Meditacija

Ko uopšte želi da se uči na neuspesima?

"Sećam se jednom dok sam boravio u Tajlandu, neki studenti dođose da
posete naš manastir. i Ađan Ča ih je jednostavno posavetovao: "Ostavite
svoje knjige po strani i čitajte svoj um". To zvuči jednostavno, ali
kako to uraditi? Svi smo mi naučili da čitamo knjige još kao mali, ali
tek neki od nas poučeni su kako da čitaju svoj um. Koji um? Ko čita
čiji um? Da li možda moj um čita mene? Ali to je suština meditacije.
Biti u stanju da čitamo sopstveni um.

Godinama sam nastojao da izmirim ili izbalansiram mnoštvo svojih ideja
o tome šta je to meditacija. A to je značilo stavljati te ideje na
probu. Naravno, staviti nešto na probu znači da nekada ne uspemo. To
je prirodno kod testiranja bilo čega. Nekada uspete, nekada ne. I
moram priznati da za trideset godina -- nadam se da ovo može poslužiti
nekome kao inspiracija -- za ovih trideset godina sam shvatio da sam
neke od svojih najvažnijih lekcija naučio na osnovu neuspeha, a ne
uspeha. Uspesi su sekundarni; daju vam malo energije za budućnost, ali
ono što naučite iz pogrešaka ili neuspeha... to su zaista, zaista vrlo
važne lekcije. Naravno, ko želi da se uči na neuspesima? Ko želi
uopšte da prizna neuspeh, koji toliko ugrožava naše "ja", naš ponos i
naše iluzije. Ipak, za mene, neuspesi pokazuju našu tamnu stranu. Ono
mesto u koje ne gledamo, koje ne vidimo. Za mene, prosvetljenje nije
prosvetljavanje svestlosti. Svetlost je već prosvetljena. Prosvetljenje znači
zapravo prosvetljavanje tame, onog mesta koje ne gledamo,
koje jos nismo videli, upravo toga što ignorišemo. Ono, dakle, znači
prosvetljavanje našeg neznanja."

:shock:
 
Opet, zalim sto me nije bilo duze vremena, problemi pristupu internetu,
pa sam samo odgovorio na ono sto je tada bilo na ovoj temi.

Tachka
... pola onih stvari sto vidis za casove joge drze ljudi koji su u nekoj sekti...

A 100% njih ima ime i prezime... neki imaju stan, neki kucu, neki kosu a neki su celavi...

jabukica
..Sta meditacija kaze za to da covek prosto zeli da malo kvari tisinu..

Posle toliko korisnih reci na temi, ti postavis pitanje kao:
Sta kaze trener fudbalera na to da njegovi igraci usred utakmice sutiraju loptu u svoju branu?

alles_gut
..nesto mi se I ne filozofira vise na ovu temu, ..

Zasto ne? samo pisi, nema veze sto nas nema mnogo, meni je to korisno kada neko opsirno opisuje.
Zapazim vise stvari, nalazim nove ideje..
Ako ne filofiranje, onda barem nesto jednostavno..

Jednom si spomenuo da nije bas dobro cesto svracati u knjizaru i stalno traziti novu literaturu..
da se ne bi um previse razvodio na sve strane..

Lako tebi ako imas blizu neku prodavnicu knjiga, i pri sebi mnogo knjiga, ja skoro da nemam nista
papirnato, sve samo txt. pdf. rtf.. i takve formate i to 97% na Ruskom i Engleskom jeziku.
Ruski bas neznam, ucio sam u osnovnoj, al slabo, a Engleski sam bio primoran da naucim,
ako zelim da citam sve te prelepe textove. 8-)
 
Posto svaki put pogledam da li ste napisali nesto novo red je da vam se javim jer mi drago sto ima nesto da procitam.
Mi se ovde susrecemo iz sasvim razlicitih drustvenih miljea a hteli to priznati ili ne oni nas barem do nekle ukalupe i nije bas jednostavno ostvariti neku kvalitetnu komunikaciju, bar je to kod mene slucaj.
Almsivi u zivotu imam vise autogolova nego golova, al me tema interesuje pa valjda smem da sedim na klupi. Nadam se da cete se uskoro javiti.
 
jabukica:
Posto svaki put pogledam da li ste napisali nesto novo red je da vam se javim jer mi drago sto ima nesto da procitam.
Mi se ovde susrecemo iz sasvim razlicitih drustvenih miljea a hteli to priznati ili ne oni nas barem do nekle ukalupe i nije bas jednostavno ostvariti neku kvalitetnu komunikaciju, bar je to kod mene slucaj.
Almsivi u zivotu imam vise autogolova nego golova, al me tema interesuje pa valjda smem da sedim na klupi. Nadam se da cete se uskoro javiti.
Kliknite za proširenje...

