NAUČNI METOD

entropy

entropy

Zainteresovan član
Poruka
112
U nauci je standardizovan postupak kojim se dolazi do priznatih naučnih istina i kojim se formira naučni pogled na svet. Ako već imamo problem za koji tražimo naučno objašnjenje, postupak se sastoji od stvaranja teorije koja će, ako se pokaže ispravnom, razjasniti problem, i eksperimenta kojim se teorija podvrgava proveri. U zavisnosti od ishoda eksperimenta, teorija se smatra dokazanom (prihvata se) ili oborenom (odbacuje se). Evo kako glasi ceo postupak, korak po korak:

1. PROBLEM. Formulisati problem tako da se nedvosmisleno vidi šta je pitanje i koju pretpostavku (hipotezu) treba proveriti.
2. TEORIJA. Ideja o tome šta se nalazi iza pojave koja se istražuje i kojim metodama se treba služiti u proveri teorije (u nauci “teorija” ne znači “pretpostavka” ili “hipoteza” već se odnosi na čitavo učenje o nekoj pojavi).
3. EKSPERIMENTALNA PROVERA TEORIJE. Kreiranje i izvođenje testa koji će potvrditi ili oboriti teoriju.
4. ANALIZA I DISKUSIJA PROVERE. Poređenje sa rezultatima drugih autora, koji se odnose na sličnu problematiku.
5. ZAKLJUČAK da li, i u kojoj meri, rezultati eksperimenta potvrđuju teoriju. Treba biti oprezan da na zaključak ne bi uticala predubeđenja ili predrasude koje svaki ispitivač, buduñi da je i sam ljudsko biće, unosi u ispitivanje. Dakle, zaključke je dozvoljeno izvoditi samo na osnovu dokaza koji su provereni i potvrđeni, bez obzira na lične želje i sopstveno shvatanje pojave koja se ispituje.

Neke naučne hipoteze u neempirijskim disciplinama tako su složene da njihovu proveru vrše čitave generacije naučnika, pa ipak nemamo pouzdan odgovor na pitanje da li su tačne. Kad se i na to pronađe odgovor, one će ili biti odbačene ili će dobiti status naučnih istina. Ipak, rezultati jednog eksperimenta uglavnom se ne usvajaju automatski niti se koriste za donošenje zaključaka; što bi se naučnim jezikom reklo, rezultati pojedinačnih eksperimenata nisu konkluzivni nego sugestivni. Oni se objavljuju u stručnim publikacijama, posle čega se od strane drugih naučnika analiziraju, kritikuju i uglavnom se slični eksperimenti sprovode na više mesta u svetu. Niko se ne plaši da će mu ideja biti ukradena, jer je već ustoličeno pravilo da je autor ideje onaj ko je prvi objavio.Novi eksperimenti najčešće se izvode pod strožijim uslovima, pri čemu se grozničavo traga za slabostima i nedorečenostima početnog eksperimenta. Svako ko pronađe neki nedostatak odmah će pokušati da usavrši teoriju ili da drugačije osmisli i izvede eksperiment i objaviće svoja zapažanja, što će i njemu doneti priznanja.Veoma je važno da je eksperiment ponovljiv (reproducibilan), da može da ga izvede svako ko želi i ima uslova za to. On se obično ponavlja mnogo puta pod strogo kontrolisanim uslovima, pre nego što naučni svet konsenzusom usvoji novu teoriju.
 
Pseudonauka je nastala kao rezultat nastojanja da se neki stavovi i teorije predstave kao naučne, iako nisu naučne. Pseudonaučnu teoriju često nije moguće ni proveriti jer je tako široko formulisana da je u skladu sa svakim mogućim tokom događaja i ništa ne bi moglo da je obori.U podražavanju nauke, pseudonaučnici se služe svim sredstvima da bi svoj nastup prerušili u naučni: žargonom, institucijama pa i zvanjima kojima se naučnici inače služe. Osim iskrene želje da stignu do naučne istine, njima nedostaje i poštovanje postupka kojim bi ispravljali ili odbacivali netačne teorije. Pseudonaučnici, zapravo, polaze od željenog zaključka pa se onda kreću unazad i osmišljavaju postupak kojim bi potvrdili taj zaključak. Kao što naučnici odbacuju teoriju koja nije potvrđena eksperimentima, tako i pseudonaučnici odbacuju rezultate eksperimenata koji ne potvrđuju njihovu omiljenu teoriju.
 
