lek od breskvinog lisca

CYRANO de Bergerac

CYRANO de Bergerac

Obećava
Poruka
74
Zasadi breskvinu koscicu u kojoj je pouzdano zivo seme. KAd nikne biljka, svake veceri kraj nje izmisljaj price; hrani je svetlom , kisom i drugim darovima, uci je da cezne za ljudskim glasovima.
Kad te drvo preraste, i kad reraste tvoju kucu, kad donese plod i pokaze se da je bviljka blagorodna, njen list upotrebi kod teske melanholije, kod hronicne usamljenosti, i akutnih trovanja duse.
Dovoljno je da zagrizes tanku zilu po sredini. Aktivna materija sna brzo ce preci u krv. Osnazice ti duh, osvezice misljenje nepogresivim argumentima nematerijalog. oslobodice snagu za duga putovanja.
Ali, zato sto je jaka droga, sto izaziva prestanak vremena, nestanak licnosti i gubljenje dogadjaja, uzimaj je retko, svaki put kao da jeposlednji, i samo kada je u pitanju zivot.
Rizik je veci ako siosoba sa srcem.

- edicija plava trava zaborava
 
tajno drustvo breskvinog lisca
gledano sa strane, sve je bilo neobico - osnivaci, clanovi, tajni jezik cije su reci imale jedan vise, ili ni jedan slog, jer niko nije ni slusao reci. ako si hteo da te razumeju, morao si da razumes i volis, i onda je sve bilo jednostavno, jer si bio u drustvu.
 
drustvo je nastalo i raslo samo od sebe. prvo su ga osetile devojcice, osetile bujnost i caroliju koja se sirila, uvidele mogucnost nemoguceg i igrale se pod breskvom, zamisljajuci svet koji se ostvarivao. polako su saucesnici u cudu postajali roditelji, rodjaci, drugovi iz skole i zauvek ostajali obelezeni po noti ludosti koja je, kao divni cvet, krasila njihovo postojanje.
 
OVO JE PRVI PUT DA SE OD DRUSTVU GOVORI JAVNO, JER SU SILE MRAKA UNISTILE DOBAR DEO MATERIJALNIH DOKAZA O POSTOJANJU DRUSTVA - FORUM POZNANSTVA , TA KUCICA DRUZENJA BILA JE SRAVNJENA SA ZEMLJOM I PREKO NJENIH OSTATAKA PODIGNUTE SU TVRDJAVE ZA STANOVANJE, BANKE , PRODAVNICEI DRUGI ZATVORI, IZBLEDEO JE INESAO DOBAR DEO FOTOGRAFIJA, NESTALA JE BRESKVA, BABA I MAHA-MAJA, BOBO, CLOONEY, ALZO, MACONDO, BRETAGNE, ALEXANNA I DRUGI, ALI DRUSTVO IPAK NIJE NESTALO. PRIPADAO MU JE SVE VECI DEO STVARNOSTI.
 
Clan drustva moga o jebiti ma ko: devojcica, kuca, cvet, ime, grad. Neki nisu ni znali da mu pripdaju, neki su ga otkrili tek kad su odrasli. Neki su rodjeni u njemu. Ima ih koji ne znaju za njega ni kada im nacrtas, ima ih koji za njim zude, ali ga ne nalaze, ima plasljivih , tuznih, bolesnih...
 
Cilj i zadatak drustva dugo su ostali magloviti, i nisupotpuno razjasnjeni ni danas. Pouzdano se zna cime se moze pribliziti cilju - a toje sve ono sto nemoguce i nestvarno cine stvarnim imogucim., sve sto ti natera na oci suze ganutosti, sto dusom prihvatis kao istinu.
 
clna naseg drustva je i ADA Ciganlija - carobno mesto u srcu beograda, svet reka i mocvara, svet tajanstva. Maestro gde si sam sa sobom, gde cutis, kuvas riblji paprikas, pozajmljujes gliste za pecanje od akademika, iskukas poenkad i durdubaka (..ali kad te molim, molim te, hocu i daj), pamtis svaku rec koju je rekao jedan deda Jeremija, koju je otpevao jedan Mica u kafani, jer ona ima bolnu tezinu - od reke, od starog mulja, od svetlosti na tlasima, gde si samo ono sto jesi, sa malo reci,sa malo osmeha ...
 
