Дел Понте: Милошевић умро као анђео!

Poruka
8.488
BRISEL - Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte izjavila je juče, u obraćanju Evropskom parlamentu, da EU ne bi trebalo da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom pre nego što Ratko Mladić bude uhapšen i isporučen Hagu, javljaju agencije.
Ona smatra da je Mladić u Srbiji, te da je "samo pitanje vremena kada će biti uhapšen, jer je nova Vlada Srbije iskazala svoju nameru da ga uhapsi".
- Očekujem da će se to uskoro desiti. To bi trebalo da bude učinjeno do kraja godine - podvukla je ona i dodala da "ako Beograd isporuči Mladića, biće lakše uhapsiti Radovana Karadžića". Za Karadžića niko ne zna gde je, istakla je, i nema informacije da je u Rusiji, gde su nedavno bili uhapšenici Tolimir i Đorđević. Boji se i da SB UN neće produžiti mandat Sudu ako idućih meseci ne bude uhapšen Mladić.

Politika uslovljavanja Srbije, Crne Gore i BiH mora potpuno da bude zadržana, jer je bila "uspešna i apsolutno ključna". Razjasnila je i svoj nedavni stav o vezi između statusa Kosmeta i saradnje s Hagom, negirajući da je zatražila odlaganje rešenja.

- Rekla sam da se nadam da odluka i vremenski okvir za odluku o statusu neće ugroziti rad Haga - istakla je i dodala da je ta izjava "na ivici političke, ali nije mešanje u politiku".
Hag se suočava, kazala je, s ogromnim problemima u slučaja Ramuša Haradinaja, jer je "15 važnih svedoka odbilo da svedoči iz straha za život".

- Pristrasnost međunarodne zajednice prema jednoj strani na Kosovu ozbiljna je prepreka u radu Tribunala. To je ostavilo veoma negativne posledice na rad i imidž Suda - dodala je ona.
U svoje uspehe ubrojala je Del Ponteova što je 165 od 169 optuženih uhapšeno, a naglasila je da je Slobodan Milošević "umro kao anđeo od srčanog udara" i to je veliki neuspeh Suda.
 
Razumem njenu frustraciju sa profesionalne strane zbog vremena i energije koji su uloženi u taj postupak. Stotine hiljada stranica i ne znam koliko svedoka. Pa koliko je posla zbog 2 džojusa i pakle trodona, a ne za ratni zločin. Mislim da je sa te strane prilično besna, otišao sav trud u nepovrat. Sa ljudske, nije valjda toliko prsla da mu zamera što je umro. Jeb.te, može li veća kazna za nekoga...čuj zahebo je što je umro :roll:
 
Ha-Nocri:
Previse je lako otisao i sada nema sudjenja za sve go*na koja je ostavio Srbiji u nasledstvo

На челу с тобом! :mrgreen:

Moj glupi burazer mi je formatirao hard disk na kom mi se nalaze sve knjige sa fakulteta i svi programi koje sam napravio... mozete misliti koliko sam bio popiz*** . Moje pitanje najverovatnije znate sada, al evo: Kako da povratim podatke sa tog harda?

Код неких је глупост изгледа, фамилијарна особина! :mrgreen:
 
Ha-Nocri:
BAs lepo sto postujes rad i delo jednog ubice, lopova, silovatelja i ko zna sta jos. Molim moderatore da reaguju na ovaj post uvredljiv upucen meni.

Јели ти можеш да пљујеш бившег Председника државе, више пута бираног на ту функцију, а теби никоговићу не може да се одговори ни приближно!
Како неки анонимуси дозвољавају себи да за неког говоре убица, лопов, злочинац, силоватељ... :shock:
Да те обавестим клевета је кривично дело, а клеветати некога ко никада није осуђен, а при том је покојник је монструозно! :evil:
 
СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ: ЈЕДНА СРПСКА ТРАГЕДИЈА

Срђа Трифковић


Већ два и по миленијума европски човек негује трагедију као уметничку форму која јасно артикулише основне проблеме његовог постојања и одражава суштинску трагику тог постојања. Трагедија као уметност и трагедија као живот сусрећу се у личности Слободана Милошевића.