Ma mi se javljamo, samo si ti odlutala, pa nikako da se vratis :))

I nista ne brini, to sto si napisala da ti se u tisini javi zelja da galamis, nije bas tako retka pojava. Zapravo, radi se o navici. Ako uglavnom zivimo u galami, jasno je da kad neko vreme provedemo u tisini pozelimo da se vratimo poznatome. Ako taj impuls prepoznamo kao naviku, a ne kao nesto jako vazno, moci cemo i da ga iskuliramo, a time slabimo i samu naviku.

8)
 
U nasem jeziku nije postojala rec meditacija, nju smo prihvatili iz drugog jezika, ali su postojale neke reci. Na primjer rec sozercavanje. Koliko krije u sebi onog sto mozemo relativno lako odgonetnuti a koliko onog sto nam je teze dostupno zbog danasnje udaljenosti od sopstvenog jezika.
Najjednostavnije :Zrcalo je ogledalo, Sozercavati: ogledati se Ali u cemu? U sebi , u drugom, u prirodi, u onom u cemu se sozercavas, u umu? (Savremen izraz mentalno ogledalo.)
Koren, temelj . Stablo jezika sveta, mozda se secate sa casova u prvom srednje .
Izrastamo iz Indoevropske grane. Zilama drveta se dolazi do reci meditacija, ne moze je niko doneti spolja a da ne bude nakalemljena.
Podneblje na kom su ziveli moji predci jos je neizmenjeno (sem sto je skoro sasvim napusteno od ljudi) bez struje, vodovoda, puta, najsurovije mesto u okruzenju da bi bilo zasticeno tom surovoscu od neprijatelja. Kada je covek tamo moze mu postati jasno, um se otvori, sozercavas, i znas sta to znaci. Zivot se tamo nastavljao samo na racun onih koji su sozercavali, oni su prenosili plamen zivota.
Covek koji je u takvim uslovima opstajao i radio, bez roptanja i suza, sa radoscu u srcu, hranio se necim sto nadilazi danasnju hranu, jer danasnji ljudi su nemocni.
Oni su citali svoj um. Da li su imali ime za to kada dugo gledaju u daljinu i bude im jasna i smrt i radjanje ili su to cinili bez reci, ne znam. Ali da su citali svoj um, u to sam sigurna.
To su bili za nas divovi ljudi. Neke sam imala priliku da upoznam kao jako stare, ali mocnije od mnogih mladih ljudi koje danas sretam.
Ukupno, tvoj predposlednji post je ovo o cemu pisem, nadam se da nisam govorila na nekom jeziku koji ne poznajes.
Danas je veliki broj ljudi , ukljucujem tu i sebe, ostao bez tog korena, bez veze sa tom nepoznatom nama hranom, hranom od koje su nasi pradedovi i prababe bili mocnog duha. Nudi se nesto sto je uspelo da prezivi ove civilizacijske zemljotrese, meditacija. Meditacija prihvacena kao strano telo, nepoznata pradedi i prababi tesko da moze naci plodno mesto. Meditacija kao podsecanje na ono sto vec postoji u coveku, samo zaspalo ,jeste zvonce za budjenje. Poziv na traganje za zagubljenim delom duse, za vracanje sebi, svom korenu.
Meditacija kao povratak, ne nesto novo i doneseno , ne kao predmet koji zagledas sa cudjenjem. Meditacija poznata zemlja pradedova, u nama samima.
malo sale: Meditacija kao Mediteran u nama.
Dakle, meditacija da , ali ne kao nepoznato, vec kao vracanje korenima.
Raditi meditaciju koju si opisao Ukupno na prosloj strani kao nesto strano je jedno a raditi tu istu meditaciju kao nesto za sta si siguran da je radio pradeda od kad je postao sebe svesan, prirodno kao sto je kupio borovnice koje danas gledamo na ambalazi, to je nesto sasvim drugo.
 
jabukica:
U nasem jeziku nije postojala rec meditacija, nju smo prihvatili iz drugog jezika, ali su postojale neke reci. Na primjer rec sozercavanje. Koliko krije u sebi onog sto mozemo relativno lako odgonetnuti a koliko onog sto nam je teze dostupno zbog danasnje udaljenosti od sopstvenog jezika.
Najjednostavnije :Zrcalo je ogledalo, Sozercavati: ogledati se Ali u cemu? U sebi , u drugom, u prirodi, u onom u cemu se sozercavas, u umu? (Savremen izraz mentalno ogledalo.).
Kliknite za proširenje...

