Meditacija

Demister:

Meni se npr. prilikom anapanasati meditacije desavalo da posle 15 min pocnu da mi struje ruke, gotovo da vibriraju... Mislio sam da je zbog lezeceg polozaja, ali isto je kako god, cak i kada sedim... Niko nije mogao da mi objasni, pa sam i prekinuo sa meditacijom... Inace to vibriranje je trajalo nakon meditacije oko 10 min...

Kliknite za proširenje...

Svi smo različiti i razne stvari su moguće. Ali mislim da nije mudro dizati ruke od negovanja uma, već tražiti svoj put, prilagođavati ga svom sadašnjem stanju (jer i ono nije stalno, već se menja). Šta hoću da kažem? To da možda probaš meditaciju u hodu. To je jedna od tehnika koju i mi radimo na kursevima. Imaš objašnjenje ovde (istina na engleskom, ali pošto ima titlova ne bi trebalo da bude veliki problem da se prevede):


Takođe, meditacija nije samo taj formalni deo, dok sedimo ili hodamo tamo-amo, već je poenta da svesnost proširiš na sve što radiš tokom dana. Tako i sada, dok čitaš ovo možeš vežbati svesnost recimo položaja tela u kojem sediš ili ritma disanja. S vremena na vreme skeniraš telo i registruješ koje osećaje na njemu osećaš ili u kom položaju ti je kičma itd. Ako hoćeš da ideš dalje od materijalnog, možeš isto tako vežbati da budeš svestan (ne i da ih dalje komentarišeš u glavi!) misaonih i emocionalnih reakcija u svom umu na ono što pročitaš dok si na forumu. Sve je to meditacija. Zato, budi kreativan, ali ne odustaj

Naisao sam na odlican dokumentarni film koji govori o novom programu koji se od 1997. godine sprovodi u zatvorima SAD-a. Program su preuzeli iz Indijskih zatvora i veoma oprezno ga uveli u svoj sistem odsluzenja kazne. Danas je to postao standard kod njih i izvodi se na dobrovoljnoj bazi. Naime, dobrovoljci se odvode van kruga zatvora u ustanove koje imaju minimalni procenat obezbedjenja a nalaze se u mestima u kojima vlada tisina. Zajedno sa instruktorima provode deset dana kursa vipassana meditacije posle kog postaju drugi ljudi. Da vam ja ne bih pricao previse, ako znate engleski i imate 40 min slobodnog vremena, pogledajte.....narocito drugi deo filma kada zatvorenici govore o svojim iskustvima.

http://www.56.com/u45/v_MjYxNzU3MjI.html#sm_page

Demister:

Meni se npr. prilikom anapanasati meditacije desavalo da posle 15 min pocnu da mi struje ruke, gotovo da vibriraju... Mislio sam da je zbog lezeceg polozaja, ali isto je kako god, cak i kada sedim... Niko nije mogao da mi objasni, pa sam i prekinuo sa meditacijom... Inace to vibriranje je trajalo nakon meditacije oko 10 min...

Kliknite za proširenje...

Ne znam nista o toj tehnici meditacije, ali kao sto kaze ukupno, nema potrebe da prestanes. Mozda samo da probas drugu vrstu meditacije, koja tebi odgovara. A disanjem moze dosta da se utice na energiju, sad sam malo pogledala, anapanasati se radi dugim ali i brzim udisajima i izdisajima dok motris na senzacije vazduha u predelu nosa. To moze bas lako da pokrene tok energije kroz telo. U pocetku takodje sam osecala jak protok energije, prvo u dlanovima, ali znam zbog cega je to. Zato mi zazen odgovara, jer je fokus na tanden i disanje je plitko i usporeno.. neusiljeno, sto me skoro momentalno prizemlji, misaono i telesno, i dozvoljava mi da razdvojim meditaciju od iniciranja energije. Probaj to, ako ti odgovara. : )

Anappana-sati se radi prirodnim dahom. Ne ubrzava se, ne usporava se. Tesko je odvojiti samu budisticku meditaciju od samog Budinog ucenja. Postoji sutta koja lepo opisuje anappanu. Kaze nesto ovako: "Kada monah udise duboko, monah je svestan da udise duboko. Kada izdise duboko, on je svestan da izdise duboko. Kada dise plitko, on je svestan da dise plitko....kada ubrzano, onda je svestan da je ubrzano...." itd. Sve u svemu, poenta je da se nista ne namece, vec da se posmatraju stvari kakve jesu pa tako i dah. U principu, najcesce je to plitko disanje ali moze biti ubrzano ako smo se bavili fizickim radom pre meditacije ili imamo neki zdravstveni problem.