Jedno dete,
Prva komsinica i Ozrenova najmladja usvojena sestra. Ovo osetljivo dete nesalomive volje, strasno se izborilo za svoej mesto u nasim zivotima, i gle Eca je vodi svuda sa sobom, caki kad, za kratko izvodi kuce; Milos joj se i obraca kako dolikujemladjoj gospodjici. Ana joj uredjuje lutkinu kuhinju, ja brinem kada je bleda i ne jede. Ali kada je rodjaci pitaju Koga ima u beogradu ona kaze :"Ozjena". Otmena i tako uredna u benetonovim kolekicjama za male devojcice, alexana misli da je Ozren cudo od krasote, iako je uvekmalo uprljan od smole sa drveca, iscepan i nevezanih pertli. Ponosan na svoju snagu i izdrzljivost, Ozren joj bere cvetove kamilice i sleza i tepa joj "Zlato malo" i drzi njenu mrsavu rucicu u svojoj kada joj se spava, kada joj selace i kad on hoce da ide kuci a ona ne dozvljava.

ova je prica posvecena jednoj posebnoj MAdmoiselle sa 60.tih
 
SOLUNSKA

Sećas se
te je noći padalo
cveće sa bagrema
i suze tvoje
ko kapi rose
na moja ramena.

Sećas se
te se noći
kotrlj'o mesec mlad
al' što tamjan miriše
nisam slutio tad,
da ću videti more
a tebe nikad više.

Da skloniš oblake rukama malenim
i nebo obojiš očima garavim
da mi jos jednom zas'ja
zvezda Danica.
Da skloniš oblake rukama malenim
i nebo obojiš očima garavim
da te još jednom u životu
vidim ja.

Sećas se
ti si uvek bila ti
znam da ćes čekati
kad se vojnici
Francuskom ladjom
prestanu vraćati.
 
nikada, NIKADA, necu zaboraviti tvoje VELIKO, DIVNI I NADASVE CISTO :heart:
friends.jpg
 
Prava prijateljstva ne nestaju niti je moguce da nestanu duse koje slede Put srca i sopstvenu zvezdu,jer carolija zivljenja ih uvek ponovo dovodi u vezu i onu ukrstaju svoje putanje na puta ka Jedinstvenom Izvoru koji se slusa Srcem...Sile mraka su davno porazene jer Ljubav uvek nice ponovo iz memeljivih boca,i cilima koji lete ne interkontinentalnim linijama...Zmajevi sa omota cokoladnih bonbona ih teraju sangom svoje imaginacije...
Ne prijatelji moji Dugini Ratnici se pojavljuju kada sve nestaje i kada svet prestaje da bude ovakvim kakvim ga pamte od starine...Ljubav pobedjuje mznju,molitva pobedjuje ogorcenost,a strah se pobedjuje osluskivanjem sopstvene tisein e u dusi...
In la kesh ala kin...
 
Laku noc, Ti Mala Breskvo... - Dj. Balasevic

Preslusao sam «sekretaricu», tri zadnje poruke bile su bez reci, no, neke glasove i ne moram cuti da bi ih prepoznao...
Laku noc, Ti Mala Breskvo, kako si samo mogla da pomislis da te necu otkriti po nacinu na koji zadrzavas dah?
Mirno spavaj, moja mila, sanjaj da si perce na krilu galeba skitnice kog praskozorje zatice nadomak obala Biseva.
Ja sam inace sasvim OK, ako si to htela da saznas?
20070225-breskva.jpg
 
CYRANO de Bergerac:
clna naseg drustva je i ADA Ciganlija - carobno mesto u srcu beograda, svet reka i mocvara, svet tajanstva. Maestro gde si sam sa sobom, gde cutis, kuvas riblji paprikas, pozajmljujes gliste za pecanje od akademika, iskukas poenkad i durdubaka (..ali kad te molim, molim te, hocu i daj), pamtis svaku rec koju je rekao jedan deda Jeremija, koju je otpevao jedan Mica u kafani, jer ona ima bolnu tezinu - od reke, od starog mulja, od svetlosti na tlasima, gde si samo ono sto jesi, sa malo reci,sa malo osmeha ...
Kliknite za proširenje...
Za Bret ...za Sirana ...ma gde da je
roosval6eh1tstw0.gif
 

Oglas

Traži se jedna reč...

Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim, i, možda, napišem. Tražim već godinama tu strašno važnu reč koja bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama. Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene.
Odlazim da je tražim po Terazijama; možda sedi pred Moskvom i pije pivo, a možda je u kiosku s novinama.
“Šta radiš?” – pitaju me poznanici.
Šta da im kažem? Da tražim neku reč, a ne mogu da je nađem?
Sve što su tražili, to su i našli, zato što i nisu hteli ništa naročito. Lepo se vidi: umrle su u njima prave reči, a ostali samo brojevi i opšta mesta....