Eto vidiš da i mi imamo tradiciju meditacije, um se ogleda u samome sebi. Dakle, čovek pazi na samoga sebe. Šta govori i šta radi. I koje misli, kakva namera stoji iza toga. Jer zna da šta god da uradi, uvek time ojačava naviku u sebi da to i sledeći put uradi. Tako se zaglibljujemo u strah, zavist, bes, u mrak. Ili ako drugačije odlučimo, izdižemo u hrabrost, dobronamernost, ljubav, u svetlost. Naravno, kad kažem odlučimo, to izgleda jednostavno, ali nije. Jer treba uloviti onaj delić sekunde u kojem se odluka donosi, a mi nošeni inercijom ga vrlo, vrlo lako previdimo. Uradimo nešto i onda se posle pokajemo. Ali delić sekunde je prošao. Gotovo je. Ostaje samo da budno pazimo na sledeću šansu, koja zapravo vrlo brzo dolazi. Ali mi je opet ne primećujemo, jer još uvek mislio o onom prethodnom. I tako u krug. Zato je važno da je ogledalo uvek jasno, a ne mutno, da ga s vremena na vreme obrišemo negde u tišini, sami sa sobom..

Eto, alat kao što je sozercavanje već imamo. U sebi. I oduvek smo ga imali, samo što možda toga nismo bili svesni. Samo još da shvatimo da možemo i da ga upotrebimo? Baš kao i naši preci.

Želim ti mnogo, mnogo svetlosti :)
 
jabukica:
:) Hvala,
Moze li jos malo o tim momentima odluke, o navikama, o brisanju ogledala, o upotrebi
Svetlosti i ja tebi zelim
Kliknite za proširenje...
Ah o tome se može pričati nadugačko i naširoko. Ali, kao što sam već nekoliko puta rekao, bolje od priče je vežbati. Baš kao što je umesto da buljimo u kuvar sa lepim slikama, bolje jesti to što tamo vidimo.. No, istina je, moramo pre vežbe znati šta radimo i zašto. Zato evo malo teorisjkog uvoda. :)

Dakle reč je o umu i njegovom usavršavanju. Da bismo ga usavršavali, moramo ga prvo naravno upoznati, upoznati način na koji on funkcioniše.

Zato zamisli situaciju: Neka osoba ti prilazi i oko to registruje. Onda ta slika putuje do mozga, gde se obrađuje (poznat – nepoznat, simpatičan – nesimpatičan, opasan – prijateljski nastrojen itd.) i na osnovu svega toga stvara se opšta procena situacije (prijatna, neutralna, neprijatna). Kada je um to jednom “isklakulisao”, sledi naravno donošenje odluke kako da postupamo (i odluka da ne reagujemo je ipak odluka). Ta odluka je uglavnom zasnovana na našim do tada izgrađenim stavovima i navikama, zapravo na istim onim reakcijama za koje smo se odlučivali do tada u sličnim situacijama. Tako, ako nam je ta osoba poznata i smatramo je neprijateljski raspoloženom prema nama, tada i mi reagujemo na uvek isti način (telo zauzima “borbeni” stav, recimo prekrstimo ruke na grudima ili stisnemo pesnice, raste nam pritisak, um se ispunjava besom, možda joj i kažemo nešto sarkastično itd.). I isto postupamo u svakoj sličnoj situaciji, ni ne razmišljajući zapravo kakvu korist ili štetu od svega toga imamo. A korist je verovatno manja od štete. Em sebi kvarimo dan, em marljivo gajimo jednog neprijatelja više.

Ipak, sve ovo nam izgleda savršeno normalno. A izgleda tako zato što su nam sve te reakcije usled bezbroj ponavljanja postale potpuno prirodne, postale su da tako kažem deo nas. Usput se one odigravaju u vrlo brzom sledu, potpuno nesvesno.

E sad, ako se vratimo malo unazad i ponovo pogledamo taj sled, videcemo da postoji mesto gde se taj nepovoljni sled moze prekinuti. On je u tački kada je um primio informaciju, ali jos uvek nije doneo odluku kako da postupi. Tu postoji šansa da se snagom volje odupremo pritisku navike da reagujemo na stari, uobičajeni način i da sebi otvorimo prostor za malo više kreativnosti.

