Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena - Strana 9
Strana 9 od 84 PrvaPrva ... 56789101112131959 ... PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 201 do 225 od 2079

Tema: Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

  1. #201
    Supermoderator Nina (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    u ♥ Beograda
    Poruke
    110.671
    Tekstova u blogu
    238
    Reputaciona moć
    10330

    Podrazumevano Re: Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

    Miroslav Antic - Balada

    Od svih si devojaka bila tisha
    Zbunjena, sama, neprimetna, bleda.

    Ej, zasto nisi bar porasla visha,
    Bar visha za pola pedlja!

    Jedne je noci udarila kisha
    Tako krvnicki ko cuvari reda

    Ej zasto nisi bar porasla visha
    Bar visha za pola pedlja

    Jer kad su te u svitanja seda
    Obesenu nasli o drvo kraj vrata

    Izmedju bosih nogu i blata
    Bilo je razmaka - samo pola pedlja!

    Ja nisam umisljena,samo sam zgodna i volim zute ruze



  2. #202
    Elita Maha-maja (avatar)
    Učlanjen
    23.11.2006.
    Pol
    ženski
    Poruke
    5.224
    Tekstova u blogu
    117
    Reputaciona moć
    119

    Podrazumevano Re: Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

    Ako ne razumeš moje ćutanje, nećeš razumeti ni moje reči...

  3. #203
    Elita
    Učlanjen
    05.01.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Samo on zna gde me ima kad me nema !!!
    Poruke
    5.920
    Tekstova u blogu
    165
    Reputaciona moć
    93

    Podrazumevano Re: Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

    "Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
    moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
    shvataš: to nije prožimanje.
    To je umivanje tobom."
    Vuk dlaku menja u jesen i u prolece. Covek po potrebi.

  4. #204
    Supermoderator Nina (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    u ♥ Beograda
    Poruke
    110.671
    Tekstova u blogu
    238
    Reputaciona moć
    10330

    Podrazumevano Re: Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

    BESMRTNA PESMA


    Ako ti jave: umro sam
    a bio sam ti drag,
    možda će i u tebi
    odjednom nešto posiveti.

    Na trepavicama magla.
    Na usni pepeljast trag.
    Da li si ikad razmišljao
    o tome šta znači živeti?

    Ko sneg u toplom dlanu
    u tebi detinjstvo kopni.
    Brige...
    Zar ima briga?
    Tuge...
    Zar ima tuga?

    Po merdevinama mašte
    u mladost hrabro se popni.
    Tamo te čeka ona
    lepa, al lukava duga.

    I živi!
    Sasvim živi!
    Ne grickaj kao miš dane.
    Široko žvaći vazduh.
    Prestiži vetar i ptice.

    Jer svaka večnost je kratka.

    Odjednom nasmejani
    u ogledalu nekom
    dobiju zborano lice.

    Odjednom: na ponekom uglu
    vreba poneka suza.

    Nevolje na prstima stignu.
    Godine postanu sivlje.

    Odjednom svet, dok hodaš
    sve više ti je uzan
    i osmeh sve tiši
    i tiši
    i nekako iskrivljen.

    Zato živi, al' sasvim!

    I ja sam živeo tako.
    Za pola veka samo
    stoleća sam obišao.

    Priznajem: pomalo luckast.
    Ponekad naopak.
    Al nikad nisam stajao.
    Večno sam išao.
    Išao...

    Ispredi iz svoje aorte
    pozlaćen konac trajanja
    i zašij naprsla mesta
    iz kojih drhte čuđenja.

    I nikad ne zamišljaj život
    kao uplašen oproštaj,
    već kao stalni doček
    i stalni početak buđenja.


    2.

    A onda, već jednom ozbiljno
    razmisli šta znači i umreti
    i gde to nestaje čovek.

    Šta ga to zauvek ište.

    Nemoj ići na groblja.
    Ništa nećeš razumeti.
    Groblja su najcrnji vašar
    i tužno pozorište.

    Igrajući se nemira
    i svojih bezobličja,
    zar nemaš ponekad potrebu
    da malo krišom zađeš
    u nove slojeve razuma?
    U susedne budućnosti?