 
entropy:
Pseudonauka je nastala kao rezultat nastojanja da se neki stavovi i teorije predstave kao naučne, iako nisu naučne. Pseudonaučnu teoriju često nije moguće ni proveriti jer je tako široko formulisana da je u skladu sa svakim mogućim tokom događaja i ništa ne bi moglo da je obori.U podražavanju nauke, pseudonaučnici se služe svim sredstvima da bi svoj nastup prerušili u naučni: žargonom, institucijama pa i zvanjima kojima se naučnici inače služe. Osim iskrene želje da stignu do naučne istine, njima nedostaje i poštovanje postupka kojim bi ispravljali ili odbacivali netačne teorije. Pseudonaučnici, zapravo, polaze od željenog zaključka pa se onda kreću unazad i osmišljavaju postupak kojim bi potvrdili taj zaključak. Kao što naučnici odbacuju teoriju koja nije potvrđena eksperimentima, tako i pseudonaučnici odbacuju rezultate eksperimenata koji ne potvrđuju njihovu omiljenu teoriju.
Kliknite za proširenje...
Ne, uvek. Postoje teorije koje se experimentom ne mogu dokazati ali su prihvacene kao naucne. Te zavise upravo od principa koji su korisceni i metoda kojima je dokazivana njihova ispravnost. Ako su principi i metode bili oni koje je nauka prihvatila, onda se i teorija prihvata kao naucna. Dakle, ne mora se uvek dokazati.
 
Nadovezao bih se sada na ovo: ne mora se uvek dokazati. Upravo ovo koriste pseudonaucnici, kako si ih nazvao, za "dokazivanje" svojih tvrdnji. "Dokazuju" ih upravo time sto "ne moraju da ih dokazu". Medjutim, ne otkrivaju ni jedan princip koji je koriscen niti bilo koju metodu koja im je bila vodilja. Zadovoljavaju se pojavom koja je egzaktna, a njene uzroke objasnjavaju neegzaktnim postavkama. Zato niko ozbiljan ne moze da prihvati njihovu teoriju a kamoli naucnici.
 
v.v.ilic:
Ne, uvek. Postoje teorije koje se experimentom ne mogu dokazati ali su prihvacene kao naucne. Te zavise upravo od principa koji su korisceni i metoda kojima je dokazivana njihova ispravnost. Ako su principi i metode bili oni koje je nauka prihvatila, onda se i teorija prihvata kao naucna. Dakle, ne mora se uvek dokazati.
Kliknite za proširenje...
Slažem se.
U astronomiji i matematici je puno takvih slučajeva.
Ali gore je rečeno u kontekstu :
"Kao što naučnici odbacuju teoriju koja nije potvrđena eksperimentima, tako i pseudonaučnici odbacuju rezultate eksperimenata koji ne potvrđuju njihovu omiljenu teoriju."

Samo upoređenja radi.
 
entropy:
Slažem se.
U astronomiji i matematici je puno takvih slučajeva.
Ali gore je rečeno u kontekstu :
"Kao što naučnici odbacuju teoriju koja nije potvrđena eksperimentima, tako i pseudonaučnici odbacuju rezultate eksperimenata koji ne potvrđuju njihovu omiljenu teoriju."

Samo upoređenja radi.
Kliknite za proširenje...
Ne puno! Mnogo. A puna je casa! ;) ;) ;) Jao, sada ce Proximo da se upisa od smeha!:lol: :lol: :lol: :lol: :lol:
 
entropy:
Slažem se.
U astronomiji i matematici je puno takvih slučajeva.
Kliknite za proširenje...
Matematika je malo drugacija nauka. U njoj se teorije ne dokazuju eksperimentima i eksperimentalni dokazi su neprihvatljivi kao nepotpuni. Na primer cuvena Fermaova teorema nije mogla da bude priznata kao tacna bez obzira na sve eksperimente koji su potvrdjivali da vazi za sve brojeve na kojima je isprobana, sve dok konacno nije dokazana u opstem slucaju.
 
v.v.ilic:
Ne, uvek. Postoje teorije koje se experimentom ne mogu dokazati ali su prihvacene kao naucne. Te zavise upravo od principa koji su korisceni i metoda kojima je dokazivana njihova ispravnost. Ako su principi i metode bili oni koje je nauka prihvatila, onda se i teorija prihvata kao naucna. Dakle, ne mora se uvek dokazati.
Kliknite za proširenje...