Aha...da. U slucaju da nam je dah izuzetno plitak i ne mozemo da ga pratimo, mozemo za sam pocetak svesno da pojacamo disanje, koliko da ga "nahvatamo" ali ga onda prepustamo samom sebi....

Um, Vlado, misaono ako si povezan sa dahom, narocito gde ulazi vazduh.. razlika je velika, pokrece se energija. Naizmenicno disanje, sto nije to u ovom slucaju, tehnika koja budi kundalini, a to moze da bude i bolno. To znas verovatno. Samo sam preletela preko info. stvar je odvojiti um, koncentraciju od daha, mislim da mu se nece isto ponavljati, ili manje u svakom slucaju.

Vlada80-Nis:

Anappana-sati se radi prirodnim dahom. Ne ubrzava se, ne usporava se. Tesko je odvojiti samu budisticku meditaciju od samog Budinog ucenja. Postoji sutta koja lepo opisuje anappanu. Kaze nesto ovako: "Kada monah udise duboko, monah je svestan da udise duboko. Kada izdise duboko, on je svestan da izdise duboko. Kada dise plitko, on je svestan da dise plitko....kada ubrzano, onda je svestan da je ubrzano...." itd. Sve u svemu, poenta je da se nista ne namece, vec da se posmatraju stvari kakve jesu pa tako i dah. U principu, najcesce je to plitko disanje ali moze biti ubrzano ako smo se bavili fizickim radom pre meditacije ili imamo neki zdravstveni problem.

Aha...da. U slucaju da nam je dah izuzetno plitak i ne mozemo da ga pratimo, mozemo za sam pocetak svesno da pojacamo disanje, koliko da ga "nahvatamo" ali ga onda prepustamo samom sebi....

Kliknite za proširenje...

Da, da, bas to, razlika biti svestan i fokusiran. To upravo zelim reci.

...oni koji imaju sta da kazu oni cute...oni koji govore, oni opipavaju sta odgovara publici a narocito ako u publici ima adolescenata ili nezainteresovanih novinara kojima je samo clanak ili snimak potreban...Onaj koji zna , on zna da do toga dolaze samo oni kojima su stopala vec vise puta krvavila i nema izlaza vise za prosipanje krvi ...Zen, TOLIKO KOMPROMITOVAN pojam i to nikad od svojih samo , od tudjina njemu...zen je duhovno -tjelesno a istovremeno ni jedno ni drugo opredjeljenje ...Onaj koji zna , to je njegovo i kako on nesto svoje da prenese...to je kao svoje dijete objasnjavati ili ustupati ( nije Bog-zna sretano poredjenje ali nemam bolje )...

Eh, koliko bi svet bio lepsi kad bi ljudi govorili ono sto misle. I kad bi mogli, znali, hteli, da i u najgorem nadju nesto dobro, a ne obrnuto.

Sara_:

Eh, koliko bi svet bio lepsi kad bi ljudi govorili ono sto misle. I kad bi mogli, znali, hteli, da i u najgorem nadju nesto dobro, a ne obrnuto.

Kliknite za proširenje...

Nisam siguran koliko bi svet bio lepši ako bi bio ispunjen tvoj prvi uslov. Nekad je bolje ne izgovoriti ono što mislimo, već ostati tih.
Ali sam zato apsolutno ubeđen da bismo mi sami bili mnogo srećniji kad bismo ispunjavali tvoj drugi uslov.

Eto omakne se svima Ne sve sto misle i sve svoje misli.. to nikako.. ali da se suzi malo taj prostor ostavljen za nagadjanje. Eskivirale bi se mnoge nesuglasice i sve cemu one vode. Samo to.

