Presuda pa presuda, kao da je u pitanju nekakva tabuirana, crkvena dogma u srednjem veku, koju niko ne sme da dovede u pitanje, nekakav konacni i ultimativni argument, kojim se zavrsava svaka rasprava o Srebrenici?!
E pa nije.
Cak se usudjujem reci da je presuda MSP potpuno beznacajna kako sa stanovista istinitosti, tako i sa stanovista obaveznosti.
Nijedna sudska presuda (tj cinjenice koje su njom utvrdjene) nije nekakva bogom dana apsolutna istina, koja se u potpunosti podudara sa onim cinjenicama koje su se stvarno dogodile, vec najvisi stepen uverenja suda da se nesto dogodilo. Ako uzmemo i mogucnost da sud namerno 'pogresi', onda je besmisleno i smatrati
istinu i
sudsku presudu identicnim pojmovima. Dakle kod presudjene stvari u pitanju je samo prezumpcija istine, NE i sama istina.
Dalje... buduci da je u pitanju institucija medjunardodnog karaktera, MSP nikako ne treba smatrati nekakvim 'vrhovnim sudom' svetskog pravosudja, jer tako nesto sustinski i NE postoji.
MSP nikoga ovde ne moze da natera da prihvati njegovo vidjenje dogadjaja u Srebrenici, to bi eventualno mogao da uradi samo zakonodavac u Srbiji ( i time ugusi svaku slobodu govora i misli). Hvala Bogu, do tako necega nije doslo (jos uvek) te svako ovde ima pravo ( a ja bih rekao i moralnu obavezu) da kaze:
srebrenicki 'genocid' je obicna LAZ i prevara.
U tom pogledu presuda MSP ne da nije 'ultimativni argument', vec jedno obicno parce papira...a papir ima razne funkcije
