ender
Primećen član
- Poruka
- 628
Pre par dana sam raskinuo sa devojkom tj. ona je mene ostavila. Jednog jutra je samo rekla ne volim te vise i to je bilo to. Nista nije vredelo, apsolutno nista. Mislim da u zivotu nisam bio vise skenjan. A kako sam procitao par postova ovde vidim da nisam jedini kome se to desavalo. Kako se vi ljudi borite sa tim ja ne znam, ali meni je nikad gore, posebno zato sto je vidjam skoro svakog dana na faksu. Napisao sam joj jednu pricicu pa me zanima vase miljenje, i vredi li da joj je uopste posaljem?
Dogovor sa Mesecom
Otisla je. Na kraju je stvarno otisla. Zasto? Samo me je jednog dana pogledala svojim krupnim ocima boje kestena i otisla zauvek. Zasto? Bila je moja kraljica moja noc i moj dan, ali je ipak otisla. Zasto? Srce me boli a dusa place, a prosao je samo jedan minut. Agonija jos traje i prosao je jos jedan minut. Skoro sam nemocan, a vreme je beskrajno. Zelim kraj, ne zelim da nastavim ovako. Zelim kraj! Ne mogu vise ovako da koracam ovim svetom. Ne. Sve me suvise podseca na nju, a ona je zauvek otisla. Zasto? I jos jedan tren je prosao. Moja dusa pati, a vreme je beskrajno. Zelim da ova bol napokon prestane. Moje umorno telo napokon pada i teska se noc spusta. Ahh ne zelim dalje. Njena ljubav je bila moj zivot, a sada nicega nema. Samo tama, samo mrak. I mesec kao poslednji svetionik. Mali andjeo place na mom ramenu. Tiho prica:" Nisi ti kriv, proci ce sve , samo pusti da prodje vreme. Rane ce zaceliti, put ce se otvoriti i ti ces naci svoje mesto na ovom svetu." Ali njegov glas bledi u tami, i mali andjeo place. Njegovi jecaji sada su samo davna secanja, ali secanje na nju jos ne bledi. Mala suza sliva se niz moj obraz i lagano me napusta. Eh kada bi samo ova tuga mogla otici tako. Trebao bi da je mrzim, ali ne mogu to. Volim je. Ona je jos uvek moja prva misao sa kojoj me budim i poslednja misao sa kojoj lezem. Volim je. Ali moje kraljice vise nema. Sta sam sada? Samo tuzni vitez bez casti i ljubavi. A kako covek moze ziveti bez casti i ljubavi? Sta je on? Samo puka skoljka, samo olupina na dnu mracnog okeana. Jos jedna dusa koja moli za pomoc. I zla se noc polako blizi i opaki se Mesec smeje. Smej se pogani stvore ti koji sluzis Necastivog, smej se! Znam da uzivas u svakom trenu, znam da uzivas dok me gledas kako patim. Ali spreman sam, spreman na dogovor, spreman na sve samo je vrati. Zelim da joj opet milujem kosu, zelim da opet osetim njen miris, zelim jos samo jednom da joj dotaknem usne i onda me mozes uzeti zauvek. O ti pogana tvari, znam da me cujes, znam da si tu, da osluskujes i cekas svoj trenutak. E pa evo ti! Sada je tvoj trenutak, sada ili nikada! Jer ovu dusu mozes da uzmes samo danas. I mesec zasija malo jace, i noc bi malo svetlija, ali moja dusa ostade crna. I hladan vetar procepa toplu noc. I blaga jeza prodje mojim telom. I on je tu. Evo Meseca , Boga Noci, koji ne prezire od kradje snova i dusa. Po postelji prosipa svoje mocne zrake, i znam da dolazi ljubav ili mrznja. Osecam ga, sedi iza mene i spreman je na pogodbu. Tihi takt bubnja udara u mojoj glavi i mogu napokon da ga cujem.
-PRAVI TRENUTAK JE SADA. RECI MI STA MOGU UCINITI ZA TEBE?
-Zelim da je nateras da me ponovo voli, da ponovo bude moja kraljica, da ponovo bude ona za kojom moje srce zudi.