    Objasniću ti to nekada
    ako me tamo nađeš.

    Znaš šta ću ti učiniti:
    pokvariću ti igračku
    koja se zove bol,
    ako se budes odvažio.

    Ne lažem te.
    Ja izmišljam
    ono što mora postojati,
    samo ga nisi jos otkrio,
    jer ga nisi ni tražio.

    Upamti: stvarnost je stvarnija
    ako joj dodaš nestvarnog.

    Prepoznaćeš me po ćutanju.
    Večni ne razgovaraju.

    Da bi nadmudrio mudrost,
    odneguj veštinu slušanja.

    Veliki odgovori
    sami sebe otvaraju.

    Posle bezbroj rođenja
    i nekih sitničavih smrti,
    kad jednom budeš shvatio
    da sve to što si disao

    ne znači jedan život,

    stvarno naiđi do mene
    da te dotaknem svetlošću
    i pretvorim u misao.

    I najdalja budućnost
    ima svoju budućnost,
    koja u sebi čuje
    svoje budućnosti glas.

    I nema praznih svetova.

    To, čega nismo svesni,
    nije nepostojanje,
    već postojanje bez nas.


    3.

    Ako ti jave: umro sam,
    evo šta će to biti.

    Hiljade šarenih riba
    lepršaće mi kroz oko.
    I zemlja će me skriti.
    I korov će me skriti.

    A ja ću za to vreme
    leteti negde visoko.
    Upamti: nema granica,
    već samo trenutnih granica.

    Jedriću nad tobom u svitanja
    niz vetar klizav ko svila.
    Razgrtaću ti obzorja,
    obrise doba u povoju
    i prizore budućnosti
    lepotom nevidljivih krila.

    I kao nečujno klatno
    zaljuljano u beskraju,
    visiću sam o sebi
    kao o zlatnom remenu.

    Prostor je brzina uma
    što sama sebe odmotava.
    Lebdeću u mestu, a stizaću
    i nestajaću u vremenu.

    Odmoriću se od sporednog
    kao galaktička jata,
    koja su srasla pulsiranjem
    što im u nedrima traje.

    Odmoriću se od sporednog
    kao ogromne šume,
    koje su srasle granama
    u guste zagrljaje.

    Odmoriću se od sporednog
    kao ogromne ptice,
    koje su srasle krilima
    i celo nebo oplele.

    Odmoriću se od sporednog
    kao ogromne ljubavi,
    koje su srasle usnama
    još dok se nisu ni srele.

    Zar misliš da moja ruka,
    koleno,
    ili glava,
    mogu da postanu glina,
    koren breze
    i trava?

    Da neka malecka tajna,
    il neki treperav strah
    mogu da postanu sutra
    tišina,
    tama
    i prah?

    Znaš, ja sam stvarno sa zvezda.
    Sav sam od svetlosti stvoren.

    Ništa se u meni neće
    ugasiti ni skratiti.

    Samo ću,
    obično tako,
    jedne slučajne zore
    svom nekom dalekom suncu
    zlatnih se očiju vratiti.

    Kažnjavan za sve što pomislim,
    a kamoli što počinim,
    osumnjičen sam za nežnost
    i proglašen sam krivim
    što ljubav ne gasim mržnjama,
    već novom, većom ljubavlju
    i život ne gasim smrtima,
    već nečim drukčije živim.

    Poslednji rubovi beskraja
    tek su početak beskrajnijeg.

    Ko traje dalje od trajnijeg
    ne zna za kratka znanja.

    Nikad se nemoj mučiti
    pitanjem: kako preživeti,
    nego: kako ne umreti
    posle svih umiranja.


    4.

    Ako ti jave: umro sam,
    ne brini. U svakom stoleću
    neko me slučajno pobrka
    sa umornima i starima.

    Nigde toliko ljudi
    kao u jednom čoveku.

    Nigde toliko drukčijeg
    kao u istim stvarima.

    Pročeprkaš li prostore,
    iskopaćeš me iz vetra.
    Ima me u vodi.
    U kamenju.
    U svakom sutonu i zori.

    Biti ljudski višestruk,
    ne znači biti raščovečen.