Шекспирове драме доживљавамо као одраз стварности, а не само као естетски феномен. Један Хамлет, Макбет, Ричард Трећи... саопштавају нам поруке безвременог важења језиком бардове маште који је вазда савремен. Са друге стране, тешко је отети се утиску да животни пут Милошевићев - који се стварно одиграо, ту пред нама - има карактер Шекспирове творевине.
....................................................................................................................................................................................................................................................................

И напокон, последње четири године његовог живота, у хашкој ћелији, доносе катарзу и делимично искупљење Слободана Милошевића пред нацијом и историјом за небројене грехе, свесне и несвесне, из претходне деценије и по. Некима је било јасно далеко пре изручења, а већини након њега, да је суђење њему било суђење нацији јер су оптужбе биле по дефиницији колективне. После процеса који је требало да протекне глатко, траје годину-две и буде окончан увелико ковертираном пресудом, било би саопштено да интеграција у међународну заједницу изискује да се Срби суоче са злоделима у којима су били колективни саучесници под Милошевићем, да их признају и да се јавно покају због њих, а богами и да плате одштету жртвама у износу сразмерно тежем од репарација наметнутих Немачкој у Версају. Спремност на прихватање свега наведеног била би доказ преваспитаности, а свако колебање - доказ незрелости за интеграције.

Што све није испало по наведеном плану, заслуга је искључиво самог Милошевића. У припреми своје одбране он је испрва био вођен личним мотивима. Негде од почетка 2004, међутим, схватио је да без обзира каква била његова лична судбина, он обавља један посао од историјског значаја. Побијајући злокобни хашки фалсификат новије српске историје као једног непрекинутог злочиначког удруживања у циљу стварања Велике Србије, пројекта који има свој крвави траг од Гарашанина до данас, Слободан Милошевић је напокон у својој мотивацији и јавном деловању спојио лични и национални интерес. У претходне три фазе његовог личног и политичког живота тај спој нажалост није постојао: све до Хага његова је мотивациона структура била лично функционална али системски дисфункционална.


После изручења Хагу, проблем Милошевића за Србе престаје да буде политички и постаје општенационални. Његово изручење представљало је кулминацију процеса који је започео и пре 5. октобра 2000. Њиме су потврђене две битне чињенице.


Као прво, Срби су до даљњег престали да постоје као иоле самостални актери на међународној сцени. Њихов је статус презреног објекта а не респекта вредног (па макар и омраженог) субјекта балканских процеса. Носиоци политичке моћи у Београду можда су се надали да ће изручењем себи обезбедити статус вазала спољних ментора. Ни толико им није пружено, јер Западу су Срби били потребнији као монета за поткусуривање него као послушни партнери. Вазалски однос подразумева и известан степен заштите неких националних и државних интереса подређене стране, а то је Србији после Милошевићеве предаје било тврђе ускраћено него до тада. Његовим изручиоцима јасно је стављено до знања да могу да буду само сатрапи, беспоговорни извршиоци, који не могу ни да се претварају да на ма шта имају права, већ морају бити захвални за оно шта им се и ако им се додели.

Као друго, Видовданом 2001. завршен је деветомесечни период током којега је Србија имала шансу да развију стратегију повратка у свет на бази заштите националних и државних интереса, самопоштовања и достојанства. До Видовдана је било места некој нади да ће у датом тренутку Коштуница своју тада још постојећу латентну снагу преточити у стварну моћ и спречити даље харање ДОС-овских гаулајтера. После тог датума за такав преокрет је било прекасно, без обзира на Коштуничин долазак на чело владе две и по године касније. Са Милошевићевим изручењем поражена је нада у демократски препород Србије: уместо варљивих идеала 5. октобра, још тврђе је завладао општи цинизам који додатно да утире пут западњачком нихилизму. Повратак Срба у тзв. Европу на бази самопоштовања, одгођен је у недоглед.


Да, животни пут Слободана Милошевића заиста има карактер Шекспирове творевине. Сви елементи су ту: амбиција, понос, моћ, насиље, злокобно утицајна жена, манипулације, дволичност, изазивање судбине, пад, освешћење, стоичко па и херојско ношење са злим силама, постхумно искупљење. И dramatis personae и сценски захват су колосални.


