Erich Maria Remarque

!
hvala tiiii!

Генијалац је, шта рећи. Свака књига врхунски одрађена. Некако највише из његових дјела памтим реченице типа:

*Човјек се на крају увијек враћа.
* Чудно је како човјек у биједи може постати прорачунат.
* Хтјети задржати прошлост значи одрећи се будућности.
а поготово
* Ко ништа не очекује тај се никад неће ни разочарати.

- Steta i nije tako tuzna rec kao sto se misli. Nadanje, nasuprot tome, mnogo je tuznija rec nego sto se misli.

Ovo mi je omiljena misao.

A evo i jos nekih lepih:

- Suvise je - kad covek sam sebe ne prepoznaje.

- Svaki covek se izrazava primitivno ako ne laze.

- Idealisti mogu mnogo sta da ostvare novcem.

- Odlazak nije uvek najjednostavnije resenje - narocito kad covek povede i samog sebe.

- Covek moze propustiti samo sebe.

- Velika umetnost zivota je u tome da znas kada treba prestati.

- Sreca lezi svud oko nas. Treba samo da je podignemo. Samo proste stvari nikad ne razocaravaju. itd..

On mi je bio dugo omiljeni pisac, bas zbog svoje realnosti (koja nije uvek ruzicasta, narocito u tim posleratnim godinama), ali sam shvatila da je on bio ipak suvise veliki idealista za moj ukus, ali je zato odlican pisac za zaljubljene, i to narocito one nesrecno zaljubljene.
Ali da ne ispadne da je samo za njih, on zaista pise i sire ( "Tri ratna druga", "Noc u Lisabonu"), prosto, njegovi romani su ispunjeni zivotom kakav jeste, i zato i dan-danas on spada u moje najomiljenije pisce.
Ipak, najvise mi se dopadaju "Nebo nema miljenike" i "Tri ratna druga", dok mi je dugo vremena "favorit" bila i "Trijumfalna kapija", sada vise ne.

VOLETI-TO JE NEKO S' KIM BISMO I OSTARILI.
Remark



TRIJUMFALNA KAPIJA -Remark

•
Suviše glasno?Šta je bilo suviše glasno?Samo tišina.

•
-Ja sam s njom spavao ne znajući šta se desilo.Hoću to da zaboravim.
-Glupost!To je najvažnija stvar na svetu,sve dok nije ljubav.Poznavao sam jednu ženu koja je govorila da je s' čovekom lakše spavati nego ga nazvati po imenu.

•
Zaboravite to.Kajanje je najbeskorisnija stvar na svetu.Ništa se ne može popraviti.Mi bismo inače svi bili sveci.Život nije imao nameru da nas načini savršenima.Ko je savršen spada u muzej.

•
Najbolje karaktere imaju cinici;najnepodnošljiviji su idealisti.

•
Ali ja nisam ateist.Ja samo teško verujem.

•
Čovek je velik u svojim namerama,ali slab u izvođenju.U tome je naša beda i naš šarm.

•
Kad hoćeš nešto učiniti, ne pitaj za konzekvence.Inače nećeš nikad učiniti.

•
U malim stvarima treba pitati.U velikima nikad.

•
Voleti-to je neko s'kim bismo i ostarili.

•
Suviše sedimo u sobama.Suviše mislimo u sobama.Suviše živimo u sobama.Suviše očajavamo u sobama.Može li se očajavati na zraku?
I suviše spavamo u sobama.

•
Samo su stari Grci imali bogove pića i uživanja,mi umesto toga imamo Frojda,komplekse manje vrednosti i psihoanalizu,strah od prevelikih reči u ljubavi i od suviše velikih reči u politici.Žalosno pokolenje.

•
Mi smo se otrgli od svega, imamo samo još svoja srca.Bio sam na jednom predelu na Mesecu i vratio sam se,i tu si ti,i život si ti.Ne pitaj ništa više.Ima više tajne u tvojoj kosi no u hiljadu pitanja.Tu pred nama je noć,nekoliko sati i jedna večnost,dok jutro ne zatutnji kraj prozora.Da se ljudi vole,u tome je sve;čudo i najrazumljivija stvar što postoji,to sam osetio danas,kad se noć raspala u cvetni žbun i vetar mirisao na jagode,a bez ljubavi je čovek mrtvac na dopustu,ništa drugo nego nekoliko datuma i neko slučajno ime,i može isto tako i da umre...

