Antoin de Saint Exupery

blizi se datum rodjenja i datum nestanka velikog Egziperija, pisca i pilota, ratnika, covekoljuba i rodoljuba, filozofa i mudraca, sveca i divnog decaka nezne duse, zaljubljenika u zivot i zene, letenje i slobodu. sve ove dane od veceras pa do 31. posvecujem secanju na njega. bretagne

Antoan de Sent Egziperi, « KAvaljer Neba » vrsnjak naseg lelek veka rodjen 29.06.1900

Imena pomalo rogobatnog, ali sasvim pristalog uz tog krupajliju, bas kao i uz nezgrapno trupove postanskih aviona na kojima je leteo. odrastao je u istinskom Zamku, kao srednje od petro dece u porodici starih plemica Francuske
prvi put je leteo sa 12 goidina i od silen impresije odmah je po sletanju
napisao pesmu. I kasnije kada je sam leteo kao pilot postankih aviona sirom sveta, imao je istu potrebu kao tada sa 12 godina, da zabelezi svoje utiske. letenje je nekim cudom razbudjivalo dusu pisca ipesnika unjemu Drugi susret sa avijacijom imao je kada je sluzio vojni rok u Strazburskoj jedinici avijacije. Zbog avijacije napustio je studije arhitekture,odmah posel sluzenaj vojnog roka
prepoznao je sebe u avijaciji I zato je kao svkai jasan covek odluci da joj se sasvim posveti. letenej je budilo u nejmu ono najplemenitije ispunjavalo negovo nezno srce I inspirisalo ga za pisanje.
CEO SVOJ ZIVOT PROVEO JE MEDJU TIM DVEMA USAMLJENICKIM STARSTIMA
- LETENJEM I PISANJEM.
Kao da drugacije nije mogao da izrazi sebe I svoje nezno a u isto vreme avanturi sklono bice.
Svoje knjige posvecivao je stradalim drugovima letacima, zeleci na taj nacin da ostavi vecnu uspomenu na njih, plaseci se da ce Ih drugi zaboraviti, da se mozda nece saznati za njihove plemenite vrline odanih drugova, za njihovu hrabrost, vestinu letenja ali I strahove sa kojima su ziveli I voleli. Pisuci o njim apisao je osebi. O vrlima I hrabrima ali otudjenima I dalekim po sopstvenom izboru. Raspinjani istim otudjenim osecanjem ne pripadanja, hrabrili su se da nastave dalje prepoznajuci to isto u drugima. na taj nacin su lakse podnosili surovi zivot u pustinji, beskucnistvo I zivot bez voljenog bica. Tako su lakse padnosili usamljenost I razlicitost od celog drugog sveta. Nisu navikli da se zale I da ocekuju pomoc od drugih, bili su sami ... ZIVELI SU I NESTAJALI SAMI , tiho I necujno da nikoga ne uznemire. Pomireni sa tim da je svaki let sretno zavrsen za njih znacio jos jedan dan vise, jos jednu sansu za suocenje sa surovim Andima (koje zimi ne vracaju ljude) I nezivesnim nocnim letovima.

ovo je slika iz ratnih dana A.d.S. Exupery-a

izals aje i njegova poslednja knjiga tvrdjava, post festum delo. nije uredjena kao knjizevni orman ali je skup nekih njegovim autenticnih zapisa i razmisljanja. naravno da je predivna, samo je muka nekada citati je jer je teska i opora, umbra, sjena , oker - kao iz mracnog perioda VAn Goga. oseca se umor, proganjanja de golisti i patenovci su ga slomili i sada pored parisa ima mali aerodorom koji se zove egziperi ali je glavni charl de gol pa cak i drugi po velicini je Orli a ne egziperi.

ovo je slika aerodoroma koji nosi Egziperijevo ime
sta da radimo, ko pliva uzvodno i razmislja, uvek je popularan u masi ali i proganjan od