Šta ti drugi daju?

Vežba

Kaži hvala.

Zašto?

Šta osetiš kad neko tebi zahvali za nešto? Za dobar komentar na sastanku, za posao koji si obavila kod kuće, za požrtvovanost, za ohrabrujuću reč.

Verovatno se osetiš primećena, cenjena, važna toj drugoj osobi. Možda si i malo zbunjena, pitaš se da li to zaista zaslužuješ, ali ti je u svakom slučaju drago. Barem se ja tako osećam.

A sad obrni celu stvar, kada ti kažeš "hvala" nekome. To je tek trenutak, ali sa velikim konsekvencama: potvrda duboke i prekrasne istine da svi mi zavisimo jedni od drugih, da smo svi povezani -- kad smo na različitim stranama stola i na različitim stranama sveta -- u jednu mrežu koju čine bezbrojni činovi davanja.

Na primer, često dok obedujem odvojim nekoliko trenutaka da zamislim detalje o tome kako je taj paradajz ili pirinač bio uzgajan i potom transportovan do mog tanjira, uključujući i ljude koji su tu biljku zasadili i na kraju uzbrali, potom osobu koja je vozila kamion noseći sve to do prodavnice u kojoj sam je kupio. Ti ljudi me ne znaju, ali su sve to stvarni ljudi, naporno rade, nadaju se boljem životu, staraju se o onima koje vole, svaki dan obavljaju svoj posao i time obezbeđuju nešto i za mene; sve je to utkano u tu hranu koja ulazi u moje telo, krvotok, moje kosti: hvala vam.

Verovatno ne možeš reći hvala za svaku individualnu stvar koju dobiješ. Niko ne može. Zato, kada kažeš hvala, to je znak tvog poštovanja za jednu veću celinu, tvog povezivanja sa tom celinom. I učiniće te srećnim to otvaranje za poklone na koje nailaziš svakoga dana.

Uzvraćajući sa hvala ljudima u svom životu, time otvaraš vrata i za njihovo hvala upućeno tebi. Bilo da je to na poslu ili u kući, to je jedan lep krug, korak ka negovanju zahvalnosti.

Kako?

U početku je teško reći hvala, ako ti je neprijatno da staviš do znanja da si dobila nešto. Možda ne voliš da se osetiš kao dužnik ili da izgledaš kao da ti nešto treba. Možda te je jednostavno sramota. Sva ta osećanja su normalna -- ali svakako da mogu biti prepreka tvom izražavanju zahvalnosti.

Da bi se nekako njima pozabavila, počni tako što ćeš ih sama sebi imenovati kad se pojave: nelagoda... stid... ogorčenje... zbunjenost... neću nikom ništa da dugujem... Drži ih u velikom, otvorenom prostoru svoje svesnosti, poput tamnih oblaka na nepreglednom nebu. Ne bori se sa njima, već blago prebaci fokus pažnje sa njih na ritam svog daha i osnovni osećaj u telu... priseti se osećaja kada neko brine o tebi... nabroj neke od svojih dobrih namera u životu... podseti se jedne ili više koristi za tebe kada si se zahvalila... onoga što ti je ta druga osoba dala... seti se osećaja zahvalnosti... oseti da je u redu biti zahvalan... donesi u sebi odluku da ćeš izraziti tu zahvalnost.

A onda budi direktna, jednostavna i kaži "hvala" na način koji je prirodan.

Mnoga "hvala" uključuju u sebe male životne stvari, kao što je zahvaljivanje nekome što ti je dodao slanik za stolom. Neka ti i ti mali događaji budu važni. Oseti to svoje "hvala" u grudima i grlu. Kada kažeš hvala, pokaži ga i u svom pogledu. Čitav život je sačinjen od trenutaka, perli na zlatnom lancu; koje perle ti odabiraš da nanižeš? Kao što kažu na Tibetu: "Ako se pobrineš za minute, godine će se pobrinuti same za sebe".

