Ca. Blues za...

U San Francisku 30. juna u 59. godini preminuo je Milan Oklopdžić, onima koji ga znaju poznatiji kao Mika Oklop. Svojim najpoznatijim romanom Ca. Blues iz 1981. godine, napisanim kao omaž bit generaciji, mnogima je otkrio Džeka Keruaka i ekipu. Od devedesetih živio je u San Francisku, rijetko se oglašavajući po ovdašnjim medijima.

Čitajte ga, pisac samo tako može nastaviti da živi.

Čitao. Odličan. Ni šezdeset nije navršio, znači... Slava mu.

"Otvori usta i sakrij se iza njih."

Moj oproštaj od Mike: www.ivanbevc.blogspot.com

Ivan Bevc:

Moj oproštaj od Mike: www.ivanbevc.blogspot.com

Kliknite za proširenje...

Vrlo lijep tekst.

Hvala Quentine.

hmmm, ne mogah da odolim:

Proleće 1990. godine, život teško da je mogao biti lepši iz ugla mladića koji se spremao da postane punoletan u zemlji koja je tada delovala kao sasvim fino mesto za život.

Deplasirano, neprecizno... sve sem puka istina. Da podsjetim na, recimo, jedno sasvim fino mesto za život... Borovo Selo?

Ako nisi primetio/la, tu pise "iz ugla mladica koji se spremao da postane punoletan". Dakle, nekoga ko u tom momentu nije previse obracao paznju na politiku, dnevnik me nije interesovao, te sam godine tek na letovanju u Cavtatu primetio da nesto nije u redu jer su silna deca u majicama sa sahovnicom trcala unaokolo, a neki deda nam psovao Antu Markovica i Slobodana Milosevica (???)... moj tekst nije politicka analiza tog vremena vec prikaz subjektivnog dozivljaja trenutka jednog klinca sa Mikinom knjigom pod miskom. Nadam se da to shvatas..

®:

hmmm, ne mogah da odolim:

Proleće 1990. godine, život teško da je mogao biti lepši iz ugla mladića koji se spremao da postane punoletan u zemlji koja je tada delovala kao sasvim fino mesto za život.

Deplasirano, neprecizno... sve sem puka istina. Da podsjetim na, recimo, jedno sasvim fino mesto za život... Borovo Selo?

Kliknite za proširenje...

Mislim da si ti neprecizan. Rat u Hrvatskoj je počeo 91. godine. Ravnih godinu dana kasnije, kao i sam incident u Borovom Selu o kome govoriš. Ne znam odakle si i koliko ti je godina, ali ja sam Ivanovih godina i u to vrijeme živio sam baš na prostorima gdje se spremao rat. Ništa mi nismo osjetili niti znali. Ja sam se jedno veče rastao s najboljim prijateljem, kao toliko puta do tada, uz neobavezan dogovor da se vidimo sutra. U jutro su me probudile bombe a tog prijatelja nisam vidio narednih deset godina.

Alo, klinci, mandolinci? Neznatnu pažnju valja obratiti, tek. Da me raščerečite malo, a?

S Mikinom knjigom pod miškom, dakle, s Mikinom vizijom u glavi, zar to ne želiš reći? Mika u Siej bluzu prodaje krofne i uzgaja cvijeće, tako bješe? I ne gleda dnevnik... kao neki, „opterećeni politikom”.

Bože...



Tebi se, Q, nijesam obratio. Šta je tebi uporno nejasno u vezi sa mnom? Što pjeniš? Imaš moj profil. Klikni, pročitaj godine. Pa onda pljuj, nesrećo. Nauči ti mene kako je izgledalo kad su nas, Jugoslovene, te 1990. u La Valeti posmatrali kao vandale jer se na Plitvičkim jezerima dešavao... piknik, a?


Vi ste afirmativno govorili o tim godinama, a ne ja. On onim što sam citirao, ti pohvalom teksta u kom se taj citat nalazi.


Ne prvi put sujetna reakcija prema meni, kojoj su obavezno imanentne moja neupućenost, greške, zablude... šta sve ne. Vi koji se uzjogunite kad nešto napišem imate problem. Pogrešno je ono što vas spopada adresovati meni. Kako god.

Enjoy!

Predlažem da sve komentare vezane za Ivanov blog tamo i objavljujemo. Hvala.

________________________________________
P.S. znam da sam ja prvi počeo...

Mogao bi, prije nego što si se latio protokolarnih predloga, da se izviniš, ili nešto tome slično, a ne post scriptum-om da podvijaš rep. Svejedno, ja dalje ne učestvujem u ovoj prepisci/rci.