Tacno, to su malte ne sve teorije u prirodnim naukama. Planetarni model atoma, kvarkovi, kvantovi, citav taj mikro svet je podrucje nagadjanja i mutnih radnji koje sluze za manipulaciju. 8)
 
entropy:
U nauci je standardizovan postupak kojim se dolazi do priznatih naučnih istina i kojim se formira naučni pogled na svet. Ako već imamo problem za koji tražimo naučno objašnjenje, postupak se sastoji od stvaranja teorije koja će, ako se pokaže ispravnom, razjasniti problem, i eksperimenta kojim se teorija podvrgava proveri. U zavisnosti od ishoda eksperimenta, teorija se smatra dokazanom (prihvata se) ili oborenom (odbacuje se). Evo kako glasi ceo postupak, korak po korak:

1. PROBLEM. Formulisati problem tako da se nedvosmisleno vidi šta je pitanje i koju pretpostavku (hipotezu) treba proveriti.
2. TEORIJA. Ideja o tome šta se nalazi iza pojave koja se istražuje i kojim metodama se treba služiti u proveri teorije (u nauci “teorija” ne znači “pretpostavka” ili “hipoteza” već se odnosi na čitavo učenje o nekoj pojavi).
3. EKSPERIMENTALNA PROVERA TEORIJE. Kreiranje i izvođenje testa koji će potvrditi ili oboriti teoriju.
4. ANALIZA I DISKUSIJA PROVERE. Poređenje sa rezultatima drugih autora, koji se odnose na sličnu problematiku.
5. ZAKLJUČAK da li, i u kojoj meri, rezultati eksperimenta potvrđuju teoriju. Treba biti oprezan da na zaključak ne bi uticala predubeđenja ili predrasude koje svaki ispitivač, buduñi da je i sam ljudsko biće, unosi u ispitivanje. Dakle, zaključke je dozvoljeno izvoditi samo na osnovu dokaza koji su provereni i potvrđeni, bez obzira na lične želje i sopstveno shvatanje pojave koja se ispituje.

Neke naučne hipoteze u neempirijskim disciplinama tako su složene da njihovu proveru vrše čitave generacije naučnika, pa ipak nemamo pouzdan odgovor na pitanje da li su tačne. Kad se i na to pronađe odgovor, one će ili biti odbačene ili će dobiti status naučnih istina. Ipak, rezultati jednog eksperimenta uglavnom se ne usvajaju automatski niti se koriste za donošenje zaključaka; što bi se naučnim jezikom reklo, rezultati pojedinačnih eksperimenata nisu konkluzivni nego sugestivni. Oni se objavljuju u stručnim publikacijama, posle čega se od strane drugih naučnika analiziraju, kritikuju i uglavnom se slični eksperimenti sprovode na više mesta u svetu. Niko se ne plaši da će mu ideja biti ukradena, jer je već ustoličeno pravilo da je autor ideje onaj ko je prvi objavio.Novi eksperimenti najčešće se izvode pod strožijim uslovima, pri čemu se grozničavo traga za slabostima i nedorečenostima početnog eksperimenta. Svako ko pronađe neki nedostatak odmah će pokušati da usavrši teoriju ili da drugačije osmisli i izvede eksperiment i objaviće svoja zapažanja, što će i njemu doneti priznanja.Veoma je važno da je eksperiment ponovljiv (reproducibilan), da može da ga izvede svako ko želi i ima uslova za to. On se obično ponavlja mnogo puta pod strogo kontrolisanim uslovima, pre nego što naučni svet konsenzusom usvoji novu teoriju.
Kliknite za proširenje...

