Zestoki biznis!Ko gradi puteve po Srbiji?

Najveći graditelje puteva u Srbiji trenutno je konzorcijum pet firmi pod nazivom Nibens, u vlasništvu Mila Đuraškovića, slede “Putevi Užice” Vasilija Mićića, a tek na trećem mestu je austrijski Strabag (čiju trećinu poseduje ruski olugarh Oleg Deripaska) - Planirano je da se do 2012. godine na izgradnju puteva potroši čitavih četiri milijarde evra, zato ne čudi što je konkurencija žestokaIako je koncesija za izgradnju auto puta Horgoš - Požega još pod posebnom pažnjom javnosti zbog moguće sumnjivog ugovora, gradnja puteva je, nema sumnje, visokoprofitabilan biznis oko koga se „tuku” najpoznatije domaće i inostrane kompanije. Taj biznis biće još unosniji, jer je planirano da Srbija do 2012. godine na popravku starih i izgradnju novih puteva potroši više od četiri milijarde evra.

Da se radi o isplativom biznisu pokazao je i ulazak u ovu industriju čoveka čiji je „filing” za profit nesporan, dakle Miroslava Miškovićam koji je (još?) 2005. godine u “konzorcijumu” sa Preduzećem za puteve “Niš” kupio Preduzeće za puteve “Beograd”. Inače, vlasnik niškog preduzeća postao je (kroz privatizaciju) Milo Đurašković koji poseduje kontrolni paket akcija. Većina građevinskih preduzeća, njih 190, privatizovano je, dok novog vlasnika čeka još 110 firmi.
Među najjačim putarima su užički “Putevi” (prošle godine ostvarili prihod od četiri milijarde i dobit od 200 miliona dinara) čiji je vlasnik Vasilije Mićić, koji je zatim kupio i “PZP Novi Pazar” i “PZP Požega”. Mićić je ranije bio direktor užičkog preduzeća, a kasnije je radio u Rusiji, odakle je (kažu upućeni) doneo kapital za investiranje u Srbiji.
Na tržištu niskogradnje nadmeću se i velike strane kompanije - austrijske “Strabag” (u kome 30 odsto vlasništva ima ruski biznismen Oleg Deripaska, sada u Srbiji aktuelan kao kandidat za kupovinu RTB Bora) i “Alpina”, francuski “Vinči” i njegova firma-kćerka “Intermost” te slovenačko “Primorje” koje je postalo vlasnik “PZP Požarevac”.

Izvor:Ekonomist

Ima li monopola
Špekulacije u poslovnim krugovima da na tržištu niskogradnje ima monopolista, direktor firme „Putevi Užice” Dragan Jaraković odbacuje tvrdnjom da se svi veći poslovi finansiraju iz međunarodnih kredita, što znači rigorozne uslove (finansijske i stručne reference) i to isključuje mogućnost monopola. „Monopola možda ima u sektoru održavanja puteva, što se do sada radilo po teritorijalnom principu, na osnovu polugodišnjih ili godišnjih ugovora sa ‘Putevima Srbije’. Tako da i mi na neki način imamo monopol na teritoriji koju održavamo poslednjih 50 godina. I tu se, međutim, očekuju tenderi pa više niko neće imati zagarantovanu teritoriju”, kaže Jaraković.
Javno preduzeće „Putevi Srbija” samo na održavanje potrošilo je 15 milijardi dinara. Toliko je potrošeno na sve ostale poslove, izgradnju i rekonstrukciju puteva. Direktor Jocić priznaje da od ukupnog investicionog kolača najviše ide na održavanje puteva, godišnje oko 195 miliona evra, a da od države dobija svega tri milijarde dinara, što je dovoljno da zakrpi svaku treću rupu na putevima po Srbiji. To preduzeće, inače, planiralo je da u ovoj godini u održavanje i izgradnju saobraćajnica uloži 60 milijardi dinara, a deo novca obezbediće iz kredita evropskih banaka. „Sve može da se reši, ali prvo moramo da znamo hoćemo li da realizujemo strategiju zacrtanu do 2012. godine. Hrvati su se zadužili za puteve 15 milijadi evra i samo od turizma povećali prihod četiri puta”, kaže Jocić.
Povodom optužbi da strane građevinske firme nelojalno uzimaju poslove domaćim izvođačima radova, iako građani Srbije vraćaju međunarodne kredite, Jocić tvrdi da niko nije povlašćen, ali da domaći putari smatraju da bi trebalo da budu u prednosti: „Pitam se, kada bi srpske firme otišle u Hrvatsku, da li bi dobile posao kao što ih ovde dobijaju hrvatske firme”, ističe naš sagovornik. Kao primer često se navodi tender za izgradnju novog mosta kod Beške na kome je odbačena ponuda domaćeg konzorcijuma na čelu sa „Mostogradnjom”, pa je posao dobila austrijska „Alpina”.
Prvi čovek „Puteva Užice” kaže da se u firmi nadaju da će dobiti poslove iz „Helenik plana” koji treba da finansira Vlada Grčke, ali i upozorava da ima nagoveštaja da bi Grčka mogla da protežira svoje građevinske firme na tom poslu: „Naša država ne bi trebalo da dozvoli da nam stranci diktiraju uslove tendera, bez obzira na izvore finansiranja. Naša građevinska operativa sposobna je da gradi puteve u Srbiji, tim pre što to uspešno radimo godinama u drugim zemljama”. Jaraković tim povodom navodi primer jedne grčke firme koja je dobila posao na izgradnji obilaznice kod Skoplja: „Ta firma sa tri inženjera radi po sistemu inženjeringa, a sve poslove zapravo rade makedonske firme. Ne bih ocenjivao u kojoj meri je oštra borba sa ino konkurencijom ravnopravna, ali dešava se da nekad dobiju posao zato što idu sa dampinškim cenama da bi ušli na naše tržište. Velike firme, kao što su ‘Strabag’ i ‘Alpina’, mogu da urade posao i bez zarade ili sa malim gubitkom da bi platili ulaznicu na ovo tržište”.