    Ja jesam deljiv sa svačim,
    ali ne i razoriv.

    A sva ta čudesna stanja
    i obnavljanja mene
    i nisu drugo do vrtlog
    jednolik,
    uporan,
    dug.

    Znaš šta su proročanstava?
    Kalupi ranijih zbivanja
    i zadihanost istog
    što vija sebe ukrug.

    Pa što bismo se opraštali?
    Čega da nam je žao?
    Ako ti jave: umro sam,
    ti znaš - ja to ne umem.

    Ljubav je jedini vazduh
    koji sam udisao.
    I osmeh jedini jezik
    koji na svetu razumem.

    Na ovu zemlju sam svratio
    da ti namignem malo.
    Da za mnom ostane nešto
    kao lepršav trag.

    Nemoj da budeš tužan.

    Toliko mi je stalo
    da ostanem u tebi
    budalast,
    čudno drag.

    Noću kad gledaš u nebo,
    i ti namigni meni.

    To neka bude tajna.

    Uprkos danima sivim,
    kad vidiš neku kometu
    da vidik zarumeni,
    upamti: to ja još uvek
    šašav letim i živim.

    Ja nisam umisljena,samo sam zgodna i volim zute ruze

  5. #205
    Ističe se misticlady (avatar)
    Učlanjen
    08.04.2008.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    izmedju sna i jave
    Poruke
    2.105
    Reputaciona moć
    234

    Podrazumevano Re: Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

    ♥ ...ja sam jedna od onih kojima grom i oluja ne mogu ništa,ali ih suza ubiti može... ♥


  6. #206
    Elita Maha-maja (avatar)
    Učlanjen
    23.11.2006.
    Pol
    ženski
    Poruke
    5.224
    Tekstova u blogu
    117
    Reputaciona moć
    119

    Podrazumevano Re: Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

    Ako ne razumeš moje ćutanje, nećeš razumeti ni moje reči...

  7. #207
    Aktivan član Tallulah (avatar)
    Učlanjen
    29.07.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.116
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    47

    Podrazumevano Re: Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

    Svet ovaj,
    u stvari, i nije
    tako rđav i zao
    mada poneko plače
    i samuje
    i brine.

    Svuda je jednako suton
    na stare krovove pao
    al' nekom sutra svane
    a nekom neće da sine.

    Ja volim da svima valja
    i verujem beskrajno
    da će u zoru svako
    lakše moći da diše.

    I sklapam oči.
    I sanjam
    potajno
    to vrelo
    to sjajno
    jutro od vetra
    i vlati
    sto se nad krošnjama njiše.

    A sigurno je važno
    i od svega najpreče
    za svaki obraz na svet
    po jedan poljubac skrojiti.

    I kad se umoriš pseći
    i bude najcrnje veče
    umet svoj jastuk nadom
    zaliti i obojiti.

    I važno je i ovo,
    važnije od najprečeg
    kad se toliko lepote
    u sebi čuva
    i ima
    umeti da niko ne zna
    bar komadic tog nečeg
    spakovati u pismo i razaslati svima.

    Tako će vek tvoj biti
    manje plesniv i zao.
    sa manje briga
    samoće
    plača
    straha
    i tuge.

    I svaki put kad budeš
    komadić sebe dao
    ličiće svet na tebe
    više nego na druge.

    Hvala ti, M

  8. #208
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    06.11.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Senta
    Poruke
    337
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

    Citat Original postavio kuca Pogledaj poruku
    Miroslav Antic - Balada

    Od svih si devojaka bila tisha
    Zbunjena, sama, neprimetna, bleda.

    Ej, zasto nisi bar porasla visha,
    Bar visha za pola pedlja!

