Z
zbunjena
Gost
vec 9, 10 meseci razmisljam o jednoj osobi. nekad vise, nekad manje, ali uglavnom ne prodje dan, da ne pomislim na njega. ponekad te misli poprime oblike seksualnih fantazija, a ponekad je cista zelja da ga negde sretnem. kad sam u gradu pomislim da bi sad mogla njega da vidim u nekoj radnji, ili kaficu ili na ulici.
stvar je u tome, da se mi nikad nismo licno poznavali, jer je on bio moj profesor nemackog na kursu, i vidjali smo se samo tamo, dva puta nedeljno, sve do juna prosle godine, kad sam ja prestala da ucim nemacki. kad se samo setim koliko sam se doterivala pred svaki cas!
on je inace mladji covek- 26, 27 godina, veseo, zabavan, ne preterano zgodan, ali ipak meni, iz nekog misterioznog razloga toliko privlacan.
mene sad zanima, da li je normalno nekome posvetiti toliko svojih misli, ako se uzme u obzir sve ovo (da se nismo videli vec pola godine, da ja njega ne poznajem licno, i da su male sanse da ce izmedju nas ikada biti necega). zato sam i postavila ovu temu u forumu 'zdravlje'. nekako mi se cini da sam ja doticnom osobom vise opsednuta nego sto bih realno mogla da budem zaljubljena u njega. ako sam u pravu; sta uciniti protiv toga i koliko je sve skupa nezdravo (mentalno)?
jos samo da napomenem, da me razmisljanje o njemu ne ometa u svakodnevnom zivotu, ili se barem meni tako cini. takodje normalno izlazim sa mladicima, iako moram da priznam, da ponekad zamislim kako bi to sve izgledalo da sam s njim, sta bi on u tom trenutku rekao ili uradio.
eto tako, dragi moji, ispisah se ja ovde, a vi koji se niste smorili vec na pocetku, i procitali ste do kraja, molim vas odgovorite!!!
hvala svima koji ce odgovoriti, makar to bila i samo jedna osoba!
stvar je u tome, da se mi nikad nismo licno poznavali, jer je on bio moj profesor nemackog na kursu, i vidjali smo se samo tamo, dva puta nedeljno, sve do juna prosle godine, kad sam ja prestala da ucim nemacki. kad se samo setim koliko sam se doterivala pred svaki cas!
on je inace mladji covek- 26, 27 godina, veseo, zabavan, ne preterano zgodan, ali ipak meni, iz nekog misterioznog razloga toliko privlacan.
mene sad zanima, da li je normalno nekome posvetiti toliko svojih misli, ako se uzme u obzir sve ovo (da se nismo videli vec pola godine, da ja njega ne poznajem licno, i da su male sanse da ce izmedju nas ikada biti necega). zato sam i postavila ovu temu u forumu 'zdravlje'. nekako mi se cini da sam ja doticnom osobom vise opsednuta nego sto bih realno mogla da budem zaljubljena u njega. ako sam u pravu; sta uciniti protiv toga i koliko je sve skupa nezdravo (mentalno)?
jos samo da napomenem, da me razmisljanje o njemu ne ometa u svakodnevnom zivotu, ili se barem meni tako cini. takodje normalno izlazim sa mladicima, iako moram da priznam, da ponekad zamislim kako bi to sve izgledalo da sam s njim, sta bi on u tom trenutku rekao ili uradio.
eto tako, dragi moji, ispisah se ja ovde, a vi koji se niste smorili vec na pocetku, i procitali ste do kraja, molim vas odgovorite!!!
hvala svima koji ce odgovoriti, makar to bila i samo jedna osoba!