У народу свиклом да производи више трагедија него што може да издржи, трагедија звана Слободан Милошевић нема премца.
:arrow:
 
POST SCRIPTUM: СЕЋАЊЕ НА ПОСЛЕДЊИ СУСРЕТ
Срђа Трифковић


..................................................................................................................................
Шта је било било је, гласила је порука коју ми је пренео правни саветник Милошевића; њему су сада потребни савети и препоруке за евентуалне иностране сведоке одбране, из редова америчких, канадских и британских пријатеља Срба, које лично познајем и са којима сам сарађивао у протеклих 12 година.


Изразио сам спремност да помогнем. Сматрао сам ту помоћ за своју моралну обавезу, с обзиром да у суђењу њему видим један безочно политички процес, који се одржава пред нелегалним и нелегитимним судом, под лажном, злонамерном, а за српски народ и државу потенцијално фаталном оптужницом. Као што сам одговорио адвокату,


„Без обзира на лично мишљење ма кога од нас о пропустима СМ-а - а било их је на претек - ово шта се њему сада догађа не тиче се само њега, већ једног скандалозног покушаја фалсификовања два века српске историје. Окончање његовог суђења, како га творци ове фарсе замишљају, не би означило крај српске Голготе већ гаранцију њеног наставка у недоглед. Суђење њему осећам као суђење самом себи и свим Србима, јер су оптужбе против њега по дефиницији колективне“.


Три недеље касније, 24. јуна 2004. после уобичајене контроле и проласка кроз безбројне капије које воде до централног притворног одељења казнионице у Шевенингену, уведен сам у Милошевићеву канцеларију. Њему је на коришћење била додељена једна од просторија у затвору које се обично користе за посете затвореницима, величине око 2,5 Х 5м. Соба је била осветљена оскудним дневним светлом и неоном. Била је без шарма, али и без непријатног мириса мензе и јаких дезинфекционих средстава који прате посетиоца у осталим деловима зграде. Једини комад нестандардне опреме био је мини клима-уређај. На једном од два стола су уз безбројне списе били апарат за кафу, који смо у неколико наврата користили током трочасовног разговора. На другом, за којим је седео Милошевић, био је компјутер, кутија Марлбора и футрола са кубанским Панателама.


Милошевић је изгледао у лицу свежије и у целини виталније него када сам га видео у хашкој судници годину дана раније. Имао је свеже испеглану плаву кошуљу са откопчаним првим дугметом, испод ње белу мајицу уз врат, тамне панталоне и црне мокасине. Поздравио ме је срдачно. Прекинуо ме је када сам почео да се представљам, истичући да ово није први пут да се сусрећемо јер смо се већ упознали у јесен 1993. у Женеви, у вили Данијела Боајеа. Ово ме је изненадило с обзиром да је тај наш први сусрет био крајње формалан и кратак, сличан стотинама других сличних сусрета које је несумњиво имао током 13 година власти.


После краћег разговора опште природе прешли смо на разговор о евентуалним сведоцима. Истакао сам да му препоручујем људе који имају име, углед, калибар и личну посвећеност истини о ратовима на подручју бивше Југославије.


Било ми је драго што је моје препоруке прихватио: захваљујући томе, наступила су два сведока чије су изјаве имале одјека не само у хашкој судници већ и у медијима широм света.


Амбасадор Џејмс Бисет, као искусни канадски дипломата, сведочио је 23. фебруара ове године. Као амбасадор у Београду 1990-1992 није дозволио да политички притисци из Отаве утичу на његову перцепцију стварних збивања у бившој СФРЈ. По повратку из Београда неуморно је писао, јавно говорио и приватно утицао на измену преовлађујућих ставова западног естаблишмента. У најновије време истакао се и својим ефектним излагањима о Косову и Метохији на скуповима Фондације лорда Бајрона за балканске студије у Канади, САД, Великој Британији, СЦГ и другде.


