Svabov
Buduća legenda
- Poruka
- 25.294
Naciju koja se hvalila da je preživela bombardovanje i ratove, sankcije i nemaštinu, i da joj niko ništa ne može deceniju i po od trauma, sve više uništava - prošlost. Nervoza, stresovi, šećer, znojenje, sivi pogled na svet, bes, veliki bes... Srbija je kolektivno obolela od manjka tolerancije, koja je toliko skratila fitilj da se pištolj poteže zbog parkinga ili psovke.
Ovo stanje, za koje običan svet prosto kaže da “nismo normalni”, psihijatri zovu posttraumatski stres. To znači da nas tek sada sustižu posledice stresa koji smo preživeli.
"Posledice ratova i bombardovanja, stresova i strahova koje su oni prouzrokovali, sada se ispoljavaju", kaže za "Večernje novosti" psihijatar Ana Najman.
Generalno, pojačani su bes i nezadovoljstvo na globalnom nivou. Ljudi su bezvoljni, neraspoloženi, depresivni. To je taj sindrom koji se ispoljava mnogo kasnije od nekog problematičnog događaja. Kao vijetnamski sindrom. Trajao je decenijama. Tako će i naš srpski sindrom potrajati.
Koliko su Srbi zaista “drugačiji”, najbolje mogu da sagledaju oni koji su se vratili iz inostranstva.
"Recimo, primetili ste da sve u našim tramvajima i autobusima izgleda kao da ste na pogrebu. Retko se kada čuje smeh, vidi radost. Ljudi su utučeni, bez perspektive. To je klasična istrošenost. Naše emocije su svedene na minimum, one su pocepane, odrane, iskrzane od korišćenja. Zato smo nekako prazni i bezvoljni", kaže psihijatar.
Ali, najveći problem koji Srbe čini takvima, po oceni psihijatara, jeste nedostatak unutrašnje kontrole. Sve ostale bolesti manje bi se primale na naciju i posttraumatski stres bi možda bio blaži kada bismo kontrolisali svoje emocije.
"U prevozu, recimo, gde prosečan Beograđanin provede prilično vremena, svako vas gurne, kao da je to normalna stvar. A, nije. U normalnim civilizacijama bi se taj neko prvo izvinio i zamolio da se pomerite, pa tek onda prošao, i na kraju se zahvalio. Deluje smešno, kao da se učimo ponašanju, ali od toga sve polazi", kaže Ana Najman.
Koliko Srbi generalno nemaju unutrašnju kontrolu svoje ličnosti najbolje se vidi u susretu Srbina i Engleza, recimo.
"Naš čovek će strancu, potpunom neznancu s kojim zapodene razgovor, za pet minuta izručiti celo svoje unutrašnje biće, sva svoja razmišljanja, sve strahove, bolesti, ljubavnice, imovinsko stanje, sve, baš sve, bez ikakve ograde. To nije normalno", objašnjava psihijatar.
"U civilizovanom društvu ne može i ne sme sve da se kaže, ili se bar zna kada i gde se šta može. Kod nas tih granica nema. Sve se može. I to uvek. Popustili su nam malo živci. Zato moramo da poradimo na samokontroli koja je osnov svega", kaže Ana Najman.
(MONDO)
http://www.mtsmondo.com/news/world/story.php?vest=62256
ma sta ja znam...glupavo zensko.. 
) izlecnje je i u zaboravljanju, a ono se mora ipak zasnivati na nekoj formi oslobadjanja od krivice......Dakle, ako znas da nisi kriv kao jedinka bice ti mnoogo lakse....Right?8-)