Takođe, razmisli gde još duguješ neko "hvala", možda za neke velike stvari. Recimo da kažeš "hvala" svojim roditeljima ili drugim srodnicima, starim ili novim prijateljima, učiteljima i dobročiniteljima raznih vrsta. Hvala onima koje volimo i živimo sa njima, deci, kućnim ljubimcima, susedima -- možda ljudima koje nikada nisi ni srela, čak čitavoj prirodi. Divna i moćna vežba je da načiniš spisak ljudi kojima želiš lično da se zahvališ i potom polako ideš po toj listi. Svakako da se možeš zahvaliti i u mislima, recimo ljudima koji nisu više među živima, koji su daleko, čitavoj grupi ljudi ili određenoj životinji i prirodi u celini, čak duhovnim bićima ili silama koje imaju neki značaj i smisao za tebe.

Na kraju krajeva, veoma je lepo biti zahvalan nekome za priliku da mu kažemo "hvala".

Rick Hanson

Šta je najvažnija stvar?

Praksa
Ne ispuštaj iz vida glavnu nagradu.

Zašto?
Da li si čula ovu izreku?
Koje su najvažnije stvari za tebe? U tvom životu uopšte? Tokom određenog razgovora sa nekim? Upravo sada?

Najvažnije stvari često bivaju potisnute u stranu. Ono što je hitno potisne ono što je važno. Savremeni život prepun je ometajuće buke, od SMS poruka i mejlova do izloga prodavnica. Drugi ljudi ti nameću svoje prioritete -- koji ne moraju biti i tvoji. I možda ti je neprijatno da priznaš sebi šta je za tebe zaista važno, da to kažeš drugima i da tome zaista stremiš: preteći glasovi ti šapuću negde u pozadini: Šta ako ne uspeš?

Ali ako zaista ne braniš to što je važno, poješće ga korov drugirazrednih ili čak trećerazrednih priroteta.

Kako?
Znaj koji ti je cilj u životu. Zapiši ga u jednoj reči ili rečenici. Zaista. Prvi put kad mi je to neko predložio da učinim, mislio sam da je malo ćaknut. Ali onda sam se otvorio za jednu novu vrstu znanja o tome šta mi je najvažnije i to zapisao. U redu je ako se to i promeni ili ako ti reči ne dođu baš iz prve. Možeš svoju formulaciju kasnije i doterati. Staviti je u pozitivan oblik i sadašnje vreme, na primer. "Blagonaklona sam" je bolje nego "Prestaću da se toliko nerviram zbog drugih". Izgovori to naglas i vidi kakav je osećaj. Pronađi reči koje dopiru do tebe.

Drži svoj cilj blizu srca, možda ćeš ga osećati kao svetinju. Ako o njemu govoriš, čini to poštujući sebe, a ne dovodeći u sumnju. I onda svakoga dana, čim se setiš, osnaži svoju odluku: imenuj svoj cilj u životu i ponovo mu se posveti.

Razjasni svoje prioritete: Formuliši kroz reč ili rečenicu glavne ciljeve u svom životu ovih dana. Recimo: Zdravlje. Prijateljstvo. Finansije. Učenje novih stvari. Brak. Duhovni život. Zabava. Roditeljstvo. Kreativno izražavanje. Istraživanje života. Služenje. Možeš neki od ciljeva razložiti na nekoliko delova; na primer, "finansije" bi mogle da postanu "uravnoteženje prihoda i rashoda", "štednja za stare dane" i "postati imućniji".

Zatim, eksperimenta radi uradi malu vežbu: rangiraj sve te ciljeve prema važnosti, bez ikakvih obaveza. Ako bi mogla da ostvariš samo jedan od njih, koji bi to bio? To je naš najveći prioritet. Zatim ukloni neki od ciljeva sa liste, pogledaj one koji su preostali i postavi sebi opet isto pitanje: Ako bih mogla da ostvarim samo jedan od ovih ciljeva, koji bi to bio? Ponovi celu operaciju sve dok ne dođeš do samog kraja. Zapamti svoj cilj u životu. Dok radiš ovu vežbu, možda ćeš poželeti da revidiraš način na koji si ciljeve formulisala ili da neki podeliš na dva-tri dela. Kada si gotova, napravi novu listu ciljeva poređanih po prioritetu; ako ti se čini da je to prava lista, drži na mestu gde je možeš videti svakog dana, možda samo ti i niko više. Periodično, porazmisli o svojim istinskim prioritetima; oseti njihovu težinu; dopusti svojim glavnim prioritetima da te povedu u svom pravcu.