Џејмс Џатрас, који је сведочио септембра 2004, показао се као важан вашингтонски инсајдер који је Клинтонову интервенцију на Балкану 1990-тих назвао моралном и геополитичком катастрофом која само иде у прилог глобалном Џихаду. Он је за процес био значајан пре свега као аутор два детаљна извештаја Републиканског политичког одбора америчког Сената, о шверцу оружја Изетбеговићу под окриљем Клинтонове администрације (објављен 1996) и о помоћи Клинтоновог тима албанским терористима (објављен 1997). Његово сведочење било је поткрепљено низом докумената коришћених приликом припреме та два извештаја, који иначе имају статус званичних докумената законодавних тела владе САД.


Сведока и сведочења више неће бити. Трибунал је обавио свој посао, у духу Ђержинског. Ускраћивање потребне неге незгодном оптуженику није квалитативно друкчије од метка у потиљак у подруму Лубјанке.

То не треба да нас чуди, јер - осим Чеке - само још хашки трибунал у новијој европској историји обједињује функције истраге, хапшења, саслушања, оптужбе, суђења и извршења казне.
 
*BILJA*:
Izvukao se?
Tako sto je ubijen u Hagu?!
Pokoj mu dusi, laka mu crna zemlja, kao sto nikada nece biti laka onima koji ga prodadose na Vidovdan!!!
Za neke zive se moze reci- tezi su oni crnoj zemlji nego sto ce ona njima ikada biti.
Pa da mu nije sudjeno u Hagu bilo bi na drugom mestu. I tu bi umro zato sto je bio bolestan. Ja zalim sto mu je sudjeno "samo" za ratne zlocine koje je drugima ucinio, a ono sto je nama uradio je ostalo nesudjeo. Sto je meni jako zao...
 
Ha-Nocri:
Pa da mu nije sudjeno u Hagu bilo bi na drugom mestu. I tu bi umro zato sto je bio bolestan. Ja zalim sto mu je sudjeno "samo" za ratne zlocine koje je drugima ucinio, a ono sto je nama uradio je ostalo nesudjeo. Sto je meni jako zao...

Као прво, Срби су до даљњег престали да постоје као иоле самостални актери на међународној сцени. Њихов је статус презреног објекта а не респекта вредног (па макар и омраженог) субјекта балканских процеса. Носиоци политичке моћи у Београду можда су се надали да ће изручењем себи обезбедити статус вазала спољних ментора. Ни толико им није пружено, јер Западу су Срби били потребнији као монета за поткусуривање него као послушни партнери. Вазалски однос подразумева и известан степен заштите неких националних и државних интереса подређене стране, а то је Србији после Милошевићеве предаје било тврђе ускраћено него до тада. Његовим изручиоцима јасно је стављено до знања да могу да буду само сатрапи, беспоговорни извршиоци, који не могу ни да се претварају да на ма шта имају права, већ морају бити захвални за оно шта им се и ако им се додели.

Као друго, Видовданом 2001. завршен је деветомесечни период током којега је Србија имала шансу да развију стратегију повратка у свет на бази заштите националних и државних интереса, самопоштовања и достојанства. До Видовдана је било места некој нади да ће у датом тренутку Коштуница своју тада још постојећу латентну снагу преточити у стварну моћ и спречити даље харање ДОС-овских гаулајтера. После тог датума за такав преокрет је било прекасно, без обзира на Коштуничин долазак на чело владе две и по године касније. Са Милошевићевим изручењем поражена је нада у демократски препород Србије: уместо варљивих идеала 5. октобра, још тврђе је завладао општи цинизам који додатно да утире пут западњачком нихилизму. Повратак Срба у тзв. Европу на бази самопоштовања, одгођен је у недоглед.
 
Yopa:
Malo mi je teze da osecam bilo kakvo sazaljenje prema Cobiju, buduci da sam se jednom nagutao suzavca koji je vesto plasirala njegova murija a i bubrege su mi odvalili istom prilikom. Imadoh 14 leta.
e pa onog trenutka kad prestanes da mislis o sebi i svojim bubrezima,mozda i uhvatis ,za tren barem,kompletnu sliku dogadjaja iz 90ih....da si barem pokusao da gledas sudjenje(citaj ubijanje) Milosevicu u Hagu bilo bi ti lakse da osetis sazaljenje prema njemu i ne bi cmizdrio zbog to malo batina...tamo se desavala mnogo krupnija stvar...
 