-LJUBAV? ZA LJUBAV ZENE SPREMAN SI DA PRODAS SVE? NIKAD NISAM RAZUMEO EMOCIJE ALI MNOGO JE DOBRIH LJUDI TU PALO. TVOJA DUSA JE SVETLA, MOGAO SI DA SETAS BESKRAJNIM PROSTRANSTVIMA, NEBO JE BILA TVOJA GRANICA. UMESTO TOGA IZABRAO SI LJUDSKA DJUBRISTA. IZBOR JE BIO TVOJ A PRESUDA MOJA.NADAM SE DA RAZUMES KOJU CENU PLACAS ZA NJU.
-Razumem ja veoma dobro, ali moja dusa place, boje gube svoje tonove i lepota umire u mene. I sve to zbog nje, molim te vrati je nazad.
-NISI TI NI PRVI, NI POSLEDNJI KOJI MI OVO TRAZI. I RECICU TI ISTO STO SAM REKAO I OSTALIMA. NIKO NE MOZE NATERATI LJUDE DA VOLE, SAMA BIT UNIVERZUMA BI SE URUSILA. NE MOGU TI JE VRATITI, ALI MOGU UCINITI NESTO DRUGO ZA TEBE. MOGU UZETI SAV TVOJ BOL. MOGU TE NATERATI DA ZABORAVIS. MOZES POCETI IZ POCETKA CISTOG RACUNA, BEZ BOLA NA DUSI, BEZ TE PATNJE U TVOJIM OCIMA.
- Da zaboravim? Zauvek?
- NARAVNO ZAUVEK.... ZASTO SE DVOUMIS? UZECU CEO TERET SA TVOJIH PLECA. NECES SE VISE SECATI NI NJENOG IZGLEDA, NI IMENA, NI BOJE OCIJU.
- Da zaboravim lice moje kraljice, i njeno uzviseno ime. Njene oci koje me uvek prate i mira mi ne daju. Njen osmeh, njenu kosu koja se tako lako kovrdza.
- ZAVBORAVICES I KADA TE JE PRVI PUT POVREDILA.
- Zaboravicu i nas prvi poljubac, zaboravicu i kada sam je prvi put drzao za ruku, zaboravicu toliko toga.
- ZABORAVICES DA TE ONA VISE NE VOLI.
- Zaboravicu dan kada je prvi put plakala zbog mene. Zaboravicu koliko me je volela.
- ZABORAVICES KOLIKO TI JE PATNJE NANELA.
- Zaboravicu i zasto je toliko volim, zaboravicu njen nemirni duh, zaboravicu njen dodir.
- ALI SVA BOL CE NESTATI, NECES SE VISE BUDITI SAM I NESRECAN.
- Zaboravicu svaki dan koji sam proveo sa njom, zaboravicu svaku noc koju sam proveo u njenom narucju.
- ZABORAVICES DA JOJ JE BOLJE BEZ TEBE, ZABORAVICES I ZASTO JE OTISLA, SRCE TI VISE NECE PATITI, A DUSA CE BITI SPOKOJNA. SVA TA BOL, SVA TA OTVORENA PITANJA SVE CU UZETI. MOCICES DA KRENES NAPRED I NIKAD SE NE OSVRNES NAZAD.
- Ti zelis moja secanja, ti zelis da uzmes deo mene. Ti zelis da zaboravim sta je ljubav. Ti zelis da zaboravim koliko mi je znacila. Ne. Zelim da se secam svakog trenutka koji sam proveo uz nju. Zelim da cenim svaki minut koji me je volela. Zelim da me boli ovoliko. Jer samo tako mogu da znam da sve to nije bio samo san. Samo izluzija prostora i vremena. Neka moja dusa pati, neka moje srce jeca. Svaki atom mog tela zeli da prihvatim tvoju ponudu, ali necu to uraditi. Ne bi menjao vreme provedeno sa njom ni za sta na svetu. Neka ima drugog, neka me vise ne voli, neka joj je i bolje bez mene, ali zelim da se secam koliko smo se voleli. Cujes li me Mesece, necu to uraditi!!! Nikada!!!
