Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Od stalnog dopisnika
Zahvaljujući nafti i gasu Rusija je krenula u veliku i dugoročnu ekonomsko-političku akciju povratka na Balkan. Iako na nedeljnoj energetskoj konferenciji u Zagrebu i Samitu za crnomorsku saradnju u Istanbulu u ponedeljak nije potpisan ni jedan ugovor, Putinov dolazak ima simboličan značaj vraćanja u region koji su Rusi napustili devedesetih godina minulog veka nadajući se da će ipak jednog dana doći bolja vremena.
Prošlo je nešto više od desetak godina i eto ostvaruje se Putinovo obećanje da će se Rusija vratiti biznisom u bivše socijalističke zemlje. Još jednom se pokazalo da su poslovne veze jače od bilo koje ideologije.
Za rukovodstvo u Kremlju je posebno važno što je inicijativa za dolazak Putina došla sa Balkana a ne obrnuto. Da Putin stigne u Zagreb posebno je bilo stalo hrvatskom predsedniku Mesiću koji je na sebe preuzeo celu akciju.
Zašto se Rusija početkom devedesetih godina polako povlačila sa Balkana dobro je poznato. Gotovo sve bivše socijalističke zemlje iz tog regiona su pohitale da stanu u čekaonicu za NATO što je zapravo bio put da se uđe u Evropsku uniju. Osim rukovodstva Slovenije mnogi su na Balkanu poverovali da im u budućnosti Rusija neće više trebati jer će sve svoje probleme rešiti u saradnji sa EU.
Mudriji Slovenci su iskoristili taj vakuum i zauzeli deo ruskog tržišta nastavljajući da koriste imidž koji su već imali jugoslovenski proizvođači.
Istine radi, mora se reći da su posle pada socijalizma mnogi novi rukovodioci u bivšim socijalističkim zemljama optuživali Moskvu za sva zla koja su se do tada događala. Bugari, koji su svojevremeno želeli da ih SSSR prihvati kao svoju republiku, preko noći su postali ogorčeni protivnici. Požurili su sa namerom da demontiraju u Plovdivu spomenik Aljoši, vojniku oslobodiocu. Na sreću ta ideja nije realizovana.
Iako komunisti nisu odavno u Rusiji na vlasti svako povezivanje sa Moskvom izazivalo je sumnjičenje. Politički i ekonomski slaba Rusija na čijem je čelu bio Boris Jeljcin izgubila je autoritet na međunarodnoj sceni. Kako su se odnosili prema tadašnjoj Rusiji slikovito pokazuju i priče diplomata koji su radili u našoj ambasadi u Moskvi.
Tadašnji ministar spoljnih poslova Goran Svilanović im je govorio da „svet i tako ima jednog gazdu, pa je bolje da se dogovara sa Vašingtonom nego da se gubi vreme u Moskvi.“ Možda je Svilanović sebe tako tešio jer njega u Rusiji niko nije doživljavao ozbiljno.
Sada, kada je Putin uspeo da Rusiju podigne iz ekonomske kome i kada je svetski biznis pohrlio u tu veliku zemlju i rukovodioci sa Balkana promenili su političku dioptriju. Rusija ništa ne traži, ona nudi ekonomsku saradnju. Zemlja sa više od 400 milijardi deviznih rezervi, treća na svetu posle Japana i Kine i sa ogromnim rezervama gasa, nafte i ruda postala je svima interesantan partner.
Putinova formula je jasna i lako razumljiva: ne nudimo nikakvu ideologiju nego obostrano koristan biznis. Tražimo samo da naše kompanije budu na tenderima u ravnopravnim odnosima sa ostalim.
DIJALOG IZMEĐU RAKETA
Rusija i NATO i dalje imaju apsolutno suprotne stavove kad je reč o američkoj PRO kao i načinu kako da se reši budući status Kosova. To je potvrdila i deseta godišnjica saradnje koja je obeležena u utorak u Moskvi već mnogo puta ponovljenim ocenama o potrebi poboljšanja dijaloga.
- Nema alternative našim dobrim odnosima. NATO ne može da zaobiđe Rusiju i kao što ni Rusija ne može da zaobiđe tako dobrog partnera kao što je NATO - kazao je generalni sekretara NATO Jap de Hop Shefer.
PUTIN SA BOSFORA
Carigradskoj izjavi ruskog predsednika Vladimira Putina - o Balkanu i regionu Crnog mora kao tradicionalnoj zoni posebnih ruskih iteresa - garantovano je, po svemu sudeći, dvostruko sumnjičenje. Sa Zapada će se narednih dana sigurno uslediti upozorenja: kako se ekonomski osnaženi „ruski medved“ vraća svom neoimperijalnom ekspanzionizmu. A svi su izgledi da će se iz Ukrajine, Srbije i Bugarske - pored glasova odobravanja - čuti i opomene da je Putin, samo na drugi način, izgovorio ovo što je 1885. napisao ruski imperator Aleksandar Treći: „Dosta smo radili popularne stvari na štetu pravih interesa Rusije. Sloveni sada treba da služe Rusiji, a ne više ona njima“.