Do naučnih istina nije se baš uvek dolazilo navedenim redosledom. Postoje slučajevi gde je prvo eksperimentalno otkrivena pojava (npr. radioaktivnost, čak je otkrivena slučajno, a ima još primera u fizici ) a onda nastupaju teoretičari koji pokušavaju da je objasne.
 
entropy:
U nauci je standardizovan postupak kojim se dolazi do priznatih naučnih istina i kojim se formira naučni pogled na svet. Ako već imamo problem za koji tražimo naučno objašnjenje, postupak se sastoji od stvaranja teorije koja će, ako se pokaže ispravnom, razjasniti problem, i eksperimenta kojim se teorija podvrgava proveri. U zavisnosti od ishoda eksperimenta, teorija se smatra dokazanom (prihvata se) ili oborenom (odbacuje se). Evo kako glasi ceo postupak, korak po korak:

1. PROBLEM. Formulisati problem tako da se nedvosmisleno vidi šta je pitanje i koju pretpostavku (hipotezu) treba proveriti.
2. TEORIJA. Ideja o tome šta se nalazi iza pojave koja se istražuje i kojim metodama se treba služiti u proveri teorije (u nauci “teorija” ne znači “pretpostavka” ili “hipoteza” već se odnosi na čitavo učenje o nekoj pojavi).
3. EKSPERIMENTALNA PROVERA TEORIJE. Kreiranje i izvođenje testa koji će potvrditi ili oboriti teoriju.
4. ANALIZA I DISKUSIJA PROVERE. Poređenje sa rezultatima drugih autora, koji se odnose na sličnu problematiku.
5. ZAKLJUČAK da li, i u kojoj meri, rezultati eksperimenta potvrđuju teoriju. Treba biti oprezan da na zaključak ne bi uticala predubeđenja ili predrasude koje svaki ispitivač, buduñi da je i sam ljudsko biće, unosi u ispitivanje. Dakle, zaključke je dozvoljeno izvoditi samo na osnovu dokaza koji su provereni i potvrđeni, bez obzira na lične želje i sopstveno shvatanje pojave koja se ispituje.

Neke naučne hipoteze u neempirijskim disciplinama tako su složene da njihovu proveru vrše čitave generacije naučnika, pa ipak nemamo pouzdan odgovor na pitanje da li su tačne. Kad se i na to pronađe odgovor, one će ili biti odbačene ili će dobiti status naučnih istina. Ipak, rezultati jednog eksperimenta uglavnom se ne usvajaju automatski niti se koriste za donošenje zaključaka; što bi se naučnim jezikom reklo, rezultati pojedinačnih eksperimenata nisu konkluzivni nego sugestivni. Oni se objavljuju u stručnim publikacijama, posle čega se od strane drugih naučnika analiziraju, kritikuju i uglavnom se slični eksperimenti sprovode na više mesta u svetu. Niko se ne plaši da će mu ideja biti ukradena, jer je već ustoličeno pravilo da je autor ideje onaj ko je prvi objavio.Novi eksperimenti najčešće se izvode pod strožijim uslovima, pri čemu se grozničavo traga za slabostima i nedorečenostima početnog eksperimenta. Svako ko pronađe neki nedostatak odmah će pokušati da usavrši teoriju ili da drugačije osmisli i izvede eksperiment i objaviće svoja zapažanja, što će i njemu doneti priznanja.Veoma je važno da je eksperiment ponovljiv (reproducibilan), da može da ga izvede svako ko želi i ima uslova za to. On se obično ponavlja mnogo puta pod strogo kontrolisanim uslovima, pre nego što naučni svet konsenzusom usvoji novu teoriju.
Kliknite za proširenje...


Nama ovo pise u knjizi iz psihologije!:heart:
 
Tacno, to su malte ne sve teorije u prirodnim naukama. Planetarni model atoma, kvarkovi, kvantovi, citav taj mikro svet je podrucje nagadjanja i mutnih radnji koje sluze za manipulaciju.
Kliknite za proširenje...
Bez uvrede to je cisto filozofsko razmisljanje. Modeli koje si pomenula prilicno dobro se uklapaju sa eksperimentima. Ne treba ti ni matematika ni fizika veca od srednje skole da bi dokazala tacnost ili netacnost gore navedenog i slicnog.
 
Tonci Provala:
JA bi zabranio taj naucni.....to.....metod......sta ce nam to metod kada imamo religiozne knjige.
Kliknite za proširenje...

Pardon? Religiozne knjige se dokazuju s otim .... naučnim... metod... i to...
Eto, potop je potpuno naučno dokazan u kreacionizmu. Ko ne veruje nek ponovi eksperiment. Ostao je samo problem kud se dede onolika vodurina jer sveti čep još uvek nije arheološki pronađen, mada ima nagoveštaja da je u pitanju zapravo nepovratni ventil koji se nalazi u zoni Bermuda i koji u poslednje vreme ne funkcioniše baš najbolje.
 
