ИНГМАР БЕРГМАН

Strela

Elita
Poruka
17.244
smultronstalletzv0.jpg

Умро Ингмар Бергман

Политика - Пре сат и 11 минута

СТОКХОЛМ - Легендарни шведски режисер Ингмар Бергман умро је данас у 89. години, јавиле су светске агенције.

Добитник Златног медведа на фестивалу у Берлину и три Оскара за најбољи страни филм, умро је у својој кући на шведском острву Фаро, рекла је агенцији ТТ његова ћерка Ева Бергман.

Један од најзначајнијих филмских режисера 20. века у 35-годишњој каријери је снимио 43 филма, укључујући класике "Призори из брачног живота", "Дивље јагоде" и "Седми печат".
ingmardq4.gif
 
Омаж Бергману у Југословенској кинотеци

Радио Србија - Пре 46 минута

Директор Југословенске кинотеке Радосав Зеленовић је поводом смрти шведског редитеља Ингмара Бергмана, најавио да ће сезона Кинотеке у септембру сигурно започети омажом великом ствараоцу, с обзиром на то да поседује једну од најкомплетнијих колекција његових филмова. Зеленовић је рекао да је Бергман ауторском особеношћу обележио прошли век филма и да његово дело има далекосежан значај.
 
Умро режисер Ингмар Бергман

Стокхолм – Шведски режисер Ингмар Бергман, један од највећих уметника светске кинематографије, умро је у 89. години, известили су јуче медији у Стокхолму.
Бергман је преминуо у свом дому на острву Фаро, објавила је шведска новинска агенција ТТ, позивајући се на његову кћерку Еву Бергман.

Са малог острва Фаро у Балтичким мору стигла је штура вест да се мирно угасио живот једног од највећих шведских уметника, филмског и позоришног ствараоца светског гласа Ингмара Бергмана.

Вест о смрти јавила је ћерка Ева, што значи да је велики уметник издахнуо у кругу породице и на месту које је веома волео, јер се свом дому на Фароу стално враћао након свих лутања по свету и коначно се ту повукао пре четири године, када је у 85. години завршио свој последњи ТВ филм „Сарабанду”.

Иза Бергмана je остало 54 играна филма, 126 позоришних представа и 39 радио-драма, бројне књиге о филму и о себи. Писао је и сценарије, што му је био и први извор прихода пре него се обрео у театру где је оставио дубоки траг интерпретирајући скандинавске класике, руске великане, али и савремену драмску литературу. Већ 1963. био је именован за директора Краљевског драмског позоришта.

Први филм је снимио 1946, али интернационалну славу му је донео филм „Осмеси летње ноћи” који је на Фестивалу у Кану добио награду као најбоља комедија. Следеће године поново се појавио у Кану са „Седмим печатом” који није освојио Гран при већ специјалну награду жирија, али је био морални победник. Од тада се Бергман устоличио као филмски уметник коме су се доцније клањала највећа имена савременог светског филма од Андреја Тарковског, преко Роберта Алтмана до Вудија Алена, који је поводом прославе 70. Бергмановог рођендан изјавио да је он, „када се све узме у обзир, највећи филмски уметник од проналаска филмске камере”.

Звездани период у Бергмановој каријери биле су седамдесет и осамдесете године 20. века, када су његови филмови „Дивље јагоде”, „Девичански извор”, „Тишина”, „Персона”, „Крици и шапутања”, „Јесења соната”, „Фани и Александар”... редовно добијали номинације за Оскаре у више категорија и освајали их за режију, сценарио, поједине улоге Бергману је додељена награда за животно дело Америчке филмске академије и три Оскара за најбоље стране филмове („Девичански извор”, „Кроз тамно стакло” и „Фани и Александар”). Његови филмови су освајали најважнија признања која се додељују „седмој уметности” у свету, све до последњег који је ушао у најужи избор за најбољи европски филм.


Режирао је само три филма који нису била продуцирана у Шведској, и један од њих је био „Јесења соната”. У њему су играле Ингрид Бергман (са којом није био у сродству) и Лив Улман, норвешка глумица која је дуго година била његова муза и животна сапутница, а и мајка његове ћерке.

Познат као режисер који је посебну пажњу посвећивао раду са глумцима, Бергман је формирао своју „глумачку трупу” у којој су стални чланови били Макс фон Сидов, Биби Андерсон, Хариер Андерсон, Ерланд Јозефсон, Ингрид Тулин. Последња им се прикључила Улманова, и они су сви играли у већини његових филмова, у позоришним и телевизијским комадима које је режирао.