    Jedne je noci udarila kisha
    Tako krvnicki ko cuvari reda

    Ej zasto nisi bar porasla visha
    Bar visha za pola pedlja

    Jer kad su te u svitanja seda
    Obesenu nasli o drvo kraj vrata

    Izmedju bosih nogu i blata
    Bilo je razmaka - samo pola pedlja!
    Imam sabrana dela Mike Antića, a ovo nekako propustih, hvala ti kuco

  9. #209
    Ističe se misticlady (avatar)
    Učlanjen
    08.04.2008.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    izmedju sna i jave
    Poruke
    2.105
    Reputaciona moć
    234

    Podrazumevano Re: Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

    ♥ ...ja sam jedna od onih kojima grom i oluja ne mogu ništa,ali ih suza ubiti može... ♥


  10. #210
    Početnik
    Učlanjen
    22.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    9
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

    da li neko moze da napise poemu Srem, trazim je jako dugo, ali ne mogu da jenadjem........hvala unapred

  11. #211
    Zainteresovan član sirena94 (avatar)
    Učlanjen
    31.07.2008.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    sta te briga
    Poruke
    228
    Reputaciona moć
    24

    Podrazumevano Re: Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

    Uspomena
    Razisli smo se,
    al nase detinjstvo ostaje
    u prvom poljupcu kojim sam obraz pekla.
    E,moja ljubavi
    za ceo zivot dosta je
    to malo nicega kad sam ti najvise rekla.
    Nase su oci tada pomesale boje,
    pa isto vidimo svet ovaj ludi i trsavi.
    I jos dugo ce na usni da ti postoje
    tragovi neki daleki,meki,leprsavi.
    I ja kad grickam bombone ili zvaku,
    kad lizem kornet,ili nesto luckasto usnim,
    il se bez veze isplazim nekom decaku,
    osecam ukus osmeha tvog na usni.
    Razisli smo se.
    Al nase detinjstvo ostaje,
    svejedno kakvim stazama sutra lutali.
    Malo je bilo.
    Al ipak kad pogledas;dosta je
    sve ono sto smo rekli i precutali.
    .......
    Ladja zivota, bez opterecenja stvorenog radom,postace igracka vetra...

  12. #212
    Obećava *Sophie* (avatar)
    Učlanjen
    11.08.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    70
    Reputaciona moć
    22

    Podrazumevano Re: Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

    SVE BOJE SVETA

    Cudan je ovaj svet u meni
    kad se od lisca zazeleni
    ili poplavi kao svila
    od decje kose i pticjih krila.

    Cudan je ovaj svet u meni
    kad sve pozuti i porumeni.

    Van mene dosta boja zivi.
    Van mene katkad sve i posivi,
    ili se smraci
    i naoblaci.

    Dobro je zato sto postoje
    i ove moje lepse boje.

    I neki osmeh suncan i plah
    I vetar necujan kao dah.
    Pa sve kad trne
    i sve kad svene,
    kad tmurno izgleda svet oko mene,
    u meni bukti sto vatrometa
    nekakvog sarenijeg i lepseg sveta.

    Ponekad zelim da podelim
    moje rumeno sa gradom celim,
    i moje belo sa zutom travom,
    i moje zuto sa noci plavom,
    i moje plavo sa rekom snenom...

    Jedino cuvam ono zeleno
    za neke oci sto nisu moje,
    ali iz njih rastu,
    odavno rastu
    sve druge oci i druge boje.

  13. #213
    Aktivan član ivana bg (avatar)
    Učlanjen
    01.10.2005.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    tajni grad
    Poruke
    1.421
    Reputaciona moć
    47

    Podrazumevano Re: Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

    Dizem temu.....
    Pisite, pisite, pisite, ljudi!
    Mike nikad dosta!
    Postoje ljudi koji žive pravolinijski. Postoje i oni drugi. Čas odlete u nebo. Čas ih polupane dižeš sa zemlje i lepiš.

  14. #214
    Zaslužan član Lúnasa (avatar)
    Učlanjen
    06.09.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    on an island!
    Poruke
    22.081
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    708

    Podrazumevano Re: Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

    Najzad...
    A baš sam pre izvesnog vremena čitala expres za sever....
    Summertime!

  15. #215
    Aktivan član ivana bg (avatar)
    Učlanjen
    01.10.2005.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    tajni grad
    Poruke
    1.421
    Reputaciona moć
    47

    Podrazumevano Re: Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

    Vec sam postavila svoje omiljene pesme (ili delove), kad se setim neceg sto sam propustila, eto me......pozz za sve fanove legende Mike!
    Postoje ljudi koji žive pravolinijski. Postoje i oni drugi. Čas odlete u nebo. Čas ih polupane dižeš sa zemlje i lepiš.