U kofu stavi prvo najveće kamenje. Pogledaj listu prioriteta koju si upravo napravila i onda upitaj sebe: Trošim li svoje vreme, pažnju i energiju srazmerno ovim prioritetima? Posedi malo sa svojim odgovorom u glavi. Ne skači d aistog momenta promeniš svoj život. Obično postoji nekakav konflikt između tvojih prioriteta i onoga što zaista radiš. Oseti tu tenziju, nemoj je odmah odgurivati od sebe. Dopusti svojim istinskim prioritetima da ti kažu šta imaju. Šta ti govore?

Normalno je da veliki deo vremena trošiš radeći stvari koje su neophodne, ali same po sebi nisu neki veliki pioritet, kao što je putovanje na posao i sa posla ili poslovi po kući. Razmisli kako bi mogla jedan ili više vrhunskih prioriteta uključiti u te periode relativno niskog prioriteta. Na primer, do kse voziš autobusom na posao, poslušaj sa plejera neki govor koji te nadahnjuje ili možda vežbaj vezivanje pažnje na dah dok pereš sudove.

Takođe, vidi koje promene realno možeš postupno napraviti u svom dnevnom rasporedu, koje ljude viđaš, čemu posvećuješ pažnju, kako trošiš novac. Ugradi svoje prioritete u svoj dnevni raspored i mesečni budžet. Na primer, počni dan vremenom odvojenim za razmišljanje, meditaciju, čitanje teksta koji te inspiriše, jogu, umetnost ili fizičke vežbe. Ili kada plaćaš račune, odvoj nešto i na svoj račin, makar to bilo i sto dinara.

U važnim susretima sa drugim ljudima ostani fokusirana na svoje prioritete. Mnogo je interakcija koje ne vode nigde specijalno. I to je OK. Ali ponekad je na stolu važan ulog, kao što je dogovor o novom projektu na poslu, kad želiš svom partneru da kažeš šta zaista osećaš prema njemu ili kad razgovaraš sa svojim detetom. U svim tim slučajevima uobičajeno je da u razgovoru i skreneš sa teme, da te preplave emocije ili se zaglibiš u začarani krug međusobnog prebacivanja -- ali tada glavna stvar ostaje nerešena. Umesto toga, neprekidno sebe podsećaj na rezultat koji želiš da ostvariš tom interakcijom. To ne mora da bude nešto veliko: ponekad je bolje usredsrediti se na nešto konkretno i ostvarivo. Nemoj se upecati na mamac optužbi ili skretanja pažnje sa druge strane; vraćaj se neprekidno na glavnu temu razgovora; sa tim ostalim stvarima se možeš pozabaviti i kasnije -- ako uopšte to budeš želela. Naravno, budi otvorena za mogućnost da iskrsne nešto mnogo važnije za razgovor od onoga što si prvo mislila. Ali neka ti uvek bude jasno šta su tvoji prioriteti, čak i ako se promene.

Vodi računa o sebi. Ovo je jedna vrlo važna stvar -- možda i najvažnija od svih. Kao što govore u avionu kad objašnjavaju postupak u slučaju opasnosti: "Masku sa kiseonikom prvo stavite sebi, pa onda svom saputniku, ako mu treba pomoć." Ili, kako je to Buda definisao pre mnogo vekova: "Ako neko skoči u reku, nabujalu i brzu, pa ga ona ponese -- kako on može pomoći drugima da je pređu?"

Rick Hanson

Sa kime se svađaš?

Vežba
Ne svađaj se.

Zašto?
Dobro je biti privržen sebi i drugima. Ali je sasvim druga stvar uplesti se u žučno debatovanje, nadmetanje, sukobljavanje... jednom rečju: u svađe.

