Ucenik:
"Osho, jednom prilikom ste nam ispričali priču o čoveku koji je bio star više od sto godina. Jednog dana, baš na svoj rođendan, upitao je sebe:" Zašto sam ja oduvek srećan?" Zatim je sam dao odgovor: "Svakog jutra kada se probudim ja mogu da biram da budem srećan ili nesrećan. I ja uvek izaberem sreću"
Kako to da mi obično biramo nesreću? Kako to da nismo svesni mogućnosti izbora?
Osho:
To je jedan od najsloženijih pitanja ljudskih problema i mora biti razmotren što je moguće dublje. I to ne samo teoretski, to vas mora zainterosovati.
Svi se tako ponašaju - uvek pogrešno izaberu: jad, bedu, depresiju. Za tako nesto mora da postoji jako dubok razlog. A on itekako postoji.
Prva stvar: ljudska bića imaju definitivnu ulogu u svemu tome. Ako ste nesrećni i jadni, kroz to uvek nesto dobijate. Ako ste srećni, gubite.
Od samog početka dete oseća tu razliku. Kad god je nesrećno svi ga simpatišu, svi pokušavaju da mu udovolje, svima je stalo da se dete oseti voljenim. Dakle, kroz nesreću dete dobija opštu ljubav. A čak više od toga, važnije: on je uočen, pridobija pažnju. A tuđa je pažnja hrana za ljudski ego, pažnja je težak alkohol, opasan stimulans. Tuđa pažnja daje energiju, kroz nju osećate da ste neko. I baš zbog toga toliko potrebe, toliko mnogo žudnje da se privuče pažnja.
Ako vas svi gledaju, vi se odjednom osećate veoma važnim. Ako vas niko ne gleda - kao da vas nema, ko da više niste tu, odjednom ste postali ne - biće. Ljudi vas gledaju, brinu se o vama, daju vam energiju.
Od samog početka biramo pogrešne stvari, biramo jad, bedu. Biramo pesimizam, depresiju, tamnu stranu života. To je prvi razlog.
Drugi razlog je povezan sa prvim, kad god ste srećni, kad god ste radosni - svi su ljubomorni. Ljubomora, to znači da vas svi smatraju suparnikom. U tom trenutku niko nije prijateljski raspoložen, svako je neprijatelj. I tako se mi učimo kako da ne budemo radosni, kako da sakrijemo blaženstvo, kako da prikrijemo smeh - zbog toga što ne želimo da od drugih stvaramo neprijatelje.
Gledajte ljude kada se smeju. Oni su naučili kako da iskalkulišu svoj smeh. Njihov smeh nije zvonak, ne dolazi iz dubine bića. Oni vas prvo pogledaju, zatim procene situaciju... i tek se onda smeju. Ali, tada se smeju samo do određenog stepena - do granice koju ćete tolerisati, do granice koju dopuštate, do granice koja neće potaknuti vašu ljubomoru.
Smeh gotovo da je nestao. Ako ste bedni niko neće misliti da ste ludi, ali ako ste radosni i ako plešete od sreće svi će pomisliti: "Vidi ga - ludak" Ako vidimo nekoga ko je istinski radostan, odmah pomislimo da nešto sa njim nije u redu.
Pa koji je ovo tip društva? Ako je neko jadan, sve je u redu. On ne odskače iz mase jer je celo društvo manje - više slično njemu. Jadnik je punopravni član društva, on mu pripada u svakom smislu. Ali zato ako je neko radostan svi kao po komandi pomisle da je taj potpuno otkačio. Odjednom, takav čovek kao da ne pripada nama - i svi osećamo ljubomoru.
Zbog ljubomore, mi takvog čoveka osuđujemo. Pokušavamo na sve moguće načine da ga vratimo u pređašnje stanje. A mi to stanje nazivamo normalnim. Psihoanalitičari će pomoći, psihijatri će pomoći, svi će pomoći da se taj divni čovek opet vrati u normalnu bedu.
Društvo ne može da dopusti radost. Radost je najveća revolucija. Ponavljam: radost je najveća revolucija. Ako ljudi postanu srećni celo će društvo morati da se promeni, zbog toga što ovo društvo počiva na mizeriji.
Ako su ljudi srećni, vi ih ne možete voditi u rat - u Vijetnam, u Egipat, ili u Izrael. Ne, ne možete. Neko ko je srećan samo će se nasmejati vašoj ponudi i reći: "Rat? Pa to je glupost!"
Ako su ljudi radosni vi im ne možete nametnuti opsednutost novcem. Oni neće protraćiti cele svoje živote u sakupljanja novca. Njima će ta opsednutost izgledati budalasta - da čovek provede ceo svoj život u menjanju mrtvog novca, umreti u sakupljanju. A novac da bude dovoljno velik tek kad oni sami umru. Pa to je apsolutni idiotizam! Ali, taj se idiotizam uočava samo kada ste srećni.
Ovo društvo počiva na bedi. Beda je najveća investicija ovog društva.
I jednom kada shvatite da je sreća vaš izbor, tada će vam cela stvar ličiti na igru. Tada - ako želite da budete jadni, možete biti jadni. Ali, zapamtite, to je vaš izbor. I nemojte se žaliti. Niko osim vas nije odgovoran za vaše stanje. To je vaša drama. Ako želite to, ako želite neki jadan život, onda je to sada vaš izbor, vaša igra. Vi sve to igrate. Igrajte se što lepše!
Ali onda ne lutajte od savetodavca do savetodavca sa pitanjem: "Kako da ne budem jadan?" ili "Kako da budem srećan?" To je apsurdno.
Od ovog trenutka pokušajte, pokušajte da budete srećni. Ako pokušavate, ako ste već odlučili da pokušate, onda pokušajte svim svojim srcem. Budite srećni, i na samom vrhunce sreće videćete da je sa vama i ceo svet srećan.
Postoji jedna stara izreka: plači, i plakaćeš sam, smej se i ceo svet smejaće se s tobom. Ali, to zavisi od vas - ako možete stvoriti posledicu. A ja vam kažem, vi je možete stvoriti. To je najjednostavnija moguća stvar. Izgleda veoma teško samo zato što još niste pokušali - pa pokušajte!
