OSTAVITI UTISAK

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Taisa

Taisa

Domaćin
Poruka
3.239
Postoje ljudi kod kojih prosto želimo da ostavimo utisak.

Da li su to:
-visokoumni ljudi
-harizmatični, objektivno i subjektivno
-koji nam se dopadaju u muško-ženskom smislu
-imućni
-poznate ličnosti

Zašto nismo u stanju da očuvamo prirodnost, tako neophodnu u tim ključnim za nas trenucima?
Zašto mislimo da ćemo ostaviti jači utisak ako smo nešto drugo?
Da li smo se kasnije stideli zbog lažnog predstavljanja, koje je po našem mišljenju bilo presudno za ostavljanje dobrog utiska, i da li smo nekada namerno želeli da ostavimo loš utisak, kako bi bili neobični...?
 
Pa svakome se ne možeš dopasti anyway. Ako ni zbog čega onda zbog ljudske pakosti, ali obično je razlog mnogo jednostavniji a to je ljudska nesavršenost koja nikoga ne zaobilazi ;-)
 
Indigo71:
Zbog ega koji skoro uvek vodi glavnu reč ... i to nije nešto što se može tek tako iskontrolisati. Jedino (privremeno) sklonište od svakodnevnog ludila zvanog ego, su intezivna osećanja. Osećanja su najiskreniji jezik koji postoji ... nebitno je da li su pozitivna ili negativna, važno je da su osećanja ...

"I hurt myself today
To see if i still feel
I focus on the pain
The only thing that's real ..."

;)
Kliknite za proširenje...

Uh,uh,uh.... Osećanja, naravno uvek postoje, ako ni zbog čega onda da bi se sprečilo da ego vodi glavnu reč.
 
Indigo71:
Zbog ega koji skoro uvek vodi glavnu reč ... i to nije nešto što se može tek tako iskontrolisati. Jedino (privremeno) sklonište od svakodnevnog ludila zvanog ego, su intezivna osećanja. Osećanja su najiskreniji jezik koji postoji ... nebitno je da li su pozitivna ili negativna, važno je da su osećanja ...

"I hurt myself today
To see if i still feel
I focus on the pain
The only thing that's real ..."

;)
Kliknite za proširenje...

Ima i publike koja se podsmevaju i ti najiskrenijim najkristalizovanijim osecanjima....smatraju da je to slabost najveca na svetu :)
a tek oni koji su potpuno indiferentni prema osecanjima...
 
Hm…osecanja…volim da mislim da je Dusa materijalizovana u telo da bi osecala, da bi dozivela razna stanja…medjutim kada prodje sav taj spektar emocija ona zeli da se vrati u ono cisto stanje iz kog je potekla.
Osecanja su hemija…kako se svest uvecava, tako nestaju neka osecanja…tuga, briga, nervoza, bes … sva ta osecanja staju u jednu rec – samoljublje … ono kako ce neko osecati zavisi I od toga kako su ga naucili da bi trebao da oseca … dete je otac coveka ( cini mi se da Aristotel bese rekao – dajte mi dete do 4 god. I napravicu od njega coveka )…npr. Ako je otac neke devojcice hladan I distanciran ona ce upravo takav model muskarca traziti za sebe kad poraste, ne bi li mu privukla paznju, ostavila UTISAK…takva ce biti I njena osecanja – ako ne uspe da privuce tu paznju osetice negativne emocije, ako uspe – osetice neke lepse…da ne trazim druge primere…to su neke dinamike hranjenja energijom…kako raste svest dobar deo tih osecanja otpada… kako neko postaje svestan prave vrednosti necega , mnoga njegova ranija osecanja mu postaju strana I razvija se jedan vid ljubazne ravnodusnosti I bezuslovnog prihvatanja svega
 
alles_gut:
Hm…osecanja…volim da mislim da je Dusa materijalizovana u telo da bi osecala, da bi dozivela razna stanja…medjutim kada prodje sav taj spektar emocija ona zeli da se vrati u ono cisto stanje iz kog je potekla.
Osecanja su hemija…kako se svest uvecava, tako nestaju neka osecanja…tuga, briga, nervoza, bes … sva ta osecanja staju u jednu rec – samoljublje … ono kako ce neko osecati zavisi I od toga kako su ga naucili da bi trebao da oseca … dete je otac coveka ( cini mi se da Aristotel bese rekao – dajte mi dete do 4 god. I napravicu od njega coveka )…npr. Ako je otac neke devojcice hladan I distanciran ona ce upravo takav model muskarca traziti za sebe kad poraste, ne bi li mu privukla paznju, ostavila UTISAK…takva ce biti I njena osecanja – ako ne uspe da privuce tu paznju osetice negativne emocije, ako uspe – osetice neke lepse…da ne trazim druge primere…to su neke dinamike hranjenja energijom…kako raste svest dobar deo tih osecanja otpada… kako neko postaje svestan prave vrednosti necega , mnoga njegova ranija osecanja mu postaju strana I razvija se jedan vid ljubazne ravnodusnosti I bezuslovnog prihvatanja svega
Kliknite za proširenje...

... s tim da samoljublje ne bih baš nazvala osećanjem ... sve, sve, ali ne bih rekla da je to osećanje tj emocija.

Niti bih se složila s tobom da sa povećanjem svesti nestaju neka osećanja (ako sam te dobro razumela ....) tj osećanja tipa tuge, brige i sl. Može nestati briga i tuga za nečim od ranije, ali te emocije same po sebi ne nestaju jer su potpuno prirodna reakcija na stvari koje nam se dešavaju.
 
