maricicak:
I sta ako planiram da kuvam svaki dan mojoj deci? Niko me na to ne tera, to je moja zelja da mi deca budu zdrava a ne da se hrane na ulici. Pa moja mama je meni i bratu kuvala ceo zivot-i dalje to radi kad dodjemo i nista joj ne fali-evo je ziva, zdrava ko dren. Pa valjda to radis iz ljubavi a ne zato sto to moras?
A ko je vama menjao pelene? Ne znam sto svi na to gledaju kao na nesto odvratno? Nama su majke menjale pelene i prale ih-jer tada nije bilo pampersa.
Mozda i sacekam do 35, tada cu sigurno bolje znati da promenim pelenu i skuvam rucak!!!:-)))))))))))
Postala sam mama sa 22 godine i evi me - ziva, zdrava, normalna, u srecnom braku, dete gajimo bez baba, deda i sl, sve ruckove i vecere smo ja i muz pripremili, sve pelene smo mi promenili, osim nas ga niko nikada nije okupao jer smo tako hteli i mislimo da je to bilo ispravno
Ono sto bih ti rekla iz mog iskustva to je da je fenomenalno biti mlad roditelj i to svakom narednom godinom dolazi sve vise do izrazaja. Imam 35, a moj sin 13 i verovatno da to sto sam mlada mama pomaze da ga bolje razumem jer sam skorije bila mlada i manje se stvari promenilo od moje mladosti nego od mladosti nekoga ko je dete rodio sa 35.
Ipak, meni je ta odluka odlozila zavrsetak fakulteta, a to mi je mnogo smetalo. Veoma sam se lose osecala kao nezaposlena dok (skoro) sve moje vrsnjakinje prijateljice &rodjake rade. S obzirom na to da smo ograniceni i vremenom i energijom treba da imas na umu da je dolazak deteta jedna divna promena u zivotu ali koja sa sobom nosi potpunu promenu organizacije vremena (bar nekoliko godina), promenu prioriteta i sl.
I naravno, zavrsih ja fakultet i zaposlih se, ali bilo bi mi u tom trenutku mnogo lakse da sam to ucinila ranije.
Sto se tice provoda i sl, da dete ce odloziti za izvesno vreme tu vrstu slobode, ali kada preguras par godina onda imas pred sobom neogranicen prostor da uradis i za sebe sve sto zelis. Neko ko ceka da se izivi pa da onda radja zaboravlja da sigurno ni sa 35 nece imati osecaj da je pravi trenutak da zapostavi svoje zelje i da se posveti detetu.
Kako god okrenes, cena za tu privilegiju da budes majka jeste da sebe stavis u drugi plan i po mom misljenju dobro je da to bude ranije ali ne prerano, tj ne pre nego sto stanete na svoje noge, diplomirate i zaposlite se. Kada zaokruzis tu etapu, onda mozes opusteno i zadovoljno da krenes u sledecu.
Nema nikakve potrebe da se pravdas sto zelis nesto sto je sasvim normalno. Nije mi rano sto sada zelis dete, ali mi nije jasno zasto to mora bas sada.
Ipak, to nije odluka jedne osobe. Tvoj decko je u pravu sto zeli da malo sacekate.
Sacekati dok se ne zavrsi skolovanje i ne ustali na poslu - ne cekati da se dovoljno izivite (jer taj dan nece doci nikada, svaka ispunjena zelja ustupa prostor novoj) Sacekati da dete pozelite oboje. Nezavisno od toga da li mislis da decko ima prave razloge za odlaganje roditeljstva on ima pravo i da ne zeli porodicu sada.
.. зато што сам се у том животном тренутку осетила довољно способном и зрелом за тај корак, и што смо проценили да имамо довољно добре услове за рађање и одгајање деце, и наважније - зато што сам имала много љубави коју сам добила од својих родитеља а коју сам хтела да пружим својој деци...