1928 knjiga “posta za jug” nagovestava prve probleme nocnog letenja, gde se avijacija bori da nadmasi zeleznicu. razdaljine koj e bi za dana osvojili avioni, zeleznica bi nocu nadmasivala. 1928 Mermoz ce se upustiti u prvi nocni let postanskim avionom. Surova borba je zapocela I odnela mnoge nocne letace. varljva nocna svetluscanja povela su na put bez povratka mnoge Egziperijeve drugare.
1931 antoan se zeni konsuelom i suocava se sa mukom profesije u odnosu na licni znivot. Tako nastaje i knjiga nocni let koja govori o drami otrgnutih od zemaljske skrovitosti, od tople postelje, iz neznog zagljaja voljene zene.
1938 rasejan prema vlastitioj teleesnosti dozivlajva tezak udes tokom uzletanja u Gvatemali.
1939 “:zemlja ljudi. “pustinja za nas? Bilo je to ono sto se u nama radjalo ono sto smo o sebi doznavali ». AMericki prevod ukrasice se zanesenjackim naslovm “wind, sand & stars”
1942 ratni pilot – govori o svom ucescu u ratu I o francuskom porazu cetrdesete kao i prevleikom danku otporu koji je placen sa vise od stotinu hiljada mrtvih boraca za samo dva meseca. Govori o porazu oraz ne samo sto rastavlja coveka od drugih ljudi, nego ga odvaja I od nejga samog”
1943 “mali princ”, poucno liricni prirucnik iz principijelnosti I decije bistirne. “jedino se srcem dobro vidi” I “da si doveka obavezan pream onome sto pripitomis”. mali princ je prozvan “Robelovim belorom literature”. Nejasni nestanak malog prince – tog sladjasnog plavusana- kao da je nagovestio I skori nestanak Egziperija- coveka nezne decije duse. da li se sa tom knjigom oprostio sa svojim prijatelji, poznanicima I porodicom, pripremajci ih za svoj skori odlazzak. Oprostio im je sve ljudske nesavrsenosti odraslih, ali im je na taj nacin jos jednom pokusao objasniti I opravdati sebe tako drugacijeg I nedohvatnog.
31.jula 1943 jedno nepropisno prizemljenje kostalo ga je na licu mesta I letacke dozvole. deranskom upornoscu izdejstvovao je preinacenje odluke.
31. juli 1944 jednog vedrog I suncanog dana nad bazom Borgo u Bastiji na Korzici I nad celom Francuskom, poleteo je na svoj poslednji let I nestao u misiji. Mozda je samo pobegao iz sveta odraslih nastanivsi jednu od mnogih zvezda sa kojima je bio u tajnom dosluhu.

Nije bilo lako prestrojiti se od letaca koji preko zemnog sara razvozi postanske posiljke, u najstrasnijeg ratnog pilota. Svojom viteskom prirodom srcano se upustao u dvoboje sa neprijateljskim letilicama. dobrovoljno se prijavljivao za izvidjanja. Ratni raspor Francuske na Petenovce I Degoliste teze mu je padao od prodora nemaca. “Glozenje bliznjih pada teze nego njihovo stradanje od surove ruke nepriajtleja”

Knjige su mu zabranjivane u Francuskoj I Alziru. To je bila cena za njegovu jogunastu priodu, odbijanje clanstva u Petenovskom nacionalnom savetu I ne prihvatanje dva puta pruzene De Golove ruke

tvrdjava je poslednje delo

u prilogu je slika La citadelle Besancon

Tvrdjava je Egziperijevo nezavrseno delo « Necu ga nikada dovrsiti – to mi je posthumno delo. « njegova sala Bozija zbilja »

Mali princ je odlucio da se vrati na svoju zvezdu pomocu ujeda zmije. « zuta munja kraj gleznja, jednim je ujedom odnela maog PPrinca »

Letilica kojom je Egziperi upravljao tog kobnog dana bio je americki Lightning – munja. Nestao je nad podrucjem koje se (sasvim slucajno ) zove Baie des Anges – zaliv Andjela.