Slično ovome, jedna je stvar ne slagati se sa nekim, čak i do tačke rasprave -- ali je sasvim druga stvar toliko se ušančiti u svoju poziciju da izgubiš iz vida širu sliku, uključujući i svoj odnos sa tom drugom osobom. Tada počinješ da se svađaš.

Znaš da se svađaš onda kada si iznerviran, naročito kada si obuzet onim zavodljivim osećajem da nećeš popustiti ni po koju cenu sve dok ne pobediš.

Svađe se odigravaju spolja, između ljudi, ali i unutar našeg uma, recimo kada u sebi raspravljaš o nekoj osobi ili vraćaš film o prepirci sa nekim kako bi svoje argumente učinio još malo čvršćim. Najviše se svađamo sa porodicom i prijateljima, ali isto tako sa licima na TV ekranu ili sa političarima i društvenim grupama koje nam se ne sviđaju. Možem ose posvađati čak i sa okolnostima u kojima živimo (kao što su bolest ili besparica) ili sa predmetima, recimo sa vratima koja je promaja otvorila i mi ih besno zalupimo.

Kakve god da su, svađe su sresne, aktiviraju u našem telu i mozgu prastaru mašineriju nazvanu "bori se ili beži". Malo ovoga neće vam naškoditi, ali ako je ta mašinerija redovno u pokretu, to na duge staze nije dobro za vaše fizičko i mentalno zdravlje.

Sem toga, poput kiseline ono nagriza vaše odnose sa drugim ljudima. Na primer, u srednjim dvadesetim godinama bio sam u ozbiljnoj vezi koja je po svemu sudeći vodila ka braku. ALi naše redovne svađe na kraju su toliko spržile naša srca, da ona više nisu bila plodno tlo da u njima raste ljubav za drugoga.

Zato, ove nedelje, ne svađaj se sa bilo kime ili bilo čime.

Kako?

Postani svestan kakav osećaj svađa stvara u tvom telu, koje emocije i misli pokreće. Na primer, budi svestan tog osećaja napora, suprotstavljanja, tog osećaja "ja sam u pravu" i guranja svog stava u prvi plan tako karakterističnog za svađu. I upitaj sebe: Da li je to dobar osećaj? Da li je to dobro za mene?

Posmatraj efekte svađe na međusobne odnose, bilo da ih ti započinješ ili drugi. Zapitaj se: jesu li rezultati toga dobri? Kakav bi moj odnos bio da se nisam svađao sa njima?

Ako osetiš da u tebi raste temperatura pred svađu, napravi korak unazad, uspori, nemoj to da činiš. Pokušaj drugačiji pristup: kaži samo ono što je zaista neophodno reći; ostani miran i staložen; ne pokušavaj da ubediš drugu osobu; ne budi zajedljiv. Ako ipak dođe do takve situacije, pusti da druga osoba, a ne ti, izgleda zapenušeno i svađalački.

Najčešće, shvatićeš da zapravo ništa ni ne treba reći: da nije neophodno opirati se toj drugoj osobi. Njezine reči mogu i tako da prohuje poput povetarca što podigne poneki list i prođe. Ne moraš da se s anjom nadmećeš po svaku cenu. Niti tvoje ćutanje ne znači da se slažeš. A ne znači ni da je ta druga osoba u pravu -- i čak i da jeste, hoće li to biti toliko bitno za nedelju -- ili za godinu?

Ako ipak započneš svađu, čim to shvatiš, iskorači iz toga. Dobar prvi korak ka tome je da ućutiš. Razmisli šta je zaista bitno u toj interakciji -- recimo da kažeš šta nameravaš da uradiš u budućnosti, ili pronalaženje neke ključne činjenice -- i onda se fokusiraj na to šta god da je. Možda stavi do znanja drugoj osobi da si shvatila da si u sred rasprave, ali da to nije ono što zaista želiš da radiš. Ako druga osoba želi i dalje da održava svađu, ti ne moraš da u tome učestvuješ. Za svađu je potrebno dvoje i samo jedan da se ona prekine. Kasnije, kada dođe pravi trenutak i koliko je to u tvojoj moći, pokušaj da popraviš štetu nanetu svađom.