Neurologija je pokazala da od trenutka kada do našem mozga stigne neki impuls, bilo spolja (slika, zvuk itd.) ili iznutra (misao), pa do naše reakcije postoji jedan kratak vremenski period, koji je nazvan “magična četvrtinka sekunde”, i tokom njega um zapravo odlučuje kako će reagovati. Zašto magična? Pa zato što to što se dogodi tokom nje određuje sve ono što će se kasnije događati. Naravno, kao što sam pominjao u prethodnom postu, taj vrlo kratak vremenski period nije lako uočiti, pogotovo kad smo stalno u mislima zaokupljeni prošlošću ili budućnošću, kada smo tako retko u ovom sada, u tom trenutku u kojem zapravo živimo. I tu je ključna uloga ogledala. Da stalno u njemu ogledamo sadržaj uma i sebe i onda kažemo: “Ah, vidi, to je bes. Nadolazi, ali to nije ništa bitno. Samo malo povišenog pritiska i napetosti u stomaku. Ali kao i sve i on će proći.” I sa smeškom čekamo da se ta energija male erupcije u umu lagano smiri. A sigurno će se smiriti ako joj ne dodajemo snagu onim svojim mislima koje bismo tako drage volje krenuli da raspredamo: “Vidi ga! Kad samo pomislim šta mi je uradio. Moram se osvetiti” itd.
Naravoučenije: nemojmo bezrezervno verovati svemu onome što prođe kroz glavu. To su ipak samo misli. Dobro ih osmostri, pa ono što koristi neguj, a ono što ti šteti pusti da ode svojim putem.

I za kraj jedna zgodna vežba u ogledanju na koju sam natrčao ovih dana:

"Govor je moćna sila. Ali koliko pažnje poklanjamo onome što govorimo?... Unosimo li imalo mudrosti i osećajnosti u svoje reči? Šta je iza našeg govora, šta ga motiviše? Da li je zaista bilo neophodno da kažemo to što smo upravo rekli. Kada sam počinjao da razmišljam i učim o govoru, napravio sam jedan eksperiment. Odlučio sam da tokom nekoliko meseci nikada ne govorim o nekoj trećoj osobi; tako nikome u razgovoru ne bih pominjao nekog drugog. Nema ogovaranja. I 90% mog govora bilo je eliminisano. Pre toga nije mi ni padalo na pamet da trošim toliko mnogo vremena i energija na takvu vrstu govora. Moj govor nije bio nešto posebno zlonameran, već je pre dobrim delom bio beskoristan. Bilo mi je neverovatno zanimljivo da posmatram uticaj koji je taj eksperiment imao na moj um. Prestavši da tako govorim shvatio sam da su, na ovaj ili onaj način, velik deo onoga što sam do tada govorio bili komentari o nekom drugom. Prestavši tako da govorim, i moj um je postao manje sklon da kritikuje, ne samo druge, već i mene samog. I bilo je to veliko olakšanje." (Joseph Goldstein: Transforming the Mind, Healing the World)

Moram ovde stati, previše se raspisah. No verujem da si shvatila šta pokušavam da kažem.

Uživaj u svetlosti samosaznavanja
:)
 
ukupno:
"Govor je moćna sila. Ali koliko pažnje poklanjamo onome što govorimo?... Unosimo li imalo mudrosti i osećajnosti u svoje reči? Šta je iza našeg govora, šta ga motiviše? Da li je zaista bilo neophodno da kažemo to što smo upravo rekli. Kada sam počinjao da razmišljam i učim o govoru, napravio sam jedan eksperiment. Odlučio sam da tokom nekoliko meseci nikada ne govorim o nekoj trećoj osobi; tako nikome u razgovoru ne bih pominjao nekog drugog. Nema ogovaranja. I 90% mog govora bilo je eliminisano. Pre toga nije mi ni padalo na pamet da trošim toliko mnogo vremena i energija na takvu vrstu govora. Moj govor nije bio nešto posebno zlonameran, već je pre dobrim delom bio beskoristan. Bilo mi je neverovatno zanimljivo da posmatram uticaj koji je taj eksperiment imao na moj um. Prestavši da tako govorim shvatio sam da su, na ovaj ili onaj način, velik deo onoga što sam do tada govorio bili komentari o nekom drugom. Prestavši tako da govorim, i moj um je postao manje sklon da kritikuje, ne samo druge, već i mene samog. I bilo je to veliko olakšanje." (Joseph Goldstein: Transforming the Mind, Healing the World)
Kliknite za proširenje...

Yap…zbog toga I ja inace govorim jako malo…

“ gruba rec nas proganja I kasnije pogadja onog ko je izgovorio kao osvetnicki grom.
Ne bludnici se samo polnim cinom ; postoji I druga vrsta bludnicenja : recju.

Rdjava upotreba reci takodje je bludnicenje : bludnicenje recju stvara larve I nesrece. Tuzno je videti kako ljudi zloupotrebljavaju rec I svet ispunjavaju bolom. Klevetanje I proklinjanje je najgore moguce huljenje.