Odricem se onoga ko se odrize svoje zene,
ili svojega grada, ili svoje zemlje.
Nezadovljan si njima? ti si deo toga.
Ti si ono sto od njih tezi prema dobru.
ti moras da povuces ostale. ne da im sudis spolja.

jer ima dva suda. onaj koji donosis o sebi, o svojoj strani, kao sudija.
I onaj o tebi.

jer nije rec o gradnji termitnjaka, poreknes li jednu kucu, odrices se sviju kuca.
poreknes li jednu zenu, porekao si ljubav. napustices tu zenu ali ljubav naci neces.

"tvrdjava" egziperi

Zaspali moj narode :blagosiljam vas, spavajte i dalje.

neka sunce okasni da vas otrgne blagoj noci! Neka moje gradiste zadrzi pravo da joste pociva pr nego sto u zaranak oproba svoje pokrilje za rad. Neka oni koje je zlo pogodilo juce,i koji se koriste dopustom Gospodovim, joste pocekaju pre no sto preuzmu crninu ili jad ili osudu ili lepru koj ase upravo rascetavla. Neka joste prebivaju u nedrima Boga, uz oprost svima, uz prihvat sviju.

Ja cu Vas preuzeti na sebe. Bdim nad vama, moj narode: spavajte i dalje.
Tvrdjava (la citadelle) Antona de sent Eziperi

Pitas me:"Zasto ovaj narod dopusta da bude srozan na ropstvo i ne sledi svoju borbu do poslednjega?"
ali prigoda je da se razluci zrtva iz ljubavi, koja je pemenita, od samoubistva i beznadja, koj je nisko i prostacko. za zrtvu je potreban neki bog- kao posed,ili zajednica, ili hram - koji prihvata deo sto mu ga prepustas i za koji se razmenjujes .
Neki mogu prihvatiti da umru za sve, cak i ukoliko je smrt beskorisna. A ona to nikada nije Jer ostali su njome ulepsani i kroce bistrija oka i sirega duha.
Koji se to otac nece otrgnuti zagrljaju tvojih ruku da bi zaronio u vir sto mu guta sina? Neces moci da ga zadrzis. Ali hoces li prizeljkivati da potonu zajedno? Ko ce se obogatiti njihovim zrtvovanim zivotima?

Cast nije znacenje samoubistva, nego zrvovanja.

La citadelle Antona d.s.ex.

" VOLJENI MOJ NARODE, BUDI VERAN IZ NARASTAJA U NARASTAJ, UKOLIKO SAM TI JA UVECAO BASTINU. "

Tako ti slavis ljubav.
Pa onda slavis pravdu. Ne i pravedne stvari. I olako ces ispasti nepravedan u posebnim prilikama, kako bi joj sluzio. Slavices samilost, ali ces se u izvanrednim prilikam aolako pretvoriti u surovost, kako bi joj sluzio.
Slavices lsobodu, ali ces u svoje zatvore pobacati one koji ne pevaju kao ti.

ELEM, JA POZNAJEM PRAVEDNE LJUDE, NE PRAVDU. SLOBODNE LJUDE, NE SLOBODU. LJUDE POBUDJENE LJUBAVLJU, A NE LJUBAV. BAS KAO STO NE ZNAM NI ZA LEPOTU NI ZA SRECU, NEGO ZA SRECNE LJUDE I LEPE STVARI.

ali napree je trebalo i dleati, i graditi , i saznavati, i stvarati. NEgrade dolaze tek potom
Ali oni stanovnici paradnih kreveta,smatraju jednostavnijim dosezanje sustine bez prethodnog sazdavanja raznolikosti. Tako ti je i sa pusace hasisa koji za nekoliko para priusti sebi pijanstvo stvaraoca ...