•
Klinika je kao samostan. Čovek nauči da ponovo ceni najjednostavnije stvari . Hodanje, disanje, gledanje...
•
Ja sam izrešetana od ljubavi.Mogu da gledam sama kroz sebe od ljubavi.
•
Ti si tu a ja treba da budem budala pa da pretražujem uvelo lišće prošlosti ? Za koga me ti držiš, Džoan ?

•
Žene treba obožavati ili ih ostavljati.Ništa između toga.

•
Leto.Leti ne treba sedeti po noćnim klubovima.Leti treba sedeti na terasi.Pokraj drveta,bilo ono ne znam kako,kržljavo,pa ma i ograđeno gvozdenom ogradom.

•
Mila moja.Nećeš ti ostati kod mene.Vetar se ne može zatvoriti.Ni voda.Ako se to učini,oni se pokvare.Zatvoreni vetar pretvara se u ustajao vazduh.Nisi ti stvorena za ostajanje.

Još kao izuzetno mlada, gimnazijalka, srela sam se sa Remarkovim delima, i zavolela ga... Toplinu Njegove reči, setu kojom je tkao, snagu kojom je pisao. Pišući o egzistencijalnim potrebama čoveka u ratu, u patnji, o smislu života, ljubavi, umeo je da iznedri ono najtananije i najbolnije iz svoje duše.
Njegovi opisi su verni, intimni, gordi u svojoj lepoti, a čak i kada su surovi plene poetičnošću.
Ponekad bih pomislila da patetičan je, ali pišući o tragičnim sudbinama, ratu, smrti, progonstvu i nije mogao drugačije. Takvu beskrajnu tugu, takvu neumoljivu bol, bez patetike nisu uspeli da opišu ni znamenitiji emigranti poput Igoa, Ovidija, Dantea.
Na čudesan način me svako od Njegovih dela zanosilo, poistovećivala bih se sa likovima (ko od nas bar jednom nije?), volela i patila sa njima. Uvirala sam u svetove koje je Remark svojim genijalnim perom istkao. I danas se setim Njega, onda kada mi ne ide onako kako sam zamislila, onda kada posustanem, i pomislim tada: "Šta je sreća? Možda ples nad oštricom igle..."
Volim Remarka. Iskreno i snažno.
Ostavljam odlomak iz romana Nebo nema miljenike:

"Ti lepa treperava svetlosti u neizvesnosti... Noć je puna šapata i senki a ti si mi potreban kao pramčana figura pred mojim iscepanim jedrima. Dođi mi u snove, ti koji si potajno sačinjen od Meseca, srebra i plamena. U tebi je sva poezija sveta..."

Dokaz da je Remark zanavek bljesak u večnom.

@*Dragonflay*

Da upravo neprevazidjeni Remark.
Potakla si me komentarom, pa zelim da napisem da sam i ja Remarka citala jako davno pre 18 godina, ali u pravo vreme kada je pocinjao rat u bivsoj Jugi.
Kako sam sa toga podrucja tako sam izmedju sirena, granata i neizvestnosti sta ce biti sutra citala sve ono sto je napisao, kao i ono sto je skrivao izmedju redova.
Redjale su se knjige Na zapadu nista novo, pa Povratak, Trijumfalna kapija.....U svakoj od njih patnja, tuga, lutanja i ponovno trazenje sebe.
Citala sam ih "nazalost" u pravo vreme i puno su mi pomogle u tim danima.

Obecavam citati cu ih ponovo.

I ja sam se vratila Njegovim delima. Odlomcima voljenim, podvučenim, pročitanim stotinu puta.
I opet Remark budi u meni setu...
Pre godinu dana, dok sam slušala predavanje iz Metodologije proučavanja književnosti, začula sam najdražeg profesora kako, onako uzgred, tvrdi da je Remark trivijalan pisac. Kao i Hese, Dostojevski (!?), i još nekolicina velikih imena svetske književnosti. Rastužih se tada. I začudih. Pripisaću to profesorovoj sujeti. Istina, Remark je ostao na nivou srednjoškolske lektire (iako nije nikada postao obavezno štivo iste), ali nikada ga ne bih okarakterisala kao trivijalnog. Njegova dela plene. Bolno lepa, odišu životom. Verno prikazuje patnju, ljubav, čoveka koji istrajava uprkos boli.
Doduše, ja sam tek bedni student. Mnogo veći od mene drugačije misle. Ali, ne marim...