  16. #216
    Aktivan član ivana bg (avatar)
    Učlanjen
    01.10.2005.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    tajni grad
    Poruke
    1.421
    Reputaciona moć
    47

    Podrazumevano Re: Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

    Citat Original postavio Maha-maja Pogledaj poruku



    Brrr, najezih se.....
    Jel imas jos nesto tako, sa slicicom?
    Postoje ljudi koji žive pravolinijski. Postoje i oni drugi. Čas odlete u nebo. Čas ih polupane dižeš sa zemlje i lepiš.

  17. #217
    Aktivan član ivana bg (avatar)
    Učlanjen
    01.10.2005.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    tajni grad
    Poruke
    1.421
    Reputaciona moć
    47

    Podrazumevano Re: Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

    Citat Original postavio misticlady Pogledaj poruku
    Odlicno!!!!!
    Postoje ljudi koji žive pravolinijski. Postoje i oni drugi. Čas odlete u nebo. Čas ih polupane dižeš sa zemlje i lepiš.

  18. #218
    Početnik
    Učlanjen
    22.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    9
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

    ima li neko poemu Srem jaaaaako bih voleo da je procitam, ali nikako ne mogu da je nadjem

  19. #219
    Elita Zena s greskom (avatar)
    Učlanjen
    27.09.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Negde...
    Poruke
    5.682
    Reputaciona moć
    102

    Podrazumevano Re: Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

    U sebi sam ponavljao:

    » Ta pokipela vatra što mu je načela lobanju i oprala misao i okrunila svest, samo je načas pobrkala redosled slika i zbivanja. Ali sve će se vratiti, mirno, na svoje mesto.«
    To sam ja tešio sebe, a ne njega u planini. Verovao sam, zaista, iskreno i bezazleno, da vuk ne moze umreti. Kao što ne može umreti stenje, vazduh i voda. Kao što ne može umreti grimizni točak promene, koji nema početka i ne znaš gde se završava.
    Kako mu izgleda dan ? Na šta mu liče noći ? Jer strašno je i grešno je kad te neuko odstrele u nečem gde si pravedan, pa ti se zamrse žile u čičak, trnje i korenje, a ti si pravi vuk. I još više od vuka.
    Ko je taj sto je pucao ? Čime je vukao oroz: mržnjom, strašću ili zavišću ?
    Da nema takvih u planini, i kamen bi se smekšao. Da nema takvih u planini, i izvori bi ogluveli. Da nema takvih u planini, i noći bi se uspavale. Da nema takvih u planini, ni dan se ne bi osvestio.
    Veliki vladaru zverinja, veličanstvena nakazo, osakaćena lepoto i prelomljena vitkosti, čekam vas u kanjonu i pratim odjek te rike što više nikada neće zarasti u ovom vazduhu.
    Ostaće ranjiva obzorja. Ostaće zauvek žive duboke naprsline u naborima neba. Ostaće gorčina što kljuje ne samo iz vašeg mesa, nego sad i iz moga. I ja ričem sa vama. I krzam se. I krunim.
    Znam, stićićete ovamo. Mi se moramo sresti.
    Neka beže pastiri, goniči karavana i zbunjeni hajkači. I ja sam vučjeg soja. Ako vas sad izneverim, zar to ne bi izgledalo da zazirem od sebe i svoje iskonske prirode ?
    Otkako postoji svet, kaznjavaju nas i tamane što nismo kao ostali. Rugaju nam se, smeju, proganjaju nas i žigošu.
    Vuče, oni se boje, jer nisu nam dorasli ni slobodom ni bolom. Naš san je: nemoguće, a nepoznato – naš zavičaj.
    Opasnost i radost su blizanci. Sav sam svečano naježen i razdragano krilat, kao kad zaklopim oči i zamišljam da lebdim. Stvarno vas duboko poštujem. Evo me u klisuri. Čekam vas.
    Poznao me je odmah. Vukovi se prepoznaju.
    Od rodjenja se mučimo sa istim pretesnim svetom, pa su nam nevidljiva krila jednako iskrzana i svima nam se lome na jednom istom mestu: tu gde počinje zagrljaj. I neki nevidljiv osmeh večito nam se gužva na onim najmekšim mestima gde započinje čudjenje.
    Bio je opkoljen psima. Nijedan nije smeo da mu skoči u lice. Nijedan nije smeo da mu skoči za vrat. Pratili su ga režeći. I kadgod podigne njusku, usrče nebo i rikne, kevtali su uz njega, zamišljajući tako da su i sami vukovi.
    Nismo se pozdravili. Ni jedan drugome poklonili. Nastavili smo razgovor bez jedne jedine reci, kao da smo se sretali u zardjaloj proslosti na ovom istom mestu gde smo sada prvi put.
    Vuk je mahao glavom kao da nesto otresa.
    Hteo je da mi kaze: » Sreća je u samrtnom času sresti u ovom bespuću nekoga ko je u sebi sačuvao pra-govor. Ja u snu redovno govorim sve te pradavne jezike, ko zna kad izumrle. Mislim da me razume jedino možda još vazduh, jer je u sebi sačuvao mladost i svetlucanje pamćenja. Zemlja se skamenila. Ogrezla je u gips. U krečnjak, krv i salitru.«
    I hteo je da kaže: « U ponekom jos potoku prepoznam svoju poruku. To me prevodi voda. Ili se ponekad ogledam u zenicama ptica. Hvala sto ste razumeli moj neobični govor, videli mojim vidom i čuli mojim sluhom.
    I hvala sto ste shvatili svetinju moga greha: moj prezir prema ništavnom.«
    Još uvek na sebi osećam taj pogled vučji, uporan, opor, težak i istinit. Kao da mi preneo u bore svoj namučen lik.
    Hteo je da mi kaže: » Neću izdržati dan. Molim vas ubijte me. Ne ostavljajte me psima da me razvuku i pojedu. »
    Hteo sam da mu kažem: » Psi su razroke pameti, sujeverni i priglupi. Ne mrze oni vas, nego je velika tuga sto misle da, ako odgrizu i komad vaseg mesa, mogu postati vukovi. Moj vuče, psi su sekta.
    Već to, kad udišu vazduh koji vi udišete, čini ih uzvišenima. Već to, što idu pravcem kojima se vi batrgate, čini im čast i slavu. Psi nisu čak ni čopor. Oni su menazerija. »
    I hteo sam da kažem: » Vidite kako bi želeli da vam poloču mozak i isisaju srce, da dosegnu vaš um, vašu snagu i gordost. Zamislite tu nesreću kad neko ne ume da bude ono sto zaista jeste, i da u tome što jeste bude i svečan i uspravan, nego vam stalno zavidi što ne zna da bude : vi. »
    Hteo je, valjda, da kaže: » Ne laju oni na mene, nego se uporno trude da širom otvore vilice i otpevaju himnu za koju nemaju sluha. »
    I hteo je da kaže: » Molim vas, ubijte me, samo me ne dajte njima. Položite me u vodu, neka me brzaci razbiju o stene u kanjonu i nek se u more ulijem lišen sramote i čist. »
    Hteo sam da mu kažem: » Ne mogu ja vas ubiti. Nisam ni lovac ni pravednik. Ja sam nešto sa strane, nešto čime se staklo umotava da ne prsne. I najzad, ja sam jedini koji u planini veruje da ste vi, vuče, besmrtni. Pustite me da verujem i odem odavde žmureci. Umrite mimo mene. »
    Hteo sam da mu kažem, a ništa nisam rekao. Hteo je da mi kaže da me je sasvim razumeo.
    I kad sam pomislio da ce živeti zato sto je Bog neuništiv, on je tako odjednom, tako strasno odjednom, skočio usred vira.
    Stajao sam izbezumljen. Umro je najveći vuk koji je ikada živeo na ovom najmanjem svetu. Kako je, onako ogroman, stao u tesnu smrt ?
    Spustio sam se, zadihan, na kamen u plićaku.
    Bio sam užasno sam, ne samo svojom samoćom, vec i samoćom vuka, koju sam na sebe primio kao žig zavestanja. Kao čast i prokletstvo. Kao teret i slavu. I ropstvo, i slobodu.
    Stvarno i dalje verujem da ono, sto je vučje, ne moze u nama umreti. Jer vuk se na vuka nastavlja.
    Nije mi preneo poruku, ali ja sam je primio.
    Poznaje se na meni. Vidim u psećim očima. Vidim kako me vide. Već ulaze u mene.Već lutaju po meni, kidaju bele komade mojih beskrajnih prostora, ujedaju se i kolju za svaki zalogaj duše. Gladni su vučjeg u meni. Muči ih da shvate šta nosim, čime mislim i volim, sanjam, cekam i nalazim.
    Ko god srlja u mene, dobro mora da upamti: jedno je biti otvoren, a drugo biti prohodan.
    Prate me kao i vuka. Opkoljavaju svitanje i zovu druge pse. Misle da čuvam tajnu kako se biva nad drugima viši snagom i umom.
    Lako je meni sa psima.
    Ali naslednik vuka i sam je divljač van zakona. Dižu na mene potere i čekaju me u zasedi isti oni pastiri, goniči karavana i hajkači sa jezera koji pucaju nespretno i ubijaju do pola. Sad sam ja na nišanu.
    Neko će ovde ostati. Ili ja, ili psi. Ili ja, ili lovci. Svratiću da vidim ko će. Svratiću, sem ako, mozda, namerno ne zaboravim, da sam ikada ovuda prolazio i sanjao.