la citadelle -Egziperi

Pilotova zena, koju probudi telefon, pogelda muza i pomisli : « pusticu ga jos malo da spava. Divila se tim golim prsima, cistim i blisatvim, misleci na lepu ladju.
Pocivao je u tom krevetu kao u luci, i da nista ne bi remetilo nejgov san , ona je prstom uklanjala nabore, mrak, talase, smirivala taj krevet, kao da bozanskim prstom smiruje pucinu. Ustala je, otvorila prozor i na licu oseti vetar. ta soba iznad Buenos Airesa. Taj grad zatvorio je ljude u sto hiljada svojih tvrdjava ; sveje bilo mirno i nepomicno ; ali se zeni cinilo da ce neko svaki cas uzviknuti « na oruzje» !!! i da ce se odazvat jedan jedini, i to njen covek. Jos je spavao ali je njegov pocinak bio opasan, pocinak rezerve, koja ce ubrzo u boj . Taj usnuli grad nije ga stitio : njegova ce mu se svetla uciniti beznacajnim kda se izdigne, kao mladi bog, iz njihove prasine. Ona je posmatrala te snazne ruke koje ce za jedan sat upravljati sudbinom evropskog postanskog aviona, ogvoarati za nesto veliko poput sudbine celog grada. I ona se uznemiri. Taj covek, usred miliona drugih ljudi, jedini je spreman na tu cudnovatu zrtvu. to je rastuzi. Tako je izmicao nejnoj neznosti. Hranila ga je, cuval ai tetosila, ne zbogsebe same, vec zbog te noci koja ce ga ugrabiti. ZBog bitaka zbog teskobe, zbog pobeda, u kojim aona nece nimalo sudelovati. Te nezne ruke bile su samo ukrocene, apravi njihovi poslovi bili su nepoznati. Znala je smeske tog coveka i nejgovu ljubavnicku paznju, ai ne inejgove bozanske srdzbe u oluji. On aga je sputvala blagim vezama : muzikom, ljubavlju, cvecem ; ali kad god bi uzleteo, te bi veze popustile, a da se ne bi primetilo da on zbog toga pati.

Exupery « Vol de nuit « nocni let.

u vreme kada pojam junastvo preti da napusti vojsku, jer su muzevne vrline u opsansoti da budu primenjene u ratovima sutrasnjice ciju strahotu docaravaju hemicari, ne ispoljava li se junastvo najdivnije i najkorisnije upravo u avijaciji. Sve sto je inace nepromisljena smelost, nije vise to kada vam neko naredjuje. (cesto je odgovarao za svoju neposlusnost)
Pilot koji neprkidno stavlja na kocku sovj zivot moze pomalo s pravom da se namseje onome sto mi obicno podrazumevamo pod “hrabroscu”.

Andre Zid kao predgovor noncom letu .

KAda je noc bila pripitomljena, Mermoz je presao na ispitivanje Atlanskog okeana. I vec 1931 g. prvi put je posta bila za cetiri dana prebacena od Tuluza do Buenos ANeki brod je spasao njega, postu i posadu. Tako je Mermoz prokrcio put kroz pesak, planinu, noc i more. Posle povratka uvek je bio spreman zaponovni let.

Najzad posel 12 gdina rada, nadletajuci jos jednom Juzni Atlantik, javio je kratkom porukom da je iskljucen pomocni desni motor. A zatim tisina.

Nazigled vest nije bila mnogo zabrinjavajuca, medjutim posle deset minuta cutanja, sve radio stanice od Pariza do Buenos Aires pocele su sa strepnjo da prate. Jer ako deset minuta zakasnjenja ne znace mnogo u svakodnevnom zviotu, u postanskoj avijaciji dobijaju ogromno znacenje. A to mrtvo vreme skriva u sebi jedan jos nepoznat dogadjaj. BEznacajan ili nesrecan, vec se zbio. Sudbina je izrekla svoj sud i protiv njega nema vise zalbi: gvozdena ruka, sigurno i bez opasnosti, vodila je posadu pream spustanju. Ali sudska oduka nije saopstena onima koji cekaju.