I od jednom sobu ispuni mrak. Veliki oblak zakloni mesec i opet sam sam. I bol je jos tu, ali ovaj put mi je drago da je tu. I jedan minut prolete. I secanja naviru, uspomene i o dobrom i o losem. Secanja o jednoj ljubavi koje vise nema. Sada znam proci ce ova bol, I ova tuga samo moram biti strpljiv. Jednog dana srce ce zaigrati na neku drugu. Jednog dana mozda ce se i ona vratiti. I andjeo na mom ramenu se smeje. Njegov glas se opet cuje:
-Zasto je volis? Volis je zbog njenih suza koje te teraju da promenis ceo svet da je vise nikada ne bi povredjivao. Jer jednom u zivotu ona postaje ceo svoj svet. Kada je pogledas duboko u oci i otputujes do najdubljih delova njene duse, i kazes milion stvari bez traga zvuka, znas da ti je zivot kao takav nepovratno promenjen u predvnim otkucajima njenog srca. Volis je zbog miliona razloga i ne postoje reci kojima bi se to moglo opisati. To nije stanje uma, vec srca.
I napkon shvatih stvari na pravi nacin. Moram otici iz ova cetiri zida, oni me samo ogranicavaju. Moram biti medju ljudima dok ova kob ne prodje. Ove poslednje redove pisem da nikad ne zaboravim koliko sam je voleo, koliko mi je znacila. Da se setim svega sto smo prosli i svih lepih stvari. Jos jednom bacam pogled na Mesec, veliki i bljestav, zna on da sam ovu rundu dobio. Ali posto je vreme beskonacno, a ljubav vecna opet cemo se mi sresti. I prodje jos jedan minut, a za njim jos jedan, ovog puta mnogo brze.
Posveceno mojoj kraljici Ivani. Zelim da znas kakva je cast i privilegija bila voleti te. Za tebe cu uvek biti samo jedan telefonski poziv daleko.
p.s. nadam se da nije smor za citanje i previse zacinjena
Dogovor sa Mesecom
Otisla je. Na kraju je stvarno otisla. Zasto? Samo me je jednog dana pogledala svojim krupnim ocima boje kestena i otisla zauvek. Zasto? Bila je moja kraljica moja noc i moj dan, ali je ipak otisla. Zasto? Srce me boli a dusa place, a prosao je samo jedan minut. Agonija jos traje i prosao je jos jedan minut. Skoro sam nemocan, a vreme je beskrajno. Zelim kraj, ne zelim da nastavim ovako. Zelim kraj! Ne mogu vise ovako da koracam ovim svetom. Ne. Sve me suvise podseca na nju, a ona je zauvek otisla. Zasto? I jos jedan tren je prosao. Moja dusa pati, a vreme je beskrajno. Zelim da ova bol napokon prestane. Moje umorno telo napokon pada i teska se noc spusta. Ahh ne zelim dalje. Njena ljubav je bila moj zivot, a sada nicega nema. Samo tama, samo mrak. I mesec kao poslednji svetionik. Mali andjeo place na mom ramenu. Tiho prica:" Nisi ti kriv, proci ce sve , samo pusti da prodje vreme. Rane ce zaceliti, put ce se otvoriti i ti ces naci svoje mesto na ovom svetu." Ali njegov glas bledi u tami, i mali andjeo place. Njegovi jecaji sada su samo davna secanja, ali secanje na nju jos ne bledi. Mala suza sliva se niz moj obraz i lagano me napusta. Eh kada bi samo ova tuga mogla otici tako. Trebao bi da je mrzim, ali ne mogu to. Volim je. Ona je jos uvek moja prva misao sa kojoj me budim i poslednja