Tuzni_patak:
Ne slažem se sa boldovanim....
Contra: Gde bi nam bio kraj kad bi vrhunski kvalitet bio težnja ka usavršavanju i istini
Bio bi u pravu jedino pod pretpostavkom da je istina jedna i da je ta jedna istina, istina o suštini života.
Međutim, niti je istina jedna a još manje je ta jedna istina, istina o suštini života. Istina ima onoliko koliko ima stvari o kojima možemo shvatiti istinu. I istine o toliko popularnom seksu su takođe istine.
Tuzni_patak:
Gledano prema pojedincima ova tema nije tačna i nema smisla.
Contra: Ali može da se posmatra kao dobra tema kod pojedinaca kojima je to opsesija ili težnja.
Možda gledano prema tome šta neki pojedinci misle da žele, ali ne i prema tome šta pojedinci stvarno žele. Ako pojedinci želju nisu uzdigli do nivoa pojma to ne znači da nemaju tu želju (za uzdizanjem uma do hiperlogičnog uma).
Tuzni_patak:
Iz postavke teme direktno sledi da je jedini hedonizam , hedonizam intelekta ili duše.
Contra : Hedonizam svako tumači prema svom nivou razvoja, od ležanja do zabave, do hobija.
Prvo i drugo nije u suprotnosti. Nimalo.
Tačno je da mislim da je na kraju krajeva jedini hedonizam, hedonizam uma ili ko više voli intelekta ili duše. Znači na kraju krajeva.
Zadovoljstvo prilikom ležanja ili zabave ili hobija nije zbog njih samih nego zbog onoga što je njihova svrha a svrha je uzdizanje uma do hiperlogičnog uma ili istina i saznanje o njima. Tačno je da ljudi hedonizam tumače prema nivou svoje umne razvijenosti, ali tumačenja kao i sva tumačenja ne moraju imati mnogo veze sa onim šta se tumači. Znači ne moraju biti ispravna tumačenja.
Ljudi čim shvate neku stvar gube interesovanje za nju. Ta istina dokazuje čitavo moje mišljenje o hiperlogičnom umu. Mislim da ništa ne može oboriti tu istinu.
Problem je u ekstremno uskom shvatanju značenja saznanja i spoznaje.
Život je škola, saznavanje, spoznavanje. Ekstremno je pogrešno mišljenje da je saznanje rezervisano samo za nauku. Kada negiraš to da ljudi teže ka istinama, znanju i spoznaji ti se ograničavaš samo na oblast naučnog. I to na oblast zvanično naučnog. Život je jedna velika škola. Neki moj drugar sa završenom osnovnom školom po nekim je spoznajama znatno ispred mene, a mislim i ispred velike većine drugih. Neko se može pohvaliti time da je pročitao tone knjige a on time da ih je prošao. Čija je spoznaja bolja? Onih koji čitaju priče ili onih koji ih žive? A ako ćemo da pričamo o želji za istinom onda imam još jedno pitanje. Čija je želja za istinom veća, onih koji je traže u knjigama ili onih koji ''žive svoje istine''? Zaista ne znam šta bi takvog lika moglo da podstakne na čitanje jer teško da će u knjigama naći išta više od onoga što je sam prošao. A možemo se dotaći i filozofije. Zanimljivo je da je taj lik sa završenom osnovnom školom filozofiju čitao sa 12 godina. To mi nikad ne bi ni rekao da slučajno nisam prokrenuo priču o filozofiji. On sam je nikad ne pokreće, i zato ne možemo mi znati koliko ko zna i koliko ko teži ka istini, znanju i hiperlogičnom umu. Njegov slučaj podstakao me je na istraživanje i shvatio sam da nije jedini.
Svi ljudi žive za neku svoju spoznaju, neke svoje istine, ili kako ja kažem teže ka hiperlogičnom umu.
Tuzni_patak:
Danas , niti su svi u tome, niti oni koji jesu nisu operisani od zločina i kriminala , u smislu podmetanja , ometanja, kradje, uništenja, ubistva......licemerja....što je očigledno suprotnost sa početnim pretpostavkama i postaje samo sebi laž.
Moja priča se odnosila na ono šta ljudi žele i ono šta je svrha života.
Tvoja priča o zločinu i kriminalu se odnosi na sredstva, i to čak indirektna sredstva koja su skroz različita od želja i svrhe. Znači različita od onoga na šta se moja priča odnosila.
Ne misliš valjda da ljudi žele zločin i kriminal radi njih samih?
Zločin radi zločina? Kriminal radi kriminala?
