tudiranje bez plaćanja za sve nacionalno opredeljene
Autor: V. Nedeljković | 26.06.2007 - 09:07
Kandidati iz susednih država koji se izjasne kao Srbi studiraće pod istim uslovima kao i građani Republike Srbije. Oni će svoju nacionalnu pripadnost potvrđivati samo svojim iskazom, a svi koji dolaze iz Republike Srpske, bivše Republike Srpske Krajine i Crne Gore konkurišu bez nostrifikacije diplome. Interesantno je da je kao „susedna zemlja“ u uputstvu za sprovođenje konkursa označena i Republika Slovenija. Uputstvo je na adresu fakulteta stiglo iz Ministarstva prosvete.
U konkursu za upis studenata u prvu godinu studija na fakultetima, čiji je osnivač Republika Srbija, za školsku 2007/08. godinu, a koji je objavio „Prosvetni pregled“, piše: „Pripadnici srpske nacionalne manjine iz susednih zemalja mogu se školovati na fakultetima u Srbiji pod istim uslovima kao i građani Republike Srbije“. Uputstvo za sprovođenje ovog konkursa svi državni fakulteti dobili su iz Ministarstva prosvete. Prema njemu, maturanti iz susednih zemalja koji su pripadnici srpske nacionalne manjine predaju prilikom upisa nostrifikovana školska dokumenta ili potvrdu da je započeta nostrifikacija. Međutim, piše u uputstvu, svi koji poseduju dokumenta Republike Srpske, bivše Republike Srpske Krajine i Crne Gore konkurišu bez nostrifikacije. Pod tačkom 2. 2. stoji: „Susedne zemlje su Mađarska, Rumunija, Bugarska, Republika Srpska, Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora i Slovenija.“ Fakultetima je naloženo da u oba konkursna roka prihvate sve zainteresovane kandidate, a da budući studenti svoju nacionalnu pripadnost potvrđuju samo svojim iskazom.
Dekan jednog od tehničkih fakulteta u Beogradu kaže za „Blic“ da mu nije jasno zbog čega tu neko vidi problem.
- Ako se kandidat koji dođe iz Bosne i Hercegovine, bez obzira na to šta je po nacionalnosti, izjasni kao Srbin, studiraće pod istim uslovima kao i građani Republike Srbije. Tako će, verovatno, biti i sa kandidatima koji dolaze iz Crne Gore. Pa, Crna Gora je htela da bude samostalna država i što je sad čudno ako se Crnogorci budu tretirali kao strani državljani - kaže dekan koji je insistirao na tome da ostane anoniman.
Dekan drugog fakulteta kaže da niko ne može sprečiti muslimana iz Republike Srpske da se izjasni kao Srbin i studira pod istim uslovima kao i kandidat iz Srbije.
Milorad Milovančević, prodekan za nastavu na Mašinskom fakultetu u Beogradu, kaže da će se na njihovoj visokoškolskoj ustanovi striktno pridržavati pravila koje je propisala država.
- Kandidati će se pismeno izjašnjavati o nacionalnoj pripadnosti. To znači da će studenti srpske nacionalnosti iz susednih zemalja studirati pod istim uslovima kao i građani Republike Srbije - kaže za „Blic“ Milorad Milovančević.
Konkurs za upis studenata razbesneo je nevladine organizacije, pa su „Hitan antifašistički otpor Srbije“ (HAOS) i „Žene u crnom“ ocenili da uslovi za upis „na mala vrata“ ostvaruju ideju o „velikoj Srbiji“.
- To je nastavak rata za veliku Srbiju, ali drugačijim sredstvima. Ponovo se nacionalno ističe kao jedini kvalitet i prednost. Uostalom, kako je Slovenija susedna država Srbiji? - pita Tatjana Kaliterna, novinarka i aktivistkinja nevladinih organizacija „Žene u crnom“, „Inicijativa mladih za ljudska prava“ i HAOS-a.
Ideja o velikoj Srbiji, kažu predstavnici pomenutih nevladinih organizacija, uvodi se preko fakultetskih aula, jer je upis za kandidata iz Republike Srpske i Crne Gore dovoljan iskaz o nacionalnoj pripadnosti, bez nostrifikacije dokumenata, o trošku budžeta Srbije ili po ceni predviđenoj i za državljane Srbije.
- Onima koji su upravo postali punoletni nameće se iskazivanje srpske nacionalne svesti. Zauzvrat dobijaju beneficije na uštrb državljana i poreskih obveznika Srbije - stoji u saopštenju nevladinih organizacija.