misao sa kojoj lezem. Volim je. Ali moje kraljice vise nema. Sta sam sada? Samo tuzni vitez bez casti i ljubavi. A kako covek moze ziveti bez casti i ljubavi? Sta je on? Samo puka skoljka, samo olupina na dnu mracnog okeana. Jos jedna dusa koja moli za pomoc. I zla se noc polako blizi i opaki se Mesec smeje. Smej se pogani stvore ti koji sluzis Necastivog, smej se! Znam da uzivas u svakom trenu, znam da uzivas dok me gledas kako patim. Ali spreman sam, spreman na dogovor, spreman na sve samo je vrati. Zelim da joj opet milujem kosu, zelim da opet osetim njen miris, zelim jos samo jednom da joj dotaknem usne i onda me mozes uzeti zauvek. O ti pogana tvari, znam da me cujes, znam da si tu, da osluskujes i cekas svoj trenutak. E pa evo ti! Sada je tvoj trenutak, sada ili nikada! Jer ovu dusu mozes da uzmes samo danas. I mesec zasija malo jace, i noc bi malo svetlija, ali moja dusa ostade crna. I hladan vetar procepa toplu noc. I blaga jeza prodje mojim telom. I on je tu. Evo Meseca , Boga Noci, koji ne prezire od kradje snova i dusa. Po postelji prosipa svoje mocne zrake, i znam da dolazi ljubav ili mrznja. Osecam ga, sedi iza mene i spreman je na pogodbu. Tihi takt bubnja udara u mojoj glavi i mogu napokon da ga cujem.
-PRAVI TRENUTAK JE SADA. RECI MI STA MOGU UCINITI ZA TEBE?
-Zelim da je nateras da me ponovo voli, da ponovo bude moja kraljica, da ponovo bude ona za kojom moje srce zudi.
-LJUBAV? ZA LJUBAV ZENE SPREMAN SI DA PRODAS SVE? NIKAD NISAM RAZUMEO EMOCIJE ALI MNOGO JE DOBRIH LJUDI TU PALO. TVOJA DUSA JE SVETLA, MOGAO SI DA SETAS BESKRAJNIM PROSTRANSTVIMA, NEBO JE BILA TVOJA GRANICA. UMESTO TOGA IZABRAO SI LJUDSKA DJUBRISTA. IZBOR JE BIO TVOJ A PRESUDA MOJA.NADAM SE DA RAZUMES KOJU CENU PLACAS ZA NJU.
-Razumem ja veoma dobro, ali moja dusa place, boje gube svoje tonove i lepota umire u mene. I sve to zbog nje, molim te vrati je nazad.
-NISI TI NI PRVI, NI POSLEDNJI KOJI MI OVO TRAZI. I RECICU TI ISTO STO SAM REKAO I OSTALIMA. NIKO NE MOZE NATERATI LJUDE DA VOLE, SAMA BIT UNIVERZUMA BI SE URUSILA. NE MOGU TI JE VRATITI, ALI MOGU UCINITI NESTO DRUGO ZA TEBE. MOGU UZETI SAV TVOJ BOL. MOGU TE NATERATI DA ZABORAVIS. MOZES POCETI IZ POCETKA CISTOG RACUNA, BEZ BOLA NA DUSI, BEZ TE PATNJE U TVOJIM OCIMA.
- Da zaboravim? Zauvek?
- NARAVNO ZAUVEK.... ZASTO SE DVOUMIS? UZECU CEO TERET SA TVOJIH PLECA. NECES SE VISE SECATI NI NJENOG IZGLEDA, NI IMENA, NI BOJE OCIJU.
- Da zaboravim lice moje kraljice, i njeno uzviseno ime. Njene oci koje me uvek prate i mira mi ne daju. Njen osmeh, njenu kosu koja se tako lako kovrdza.
- ZAVBORAVICES I KADA TE JE PRVI PUT POVREDILA.
- Zaboravicu i nas prvi poljubac, zaboravicu i kada sam je prvi put drzao za ruku, zaboravicu toliko toga.
- ZABORAVICES DA TE ONA VISE NE VOLI.
- Zaboravicu dan kada je prvi put plakala zbog mene. Zaboravicu koliko me je volela.
- ZABORAVICES KOLIKO TI JE PATNJE NANELA.
- Zaboravicu i zasto je toliko volim, zaboravicu njen nemirni duh, zaboravicu njen dodir.
