"Potapa me strah, kao voda"

Svi mi imamo sopstvene strahove, počev od onih "manjih", "bezazlenih" (tipa, strah od insekata, mraka, pasa...) pa do oniv velikih. Pitanje je: koliko dopuštamo strahovima da preovladaju našim životima, da nas sputaju, da nas koče? Kako se odupreti takvim strahovima, ukoliko je to uopšte moguće? Može li se čovek potpuno osloboditi strahova, ili su strahovi sastavni deo onoga što se zove čovek?

Covek treba da se suoci sa svojim strahovima...
Danas... nemam problema sa tim stvarima...

Zavisi o kojim strahovima govorimo. Ako govorimo o fobijama, one se lece, stvar izlecenja od takvih stvari zavisi samo od snage nase volje i motivacije i toga koliko te stvari sputavaju nas svakodnevni zivot i ugrozavaju ga. Ukoliko govorimo o nekim 'imaginatnijim' stvarima, od kojih se strah psihoterapijom ne moze ukloniti, tada jedino imamo upravo tu volju da ako ne potpuno onda u sto manjoj meri pokusamo da otklonimo strahove koji remete normalno zivljenje.
Upravo ta snaga volje je nesto vrlo jako i mocno, cega ljudi najcesce nisu svesni, niti su svesni toga da je svako od nas ne kriv, vec odgovoran za svoje emocije, medju kojima mozemo ukljuciti i strah.
Ako se necega plasim, a taj strah izaziva psiho-fizicko opterecenje i los uticaj na moju licnost i organizam, sam sam za to 'kriv', odnosno odgovoran.

Strahovi su naterali ljude da razmišljaju, zar ne?

Мислим да си у праву. Пре бих рекао да их је непознато навело да размишљају а непознато са собом скоро увек доноси и извесну дозу страха. Дакле, у праву си:wink:
Мислим да смо захваљујући страху или страхопоштовању постали креативни(као врста) а гледајући га(страх) у очи хранили смо себе и постали јачи

Da, mislim da ste u pravu..da nije strahova, covek ne bi imao potrebu da se bori, pa samim tim ne bi ni razmisljao, niti napredovao u bilo kom drugom obliku..

Ipak, provlači se pitanje kako strahovi ne nateraše sve ostale životinje da nam se makar približe u razmišljanju... morali smo da ubijemo instinkt da bismo razvili um? :shock:

У томе и јесте разлика између човека и животиње.
Животиња је неартикулисана, гоњена инстинктом. Неретко и човек реагује попут најсвирепије звери али ипак је то савлађивање инстинкта однело превагу...
Сада можемо да славимо Прометеја јер нам је подарио ватру и одагнао страх

ali strahovi nas ne podsticu samo na razmisljanje..neki strahovi blokiraju um...ne daju nam da racionalno sagledamo stvari, da rasudjujemo..u teoriji, lako je savladati strah-treba samo sebi racionalno izloziti situaciju..ali, u praksi, to polazi za rukom malom broju ljudi. vecina ljudi ne uspeva da se suoci sa strahovima, vec ih prikriva, potiskuje..

ima jedna knjiga iz oblasti popularne psihologije....koja se bavi prevazilaženjem straha i to tvog tipa...kada postoji problem postavljen kao...." da sam samo smeliji, sve bi bilo lakše, stvari bi mi, konačno, pošle za rookom"........z knjiga se zove se "moć uma." i govori o svrishodnom korišćenju sopstvenih potencijala i punom ostvarivanju svojih vrednosti.......vrlo je pitko pisana....lagano štivo koje će te, ako ništa, opustiti....a to je vrlo bitno za korak dalje...... inače, nisam nimalo blizak onima koji ljoobe bilo šta što spada u populranu psihologiju......ali ovo je vrlo lepo pisano...

hvala na preporuci, ali ja nemam problema sa prevazilazenjem strahova
mislim, imam ja strahove, naravno, ali sam u stanju da se suocim sa njima u prilicnoj meri..
a temu sam pokrenula zato sto..pa..bilo mi je interesantno da razmisljam o tome, pa rekoh, da cujem i misljenja drugih
thnx, anyway

e, pa to je fino......drago mi je ( :

Strah... Iki, Iki... strah momka da ne izgubi devojku tera ga da se menja i da uci i prihvata neke druge stvari... Svi imaju strahove koje ne mogu da pobede, ali cesto nikad ne dodju u situaciju da moraju... Strah od samoce, strah od toga da budes ostavljen kad ne zelis je uvek uz nas i normalan covek ga ne moze prevazici lako...
Kada covek prevazidje strah od smrti, samoce, zivota posle smrti... On vise nije normalan, sledi instikte, al ne zivotinjske jer one imaju strahove, vec one svoje koje mu njegov mozak od njega zahteva...

apocalypse_iki:

Kako se odupreti takvim strahovima, ukoliko je to uopšte moguće? Može li se čovek potpuno osloboditi strahova, ili su strahovi sastavni deo onoga što se zove čovek?

Kliknite za proširenje...

Što bi se odupirali strahovima kada su korisni?
Pojačana pažnja i opreznost su obično korisni i ne javljaju se bez prethodne procjenjene potrebe za tim. Odupirati se tome znači ići u tupost i mlitavost.
Nije problem u strahu nego u procjenama.

Maravilloso:

Što bi se odupirali strahovima kada su korisni?
Pojačana pažnja i opreznost su obično korisni i ne javljaju se bez prethodne procjenjene potrebe za tim. Odupirati se tome znači ići u tupost i mlitavost.
Nije problem u strahu nego u procjenama.

Kliknite za proširenje...

Ne bih se slozio sa tobom...
Paznja i opreznost nemaju veze sa strahom...
Ljudi se mogu paziti i biti oprezni i kada nisu uplaseni.
Strah samo zatvara um i izoblicuje stvari...
Jedino um koji gleda svet bez straha vidi ga onakim kakav zaista jeste...

Lexa:

Strahovi su naterali ljude da razmišljaju, zar ne?

Kliknite za proširenje...

a mozda je razmisljanje navelo ljude da se boje..

Hrabrost je otpor strahu, vladar straha, što ne znači da strah nije prisutan.

znate ono f.e.a.r. = fak everything and run...

strah kao ono što je počelo okrenuto početku bez obzira na kraj ili mogućnost kraja i ono što nije želja nasuprot onome što je želja može biti ono što jeste dok god je smisao na vidiku, ali ako smisao nije na vidiku taj strah je isti onaj stari pokvareni strah o kojem ne treba pričati. ni misliti.

U prirodi ljudskog uma je da predvidja/predpostavlja. Neizbezno je da se javljaju i scenariji koji predvidjaju neuspeh pri cemu sa javlja strah od jos nedozivljenog neuspeha. Ovakvi strahovi su od strane svetovnih ljudi nazvani demonima koji obuzimaju dusu. Ovi "demoni" podrazumevaju i situacije kada dobijamo neke lude/besmislene ideje.
Kako to resavaju mudraci nase vere(Pravoslavne)? Molitva iz srca - to je kada kratku molitvu ponavljamo toliko da kad ona potece iz srca, nece biti mesta u glavi za lose/crne misli.
Mozda zvuci cudno ali radi posao. Cak toliko da je izucavaju biskupi nemacke Katolicke crkve.
Ako postane gusto, ponavljajte: "Gospode pomiluj me i pomozi" >>> to vas nece spreciti da pricate o necem drugom i radite nesto drugo istovremeno.

potapa