Potrebno je da covek ostvari u sebi savrsenstvo reci I jezika. Covek treba da shvati odgovornost reci ; treba da nauci kako da rukuje seksualnim organom reci.

…

Savrseni covek je onaj koji ume da cuti kada njegov Intimus ne govori. “

Samael Aun Weor
 
Bas mi bilo zadovoljstvo da ovo procitam Ukupno. Jabukica vise ceni trud od zadovoljstva i uzivanja tako da je vezbala u formalnom smislu danas citavih 5 minuta.
Citav scenario sretanja neke osobe apsolutno mi je poznat. Vec godinama vezbam ono sto je opisano o susretanju. Novo mi je cetvrtinka sekunde i odusevila me. Upravo mi se danas desilo nesto vezano za cetvrtinku. Moze u tom momentu i da se nista ne odluci. Onda se cetvrtinka produzava i traje sve dok ne poremetimo stvar odlukom. Odluka cak i kad je dobra kraj je te slobode. Ovo je bila licna interpretacija. Bilo bi dobro da prokomentarises samo zaista mi izrazavanje nije jaca strana.
Vezba koja je opisana nije nepoznata, ali i ona je u formalnom smislu nova i dobro je sresti u ovakvom obliku. Cesto je zaboravim, nekad se setim da je radim.

Znaci moze komentar za cetvrtinku.
 
Zao mi je sto nisam primetila alles gut ov post.
Svako od nas ce odgovarati za svaku rec koju je izgovorio a i za onu koju nije izgovorio, licno ce odgovarati. Odrasli smo ljudi i treba da pazimo. Ako pogresimo da pokusamo da se ispravimo.
"Lepota ce spasiti svet." Dostojevski
 
jabukica:
Bas mi bilo zadovoljstvo da ovo procitam Ukupno. Jabukica vise ceni trud od zadovoljstva i uzivanja tako da je vezbala u formalnom smislu danas citavih 5 minuta.
Citav scenario sretanja neke osobe apsolutno mi je poznat. Vec godinama vezbam ono sto je opisano o susretanju. Novo mi je cetvrtinka sekunde i odusevila me. Upravo mi se danas desilo nesto vezano za cetvrtinku. Moze u tom momentu i da se nista ne odluci. Onda se cetvrtinka produzava i traje sve dok ne poremetimo stvar odlukom. Odluka cak i kad je dobra kraj je te slobode. Ovo je bila licna interpretacija. Bilo bi dobro da prokomentarises samo zaista mi izrazavanje nije jaca strana.
Vezba koja je opisana nije nepoznata, ali i ona je u formalnom smislu nova i dobro je sresti u ovakvom obliku. Cesto je zaboravim, nekad se setim da je radim.

Znaci moze komentar za cetvrtinku.
Kliknite za proširenje...
Moram priznati da na četvrtinku gledam malo drugačije nego ti. Po meni se ona ne može produžavati, jer vreme ne stoji, nego neprekidno prolazi. Dakle, stalno nam dolaze nove četvrtinke. I ne mislim da je sloboda ne donositi odluku. To mi više liči na potiskivanje, kao vezivanje za nekakvu idealnu situaciju. Po meni sloboda jeste razumeti da na tom raskršću imamo mogućnost izbora između dva puta: levo u reagovanje gonjeno besom, desno u puštanje da se početna reakcija smiri i to znajući da bi nam njeno pojačavanje donelo samo još više patnje. Dakle biranje između slepe reakcije i znanja.

To je po meni sloboda, uzimanje sopstvenog života u svoje ruke, a ne puko reagovanje na ono što nam život donese. Ja to vidim kao onaj čuveno zen koan o pljesku rukama. Kad pljesnes, odmah se čuje i zvuk. Lupiš rukama - pljes, lupiš rukama - pljes. Nema nikakve četvrtinke. Ali šta je pljesak jedne ruke? To je uviđanje četvrtinke kao šanse. I korišćenje te šanse. Pljesneš jednom rukom i čuješ - tišinu. Ne tandrčeš više kao bušni lonac kad god te život nečin udari. Sada si sličniji naprslom gongu, kako se to u zenu poredi, kojeg udariš, ali on ne odzvanja. Sretneš tu osobu i šta čuješ - sabranost, nereagovanje. I onda osetiš kao da si odložio težak teret ropstva.