- ALI SVA BOL CE NESTATI, NECES SE VISE BUDITI SAM I NESRECAN.
- Zaboravicu svaki dan koji sam proveo sa njom, zaboravicu svaku noc koju sam proveo u njenom narucju.
- ZABORAVICES DA JOJ JE BOLJE BEZ TEBE, ZABORAVICES I ZASTO JE OTISLA, SRCE TI VISE NECE PATITI, A DUSA CE BITI SPOKOJNA. SVA TA BOL, SVA TA OTVORENA PITANJA SVE CU UZETI. MOCICES DA KRENES NAPRED I NIKAD SE NE OSVRNES NAZAD.
- Ti zelis moja secanja, ti zelis da uzmes deo mene. Ti zelis da zaboravim sta je ljubav. Ti zelis da zaboravim koliko mi je znacila. Ne. Zelim da se secam svakog trenutka koji sam proveo uz nju. Zelim da cenim svaki minut koji me je volela. Zelim da me boli ovoliko. Jer samo tako mogu da znam da sve to nije bio samo san. Samo izluzija prostora i vremena. Neka moja dusa pati, neka moje srce jeca. Svaki atom mog tela zeli da prihvatim tvoju ponudu, ali necu to uraditi. Ne bi menjao vreme provedeno sa njom ni za sta na svetu. Neka ima drugog, neka me vise ne voli, neka joj je i bolje bez mene, ali zelim da se secam koliko smo se voleli. Cujes li me Mesece, necu to uraditi!!! Nikada!!!
I od jednom sobu ispuni mrak. Veliki oblak zakloni mesec i opet sam sam. I bol je jos tu, ali ovaj put mi je drago da je tu. I jedan minut prolete. I secanja naviru, uspomene i o dobrom i o losem. Secanja o jednoj ljubavi koje vise nema. Sada znam proci ce ova bol, I ova tuga samo moram biti strpljiv. Jednog dana srce ce zaigrati na neku drugu. Jednog dana mozda ce se i ona vratiti. I andjeo na mom ramenu se smeje. Njegov glas se opet cuje:
-Zasto je volis? Volis je zbog njenih suza koje te teraju da promenis ceo svet da je vise nikada ne bi povredjivao. Jer jednom u zivotu ona postaje ceo svoj svet. Kada je pogledas duboko u oci i otputujes do najdubljih delova njene duse, i kazes milion stvari bez traga zvuka, znas da ti je zivot kao takav nepovratno promenjen u predvnim otkucajima njenog srca. Volis je zbog miliona razloga i ne postoje reci kojima bi se to moglo opisati. To nije stanje uma, vec srca.
I napkon shvatih stvari na pravi nacin. Moram otici iz ova cetiri zida, oni me samo ogranicavaju. Moram biti medju ljudima dok ova kob ne prodje. Ove poslednje redove pisem da nikad ne zaboravim koliko sam je voleo, koliko mi je znacila. Da se setim svega sto smo prosli i svih lepih stvari. Jos jednom bacam pogled na Mesec, veliki i bljestav, zna on da sam ovu rundu dobio. Ali posto je vreme beskonacno, a ljubav vecna opet cemo se mi sresti. I prodje jos jedan minut, a za njim jos jedan, ovog puta mnogo brze.
Posveceno mojoj kraljici Ivani. Zelim da znas kakva je cast i privilegija bila voleti te. Za tebe cu uvek biti samo jedan telefonski poziv daleko.
p.s. nadam se da nije smor za citanje i previse zacinjena
ops: a i nisam htela da te uvredim...sa svinjom nego mi se rimovalo...tek da ti kazem koliko mojim usima ova tvoja kraljica prija... Ako si je kojim slucajem tako zvao, lepo idi kupi sah... i ostavi samo figure kraljica u njemu...man' se corava posla s pisanjem o njenom visocanstvu... iritantno je vecini devojaka..uradi test na zenskom kutku (skrati verziju nece tamo da citaju 'vLiko al' tek da vidis da je ovo generalni stav sto iznosim)