Стални пратилац био му је и сниматељ Свен Никвист коме је давао само основне инструкције, препуштајући му да их сам реализује бирајући углове, светлост и постижући онај жељени суморни штимунг тако карактеристичан за Бергманов стил.


-----------------------------------------------------------
Жил Жакоб: Последњи великан филма

Париз – Председник Међународног филмског фестивала у Кану, Жил Жакоб, одао је јуче признање преминулом шведском редитељу Ингмару Бергману, назвавши га „последњим од филмских великана”, пошто је доказао да „филм може да буде уметност подједнако дубока као књижевност”. „Био је редитељ који се бавио људском судбином, човековом бедом, мистеријом жене. Био је озбиљан редитељ са неочекиваним и сјајним дозама хумора. Био је редитељ живота и светлости, чије је дело неодвојиво од дела његовог сниматеља Свена Никвиста”, казао је Жакоб након вести о смрти великог редитеља, преноси агенција АП.
 
Odlazak velikana sedme umetnosti Ingmara Bergmana

Pedantni administrator neobjašnjivog


bergmanux0.jpg


"Iako izolovan od ostalih, njegov um bio je mnogo vitalniji od bilo kog drugog u opustošenoj Evropi", napisano je još pre 100 godina povodom smrti čuvenog pisca Henrika Ibzena. Isto to moglo bi se napisati i danas, kad je svet napustio jedan od poslednjih velikana sedme umetnosti, slavni švedski režiser Ingmar Bergman. On je preminuo juče u 89. godini, u svojoj kući na ostrvu Faro, na istočnoj obali Švedske. Poslednjih godina živeo je usamljeno, boreći se sa sopstvenim demonima iz prošlosti, kako je sam govorio, i tek povremeno bi se oglasio ponekim filmom, kao što je to poslednji put učinio pre tri godine, televizijskim ostvarenjem "Saraband" koje će ostati zabeleženo kao tačka na jedinstvenu karijeru.

Tokom svog radnog veka režirao je više od 50 filmova, napisao scenarija za duplo više filmova koje su drugi režirali i gotovo 170 drugih radova za pozorište, televiziju i radio. Njegova dela ostaće poznata po osobenom tretmanu tema o umetnosti, veri i značenju života. Njegovi filmovi postavljali su visoka moralna pitanja tipa: da li ima Boga? Da li ima Boga koji postoji? Da li je odsutan povremeno? Kako bismo mogli da se ponašamo ako Bog postoji, a mi sumnjamo u njegovo postojanje? Zašto zapravo On postoji...?

Ako se samo podsetimo filmova o kojima se toliko raspravljalo, a koji su opet bili tako obožavani, citirani i veličani istovremeno, listu bi bez sumnje činili "Krici i šaputanja", "Anine strasti", "Persona", "Sedmi pečat", "Kroz tamno ogledalo", "Devičanski izvor", "Divlje jagode", "Vučije vreme", "Tišina", "Sram", "Čarobna frula", "Leto sa Monikom", "Iz života marioneta", "Jesenja sonata", "Đavolje oko", "Fani i Aleksandar", "Žeđ", "Posle probe", "Zmijsko jaje", "Kriza", "Prizori iz bračnog života", "Licem u lice"...

Internacionalna karijera započela je 1956. kada je jedina komedija u njegovom opusu "Osmesi letnje noći" osvojila specijalnu nagradu žirija na filmskom festivalu u Kanu. Uspeh tog filma omogućio mu je da napravi svoje najautentičnije i najčuvenije delo "Sedmi pečat", alegoričnu priču u kojoj se "sukobio" sa religioznim temama. Film je lansirao i sjajnog švedskog glumca Maksa fon Sidoa, sa kojim je Bergman najviše radio - čak trinaest puta. Vudi Alen je često navodio "Sedmi pečat" kao svoj omiljeni film, zbog kojeg mu je Bergman bio i omiljeni režiser. "To je režiser jedinstvenog ličnog stila i intelekta, čiji su filmovi u rangu najvećih klasika evropske literature", rekao je Vudi Alen. Svojim radom, Bergman je bio inspiracija i svojim brojnim sunarodnicima, poput Jana Troela ili Viderberga, koji su svojim filmovima odavali omaž velikom autoru i ujedno pravili i sopstveni veliki proboj na svetskoj filmskoj sceni, dospevši čak do nominacija za Oskara. Ni srpski sineasti nisu ostali imuni pred njegovim radom i delom. Srdan Golubović, primera radi, na vest o Bergmanovoj smrti, kaže: "Bergman je uz Tarkovskog ostao najveća autorska ličnost svetskog filma. Njegovu autorsku snagu evropska kinematografija nikada nije uspela da prevaziđe".