:)
 
Reci reci, komjunikeisn
Sta sam opisala. Sretnem osobu , nailazi cetvrtinka, tri puta: jedan lose reagovanje, sa suprotne strane "dobro" reagovanje(u smislu zelis da toj osobi prosiris vidike, ili da joj pomognes iza cega obicno stoji licna napuvanost, prikriveni ego ocu reci opet los put), treci srednji ja bih rekla i nije put, ne reagujes to sam nazvala ne donosis odluku a to je ono sto ti opisujes samo drugim recima. Nisam mislila da se tu produzava vreme vec da si tu non stop u sledecoj cetvrtinki a na taj nacin cetvrtinka nije cetvrtina nego je to vreme k
oje traje i u kome si u slobodi razmene sa tom osobom ali ne kroz dobre ili lose namere, nego tu ste. Meni je u glavi konkretna situacija, ne umem bolje da opisem, bas mi zao.
A jabukici to sto pisu Zen mudraci isto kao ono sto ona hoce da kaze al zasto to kad napise ne bude isto pojma nema.
 
Ukupno , ajde molim te jos jednom procitaj onaj jabukicin post koji si poslednji put citirao pa uporedi sa tim sto si ti napisao. Meni se cini da je pisano isto, drugim recima.
 
jabukica:
Ukupno , ajde molim te jos jednom procitaj onaj jabukicin post koji si poslednji put citirao pa uporedi sa tim sto si ti napisao. Meni se cini da je pisano isto, drugim recima.
Kliknite za proširenje...
Sad kad sam procitao ovo tvoje dodatno objasnjenje i meni se cini da smo tu negde. Dakle, samo hrabro napred, u nove pobede!
:lol:
ps. muka je sa ovim slovcima, nikad nisi siguran oko znacenja. jer komunikacija je jos ponesto sem pukih reci. intonacija, gestikulacija, boja glasa i ostalo. kad ce vec jednom da uvedu video forume...
 
u ovoj temi sam totalni laik... mada sam cuo dosta toga o nirvani, budizmu, broju herca rada mozga i sl. ali mi za sada iako me je neverovatno zainteresovalo sve zvuci kao bajkovita prica.... Da bi se postigao kakav takav nivo potrebna je velika edukacija i rad na sebi... kako da pocnem? kako da se edukujem? kako da udjem u sve to ...?
 
sceliano:
u ovoj temi sam totalni laik... mada sam cuo dosta toga o nirvani, budizmu, broju herca rada mozga i sl. ali mi za sada iako me je neverovatno zainteresovalo sve zvuci kao bajkovita prica.... Da bi se postigao kakav takav nivo potrebna je velika edukacija i rad na sebi... kako da pocnem? kako da se edukujem? kako da udjem u sve to ...?
Kliknite za proširenje...
Ne treba od meditacije praviti neko cudo nevidjeno, nekakve cudotvorne moci i slicne price. Temelj je razvijanje nase sasvim prirodne sposobnosti paznje. Kako bismo uocili na koji nacin funkcionise nas um, kako formiramo svoje stavove i kako oni uticu i na nase postupke. Samo toliko. Za pocetak vise nego dovoljno.

Ako te zaista zanima da nesto vise procitas o meditacije, ali i da sam isprobas, preporucujem ti sledeci link:

Uvod u meditaciju
 
Onisifor
Naravno da je lose kad covek trazi radost u pogresnim stvarima, ali postoji prava
radost, radost u Bogu, radost u vodjenju ljubavi, rasdost druzenja sa prijateljima, itd.
To su nam Bogomdane radosti.
Radost propadljiva? Pa Isus je svojim ucenicima rekao:
"Vasa zalost ce se okrenuti na radost, i radost vasu niko nece uzeti od vas".
Prizeljkivanje dobrog? Pa, ap. Pavle kaze:"Nadvadajte zlo dobrim".
A, slazem se sa tobom da se treba odreci onoga sto ljudi smatraju dobrom,
a to nema veze sa istinitim dobrom.
Kada se covek preda Bogu, kako mislis da za njega vise ne postoje dobro i zlo?
Pa, tek onda covek uspesnije razlikuje dobro i zlo.

Covek definise dobro i zlo kao prijatno i neprijatno, ili ugodno i neugodno, ono sto
donosi zadovoljstvo i ono sto donosi patnju. Ili, na neki nacin dobro i zlo su merila
za opstanak coveka, dobro donosi opstanak a zlo izumiranje.
Duhovno dobro, naravno postoji, ali ono se ne sadrzi od nekih telesnih zadovoljstva,
ili nekih emocija. Sto je od tela- telo je, a sto je od duha- duh je.
Takva radost u Bogu koju ti spominjes nije uopste emocionalna, ili ako jeste onda
to nije ta prava radost. Zelim reci da zapravo ljudi su pobrkali, nazvali su
razlicita zemaljska zadovoljstva kao- to je dobro, a zapravo nije.
Ok, Onisifore, nemam nesto protiv prijateljstva i vodjenja ljubavi, ali vezati se za
takve stvari predstavlja prepreku prema savrsenstvu. Razmisli malo bolje, koliko
traje prijateljstvo? Jedino u Bogu se nalazi pavo zadovoljstvo, a preko Bozje ljubavi..
sve je coveku na korist. Mozda i nije dobro sto kazem kako ce biti kad postanemo
savrseni, najbolje nekato svako dozivi, i onda ce sam znati.