Traži se jedan svet, prekjuče iščezao...
Traži se nada...ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.
Traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav...
Traži se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo čekali, onaj sat što još uvek otkucava u našem pamćenju. On se traži...

Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na šest a velika na dvanaest, i ne bismo se čestito ni okrenuli, a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest, samo bi između ta dva pogleda protekao ceo život. I on se traži – taj život što promiče od danas do sutra, onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao i opet se dizao ispod onog uličnog časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen.....
- M. Kapor
 
PROLECE


Jednog dana, jedan slepi covek sedeo je na stepenicima jedne zgrade, sa sesirom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome je pisalo:

"Slep sam, molim vas pruzite mi pomoc."

Jedan slucajni prolaznik, igrom prilika strucnjak za reklamu, koji je tuda prolazio,zaustavio se zapazajuci da je u sesiru bilo prisutno samo nekoliko metalnih novcica.

Savio se da bi mu pruzio novac, zatim, i bez pitanja za dozvolu, uzeo je karton, okrenuo ga ispisavsi novi natpis. U toku popodneva slucajni prolaznik se vratio do slepog coveka zapazajuci da je njegov sesir ovom prilikom bio pun novcica i novcanica.

Slepi prosjak prepoznavajuci ga po koraku uputio mu je pitanje da nije bio on taj koji je nesto napisao na kartonu i sta je to mogao napisati. Nasta ce prolaznik odgovoriti:
"Nisam napisao neistinu - samo napisah tvoju poruku na drugaciji nacin", nasmesi se i izgubi u guzvi.

I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno glasio:
"Danas je prolece ... a ja ne mogu da ga vidim".

Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako krece i videces da ce se pre ili kasnije okrenuti na bolje.
 
Dva bolesnika

Dva muškarca, obojica jako bolesni zajedno su ležali u bolnici. Jedan od njih je svaki dan imao mogućnost da sedi u svom krevetu zbog izdvajanja vode iz njegovih pluća. Njegov krevet je stajao uz jedini prozor u sobi.
Drugi muškarac je morao stalno da leži na leđima.
Brzo su se upoznali i razgovarali po ceo dan. Pričali su o svojim porodicama, svojim kućama, poslu, gde su bili u vojsci, i gde na odmoru. Svaki dan je muškarac koji je sedeo uz prozor opisivao drugome muškarcu stvari koje je vidio napolju.
Muškarac na drugom krevetu je počeo da živi za te jednosatne trenutke kada je njegov prijatelj sedeo i pričao o događanjima i bojama spoljnog sveta. Prozor je gledao na park uz jezero s labudovima. Guske i labudovi su se igrali u vodi, a mala su deca spuštala svoje male čamce u vodu. Mladi parovi su zagrljeni šetali uz cveće svih boja. Veliko, staro i snažno drveće je ulepšavalo pokrajinu, a u daljini su se videla svetla grada. Kada je muškarac uz prozor detaljno objašnjavao sve to, njegov je prijatelj na drugom krevetu zatvorio oči te zamišljao sve te slikovite prizore. Jednoga dana mu je muškarac uz prozor opisivao paradu, koja se kretala uz jezero. Bez obzira što njegov prijatelj nije čuo tu muziku, on ju je vidio u svom umu. Tako su prolazili dani i nedelje.
Jednoga jutra je medicinska sestra donela vodu za umivanje i uz prozor pronašla telo muškarca koji je u snu mirno umro. Bila je tužna i pozvala je medicinsko osoblje koje je telo odnelo napolje.
Odmah kada je to bilo moguće, drugi muškarac je zamolio da ga pomaknu uz prozor. Sestra mu je sa zadovoljstvom udovoljila, pobrinula se da se je udobno namestio te ga ostavila samog. Uz veliki napor podigao se polako na laktove kako bi po prvi puta ugledao spoljni svet.
Konačno je imao priliku sam da uživa u spoljašnjim lepotama. Pogledao je kroz prozor i ugleda prazan zid. Muškarac je pitao sestru koji je to bio razlog da je pokojni prijatelj tako lepo opisivao stvari u spoljnom svetu. Sestra mu je rekla da je bio slep i da nije mogao videti zid koji je stajao ispred prozora.

nepoznati autor
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top