    Miroslav Antic
    Dirneš li strast u duši, shvatićeš da istinu bez sumnje nikada nećeš naći.....

  20. #220
    Domaćin
    Učlanjen
    02.10.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.329
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

    MART


    kad mi dodje da idem,
    mnogo moram da idem.
    Nije vazno kuda cu.
    Nije vazno dokle cu.
    Doslo mi je da idem
    i ja idem kao lud

    UNUTRA U MENE.

    Vetar mi je gudalo,
    Ja sam violina.
    vetar svira na meni
    u "E"zicu kad placem,
    u "E"zicu kad pevam,
    u "E"zicu kad sanjam,
    jer ja nemam drugu zicu
    osim "E"

    UNUTRA U MENE.

    za travu se tabanima hvatam
    da me vetar nikud ne oduva.

    Al kad mi dodje da idem,
    strasno moram da idem.

    Nije vazno kuda cu.
    nije vazno zasto cu.

    Krv se sva u zeravicu pretvori.
    nebo dlanom poravnava puteve.
    Siroko me kise zaobilaze.
    Obuva mi sunce zute cipele.
    Kad mi tako strasno mnogo dodje
    samo idem,idem kao lud

    UNUTRA U MENE.

  21. #221
    Zainteresovan član đurđevak (avatar)
    Učlanjen
    13.01.2009.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    istoćna slavonija
    Poruke
    293
    Tekstova u blogu
    57
    Reputaciona moć
    23

    Podrazumevano Re: Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

    ...ja u boga ne verujem.Ni u strašno Čohano. Ali ako ga negde ima, onda ga molim da tamo,u onom svetu mraka, korenja i tišine kupi mom Miletu Dileji plišan šešir.Uvek ga je tako mnogo želeo
    "...budan, ja kradem ono što drugi sanjaju..."

  22. #222
    Početnik Kazumi (avatar)
    Učlanjen
    06.01.2009.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    KRAGUJEVAC
    Poruke
    7
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

    DA SU STIHOVI BAS I NISU,ALI STA DA SE RADI SAD..

    VECNOST

    SA RECI KOJE SMO DO VECERAS NAMERNO UPOTREBLJAVALI NAIVNO,LJUSTI SE MEKA POZLATA DETINJSTVA KAO BOJA SA OLOVNIH VOJNIKA,KAO STANIOL SA NOVOGODISNJIH SECERLEMA I PRAH SA LEPTIROVIH KRILA...
    NAJVISE BOLI U ZGLOBOVIMA KAD RECI POCNU DA RASTU BRZE OD NAS.RECI SU NESTO NAJKRHKIJE NA SVETU.NEZNIJE MOZDA I OD SAME TISINE.NASLONI SVOJE VREME NA MOJE.DUZE CE VECNOST VREDETI KAD SMO ZAJEDNO.