Ko izmedju nas nije upoznao one nade koje postaju sve bledje, onu tisinu koja se kao kobna bolest iz casa u cas pogorsava? NAdali smo se, zatim su caosvi polako proticali i sve je bilo kasno. Morali smo da shvatimo da se nasi drugovi vise nece vratiti i da se odmaraju negde u Juznom Atlantiu, cije su nebo tako cesto preletali. Mermez se zaista ukopao pod svojom dekom, slican zeteocu koji, posto je dobro uvezao snop, zele na svoju njivu.

KAda neko od drugova tako pogine, njegova smrt ipak izgleda kao sastavni deo zanata, i u samom pocetku, mozda manje pogadja nego neka druga smrt. Odista, udaljio se napustivsi poslednje pristaniste, ali nejgovo prisustvo za nas jos niej veliki gubitak i nije nam potrebno kao nasusni hleb.

tako je u zivotu. Najpre smo seo bogatili, godinama smo sadili , ali naidju i godine kada vreme pokvari i unisti to nase delo. JEdan za drugim,drugovi nas lisavaju svog prisustva. I sa nasom tugom sad se mesa potajna zalost sto cemo ostariti.

Takav je moral kojem su na MErmoz i ostali ucili. Velicina jednog zanata je pre svega u tome da sjedini ljude: postoji samo jedna prava radost, a to je ljudsko prijatlejstvo.

Exupery terre des hommes - zemlja ljudi

Ovaj tekst posvecujem pilotima imehanicarima /Jat-a stradalim ’86 u Turskoj - Prokopijevic, Sisovic , Vlada sampon, Maric i drugi

Mislio sam : kada bi mu rekli da je hrabar, Gijom bi lsegnuo ramenima. Ali bili bi nepravedni ako bi velicali njegovu skromnost. On je iznad te osrednosti. Ako slegne ramenima to je iz mudrosti. zna kad se ljudi sukobe sa opasnoscu, vise je se ne boje. JEdino neizvesnost plasi. Ali za svakog onog koji se sa njome suceli, nije vise neizvesnost. Narocito ako se pronicljivo posmatra Gijomovahrabrost je pre svega rezultat njegoe ispravnosti.

exuperi - zemlja ljudi

ljudi cesto hvale necije preziranje smrti. Za mene ne znaci nista to preziranje smrti. Ako ne potice iz urodjene odogvoornosti, onad je samo znak siromastava ili mladalacke neumerenosti.

Poznavao sam jedo mladog samoubicu. ne znam kkava ga je ljubavna nevolja neterala da se bi prosvira kursumom kroz srce.ne znam kakvom je knjiskom iskusenju podlegao oblaceci bele rukavice, ali se secam da sam pred tom tuznom paradom imao utisak bede, a ne plemenitosti.
Tako iza tog prijatnog lica, ispod te lobavnje nije bilo nigece, nicega... Jedino ako se nije nalazila slika neke glupe devojcice , slicne mnogima.

zemlja ljudi - exupery

antologijsko delo "mali princ"

tada se pojavi lisica:
- dobar dan – rece lisica - dobar dan – pristojno odgovori mali princ, okrete se ali ne vide nista.
- evo me ovde – rece jedan glas – pod jabukom...
- ko si ti ? – upita mali princ. - vrlo si lepa...
- ja sam lisica – rece lisica.
- dodji da se igramo – predlozi joj mali princ. – tako sam tuzan.
- ne mogu da se igram – rece lisica. – nisam pripitomljena.
- o, oprosti! – rece mali princ.
ali razmislivsi, on doda:
- sta to znaci "pripitomiti" ?
- ti nisi odavde – rece lisica – sta trazis?
- trazim ljude – rece mali princ. – sta to znaci "pripitomiti"?
- ljudi – rece lisica – imaju puske i love. to je bas nezgodno! oni imaju i kokosi.
jedino ih to zanima. trazis li kokosi?
- ne – odvrati mali princ. – ja trazim prijatelje. sta to znaci "pripitomiti"?
- to je nesto vec odavno zaboravljeno – rece lisica – to znaci "stvoriti veze".
- stvoriti veze ?
veze".
- stvoriti veze ?
- naravno – rece lisica. – ti si za mene jos uvek samo decak slican stotinama hiljada drugih
decaka. i nisi mi potreban. a ni ja tebi nisam potrebna.
ja sam za tebe samo lisica kao stotine hiljada drugih lisica.
ali ako me pripitomis, bicemo stvarno potrebni jedno drugome.
ti ces za mene biti jedini na svetu. ja cu za tebe biti jedina na svetu.
- pocinjem da razumem – rece mali princ. – postoji jedna ruza...
mislim da me je ona pripitomila...