Grubo stolece. Mir se ucvrscuje topovima i bombarderima, covecnost koncentracionim logorima i pogromima. Zivimo u vreme kada su sve vrednosti okrenute naglavce. Napadac je danas branitelj mira, a premlaceni i progonjeni rusilac mira u svetu.
A ima citavih naroda koji u to veruju.

Kad kraj tebe netko umire ti to ne osecas, To je nesreca sveta. Samilost nije bol. Samilost je zluradost. Olaksanje da to nismo mi ili netko koga volimo.


Ljubi Bliznjega svoga - E. M. Remark

*Dragonfly*:

I
Pre godinu dana, dok sam slušala predavanje iz Metodologije proučavanja književnosti, začula sam najdražeg profesora kako, onako uzgred, tvrdi da je Remark trivijalan pisac. Kao i Hese, Dostojevski (!?), i još nekolicina velikih imena svetske književnosti.

Kliknite za proširenje...

Могу ти рећи, да ти је тај профан, што се тиче Хесеа, сасвим у праву.
За Достојевског... хм... ту и тамо, мада је Достојевски ипак, све у свему, велик писац.
Али, за Ремарка је апсолутно у криву. Ремарк је сјајан писац.
А, који су то још писци, баш ме занима. И, ако може, који је то профан (бар на пп? )
Значи, никако не узимати здраво за готово никог, па ни неке универзитетске професоре.

ali nikada ga ne bih okarakterisala kao trivijalnog. Njegova dela plene. Bolno lepa, odišu životom. Verno prikazuje patnju, ljubav, čoveka koji istrajava uprkos boli.
Doduše, ja sam tek bedni student. Mnogo veći od mene drugačije misle. Ali, ne marim...

Kliknite za proširenje...

Тако је. Само напред, веруј својој глави и свом осећају.

Hesea sam nekad mnogo čitao i volio sam njegove knjige u tinejdžeerskim godinama. Pročitao sam valjda sve što je napisao,ali to je bilo prilično davno i sada i nemam baš neki određen stav prema njemu. Zašto ga ti Milunka smatraš trivijalnim?

Isus33:

Hesea sam nekad mnogo čitao i volio sam njegove knjige u tinejdžeerskim godinama. Pročitao sam valjda sve što je napisao,ali to je bilo prilično davno i sada i nemam baš neki određen stav prema njemu. Zašto ga ti Milunka smatraš trivijalnim?

Kliknite za proširenje...

Ја сам исто волела његове књиге у раној младости, али, временом ми је некако постао, да поједностављено кажем, исувише наиван, и пун општих места. Некако ме више не дотиче. Као да сам га прозрела. За разлику од Ремарка, коме се повремено враћам, и сваки пут и осетим оно исто читалачко узбуђење као и пре.

Милунка Савић:

Могу ти рећи, да ти је тај профан, што се тиче Хесеа, сасвим у праву.
За Достојевског... хм... ту и тамо, мада је Достојевски ипак, све у свему, велик писац.
Али, за Ремарка је апсолутно у криву. Ремарк је сјајан писац.
А, који су то још писци, баш ме занима. И, ако може, који је то профан (бар на пп? )
Значи, никако не узимати здраво за готово никог, па ни неке универзитетске професоре.

Kliknite za proširenje...

Milunka, istog sam mišljenja o Heseu.
Kada je Dostojevskog okarakterisao kao trivijalnog, zazvučao mi je nadobudno, pričao je gordim tonom, zauzevši stav sveznajućeg. Onog čije je mišljenje jedino validno i vredno.
Bez obzira što ja ne volim Dostojevskog.
A kada je i Remarka pomenuo u toj digresiji, začudila sam se jako, i onako fizički se izbečila, uz negodovanje. On je takvog mišljenja i decidno zastupa takav stav. Isto tako, uzdiže Žida, Froma... (koje volim)
Šapnuću ti na pp ko je...