  23. #223
    Zainteresovan član đurđevak (avatar)
    Učlanjen
    13.01.2009.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    istoćna slavonija
    Poruke
    293
    Tekstova u blogu
    57
    Reputaciona moć
    23

    Podrazumevano Re: Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

    ispričavam se ako sam u nečem pogriješila...ja jednostavno sve što je Antić napisao doživljavam kao stihove..u bilo kojoj formi da je napisano...evo ispravak

    Želim nekud da te vodim
    dugo...dugo...
    Malo veruj.Malo sanjaj.
    Ništa drugo.
    Iza šuma tiho veče
    plavim kljunom svija gnezda.
    Nikad ne znam da l` si reka,
    ili ptica
    ili zvezda
    ili vetra slap.
    Nikad ne znam gde te nosim:
    da l` na dlanu, il` u kosi.
    Iza šuma plavo veče
    tiho kaplje
    kap
    po
    kap.
    "...budan, ja kradem ono što drugi sanjaju..."

  24. #224
    Aktivan član Tallulah (avatar)
    Učlanjen
    29.07.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.116
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    47

    Podrazumevano Re: Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

    Da li sam svuda gde su mi tragovi,
    Ko zna s čim sam se spajao,
    A nisam ni takao?

    Možda sam boravio i u svom životu,
    Možda postoje izvesni znaci,
    Ali kao da je neko stran.

    Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
    Sa mnom je opasno ići, ja se nikad ne umaram.

    Valjda sam jedini svedok koji sumnja u sebe
    Sve češće mi se čini
    Da nisam nikakav oblik
    Već da slobodno jedrim kroz sopstveno
    Pijanstvo – prepušten sunčevom vetru
    Odlivam se i dolivam.

    Ali ipak uz mene se može, mada je neobično,
    Sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem.

    Neiskvaren iskustvom, poseban slučaj samoće.
    Ponekad izmislim sadašnjost,
    Da imam gde da prenoćim.
    I suviše sam video, da bih smeo da tvrdim,
    Mnogo toga sam saznao, da bih imao ijedan dokaz.

    Ali ipak uz mene se može, mada je neobično,
    Sa mnom je opasno voleti, ja nikad ne zaboravljam.

    Pokušavam da shvatim učenja koja mene shvataju.
    Nejasna mi je vera, spremna u mene da veruje.
    Teško je biti okovan u moju vrstu slobode.
    Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.

    Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
    Sa mnom je čudno čak i umreti, jer ja se ne završavam.

    ..u peći je žar na prozoru rosa,
    pustimo da svjetlo postane vosak..

  25. #225
    Aktivan član Tallulah (avatar)
    Učlanjen
    29.07.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.116
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    47

    Podrazumevano Re: Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

    Pesma za nas dvoje

    Znam
    mora biti da je tako:
    nikad se nismo sreli nas dvoje
    mada se trazimo podjednako
    zbog srece njene
    i srece moje.
    Pijana kisa
    siba i mlati
    vrbama vetar cupa kosu.

    Kuda cu?
    U koji grad da svratim?

    Dan je niz mutna polja prosut.

    Vucaram svetom dva prazna oka
    zurim u lica prolaznika.
    Koga da pitam, gladan i mokar,
    zasto se nismo sreli nikad?

    Il je vec bilo?
    Trebao korak?
    Mozda je sasvim do mene dosla.
    Al' ja,
    u krcmu svratio gorak,
    a ona
    ne znajuci-prosla

    Ne znam.
    Ceo svet smo obisli
    u zudnji ludoj
    podjednakoj,
    a za korak se mimoisli.

    Da, mora da je tako.

    ..u peći je žar na prozoru rosa,
    pustimo da svjetlo postane vosak..

Slične teme

  1. Miroslav Antić
    Autor malecka u forumu Književnost
    Odgovora: 1049
    Poslednja poruka: јuče, 22:20
  2. Mika
    Autor Miroslav ljubisavljevic u forumu Evropa
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 31.08.2008., 20:53

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •