Koliko su standardi psihičkog razvitka pomereni od nekih osamdesetih i da li vam se čini da su uopšte pomereni?
Не знам да ли је адекватно везано за тему, тачније не знам да ли си на то мислила, али ево моје једно запажање:
Наиме, познато је да клинци скоро више уопште не читају књиге. Дуго сам мислила да је разлог за то ''Пинк'' култура, наметање једног другог ситема вредности и културног шаблона...
Међутим, није само то, у питању је развој технике који условљава сасвим дургачији психички развој деце данас.
Наиме, данашња деца су од малих ногу навикла да се стално нешто дешава пред њиховим очима.. Слике се стално мењају великом брзином, пажња је стално окупирана променама тона, боје, кретањем... Они су расли уз ТВ спотове, рекламе, акционе филмове пуне брзих сцена, живих дијалога... Они су расли уз видео игрице које захтевају активну пажњу и ангажовано цело видно поље... И стога они захтевају да нешто стално активно окупира њихову пажњу... Чим се радња успори, они губе интересовања... Не зато што тако желе, него им пада концентрација која је навикла на стално побуђивање...
Не знам да ли сам добро објаснила.
Пример: зимус је ишла серија Нушићевих комедија на ТВ. Сећам се колико сам као клинка уживала у њима, колико сам се смејала.... Кренем зимус да их гледам са својом децом... И одједном, гледајући ту комедију очима своје деце, почнем да примећујем колико је статична, колико су спори дијалози, велике паузе... Заиста, после пола сата моја ћерка укључи игрицу на компу и почне да је игра, настављајући преко рамена да гледа комедију... Једноставно - комедија јој није дала довољно подстицаја да би јој држала пажњу, било јој је потребно неко живље дешавање пред очима...нешто што би је додатно ангажовало..
Исти случај је са књигама. Ја им препоручим ''Леси се враћа кући'' и ''Краљевић и просјак'', дивне књиге којима сам се одушевљавала у њиховим годинама... прву су прочитале до пола и одустале, а другу тегле већ два месеца... Једноставно, кад виде странице и странице густо куцаног текста...тешко им је да одрже пажњу... Ко је имао прилике да се упути у савремену дечију књижевност видео би да су данашње дечије књиге (не за јако малу децу, него и оне за тинејџере) писане у разним бојама, разним величинама слова, честим мењањем фонова, са шареним илустрацијама, кратке су, нема описа, све је живо и у дијалозима...као да су на граници стрипа. Такве књиге клинци гутају са лакоћом...јер им стално побуђују пажњу својом шароликошћу и динамиком...
Ето, то је највећа разлика између ''прекомпјутерске'' и компјутерске генерације...
Верујем да ће се то одразити на све области живота, људима је потребно све више динамике, живот се све више убрзава... свет се смањује... Нико више неће читати Пруста или Толстоја, изузев у неком скраћеном стрип издању.... Претпостављам да ће у скорој будућности најдужи текст бити СМС порука.
Не мислим ни да је то добро нити да је лоше, само да је другачије него што је било...