Narode, Remark ima zaista fenomenalnih recenica, i slazem se da je sjajan pisac. Ali...
Verovatno je problem kod mene sto sve ostavlja tako jak utisak u mom zivotu, i knjige, i filmovi, pa sam posle Remarka npr. utucena danima. Toliko me obuzmu sve te emocije i sve sto likovi prozivljavaju, da mi se desavalo da se danima mucim da procitam recimo Trijumfalnu kapiju, ili Nebo nema miljenike (koja mi je ostala u nesto lepsem secanju) i kad se setim sad tih zelenih korica, navuku mi se sivi oblaci, i zapitam se nad smislom zivota...
I da ne davim, bezim od Remarka ko djavo od krsta, dajte mi neke bajke, hepi endove, nesto sto me uci i podseca da se radujem suncanom jutru, osmehu prolaznika, cvetu koji se jutros otvorio u mojoj basti ili mirisu kafe koju cu popiti sa najboljom drugaricom..
Mozda zvucim "trivijalno", mozda je to u cemu trazim uzitak plitko, i mozda su price sa srecnim krajem apsolutno nerealne, ali ako ih vec nema u svetu oko nas, dajte mi ih u fikciji... Mozda mi pokazu kako je zivot lep
Ali Remark jeste Pisac.
Samo ja biram da ga ne citam tako cesto.

dragonfly83:

Narode, Remark ima zaista fenomenalnih recenica, i slazem se da je sjajan pisac. Ali...
Verovatno je problem kod mene sto sve ostavlja tako jak utisak u mom zivotu, i knjige, i filmovi, pa sam posle Remarka npr. utucena danima. Toliko me obuzmu sve te emocije i sve sto likovi prozivljavaju, da mi se desavalo da se danima mucim da procitam recimo Trijumfalnu kapiju, ili Nebo nema miljenike (koja mi je ostala u nesto lepsem secanju) i kad se setim sad tih zelenih korica, navuku mi se sivi oblaci, i zapitam se nad smislom zivota...
I da ne davim, bezim od Remarka ko djavo od krsta, dajte mi neke bajke, hepi endove, nesto sto me uci i podseca da se radujem suncanom jutru, osmehu prolaznika, cvetu koji se jutros otvorio u mojoj basti ili mirisu kafe koju cu popiti sa najboljom drugaricom..
Mozda zvucim "trivijalno", mozda je to u cemu trazim uzitak plitko, i mozda su price sa srecnim krajem apsolutno nerealne, ali ako ih vec nema u svetu oko nas, dajte mi ih u fikciji... Mozda mi pokazu kako je zivot lep
Ali Remark jeste Pisac.
Samo ja biram da ga ne citam tako cesto.

Kliknite za proširenje...

Naravno, Remark nije za odmor i svaku priliku... On i jeste za one teske dane, kada se i preispitujemo o smislu zivota i postojanja. On negde pritiska sivilom, tezinom borbe, gubicima, lutanjima... ali nam i pomaze da prevazidjemo svoje strahove, da prihvatimo zivot kao vecnu borbu, da spremnije docekamo poraze. Na mene je bar ostavio takav utisak.
Ako si ga par puta procitala, a vidim da jesi i da je bas ostavio trag u tebi, ostavi ga po strani.... vreme ce pokazati da li je ponovo dosao na red. Ja planiram u ovome zivotu jos jednom da ga iscitam, ali jedne kisne jeseni.
Ovoga proleca cemo nesto vedrije, sto budi nadu, daje zivot, nesto ljubavno - toplo.
Hajde da smislimo zajedno, pa da citamo.

Možda i nije dobro vraćati se pročitanim knjigama i iščitanim piscima. I Remarka sam nekad mnogo čitao (12 romana-tako je zapisano u mojoj evidenciji) ali mislim da nebih mogao ponovo. Bojim se da bih se razočarao i da nebih ponovo osjetio tu melanholiju, nostalgiju koju sam nalazio u njegovim romanima. To ja kao sa nekim mjestima gdje smo nekada davno bili i koja su ostala u lijepom sjećanju. A kada poslije mnogo vremena odemo tamo ona neizgledaju više onako kako smo ih zapamtili. Onda se zapitaš da li su ikada izgledala onako kako si uvijek mislio da jesu. Ipak je bolje nevraćati se unazad.

Procitala sam "Noc u Lisabonu" pre par godina i bas mi se svidela. Pamtim jednu recenicu...
"onakve kakve nas je htela sudbina,i onakve kakvim nas je ona nacinila.."
ta slika vecere u Parizu mi je ostala urezana...slika bracnog para,razdvojenog ratom, u jednom savrsenom i neponovljivom trenutku mira i romantike...dok okolo besni rat...