Bergman je bio više puta nominovan za prestižnu američku statuetu, a u kategoriji najbolje režije našao se tek tri puta, za "Krici i šaputanja" 1972, "Licem u lice" 1976. i za svoje drugo remek-delo "Fani i Aleksandar" 1982, koje je iste godine osvojilo Oskara za najbolji film van engleskog govornog područja. Ta priča o bratu i sestri koje muči očuh luteranski sveštenik bila je, prema njegovom priznanju, velikim delom autobiografska. Kao sin sveštenika, Bergman je često opisivao svoje detinjstvo kao brutalno, što je i oslikavao u svojim filmovima. Inspiraciju za filmove nalazio je u esejima, romanima i muzici, ili jednostavno u događajima iz stvarnog života koji mu nisu davali mira. "Jata crnih ptica često bi sletela na mene i donosila mi osećaje anksioznosti, besa, sramote, pokajanja i čamotinje", zapisao je Bergman u svojoj autobiografiji.

Takve slike iz podsvesti često su ga nagonile na istraživanja u oblasti filma, te zahvaljujući tome nastaje i, između ostalih, čuvena trilogija izuzetnog umetničkog dostignuća, koju su činili filmovi "Kroz tamno staklo", "Zimska svetlost" i "Tišina", i u kojima se poigravao sa vizuelnom prirodom filma, sastavljenom od intenzivnih krupnih planova i lišenom dijaloga. Kada bi sam govorio o svojim radovima, Bergman bi samo skromno rekao da zapravo on i ne zna čime se to bavi. "Ja sam samo pedantni administrator neobjašnjivog", rekao je tumačeći profesiju filmskog režisera.

Za film "Persona" 1966. prvi put je angažovao jednu izuzetnu mladu glumicu, koja će ostati njegova večna muza i inspiracija i najrevnosniji sledbenik. Naravno, u pitanju je Liv Ulman, koja se nakon 10 uloga u Bergmanovim filmovima upustila i u realizaciju njegovih nesnimljenih scenarija, među kojima se ističe "Nevernica" od pre nekoliko godina. Ulmanova je nastupila i u poslednjem Bergmanovom filmu "Saraband", zajedno sa još jednim njegovim glumcem Erlandom Džozepsonom. Ta duo drama bila je Bergmanom pečat na priče o rasturenim porodicama poput "Krika i šaputanja", "Prizora iz bračnog života" i "Licem u lice", u kojima su oboje vrsno igrali sedamdesetih godina.

U svojoj autobiografiji, Bergman je priznao da se kao dete mnogo bojao smrti i da je mnoge filmove radio kako bi taj strah prevazišao i da je u tome i uspeo. Opsesija o umiranju je vremenom nestala i pretočila se krajnje skroman doživljaj čina, koji mu u mladosti nije davao mira: "Sada mislim da je umiranje nešto najjednostavnije što vam se može desiti. To je kao kada se jedna svetlost ugasi. Nema potrebe od toga praviti neku famu".

Datum u vreme njegove sahrane još nisu saopšteni. Ono što se sad pouzdano zna jeste da će poslednji ispraćaj filmskog velikana proći baš kao i poslednje godine njegovog života - negde daleko od očiju javnosti.
Dragan Jovićević
 
Moram priznati da su jedine dve smrti meni poptuno nepoznatih ljudi koje su me više potresle od Bergmanove bile Altmanova i Ketrin Hepbern... Kao i K.H. i Bergman mi je delovao kao neko ko nema šanse da umre. :-?
A najslađe što sam ovih dana pročitala o njemu u novinama bio je njegov komentar od pre nekoliko godina da uopšte više ne može da gleda svoje filmove jer su isuviše mračni i depresivni i da mu opšte nije jasno kako publika može da izdrži da ih odgleda i još da joj se sviđaju. :D
Pojma nemam, svi smo valjda ludaci, samo nismo tako talentovani kao što je on bio.

(P.S. Ej Strelo, lepo što si otvorila temu!)
 
Људи се мењају с годинама, сасвим је могуће, да се ни мени неће допадати његови филмови кад пребацим 80-ту. Све у своје време.
Одавно нисам погледала неки Бергманов филм, осим "Фани и Александар". Баш ме занима, какав ћу утисак сада имати, кад у септембру у Кинотеци поново погледам неке његове филмове. Могуће је, да је неке његове филмове "прегазило време".