kao dipl. gradj. ing. ali koji radi u visokogradnji tvrdim da je u gradjevini veoma lako oprati pare, sto sada radi ogroman broj kriminalaca u belim rukavicama ali i ovih drugih kao npr. zasticeni svedok Chume. Zbog specificnosti poslova i nacina sklapanja ugovora kao i sami ugovori koji su atipicni daju mogucnosti za ogromne manipulacije i mucke. Na zalost kod nas tu jos nije zaveden red, a ako do toga iznenada dodje dosta nasih firmi ce propasti jer nisu naucile da posluju kao sto se to radi u Evropi i svetu

Vodeći putari

PZP „Beograd”
Ovo preduzeće je prošle godine ugradilo 500.000 tona asfalta, dobilo je posao rehabilitacije levog kolovoza niškog autoputa od petlje za Požarevac do Batočine (21 kilometar). PZP „Beograd” je uradio stotinu ulica u Beogradu dužine oko 40 kilometara i deset kilometara puta između Obrenovca i Uba.

„Putevi Užice”
Kao glavni projekat ovog preduzeća izdvaja se deonica magistralnog puta od Borove Glave do Kokinog broda (17,5 kilometara) vredna 1,2 milijardi dinara. U Ovčar Banji gradi novi put kroz stene, a grade i tunel Mečkovo brdo, dug 430 metara i prilazni most preko Zapadne Morave. Obilaznica oko Užica je još jedan veliki posao ove firme u sklopu kojeg će biti izgrađen lučni most preko Đetine dug 256 i visok 90 metara. Firma je započela i radove na sedam petlji na autoputu od Novog Sada do Beške.

„Alpina”
Ovo preduzeće u vlasništvu austrijske kompanije „Alpina majreder” jedno je od najvećih graditelja srpskih puteva. Među najvažnijim projektima ističu se izgradnja novog i rekonstrukcija postojećeg mosta na Dunavu kod Beške, izgradnja petlji, naplatnih rampi, prilaznih saobraćajnica na autoputu E-75, rekonstrukcija deonica od Batočine do Doljevca (150 kilometara) na autoputu Beograd-Niš, a u planu je i rekonstrukcija i rehabilitacija desne trake autpouta E-75 od Novog Sada do Beograda (78 kilometara). „Alpina” zimi održava i 660 kilometara puteva u Mačvanskom regionu po projektu koji finansira Svetska banka. Ova kompanija zapošljava 480 radnika.