Sve u svemu, istražuj taj osećaj izmirenosti sa čitavim svetom, bez svađe sa bilo kime.

Rick Hanson

Pet kajanja umirućeg

Mnogo godina radila sam u zdravstvu. Moji pacijenti su bili oni koje su otpustili iz bolnici da na miru umro kod kuće. Sa njima sa podelila neke od najneverovatnijih trenutaka u mom životu. Bila sa sa njima tokom poslednje tri do dvanaest nedelja njihovog života. Ljudi se toliko promene kad se suoče sa sopstvenom smrtnošću. Tako sam naučila da nikada ne podcenim nečiju sposobnost za duhovni rast. Neke od promena kojima sam prisustvovala bile su neverovatne. Svaka od tih osoba doživela je, kao što se može i očekivati, čitavu lepezu emocija: poricanje, strah, bes, kajanje, još malo poricanja i, na kraju, prihvatanje. No, svaki od pacijenata pronašao je svoj mir pre nego što smo se oprostili. Svaki od njih. A kada sam ih pitala ima li nečega zbog čega se kaju ili što bi drugačije uradili, neke zajedničke teme bi se uvek pojavile. Evo pet najčešćih:

1. Voleo bih da sam imao hrabrosti da živim život koji je odraz moje prave ličnosti, a ne onakav kakav su drugi očekivali od mene. Najveći broj se kajao zbog ovoga. Kada ljudi shvate da je njihov život skoro završen i osvrnu se da još jednom pogledaju, tada je lako uvideti koliko je mnogo snova ostalo neispunjeno. Većina ljudi nije uspela da se pozabavi ni polovinom svojih snova i sada mora da umre znajući da su uzrok odluke koje su načinili ili su izbegli da načine. Veoma je važno pokušati da ostvarimo i posvetimo se barem nekim od naših snova na putu. Onog trenutka kad izgubite zdravlje, suviše je kasno za to. Zdravlje nam donosi slobodu za koju mnogi ni ne shvataju da je imaju -- sve donde dok je ne izgube.

2. Voleo bih da nisam radio toliko. Ovo je izjavio svaki muški pacijent o kojem sam se starala. Propustili su detinjstvo svoje dece i druženje sa svojom suprugom. I žene su govorile o ovome sa žaljenjem. Ali pošto je većina njih bila starog kova, mnoge žene su bile domaćice. Svi muškarci su duboko žalili što su toliko mnogo vremena provodili upregnuti u posao. Pojednostavljivanjem svog života i praveći svesne odluke na putu, moguće je da vam ne treba toliki prihod za koji smatrate da bez njega ne možete. I stvarajući više prostora u životu, postajete srećniji i otvoreniji za nove mogućnosti, pogodniji za novi način življenja.

3. Žao mi je što nisam imao više hrabrosti da ispoljim svoja osećanja. Mnogi ljudi potiskivali su svoja osećanja kako ne bi narušili svoje odnose sa drugima. Kao posledica, pristali su da žive poput nekakvih invalida i nikada nisu postali ono što su zapravo mogli da postanu. Mnogi su oboleli usled gorčine i besa koji s eu njima nagomilavao. Mi ne možemo da kontrolišemo reakcije drugih. Međutim, iako će možda ljudi reagovati u početku kada za promenu počnete da govorite ono što mislite, na kraju će to vaš međusobni odnos podići na jedan viši i zdraviji nivo. Ako se ne desi to i dođe do razlaza, barem ćete se osloboditi jednog nezdravog odnosa u životu. Kako god da se desi, na dobitku ste.