Putinova Moskva, međutim, uopšte nema nameru da vlada ni Slovenima, ni Balkanom, ni pricrnomorskim bivšim sovjetskim republikama (Ukrajinom, Gruzijom, Azerbejdžanom, Moldavijom i Jermenijom).
Zbog svega, Rusija se nije protivila ulasku Rumunije i Bugarske u EU i NATO, ali ne krije da zazire od pojave američkih vojnih baza na njihovoj teritoriji. Otvorenim stavljanjem do znanja „proruskom“ predsedniku vlade Ukrajine, Viktoru Janukoviču, da zvanični Kijev više ne može računati na jeftini ruski gas, prodemonstrirala je da joj Ukrajina, koja je duže od tri veka bila u sastavu ruske države, nije potrebna kao satelit i da još manje želi da dotira njenu proameričku spoljnu politiku. A opredeljenjem za gradnju magistralnog gasovoda - zajedno sa poznatom italijanskom firmom ENI - od svoje crnomorske luke Tuapse, čiji bi jedan krak (dnom Crnog i Jadranskog mora i preko teritorija bugarske i Grčke) spojio jug Italije, dok bi drugi „išao“ prema Sloveniji i Austriji - ruski državni vrh je samo dodatno potvrdio da se zauvek odrekao vekovnog sna carske spoljne politike o osvajanju Bosfora i Dardanela.
Ova okolnost ne stvara samo pretpostavke za trajno „ozdravljenje“ rusko-turskih odnosa, nego i definitivno podiže značaj Grčke i Srbije, kojima u Sankt Peterburgu dugo bio hendikep (u odnosu na Bugarsku) što nisu bile u neposrednom zaleđu Carigrada.
Naravno, Rusija, pored čisto ekonomskih, ima i geopolitičke razloge što regionu nudi zajedničku gradnju Crnomorskog autotransportnog prstena i Crnomorskog elektroenergetskog prstena. To je za Putina i Kremlj važan deo „igre“ sračunate na pariranje takvoj amerikanizaciji regiona koja bi utirala puteve ne samo ekonomskom opkoljavanju Rusije. Kako je jednom prilikom neoficijelno rekao Sergej Lavrov: njegova zemlja ne želi da Balkan i region Crnog mora „preuzmu antirusku ulogu Austro-Ugarske“.
Đ. B.
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=11&status=jedna&vest=105403&datum=2007-06-26
Zahvaljujući nafti i gasu Rusija je krenula u veliku i dugoročnu ekonomsko-političku akciju povratka na Balkan. Iako na nedeljnoj energetskoj konferenciji u Zagrebu i Samitu za crnomorsku saradnju u Istanbulu u ponedeljak nije potpisan ni jedan ugovor, Putinov dolazak ima simboličan značaj vraćanja u region koji su Rusi napustili devedesetih godina minulog veka nadajući se da će ipak jednog dana doći bolja vremena.
Prošlo je nešto više od desetak godina i eto ostvaruje se Putinovo obećanje da će se Rusija vratiti biznisom u bivše socijalističke zemlje. Još jednom se pokazalo da su poslovne veze jače od bilo koje ideologije.
Za rukovodstvo u Kremlju je posebno važno što je inicijativa za dolazak Putina došla sa Balkana a ne obrnuto. Da Putin stigne u Zagreb posebno je bilo stalo hrvatskom predsedniku Mesiću koji je na sebe preuzeo celu akciju.
Zašto se Rusija početkom devedesetih godina polako povlačila sa Balkana dobro je poznato. Gotovo sve bivše socijalističke zemlje iz tog regiona su pohitale da stanu u čekaonicu za NATO što je zapravo bio put da se uđe u Evropsku uniju. Osim rukovodstva Slovenije mnogi su na Balkanu poverovali da im u budućnosti Rusija neće više trebati jer će sve svoje probleme rešiti u saradnji sa EU.
Mudriji Slovenci su iskoristili taj vakuum i zauzeli deo ruskog tržišta nastavljajući da koriste imidž koji su već imali jugoslovenski proizvođači.
Istine radi, mora se reći da su posle pada socijalizma mnogi novi rukovodioci u bivšim socijalističkim zemljama optuživali Moskvu za sva zla koja su se do tada događala. Bugari, koji su svojevremeno želeli da ih SSSR prihvati kao svoju republiku, preko noći su postali ogorčeni protivnici. Požurili su sa namerom da demontiraju u Plovdivu spomenik Aljoši, vojniku oslobodiocu. Na sreću ta ideja nije realizovana.
Iako komunisti nisu odavno u Rusiji na vlasti svako povezivanje sa Moskvom izazivalo je sumnjičenje. Politički i ekonomski slaba Rusija na čijem je čelu bio Boris Jeljcin izgubila je autoritet na međunarodnoj sceni. Kako su se odnosili prema tadašnjoj Rusiji slikovito pokazuju i priče diplomata koji su radili u našoj ambasadi u Moskvi.