KoscheiBesmertnii:
BRISEL - Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte izjavila je juče, u obraćanju Evropskom parlamentu, da EU ne bi trebalo da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom pre nego što Ratko Mladić bude uhapšen i isporučen Hagu, javljaju agencije.
Ona smatra da je Mladić u Srbiji, te da je "samo pitanje vremena kada će biti uhapšen, jer je nova Vlada Srbije iskazala svoju nameru da ga uhapsi".
- Očekujem da će se to uskoro desiti. To bi trebalo da bude učinjeno do kraja godine - podvukla je ona i dodala da "ako Beograd isporuči Mladića, biće lakše uhapsiti Radovana Karadžića". Za Karadžića niko ne zna gde je, istakla je, i nema informacije da je u Rusiji, gde su nedavno bili uhapšenici Tolimir i Đorđević. Boji se i da SB UN neće produžiti mandat Sudu ako idućih meseci ne bude uhapšen Mladić.

Politika uslovljavanja Srbije, Crne Gore i BiH mora potpuno da bude zadržana, jer je bila "uspešna i apsolutno ključna". Razjasnila je i svoj nedavni stav o vezi između statusa Kosmeta i saradnje s Hagom, negirajući da je zatražila odlaganje rešenja.

- Rekla sam da se nadam da odluka i vremenski okvir za odluku o statusu neće ugroziti rad Haga - istakla je i dodala da je ta izjava "na ivici političke, ali nije mešanje u politiku".
Hag se suočava, kazala je, s ogromnim problemima u slučaja Ramuša Haradinaja, jer je "15 važnih svedoka odbilo da svedoči iz straha za život".

- Pristrasnost međunarodne zajednice prema jednoj strani na Kosovu ozbiljna je prepreka u radu Tribunala. To je ostavilo veoma negativne posledice na rad i imidž Suda - dodala je ona.
U svoje uspehe ubrojala je Del Ponteova što je 165 od 169 optuženih uhapšeno, a naglasila je da je Slobodan Milošević "umro kao anđeo od srčanog udara" i to je veliki neuspeh Suda.


A što ne napisa lepoto da je tetka Karla rekla i da je Sloba uz pomoć veza i vezica tukao po lekovima kojim je svesno sebi skraćivao život?

I što turi Ratka i Haradinaja medju andjele pre vremena?

KoscheiBesmertni (latinska glagoljica) VS Tanjug
 
Strela:
Јели ти можеш да пљујеш бившег Председника државе, више пута бираног на ту функцију, а теби никоговићу не може да се одговори ни приближно!
Како неки анонимуси дозвољавају себи да за неког говоре убица, лопов, злочинац, силоватељ... :shock:
Да те обавестим клевета је кривично дело, а клеветати некога ко никада није осуђен, а при том је покојник је монструозно! :evil:
AlmostHeaven.jpg

Čika Slobi je sada svejedeno šta ko misli o njemu.
Svira u harfu sa Franjom a Alija mu ga dao po dairama
Ćuruvija piše članak o tom koncertu a Stambolić održao prigodan govor pre istog...
Puno prisutnih iz Srbije, Hrvatske i BiH se prikupilo još pre njihovog dolaska.
Na scenu prvo došao Alija, pa Franja te Sloba.
Pozadinsku koreografiju predstvalja šleper sa peskom koji naglo izleće na scenu i nestaje...
 
Yopa:
Zayebi ti tu pricu. Rezim koji krene sa batinasima na goloruk narad (i to svoj) nije nista drugo nego zlocinacki.

Ako bas hoces, zao mi je sto pred kraj nije video zenu i decu, mada ko ima takav porod (a i bracnog druga, je l') ni pakao mu nece tesko pasti.
zajebi ti tu tvoju pricu.....ne znam da u svetu postoji IJEDNA policija koja te stvari ne resava silom...sta si ocekivao...ruze?>/?
 

Back
Top