4. Voleo bih da sam ostao u kontaktu sa svojim prijateljima. Često ljudi ne shvataju do kraja značaj starih prijateljstava, sve dok im ne ostane tek koja nedelja života, a tada vieš nije moguće pronaći ih. Mnogi su bili toliko obuzeti sopstvenim životom, da su dopustili da im zlatna prijateljstva tokom godina iskliznu iz ruku. Mnogo je bilo kajanja zbog neuzvraćenog prijateljstva na vreme i onda kada je postojala šansa za to. Svako nedostaju njegovi prijatelji kad umire. Ali je isto tako uobičajeno da ih izgubimo usled prebrzog načina života. Kada se suočite sa nadolazećom smrću, fizički delovi života gube na značaju. Ljudi žele da svoje finansijske poslove ostave iza sebe obavljene. Ali nisu novac i status ono što ima istinski značaj za njih. Oni žele da stvari ostave u redu zbog dobrobiti onih koje vole. No, obično su suviše bolesni i nemoćni da obave taj zadatak. I na kraju se sve svede na ljubav i međusobne odnose. To je sve što ostane u poslednjim nedeljama, ljubav i naši međusobni odnosi.

5. Želeo bih da sam sebi dopustio da budem srećniji. Ovo je iznenađujuće često kajanje. Mnogi do samoga kraja nisu shvatali da sreća jeste izbor. Ostajali su zaglavljeni u stare obrasce i navike. Takozvani konfor poznatoga obuzeo je i njihove emocije i njihov fizički život. Strah od promena ih je nagonio da s epretvaraju pred drugima, a i pred sobom, da jesu zadovoljni. A duboko u sebi žudeli su da se dobro ismeju i ponovo čine gluposti u životu. Kada ste na samrtnom odru, više vam zaista nije bitno šta drugi misle o vama. I kako bi bilo divno biti u stanju okrenuti leđa svemu i ponovo se smejati, mnogo pre nego što dođe čas smrti.

Život jeste izbor. To je tvoj život. Biraj svesno, biraj mudro, biraj iskreno.

Bonnie Ware

Ja posle joge padam u trans,nesvest ne mogu da zamislim sta bi mi se desilo posle meditacije,verovatno bi zavrsio u Lazinoj

Od Laze najbolje čuva upravo meditacija. Al ne svaka, naravno

Od meditacije se moze poludeti Ne moze to svako Mislim da se treba suociti sa problemom (ako ga imate) ili traziti relaksaciju na nekom drugom mestu a ne u meditaciji.Mislim svi bi sada da budu ko oni Hindusi koji se time bave maltene od rodjenja,svasta.Pre nego sto se upustite u te stvari prvo se dobro informisite.

Imaš nažalost krivu sliku o tome šta je meditacija.
Pročitaj ranije postove, možda pomogne

Samo vi meditirajte

OK. Upozorio si me. Hvala ti za brigu.
Nadalje je na meni da odlučim

ukupno:

Imaš nažalost krivu sliku o tome šta je meditacija.
Pročitaj ranije postove, možda pomogne

Kliknite za proširenje...

Obrati paznju na to kako dises, samo na to na trenutak... Eto, vec si odradio anapanasati na kratko...

ne znam ni sam koliko mi je puta u ruke zapala knjiga koja se bavi meditacijom i slicnim,kako sa istocne tako i sa zapadne polu lopte.navlakace ljudi moji,navlakace tako ih ja zovem...pa posle samog uvoda moze se uvideti o kakvom mlacenju slame se tu radi,kome jos treba da se fata na njihove slamke?kome je jedini izlaz zaludjivanje moze lako da poludi ili vec jeste...

wihor:

ne znam ni sam koliko mi je puta u ruke zapala knjiga koja se bavi meditacijom i slicnim,kako sa istocne tako i sa zapadne polu lopte.navlakace ljudi moji,navlakace tako ih ja zovem...pa posle samog uvoda moze se uvideti o kakvom mlacenju slame se tu radi,kome jos treba da se fata na njihove slamke?kome je jedini izlaz zaludjivanje moze lako da poludi ili vec jeste...

Kliknite za proširenje...

Bravo za ovo!

Ne oklevaj!

Buda je jednom rekao: "turittunitam singhasingham" -- brzo, požuri,
hitno je! Meditiraj pri svakom udahu i izdahu. Čvrsto odluči da vežbaš
već u ovom trenutku. Ako to ne učinimo, demoni misli i nečistoća u umu
će nas odvesti na stranputicu, pravo u starost i smrt. Na tom putu,
čak i na dan smrti, nećeš imati vremena da vežbaš!

Luang Por Sim Bhikkhu, Rush, Hurry, It's Urgent!