Управо, на препоруке људи из окружења, а нарочито маме, почињем да читам роман,,Три ратна друга'' и заинтересовало ме је то какво мишљење људи на овом форуму имају о њему, његовом стилу писања и трајности његових дела. Сматрате ли да би требало уврстити га у средњошколску лектиру?

Remark je dobar pisac. Ne gnjavi sa opisima, mada ih ima u razumnoj količini. Pročitao sam Tri ratna druga, koja je sasvim ok knjiga, kao i Vreme života i vreme smrti, koja je zaista odlična knjiga.
U principu, uživao sam u svakoj sekundi čitanja njegovih knjiga, tako da ih preporučujem svakome.

Njegova dela nisu umetnicka, verovatno medju vrhunskim kriticarima ne vazi za izuzetnog pa ni dobrog pisca ali Remark ima temu, radnju, coveka. Jedan od pet meni najdrazih pisaca.

Na zapadu nista novo, remek delo, svevremensko.

Tema o Remarku već postoji, te spajam.

"Čovek je velik u svojim krajnostima. U umetnosti, ljubavi, mržnji, egoizmu, čak i u žrtvovanju - ali ono što svetu najviše nedostaje to je izvesna srednja dobrota"napisao je Remark u "ljubi bližnjeg svog".
Volim da ga čitam.i vraćam mu se često.Njegova jednostavnost u izražavanju i njegova oštrina pera malo da kome nije dotakla srce i dušu.Svaka njegova knjiga ,kao da je autobiografska.
A da li znate da je napisao 300 ljubavnih pisama ,glumici Marlen Ditrih, sa kojom je bio u vezi tri godine.

Ne mogu da izdvojim jednu,kao najbolju,od njegovih knjiga.Svaka je uzimala deo mene isto koliko i ja nju.A kako i ne bi,eto uverite se:

Volim te više nego što sam i znao. To je kao vetar koji se digne i za koji mislimo da je samo igra, a srce se odjednom savije pod njim kao vrba na oluji.

Volim te, srce moga srca, jedina tišino u svem ovom nemiru, volim te, ti koja čuješ da li je cveće žedno i vreme umorno kao lovački ker o večeri, volim te, i to bije iz mene kao iz kapije tek otvorene, iza koje se pruža nepoznat vrt, ja to još ne razumem sasvim i iznenađen sam zbog toga i stidim se još malo svojih velikih reči, ali one praskaju iz mene i odjekuju i ne pitaju me, iz mene govori neko koga ne poznajem, i ja ne znam je li to kakav melodramatičar četvrte klase ili moje srce koje ne zna više za strah.....

Volim te, i znam da nikad više nikog neću voleti kao tebe, zato što nikada više neću biti takav kaosad u ovom trenutku koji prolazi dok govorim o njemu, i koji ne mogu da zadržim, sve kad bih i život dao....


Erih Marija Remark - "Crni obelisk"

Ja sam Remarka čitala u mladim danima, dakle poooodavno. Bila sam oduševljena, ali obzirom da nisam beležila, pozaboravljala sam šta mi je sve prošlo kroz ruke. Sećam se scene gde lik pali cigaretu novčanicom od 100 maraka, jer mu je to bilo jeftinije od šibice. Al' ne znam iz kog je dela scena. I sećam se sam sam zbog te Pam oči isplakala. Itd...

Dakle, moraću da obnovim gradivo. Hvala na motivaciji!

kamenita:

Ja sam Remarka čitala u mladim danima, dakle poooodavno. Bila sam oduševljena, ali obzirom da nisam beležila, pozaboravljala sam šta mi je sve prošlo kroz ruke. Sećam se scene gde lik pali cigaretu novčanicom od 100 maraka, jer mu je to bilo jeftinije od šibice. Al' ne znam iz kog je dela scena. I sećam se sam sam zbog te Pam oči isplakala. Itd...

Dakle, moraću da obnovim gradivo. Hvala na motivaciji!

Kliknite za proširenje...

Imenjakinjo draga od 1000 maraka,to je iz Crnog obeliska scena! možda zbog Pat,Patricija Holm.I ja sam..Ali uvek kada se vraćam sve više mi se svidja.i ta patetika,dobija smisao..i zbog onog što je i sam preživeo,tako nam je verno dočarao te strašne godine rata ..Jedino nisam našla knjigu Pun krug ,na srpskom ili hrvatskom..

Hvala što si me ispravila, lepo sam rekla da sam zaboravila.