„Intermost”
Ćerka firma „Vinčija” iz Francuske osnovana je decembra 2003. godine i u Srbiji zapošljava 200 ljudi. Najvažniji projekti ove kompanije su izgradnja rezervoara za pitku vodu u Barajevu i sanacija železničkog mosta na Tamišu kod Opova. Za samo 50 dana prošle godine „Intermost” je srušio i ponovo izgradio dva mosta u Guči. Ova firma dobila je da radi i most na Toplici kod Prokuplja, sanaciju nadvožnjaka u Zrenjaninu i mosta kod Sente na Tamišu, Kovinski most i Nemanjinu ulicu u Beogradu. Trenutno gradi obilaznicu kroz Ovčar banju sa tunelom i prilaznim mostom preko Zapadne Morave, a na projektu izgradnje nove deonice autoputa Beograd - Novi Sad radi zajedno sa Energoprojektom.

„Mostogradnja”
Ovo domaće preduzeće zapošljava 1.680 radnika, a jedna od najznačajnijih skorašnjih referenci je rekonstrukcija mosta preko Save na obilaznici oko Beograda. Izvodi radove i na četvrtom sektoru obilaznice, rekonstrukciju srušenog železničkog mosta preko Save kod Ostružnice i srušenog mosta preko Dunava u Bogojevu. Započela je i sanaciju mostu preko Dunava kod Beške.

„Vojvodinaput Pančevo”
Još jedno preduzeće u vlasništvu austrijske kompanije „Strabag”. Glavni poslovi su mu deonica R-124 od Jabuke do Opova, kao i rekonstruisan deo puta M-7/1 Uljma - Straža u dužini od sedam kilometara.

Nezahvalni narode... Ljudi vam naprave put a vi opet sve najgore o njima. Kad se vozite po rupama, kukate gde su putevi... Ko ste mislili da ce da vam izgradi puteve po srbiji, ako ne onaj ko je pun para i bavi se mutnim radnjama...

Nek prave oni puteve, trebaju nam putevi. A to ko ce sta da krade me vise nije ni briga, svi kradu.... Evo i ja bi krao, pa sta...

Samo neka naprave puteve, makar kao u Madjarskoj, milina jedna. A ko će i da li će krasti? Pa ima ko je plaćen da brine o tome. Valjda.

DRVOSEČA:

Nezahvalni narode... Ljudi vam naprave put a vi opet sve najgore o njima. Kad se vozite po rupama, kukate gde su putevi... Ko ste mislili da ce da vam izgradi puteve po srbiji, ako ne onaj ko je pun para i bavi se mutnim radnjama...

Nek prave oni puteve, trebaju nam putevi. A to ko ce sta da krade me vise nije ni briga, svi kradu.... Evo i ja bi krao, pa sta...

Kliknite za proširenje...

Znas kako, to su tvoje i moje pare i ima da se zna gde one idu (u normalnoj drzavi). A kvalitet izvrsenih radova je posebna prica...

Sve javne nabavke za izgradnju puteva su namestene.Nazalost i ti putevi koji se rade su fus.

za sve je kriv Selja Ilic....

Овде дежурни пљувачи помињу само оно што може да се доведе у сумњу, а интересантно је да нико не помиње Београд пут, једну од најјачих у Србији, чији се резултати од доласка ДСС у фирму не могу оспорити!
ЈКП Београд пут је од презадуженог предузећа којем је претио стечај постала најпрофитабилније градско предузеће!
Рекорди из године у годину падају, а производња асфалта задовољава све светске стандарде!
Главне градске саобраћајнице су пресвучене СМА (стоун мастик) асфалтом, који је много трајнији од класичног и на којем се не праве колотрази!
И да цитирам Томислава Богетића, генералног директора, на додели признања Привредне коморе:
Све је могуће када се интерес града и предузећа стави изнад личних интереса!

Osnovna delatnost preduzeća je održavanje ulica, lokalnih i nekategorisanih puteva, saobraćajnih objekata, saobraćajne signalizacije i druge opreme puta na teritoriji grada Beograda.
Preduzeće održava oko 4.000 gradskih ulica, 550 kilometara lokalnih i 630 kilometara regionalnih puteva grada Beograda, 520 semaforizovanih raskrsnica, 75.000 saobraćajnih znakova i brine o 240 mostova. Preduzeće raspolaže osposobljenim ljudstvom i mehanizacijom za svaku vrstu posla u okviru svoje delatnosti, a po potrebi angažuje i slobodne resurse na tržištu.