- to je moguce- rece lisica. – na zemlji ima svega i svacega...
- ah, to nije na zemlji – rece mali princ.
cinilo se da je lisica vrlo radoznala:
- na nekoj drugoj planeti?
- da.
- ima li na toj planeti lovaca?
- nema.
- gle pa to je zanimljivo! a kokosi?
- nema.
- nista nije savrseno – uzdahnu lisica.
i lisica se vrati svojoj misli.
- moj zivot je jednolican. ja loviim kokosi, a ljudi love mene.
sve su kokosi slicne i svi su ljudi slicni. ja se dakle, pomalo dosadjujem.
ali, ako me ti pripiitomis, moj ce zivot biti kao obasjan suncem.
upoznacu bat koraka sto ce se razlikovati od svih ostalih.
drugi me koraci teraju pod zemlju. tvoji ce me kao muzika mamiti iz brloga.
i onda pogledaj! vidis li, tamo dole, ona zitna polja? ja ne jedem hleb.
zito meni nista ne znaci. zitna me polja ni na sta ne podsecaju. to je tuzno!
ali ti imas kosu boje zlata. bice divno kad me pripitomis.
zito, koje je zlacano, podseca me na tebe. i ja cu voleti sapat vetra u zitu...
lisica zacuta i dugo gledase malog princa.
- molim te, pripitomi me... – rece ona.

- vrlo rado – odgovori mali princ – ali nemam mnogo vremena.
moram pronaci prijatelje i upoznati jos kojesta.
- covek poznaje samo one stvari koje pripitomi – rece lisica.
ljudi vise nemaju vremena da bilo sta upoznaju.
oni kupuju vec gotove stvari kod trgovaca.
ali kako ne postoje trgovci koji prodaju prijatelje, ljudi vise nemaju prijatelja.
ako hoces prijatelja, pripitomi me!
- sta moram da uciniti ? – upita mali princ.
- moras biti vrlo strpljiv – odgovori lisica.
- prvo ces sesti malo dalje od mene, eto tako, u travu.
ja cu te gledati krajickom oka, a ti neces nista govoriti. govor je izvor svih nesporazuma. ali ces svakog dana moci sesti malo blize...

sutradan mali princ ponovo dodje.
- bolje bi bilo da si dosao u isto vreme – rece lisica. – ako budes dolazio, na primer, u cetiri sata posle podne, ja cu biti srecna vec od tri sata.
sto vreme bude dalje odmicalo, bicu sve srecnija.
u cetiri sata bicu vec uzbudjena i uznemirena: otkricu cenu srece!
ali ako budes dolazio bilo kada, ja nikad necu znati za koji sat da pripremim srce...
za to su potrebni pravi obredi.
- sta je to obred? upita mali princ.
- i to je nesto davno zaboravljeno – rece lisica.
- to je ono sto jedan dan cini razlicitim od drugog, jedan sat razlicit od
drugih sati.
kod mojih lovaca, na primer, postoji jedan obred.
oni cetvrtkom igraju sa seoskim devojkama. zato je cetvrtak divan dan!
ja se odsetam cak do vinograda.
kad bi lovci igrali bilo kada, svi bi dani licili jedan na drugi, a ja ne bih imala odmora.

tako mali princ pripitomi lisicu. a kad se priblizio dan rastanka:
- ah! – rece lisica. – place mi se...
- sama si kriva – rece mali princ – ja ti nisam zeleo nikakvo zlo,
al ti si htela da te pripitomim...
- naravno – rece lisica.
- ali sad ti se place! – rece mali princ
- naravno – odgovori lisica.
- time, znaci, nista ne dobijas!
- dobijam - rece lisica – zbog boje zita.