П.С. Привалова, драго ми је да си дошла на филм. Што се теме о Бергману тиче, тако нешто се не пропушта.
 
In memoriam Ингмар Бергман (Ingmar Bergman, 1918-2007) у КИНОТЕЦИ

Субота 8.09.


14:00 ЂАВОЉЕ ОКО (ШВЕД 1960)
Djävulens öga
ул. Јарл Куле (Jarl Kulle), Биби Андерсон (Bibi Andersson)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)

16:00 ДЕВИЧАНСКИ ИЗВОР (ШВЕД 1960)
Jungfrukällan
ул. Макс фон Сидоу (Max von Sydow), Бригита Валберг (Brigitta Valberg)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)

18:00 СЕДМИ ПЕЧАТ (ШВЕД 1957)
Det Sjunde inseglet
ул. Гунар Бјернстранд (Gunnar Björnstrand), Бенгт Екерот (Bengt Ekerot)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)

20:00 ЛЕТОВАЊЕ СА МОНИКОМ (ШВЕД 1953)
Sommared med Monika
ул. Харијет Андерсон (Harriet Anderson), Ларс Екборг (Lars Ekborg)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)

22:00 ЋУТАЊЕ (ШВЕД 1963)
Tystnaden
ул. Ингрид Тулин (Ingrid Thulin), Гунел Линдблом (Gunnel Lindblom)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)

Недеља 9.09.

14:00 СРАМОТА (ШВЕД 1968 )
Skammen
ул. Лив Улман (Liv Ullmann), Макс фон Сидоу (Max von Sydow)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)

16:00 СТРАСТ (ШВЕД 1969)
En Passion
ул. Макс фон Сидоу (Max von Sydow), Лив Улман (Liv Ullmann)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)

18:00 ДИВЉЕ ЈАГОДЕ (ШВЕД 1957)
Smultronstället
ул. Виктор Шестрем (Victor Sjöström), Биби Андерсон (Bibo Anderson)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)

20:00 КРИЦИ И ШАПУТАЊА (ШВЕД 1972)
Viskningar och rap
ул. Харијет Андерсон (Harriet Anderson), Кари Силван (Kari Sylwan)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)

14:00 ЈЕСЕЊА СОНАТА (ФРА/НЕМ/ШВЕД 1978 )
Höstsonaten
ул. Ингрид Бергман (Ingrid Bergman), Лив Улман (Liv Ullmann)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)

Понедељак 10.09.

14:00 ЖЕНЕ ЧЕКАЈУ (ШВЕД 1952)
Kvinnors väntan
ул. Анита Бјерк (Anita Björk), Ева Далбек (Eva Dahlbeck)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)

16:00 ЗМИЈСКО ЈАЈЕ (САД/НЕМ 1977)
The Serpent’s Egg
ул. Дејвид Карадин (Davide Carradine), Лив Улман (Liv Ullmann)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)

18:00 ПРИЗОРИ ИЗ БРАЧНОГ ЖИВОТА (ШВЕД 1973)
Scener ur ett aktenskap
ул. Лив Улман (Liv Ullmann), Eрланд Јозефсон (Erland Josephson)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)

20:00 ФАНИ И АЛЕКСАНДАР (ШВЕД/ФРА/НЕМ 1982)
Fanny och Alexander
ул. Кристина Адолфсон (Kristina Adolphson), Берје Алстет (Börje Ahlstedt)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)
 
zoranpetrovic84:


Sjajan film, rasprava o postojanju Boga, religiji, verovanjima...

Sutra cu gledati 'Divlje jagode'

Strelo, hvala na obavestenju!

Нема на чему.
За његове филмове потребно је уложити одређени ментални напор,

а публика је холивудским будалаштинама, нарочито задњих 10 година,

одвикнута од напрезања вијуга, али прави филмофили, нарочито будући

професионалци, треба да буду упознати са његовим стваралаштвом.
 
Лив Улман награђена за животно дело у Сан Себастијану

Политика - Пре 14 сати

САН СЕБАСТИЈАН - Норвешка глумица Лив Улман награђена је синоћ на филмском фестивалу у Сан Себастијану почасном нагрдом "Доностиа" за животно дело. Позната глумица је рекла да је веома срећна због награде коју је добила 19 година након претходног великог признања на овом фестивалу - за улогу у филму "Ла Амига" Жанин Мерафел.

Улманова је остварила посебно значајне улоге у филмовима Ингмара
Бергмана "Персона", "Крици и шапутања", "Призори из брачног живота" и "Јесења соната".
 

Back
Top