Da li biste voleli povratak SFRJ?

Da li biste voleli povratak SFRJ?

  • da

  • ne


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Uzas! Otkuda takve ideje? Cist racun duga ljubav. Najzad smo se otarasili i poslednjeg parazita, a sada da navlacimo bedu za vrat nanovo. Zgrazavam se nad idejom. Samostalna Srbija je jedina opcija u mojoj glavi. Uvek bila. Sada je, po mom misljenju, sve kako je oduvek trebalo i biti.
 
Крајем 80-тих, када је било неке шансе да се то трансформише у нормалну земљу (пријемом тако читаве у ЕУ), у ствари да.

Али, као некаква "СФРЈ" - никако"

И, генерално, идеја југословенства, и то допуњавање различитости, и разноликост, јесте, теоријски, симпатична.

Али, у конкретним историјским условима показала се - неостварива. Штавише - погубна.

И зато, сада, после свега - ТАМАН ПОСЛА!

ДАЛЕКО БИЛО!



П. С.

А о "човеку као Тито", све сам већ рекла, тако да ћу само поновити:

САЧУВАЈ БОЖЕ!
 
У прилици смо да учимо и од свих оних с којима се суочавамо, и од пријатеља и непријатеља, уз услов да се у тој одвећ разгранатој школи живота не забунимо, да себе не изгубимо. Цео двадесети век стварана је (кроз крваве ратове, Пирове победе и преамбициозну политику, а њене жртве били су Срби) страховита пометња у историји српског народа. Њен исход је не само трагедија коју су преживела неколика поколења, и још је живимо, него тешки поремећаји у свести просечног Србина. Још више школованог, више ошамућеног доктрином, па и оних што су водили и воде државу, који су верујући да просипају нечисту воду испустили дете - наш народ. Другим речима, Срби су изгубили у Југославији, у првој и најумнији Срби, они што су допринели њеном стварању у епоси у којој је владала скоро савршена симфонија науке и политике.

Александар Први је само испунио снове и замисли најученијих међу ученима - Цвијића, Скерлића, Слободана Јовановића, Жујовића, Белића, чије су историјске процене ипак биле монументално погрешне.

Изгубили су Срби. Преварени и издани били су и у другој Југославији у којој су једини жртвовали, уз несразмерно бројне жртве, своје национално чувство и народну самосвест југословенском братству и јединству, и јос већој замисли - интернационали.

А, обе идеје су се потврдиле као химере, самообмане и варке, да би на крају парадоксално били оптужени за национализам, за оно што нису и чега су се несмотрено и по цену нестанка са историјске позорнице бесловесно одрекли.

Српски комунисти су, у име интернационализма и југословенства, извршили националну издају, а истовремено, на свој начин изневерила је српске интересе и краљевска влада у Лондону, жмурећи пред геноцидом, или га ублажавајући, да би по сваку цену спасила Југославију, односно заједницу са Хрватима. Онима који су увелико из разних праваца и различитим путевима, наступали ка своме циљу: независној, етнички и верски чистој Хрватској. Сад се, пак, потомци интернационалиста залажу за мондијализам, нову варку и ново беспуће.

Академик Драган Недељковић је најбоље дефинисао причу о Југославији, која се апсолутно поклапа са мојим виђењем. Никад више никакав облик Југославије.
 
adem_ks:
mozda si u pravu, ali je interesantna cinjenica da dok je tito bio ziv organizam nije odbacivao "strano telo", ali nakon njegove smrti... valjda sa njim je otisao i antibiotik
Ne znam. Bili smo pod raznim lekovima tada. Njegova smrt je znacila, nema sta, ali bi dejstvo lekova prestalo i da je on ostao ziv kojim slucajem. Jednostavno ne mozes zaustaviti ljudsku svest da se razvija.
 

Back
Top