zatim dodade:
- idi i pogledaj ponovo ruze. shvatices da je tvoja jedinstvena na svetu.
vrati se da mi kazes zbogom, a ja cu ti pokloniti jednu tajnu.

mali princ podje da pogleda ruze.
- vi uopste ne licite na moju ruzu, vi jos niste nista – rece im on. niko vas nije pripitomio,
a ni vi niste nikoga pripitomile. vi ste kao sto je bila moja lisica.
bila je to obicna lisica slicna stotinama hiljada drugih lisica.
ali ja sam je napravio svojom prijateljicom, i ona je sada jedinstvena na svetu.
ruzama je bilo vrlo neprijatno.
- lepe ste, ali ste prazne – rece im on jos.
- za vas covek ne moze umreti.
zaista, obican bi prolaznik poverovao da moja ruza lici na vas.
ali ona je sama vaznija od svih vas zajedno zato so sam ja nju zalivao.
zato so sam ja nju stavio pod stakleno zvono. zato sto sam ja nju zastitio zaklonom.
zato sto sam zbog nje poubijao gusenice
(osim one dve-tri sto sam ih ostavio radi leptira).
zato sto sam ja nju slusao kako se zali, hvali, ili kako ponekad cak i cuti.
zato sto je moja ruza.

i on se vrati lisici.
- zbogom – rece on.
- zbogom – rece lisica. evo moje tajne.
vrlo je jednostavna; covek samo srcem dobro vidi.
vazno je ocima nevidljivo. – ponovi mali princ da bi zapamtio.
- vreme sto si izgubio za svoju ruzu cini tu ruzu tako dragocenom.
- vreme sto sam izgubio za svoju ruzu... – ponovi mali princ da bi zapamtio.
- ljudi su zaboravili tu istinu – rece lisica. – ali ti je ne smes zaboraviti.
ti postajes zauvek odgovoran za ono sto si pripitomio. ti si odgovoran za svoju ruzu...
- ja sam odgovoran za svoju ruzu... ponovi mali princ da bi zapamtio.

sa visine zemlja je izgledala gola I mrtva;
avion se spustao ona se odeva,
opet je pokrivaju sume , na njoj su doline, ona dise.


ti zlatni zraci - svelost na zalasku sve krhkija, prozirnija,
koja se nisu gasila nego nestajala u izmaglici.

strpite se ljubavnici posta stize.

kretao se tesko, trapavao a prtljag tako lepo smesten u uglu sobe obelodanjivao je nestlanost, preivremenost.
Begunac, siroce , carobnjak
pesak sahare, stenej spanije, postepeno su se povlacile kao pozorisne kulise sa istinskih predela koji se poceo nazirati .

ti zlatni zraci svetlost na zalasku sve krhkija, prozirnanja, koja se nisu gasila nego nestajala u izmaglici.
.

danas ces Zak Berni, preci Spaniju, mirno kao da je tvoja svojina.

Barcelona, Valensija, Gilbratar videces pred sobom i opet ostavljati.
saveti pred prvi postanski let “trebalo je da u zoru uzmes u svoje ruke misli celog narod. da ih proneses kroz hiljade zaseda kao blago pod kaputom.
dragocena posta rekli su ti –dragocenija od zivota.
u najgorem slucaju spusto se u suvo recno korito.
nepoznate zemlje nisu bile mrtve brojke vec prava polja u svetu.
nikada ne upoznas granadu ili alhamru ni dzamije vec neki potok neko pomorandzino drvo I njihove skromne tajne

pod teskim kaputima bio je svet a nase duse putnika bdele su u nasim srcima.
stupili smo u nepoznati grad stisnutih vilica.

Srcani gaje prezir prema kukavicama,
a kakao su sirokogrudi, radije ih izbegavaju

nego sto ih proganjaju

Biti kad zatreba veliko dete, ali niposto mali covek
retka fotografija u civilu