A zbog čega da se izvinjavam? 90. godine u Borovom Selu nije bilo rata, znači to je greška koju si napravio i na koju sam ja skrenuo pažnju. Sve ostalo su subjektivne stvari. Ali OK, ako sam te nečim uvrijedio, izvini.

Otvori usta i sakrij se iza njih.

Moje ime je Johnny Walker. Izgovara se isto kao sto se i pije.

Ja ne radim nigde: isuvise sam lak za tezak posao, isuvise sam
tezak za lak posao, i isuvise seksi za nocni posao.

Jos niko nije otisao na sud zato sto je ubio neciji duh.

Ima ljudi u drustvenim bolnicama koji su tamo proveli po trideset
krvavih godina samo zato sto su nekad davno razbili prozor u svom
vlastitom stanu.

Volim te. Ne znam kako se to kaze na kalifornijskom.

Poceo sam da ceznem za zavicajem; za nekim toplim krevetom, ljudima
koje sam poznavao, za nekim mirnim ulicama, za nekim lukama u kojima
je voda ruzicasta sa zalaskom sunca, za nekim devojkama koje sam
ostavio iza sebe, na brzinu, pakujuci se sebicno za put. Kako je to
kurvinsko osecanje, ta ceznja! Ne nostalgija, ne patnja zbog toga
sto si nekud daleko otisao - to je bila ceznja u najcistijem obliku,
uvek sanjas o necemu DRUGOM.
-Milan Oklopdzic-
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
sjajna knjiga, odlican roman
obavezna literatura za odrastanje
odlican pisac
slava mu....

quentin:

A zbog čega da se izvinjavam? 90. godine u Borovom Selu nije bilo rata, znači to je greška koju si napravio i na koju sam ja skrenuo pažnju. Sve ostalo su subjektivne stvari. Ali OK, ako sam te nečim uvrijedio, izvini.

Kliknite za proširenje...

citat s jednoh hrvatskog sajta:

„Borovo selo nalazi se u istočnoj Slavoniji na Dunavu naslonjeno na Borovo naselje i grad Vukovar. Uz asistenciju pripadnika KOS-a i JNA u Borovu selu se formiraju jedinice TO za obranu srpstva i odmah se potom otvara zatvor-logor za neposlušne, posebice za Hrvate-Ustaše. Po pričama pojedinaca koji su bili nijemi promatrači riječ je o otvaranju logora negdje iza Božića 1990. i to u prostoriji Kino dvorane. Sve što je zarobljeno od Tenje do Dalja završavalo je u Borovu selu.”


Ne treba mi tvoje izvinjenje dok liješ krokodilske suze. Dakle, najljubaznije te molim da me se okaneš, ma u kom kontekstu.

Mislim da misle na 25. decembar kada kazu Bozic. I ne znam cemu ovoliko teskih reci 17 godina kasnije o nekom potpuno desetom povodu...

mika će u nekom obliku da se vrati na čuburu...odakle je sve krenulo......meni je to leto.... kad sam kao klinac i čitao ca. blues....prošlo u znaku mikine knjige....to mi je bio dogadjaj sezone.........hvala ti corto za mikine rečenice.......to je sa zadnje strane korica...negativ mikine fotke...zeleno na crnom i .to što si otkucao, tako mi se čini....... "metro" mi se nije dopao.....žena valjda glavnog junaka radi na rts-u......lol......ne sećam se....to je bila beogradska priča bez kalifornije ..prosečna...... ostale 3 knjige........jer mika je napisao 5 romana........nisam čitao......bilo bi fino da neko objavi........slava miki i zadovoljstvo mi je bilo da sam ga čitao.......

Ivan Bevc:

Mislim da misle na 25. decembar kada kazu Bozic. I ne znam cemu ovoliko teskih reci 17 godina kasnije o nekom potpuno desetom povodu...

Kliknite za proširenje...

Pa da, krive drine su neispravive. Ni ne čudi me što nije uslijedilo išta nalik prosvetljenju, mada su mi namjere bile tek da otvorim oči. To je to. Džaba priča.

Htedoh reci da nema razloga da se plane na tu temu ovde gde ipak odajemo pocast jednom sjajnom liku...a da je rat bio jedno golemo sranje to, mislim, nikome ovde ne treba crtati.

Ja sam prvi prosao svasta jer nisam zeleo da ratujem, a cele 90te provedoh na nekim protestima.