alles_gut
..kako mozes znati da je prvo bolje od drugog ako ne prodjes oba...
u tom smislu SVE JE DOBRO jer i jedno i drugo ( dobro i zlo ) imaju svoju ulogu,
SVRHU u tom putovanju ka ponovnom sjedinjenju sa Tackom Prapocetka...

Naravno, patnja ili zlo je samo sredstvo kojim se priblizavamo istini ili Bogu.
Ovo kazem iz iskustva. I jedno i drugo su samo naturalni procesi, na koje je najbolje
gledati ravnodusno, prihvatiti oboje isto. To neznaci da treba ciniti greh, nikako.

Onisifor
Sta ima lose u razumu? Bog nam ga je dao.

Razum tezi da zauzme oblik svega i svacega jer misli da ce mu to doneti nesto dobroga,
kad bi samo razum bio svestan da za njega je najbolji equilibrium, spokojstvo, mir.

Gillette
i kompjuteru treba da povremeno defragmentuje disk, a kamoli mozgu...

Ja kad defragmentujem svoj hard, prvo izbrisem sve sto mi je manje potrebno, pa onda
defragmentacija...

ukupno
>Budisticka meditacija uvida - prakticna uputstva
>Vreme i mesto
>Svesnost tela
>Sabranost paћnje na dah

S ovim tvojim objasnjenjima, nemam sto da dodam, svako kome je stalo da ista sazna na
ovoj temi, najvise ce tu saznati.
...
 
Almsivi:
Naravno, patnja ili zlo je samo sredstvo kojim se priblizavamo istini ili Bogu.
Ovo kazem iz iskustva. I jedno i drugo su samo naturalni procesi, na koje je najbolje
gledati ravnodusno, prihvatiti oboje isto. To neznaci da treba ciniti greh, nikako.
...
Kliknite za proširenje...

Sto vise “greski” cinimo, to smo tezi, tvrdji, tromiji, vezaniji za materiju…sto SVESNIJI postajemo tih vezanosti, to smo laksi, slobodniji, vise smo “od Duha”…

Kad se jednom nasluti sta je Duh I Sloboda, onda se tezi tom cistom stanju, onaj koji to nasluti tezi da ne cini greske, takvog greske bole jer je naslutio Savrsenstvo, preciznije - boli ga odvajanje od Savrsenog…Duh ne zna za “dobro I zlo”, tu podelu zna samo telo, materija, mozak, razum - kavez Duha u koji se stiglo prvobitnim grehom - “ znanjem Dobra I Zla “…

Cist Duh je savrseno stanje, nenarusivo Dobro, ka njemu se koprcamo , iz svojih mentalnih zatvora tezimo tom stanju, tom oslobodjenju, savrsenstvu…koprcamo se ka tom stanju na razne nacine, o tome sam vec pisao – tezimo da se oslobodimo od okova razuma ka Duhu kroz orgazme, droge, alkohole ali ti nacini su previse KRATKOTRAJNI bleskovi Slobode…stanje DUGOTRAJNE srece, prijatnosti I slobode moze se postici samo marljivom vezbom, strpljivim menjanjem obrazaca I smirivanjem uma dok um ne postane toliko miran da Duh moze potpuno mirno da dise u telu ( put Srca, put Intuicije, Put nemog znanja )…

Cist Duh je svetlo pred kojim se povlaci sva tamna sudbina…zato se za proSvetljenog , proDuhovljenog coveka kaze da je to onaj kome je sve Dobro, do takvog ne dopire vise bilo kakva tama , buka I kuknjava…takav se ne ljuti na “zle” jer je svestan da su oni “zli” zato sto treba da prodju ta stanja, on sa njima saoseca jer je kroz to prosao I prevazisao, spoznao je bolje I efikasnije nacine I puteve do Slobode I Ljubavi kojima svi tezimo… da bi covek stigao do tog stadijuma u kojem je “ sve Dobro “, treba da prodje sito I reseto dok ne oslobodi ponovo to Svetlo u sebi…treba da prodje sve zemaljsko, da se oproba u svim stanjima da bi znao koje je savrseno, najcistije I najbolje…volim da mislim I da je to najvisi smisao materijalizovanja Duse u materiju – Dusa hoce da prodje SVA stanja, da dozivljava, da spoznaje sebe kroz dozivljaj koji je drugaciji od Prvobitnog, Savrsenog Jedinstva…zato je ugrizena ta famozna jabuka, valjda…