Ako je otac neke devojcice hladan I distanciran ona ce upravo takav model muskarca traziti za sebe kad poraste, ne bi li mu privukla paznju, ostavila UTISAK…takva ce biti I njena osecanja – ako ne uspe da privuce tu paznju osetice negativne emocije, ako uspe – osetice neke lepse…da ne trazim druge primere…to su neke dinamike hranjenja energijom…kako raste svest dobar deo tih osecanja otpada… kako neko postaje svestan prave vrednosti necega , mnoga njegova ranija osecanja mu postaju strana I razvija se jedan vid ljubazne ravnodusnosti I bezuslovnog prihvatanja svega.


Ovo je jako pogodan primer gde postoje vishe reshenja:

1. devojchica koja nije sazrela, nije se uhvatila u koshtac sa unutrashnjim "demonima", nije proshla kroz svoje porodichne relacije i slike detinjstva ce smatrati sebe krivom zbog hladnog i distanciranog oca i u tu svrhu nastavice svoju torturu u potraznji kopije nechega shto je vec nepovratno izgubljeno...
2. devojchica je jednostavno shvatila da je greshka = otac koji po zakonima prirode bi trebao da pruzi ljubav i sigurnost koju nije pruzio iz razlichitih razloga pa prema tome ce uvek birati sushtu suprotnost...upravo da bi nadoknadila i pohranila sebe tim uskracenim emocijama ;)

3. devojchica vec poodrasla postala devojka, zena spoznala je volju za znanjem( saznanjem) ti neki raniji osecaji patnje i bola su odavno vec izbrisani jer su zamenjeni novim osecajima koji nju chine srecnom i ispunjenom...
 
Elle_77:
... s tim da samoljublje ne bih baš nazvala osećanjem ... sve, sve, ali ne bih rekla da je to osećanje tj emocija.

Niti bih se složila s tobom da sa povećanjem svesti nestaju neka osećanja (ako sam te dobro razumela ....) tj osećanja tipa tuge, brige i sl. Može nestati briga i tuga za nečim od ranije, ali te emocije same po sebi ne nestaju jer su potpuno prirodna reakcija na stvari koje nam se dešavaju.
Kliknite za proširenje...

Upravo...sa povecanjem svesti te emocije ne nestaju vec dobijaju samo novu formu
 
Mislim da ljudi, generalno, doživljavaju potragu za partnerima suviše predodređenom i obaveznom. Takođe su vrlo skloni uobrazilji tako da, ako veruju da nešto treba_mora_jeste_hoće biti takvo onda će podsvesno učiniti sve da do toga i dođe, makar im se ne dopadalo.
Što se teme tiče, verujem da svaki čovek u suštini želi da se dopadne svakom čoveku, vezano za postojanje "zlog čoveka" u koje ne verujem, namere su već nešto drugo. Naravno, govorim o prvom susretu. To bih nazvala primarnim stanjem, sve što odudara od toga ima svoj razlog u nečemu drugom od primarnog stanja.
Ali onda kad pogledam u prvi pasus ovog posta zapitam se gde je objektivnost :)
 
nije ego u pitanju,vec religija,bog,stvorenje velike (vise) mudrosti i velikog (viseg) osecaja od naseg... kad prestanemo da pred drugim trazimo pamet izvan nas,koja ce da sudi i meni i njemu,bicemo u stanju da osetimo realne dimenzije i sebe i drugih..u svakom slucaju,ego je kolateralna steta,a upravo ne treba da bude..s njim se postupa na jedan drugi nacin,zrtveno ili ne-uglavnom se o njemu vodi briga.. ;)
 
Dešava se recimo da kažemo sebi, e neću više biti srdačan i otvoren, nego ću ostavljati utisak ćutljive, ćudljive, mudre osobe, sve ću proračunavati...Neću više biti neko ko je uvek tu da ga uvrediš ako treba i ko se neće naljutiti, od koga tačno znaš šta možeš očekivati i koga možeš odbaciti kada poželiš, ko nikako ne sme da se usprotivi jer ćeš ga "prognati"...

I onda se postavite tako, uđete u tuđu kožu i ugušite se.

Šta sve čovek preživi zbog želje da ostavi utisak i šta preživi ako se usudi da bude potpuno iskren.

Život je težak, osetljive osobe su uvek na udaru, još kada ti kažu da si osetljiv, kao da je to najveća ljudska mana, kao da si neki konfliktni monstrum, a ne osoba tananih osećanja i finih manira.
 
Taisa:
Zašto nismo u stanju da očuvamo prirodnost, tako neophodnu u tim ključnim za nas trenucima?
Zašto mislimo da ćemo ostaviti jači utisak ako smo nešto drugo?
Da li smo se kasnije stideli zbog lažnog predstavljanja, koje je po našem mišljenju bilo presudno za ostavljanje dobrog utiska, i da li smo nekada namerno želeli da ostavimo loš utisak, kako bi bili neobični...?
Kliknite za proširenje...
zelim da ostavim adekvatan utisak na poslovnim intervjuima... ali nikada ne glumatam da sam nesto sto nisam ili da znam nesto sto ne znam ili da bih radila u sredini koja mi ne prija...

sto ispravniji utisak o sebi stvoris, to manje problema imas sa ljudima kasnije.

ja ponekad namerno ostavljam los utisak.
nije to lepo, ali ne mogu da odolim - i radije ne bih objasnjavala zasto je to tako... :D
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top