprijateljskih jedinica na teritoriju Republike Srbije, što se sad nažalost dešava u poslednje vreme. Ali smatram da uz odgovarajuća dejstva, kao i uz jedno jedinstvo koje je neophodno, jedinstvo u Srbiji, da možemo da ostvarimo ciljeve koje imamo.”
- Reporter: “Gde je teže, u Skupštini ili na frontu?”
- D.A.: “U Skupštini.”
- Reporter: “Zašto?”
- D.A.: “Zato što je ovde jedinstvenije. Tamo je sasvim drugačija situacija, nažalost.”
http://www.un.org/icty/bhs/cases/milosevic/documents/docpros/expert/rep-srb-foot.htm

Идемо даље. Крајем децембра 1991. Алексић са скупштинске говорнице позива на стрељање. И то је споменуто у чланцима који су се појавили пред изборе, али нису понуђени конкретни докази за то, тако да је остављено чиатоцима да поверују у то или не. Сада ћемо видети да је то истина.

О томе пишу Коста Чавошки и Мирјана Стефановски у чланку објављеном у часопису ''Српска реч'', гласилу Српског покрета обнове, бр. 31 од 20. јануара 1992.



У току дискусије у парламенту о дезертерима, као и о појединцима и организацијама које жире дефетизам и подржавају дезертерство у Србији, неколико посланика осуђује овакве издајничке поступке. Неки спомињу да треба предузети ''конкретне мере'' против таквих људи, али се не прецизира какве мере. Ту реч узима Драгослав Алексић који даје своје виђење тих мера:



Овакве ствари не спадају у нешто о чему се може произвољно писати и сасвим је сигурно да проф. Чавошки и Мирјана Стефановски не би о овоме писали да то није апсолутна истина. Ипак, ако постоје и ''неверне томе'', навешћу и друге изворе који потврђују да су ове речи изречене од стране данашњег менаџера ЛДП-а из Вршца.


Часопис ''Време'' од 20. јануара 1992.

DRAGOSLAV ALEKSIC, an SPS (Serbian Socialist Party) MP, has at the last closed session of the Serbian parliament discussed the peace initiatives and the spreading of defeatism: "Every moral and other support should be withdrawn from the peacemakers and their organizations. We should start with a serious propaganda campaign against them. If even that doesn't work, then we should behave as any other self- respecting country would: arrest them or put them before a firing squad if needed. If we don't shoot them, they will shoot us!"
http://www.scc.rutgers.edu/serbian_digest/17/t17-10.htm

Такође ''Време'', од 11.маја 1992. Новинар Милан Милошевић спомиње Алексића у свом тексту.

The Rule on Military Discipline and the Criminal Code of the SFRY provides drastic punishment for desertion - in times of peace, eight years' imprisonment, and in war, from three years' to the death penalty. Every revolt has been met by proposals from MPs that court-martial be introduced and death by fire squad begun immediately. One such proposal was given by the SPS MP, Dragoslav Aleksic.
http://www.scc.rutgers.edu/serbian_digest/33/t33-2.htm
 
@ Max Hardcore

Свака ти част, брате...... не знам ОД КОЈИХ СИ.... али скоро са 100% могу да тврдим ДА СИ КРШТЕНИ СРБИН!

Ми смо овде само "причали! - али ти си СВЕ ДОКУМЕНТОВАО. Дакле, сада је и дебилу јасно КОЈА СУ ЂУБРАД У ЛДП-у!

Никола Самарџић је посебна креатура од човека, он је на жалост из добре породице, али када је неко ГОВ*О .- он је ГОВ*О и не вреди што је из "добре породице"...... свака ти част на теми.......
 
malamargo:
stvarno ne znam sta da ti kazem.........ali pretnje su stvarno ne potrebne i glupe.........idi bavi se nekim sportom da malo izbacis agresivnost iz sebe..........
Једна реч...
... а што се тиче агресивности, ја је гајим, јер једино тако могу да будем спреман за "коначни обрачун"!
 

Back
Top