Zazijavalo:
Pardon? Religiozne knjige se dokazuju s otim .... naučnim... metod... i to...
Eto, potop je potpuno naučno dokazan u kreacionizmu. Ko ne veruje nek ponovi eksperiment. Ostao je samo problem kud se dede onolika vodurina jer sveti čep još uvek nije arheološki pronađen, mada ima nagoveštaja da je u pitanju zapravo nepovratni ventil koji se nalazi u zoni Bermuda i koji u poslednje vreme ne funkcioniše baš najbolje.
Kliknite za proširenje...

Biblija kaze da je potop bijo.
I da je pre coveka bijo vodeni omotac oko zemlje.
Nemoj mi te sektaske......
 
Za potrebe "dokazivanja" Potopa izvrsicemo misaoni eksperiment. Veceras sam u nekoj knjizici naseg uvazenog "naucnika" i kreacioniste procitao sledece "cinjenice"

Potop se desio, sto je savrseno dokazano.

Voda potrebna za potop se nalazila u atmosferi, a onda je napadala u obliku kise.

Cela zemlja je bila poplavljena osim navish planina.

Vodeni omotac oko zemlje je stitio nasu planetu od uticaja stetnih kosmickih zraka i tako je omogucavao blagodet na zemlji.

Hajde da onda napravimo mali osvrt na meteroloske prilike na Zemlji pre Potopa i u toku Potopa i prodiskutujemo ove "cinjenice"

Naime standardni vazdusni pritisak danas iznosi oko 10N/cm2. Ovo je uzrokovano samom tezinom vazduha. Pre Potopa u atmosferi je postojalo dovoljno vode da pokrije planetu slojem debelim 5km. Ovolika masa vode svojom tezinom je stvarala vazdusni pritisak 500x veci nego sto je sad. Sva sreca pa se Potop desio, inace bi nas ta voda smrvila u momentu.
Visok vazdusni pritisak bi takodje uzrokovao i prave banjske temperature u tom zastitnom omotacu. Naime, prosecna temperatura bi bila oko 15500C kako bi se ovaj omotac odrzao u stanju pare. Prilikom kondenzovanja, i padanja na zemlju u toku Potopa, ovako vrela kisa je u momentu istopila kompletnu zemljinu koru, a Noje je plovio po moru ultravrele pare.
Ovaj omoac ne samo da je stitio rajski vrt od kosmickih zraka, vec i od bilo kakvih zraka, ukljucujuci i svetlost. Na zemlji je vladao totalan mrak.

Posto je ovako sklepana teorija, neodrzva, smanjimo drasticno kolicinu vode u atmosferi pre Potopa"

Uzmimo da je ovaj vodeni omotac bio dovoljan da pokrije celu zemlju slojem od 30cm vode. Sad je sve ok, sto se tice pritiska pre Potopa, a mozemo i da zazmurimo na cinjenicu da potop od 30cm i nije neki Potop, a pogotovo onakav, biblijski. Medjutim i sada kroz takav sloj oblaka ne moze da prodje vidljiva svetlost, ali infracrvena moze, stvarajuci tako efekat staklene daste. Temperatura je prava rajska: oko 100C.

Posto ovako ne ide, uzmimo da je ipak bilo dovoljno vode da sve potopi, ali da nije bila u atmosferi, vec je kruzila u orbiti oko zemlje u obliku gromada vodenog leda sto je takodje jedna od "teorija" nekog "svetskog strucnjaka" za Potop.

Sad je sve reseno. Nema visokog pritiska pre Potopa, nema supervrele kise koja momentalno topi sve, na Zemlji ima svetlosti, a i temperaratura je u granicama normale. Medjutim u toku Potopa dok je ovaj led padao sa velike visine, (otopljen ili ne, nije vazno) potencijalna energija leda bi se pretvarala u toplotnu, prema zakonu o kondenzovanju energije podizuci temperaturu zemlje za par hiljada stepeni. Dakle opet ista prica.

Potop je dokazana stvar, nije nego.... :D
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Naučnici napravili veštačke testise
Odgovora
6
Pregleda
242
Bobib
B
Manga Hilux
Naučnici se izjasnili kokoš ili jaje
Odgovora
18
Pregleda
400
fosilvaso
fosilvaso
Manga Hilux
Naučnici ne znaju šta su ustvari stvorili
Odgovora
12
Pregleda
362
Bren
Bren

Back
Top