Tadašnji ministar spoljnih poslova Goran Svilanović im je govorio da „svet i tako ima jednog gazdu, pa je bolje da se dogovara sa Vašingtonom nego da se gubi vreme u Moskvi.“ Možda je Svilanović sebe tako tešio jer njega u Rusiji niko nije doživljavao ozbiljno.
Sada, kada je Putin uspeo da Rusiju podigne iz ekonomske kome i kada je svetski biznis pohrlio u tu veliku zemlju i rukovodioci sa Balkana promenili su političku dioptriju. Rusija ništa ne traži, ona nudi ekonomsku saradnju. Zemlja sa više od 400 milijardi deviznih rezervi, treća na svetu posle Japana i Kine i sa ogromnim rezervama gasa, nafte i ruda postala je svima interesantan partner.
Putinova formula je jasna i lako razumljiva: ne nudimo nikakvu ideologiju nego obostrano koristan biznis. Tražimo samo da naše kompanije budu na tenderima u ravnopravnim odnosima sa ostalim.
DIJALOG IZMEĐU RAKETA
Rusija i NATO i dalje imaju apsolutno suprotne stavove kad je reč o američkoj PRO kao i načinu kako da se reši budući status Kosova. To je potvrdila i deseta godišnjica saradnje koja je obeležena u utorak u Moskvi već mnogo puta ponovljenim ocenama o potrebi poboljšanja dijaloga.
- Nema alternative našim dobrim odnosima. NATO ne može da zaobiđe Rusiju i kao što ni Rusija ne može da zaobiđe tako dobrog partnera kao što je NATO - kazao je generalni sekretara NATO Jap de Hop Shefer.
PUTIN SA BOSFORA
Carigradskoj izjavi ruskog predsednika Vladimira Putina - o Balkanu i regionu Crnog mora kao tradicionalnoj zoni posebnih ruskih iteresa - garantovano je, po svemu sudeći, dvostruko sumnjičenje. Sa Zapada će se narednih dana sigurno uslediti upozorenja: kako se ekonomski osnaženi „ruski medved“ vraća svom neoimperijalnom ekspanzionizmu. A svi su izgledi da će se iz Ukrajine, Srbije i Bugarske - pored glasova odobravanja - čuti i opomene da je Putin, samo na drugi način, izgovorio ovo što je 1885. napisao ruski imperator Aleksandar Treći: „Dosta smo radili popularne stvari na štetu pravih interesa Rusije. Sloveni sada treba da služe Rusiji, a ne više ona njima“.
Putinova Moskva, međutim, uopšte nema nameru da vlada ni Slovenima, ni Balkanom, ni pricrnomorskim bivšim sovjetskim republikama (Ukrajinom, Gruzijom, Azerbejdžanom, Moldavijom i Jermenijom).
Zbog svega, Rusija se nije protivila ulasku Rumunije i Bugarske u EU i NATO, ali ne krije da zazire od pojave američkih vojnih baza na njihovoj teritoriji. Otvorenim stavljanjem do znanja „proruskom“ predsedniku vlade Ukrajine, Viktoru Janukoviču, da zvanični Kijev više ne može računati na jeftini ruski gas, prodemonstrirala je da joj Ukrajina, koja je duže od tri veka bila u sastavu ruske države, nije potrebna kao satelit i da još manje želi da dotira njenu proameričku spoljnu politiku. A opredeljenjem za gradnju magistralnog gasovoda - zajedno sa poznatom italijanskom firmom ENI - od svoje crnomorske luke Tuapse, čiji bi jedan krak (dnom Crnog i Jadranskog mora i preko teritorija bugarske i Grčke) spojio jug Italije, dok bi drugi „išao“ prema Sloveniji i Austriji - ruski državni vrh je samo dodatno potvrdio da se zauvek odrekao vekovnog sna carske spoljne politike o osvajanju Bosfora i Dardanela.
Ova okolnost ne stvara samo pretpostavke za trajno „ozdravljenje“ rusko-turskih odnosa, nego i definitivno podiže značaj Grčke i Srbije, kojima u Sankt Peterburgu dugo bio hendikep (u odnosu na Bugarsku) što nisu bile u neposrednom zaleđu Carigrada.
Naravno, Rusija, pored čisto ekonomskih, ima i geopolitičke razloge što regionu nudi zajedničku gradnju Crnomorskog autotransportnog prstena i Crnomorskog elektroenergetskog prstena. To je za Putina i Kremlj važan deo „igre“ sračunate na pariranje takvoj amerikanizaciji regiona koja bi utirala puteve ne samo ekonomskom opkoljavanju Rusije. Kako je jednom prilikom neoficijelno rekao Sergej Lavrov: njegova zemlja ne želi da Balkan i region Crnog mora „preuzmu antirusku ulogu Austro-Ugarske“.
Đ. B.
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=11&status=jedna&vest=105403&datum=2007-06-26