Reinkarnacija je putovanje kroz zivote ka APSOLUTNOJ SVESTI , Raju…kroz laksa ili teza Ropstva ka Slobodi…to je stvar Duha koji je manje ili vise slobodan dok se jednom konacno ponovo sasvim ne oslobodi SVIH VEZANOSTI BILO KOJE VRSTE…u tom putovanju mozak se menja, telo se menja ( zato ne treba previse ljubiti telo ) ali sustina, Duh je jedan I nepromenljiv…to je za mene I objasnjenje zasto se neko rodi ovakav ili onakav, ovde ili onde - zbog karmicke Ravnoteze , zbog puteva koji Duh treba da predje dok konacno ponovo ne zatvori Krug I dok ponovo ne postane svestan onoga sto jeste – cista esencija Slobode…

“ meditiraj I pusti Zen da raste u tebi “…u mom prevodu “ smiri um ( telo ) I pusti Duh da raste u tebi “

To su neka tumacenja koja vaze za mene.
 
Lepo si ovo rekao alles gut.
Nekada se iznenadis ko je SVESAN.
Isla sam sa prijateljicom da slusamo njenu prijateljicu, pevala je u jednom restorancicu, mirno mesto, cisto da joj drzi palceve. Na pauzi kao malo sa njom da sednemo. Kazem joj da je mnogo lepo pevala, zaista jeste, nisam ocekivala, osetila se dusa. A ona se uhvati prstima za misicu iznad lakta i kaze mi "Ovo je zatvor, zatvor." To necu nikada zaboraviti. Nikada po onom u cemu je covek ne mozes prosuditi nista o tom coveku. Covek je unutra.
 
@ukupno
Vidim da si dao link za meditaciju... i tu se negde provlaci i budizam. Bavim se meditacijom 10-ak godina i hocu da kazem da meditacija nema nikakve veze sa religijom.
Mada, ljudi u neverici govore kako je meditacija usko povezana sa religijom (budizam i/ili hinduizam)... a kad ja kazem da nije, onda oni krenu sa pricama o sektama i ispiranju mozga.
Zbog takvih reakcija retko i pricam o tome da se bavim meditacijom.
Vidim i pitanje o tome da li vredi meditirati... Licno, meni meditiranje mnogo pomaze - radim dosta stresan posao i meditacija mi pomaze 'da se vratim na kolosek'.
 
redsonia:
@ukupno
Vidim da si dao link za meditaciju... i tu se negde provlaci i budizam. Bavim se meditacijom 10-ak godina i hocu da kazem da meditacija nema nikakve veze sa religijom.
Mada, ljudi u neverici govore kako je meditacija usko povezana sa religijom (budizam i/ili hinduizam)... a kad ja kazem da nije, onda oni krenu sa pricama o sektama i ispiranju mozga.
Zbog takvih reakcija retko i pricam o tome da se bavim meditacijom.
Vidim i pitanje o tome da li vredi meditirati... Licno, meni meditiranje mnogo pomaze - radim dosta stresan posao i meditacija mi pomaze 'da se vratim na kolosek'.
Kliknite za proširenje...
Da to je veliki sajt na kojem sam, pored ostalog, našao mnogo praktičnih uputstava za meditaciju. Mislim da takvih nema baš mnogo na našem jeziku.

Inače ja sam do meditacije stigao preko budizma. Šta da radim, nisu me tome učili u školi ;) Ali rekao bih da nje ima u svakoj religiji. Može li postojati i izvan nje? Mislim da može. Ona je alat, koji koristimo na najrazličitije načine. Za nas Zapadnjake, nju bi najlakše bilo smestiti u okvir psihologije.

Baš me raduje da si se javio/la, pošto imaš toliko iskustva sa meditacijom. Jel možeš malo više da napišeš kako si otkrio/la meditaciju, kako vežbaš i sa kojim ciljem. Zaista me zanima.
:D
 
ljudi kad se bakcete indijom i istokom oprezno vi niste ni indusi ni kinezi.... drugaciji su oni od nas...

pa i ta meditacija.. to JESTE deo religije... oni tamo meditiraju... ok, mozda pomaze... ali sve ima svoje

ti nemash ovde nikog da te vodi osim samog sebe...

znaci kad uzimash neku kontam da bi trebalo biti oprezan, odakle jei ko je preporucuje i da li je bash tako radis... znam neke kao blage
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top