Obrad Stanojević, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, u razgovoru za „Blic“ već je rekao da je normalno da prema pripadnicima svoje nacije, bez obzira na to gde se nalaze, država ima isti stav.
- Pri upisu na fakultete treba da se favorizuju Srbi koji žive u inostranstvu, jer je to jedan od načina da se spreči njihovo odnarođivanje. Ovde prvenstveno mislim na Srbe koji žive u susednim državama. Državne granice su političke tvorevine, a nacija je mnogo trajnija vrednost - rekao je profesor Stanojević.
Autor: V. Nedeljković | 26.06.2007 - 09:07
Kandidati iz susednih država koji se izjasne kao Srbi studiraće pod istim uslovima kao i građani Republike Srbije. Oni će svoju nacionalnu pripadnost potvrđivati samo svojim iskazom, a svi koji dolaze iz Republike Srpske, bivše Republike Srpske Krajine i Crne Gore konkurišu bez nostrifikacije diplome. Interesantno je da je kao „susedna zemlja“ u uputstvu za sprovođenje konkursa označena i Republika Slovenija. Uputstvo je na adresu fakulteta stiglo iz Ministarstva prosvete.
U konkursu za upis studenata u prvu godinu studija na fakultetima, čiji je osnivač Republika Srbija, za školsku 2007/08. godinu, a koji je objavio „Prosvetni pregled“, piše: „Pripadnici srpske nacionalne manjine iz susednih zemalja mogu se školovati na fakultetima u Srbiji pod istim uslovima kao i građani Republike Srbije“. Uputstvo za sprovođenje ovog konkursa svi državni fakulteti dobili su iz Ministarstva prosvete. Prema njemu, maturanti iz susednih zemalja koji su pripadnici srpske nacionalne manjine predaju prilikom upisa nostrifikovana školska dokumenta ili potvrdu da je započeta nostrifikacija. Međutim, piše u uputstvu, svi koji poseduju dokumenta Republike Srpske, bivše Republike Srpske Krajine i Crne Gore konkurišu bez nostrifikacije. Pod tačkom 2. 2. stoji: „Susedne zemlje su Mađarska, Rumunija, Bugarska, Republika Srpska, Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora i Slovenija.“ Fakultetima je naloženo da u oba konkursna roka prihvate sve zainteresovane kandidate, a da budući studenti svoju nacionalnu pripadnost potvrđuju samo svojim iskazom.
Dekan jednog od tehničkih fakulteta u Beogradu kaže za „Blic“ da mu nije jasno zbog čega tu neko vidi problem.
- Ako se kandidat koji dođe iz Bosne i Hercegovine, bez obzira na to šta je po nacionalnosti, izjasni kao Srbin, studiraće pod istim uslovima kao i građani Republike Srbije. Tako će, verovatno, biti i sa kandidatima koji dolaze iz Crne Gore. Pa, Crna Gora je htela da bude samostalna država i što je sad čudno ako se Crnogorci budu tretirali kao strani državljani - kaže dekan koji je insistirao na tome da ostane anoniman.
Dekan drugog fakulteta kaže da niko ne može sprečiti muslimana iz Republike Srpske da se izjasni kao Srbin i studira pod istim uslovima kao i kandidat iz Srbije.
Milorad Milovančević, prodekan za nastavu na Mašinskom fakultetu u Beogradu, kaže da će se na njihovoj visokoškolskoj ustanovi striktno pridržavati pravila koje je propisala država.
- Kandidati će se pismeno izjašnjavati o nacionalnoj pripadnosti. To znači da će studenti srpske nacionalnosti iz susednih zemalja studirati pod istim uslovima kao i građani Republike Srbije - kaže za „Blic“ Milorad Milovančević.
Konkurs za upis studenata razbesneo je nevladine organizacije, pa su „Hitan antifašistički otpor Srbije“ (HAOS) i „Žene u crnom“ ocenili da uslovi za upis „na mala vrata“ ostvaruju ideju o „velikoj Srbiji“.
- To je nastavak rata za veliku Srbiju, ali drugačijim sredstvima. Ponovo se nacionalno ističe kao jedini kvalitet i prednost. Uostalom, kako je Slovenija susedna država Srbiji? - pita Tatjana Kaliterna, novinarka i aktivistkinja nevladinih organizacija „Žene u crnom“, „Inicijativa mladih za ljudska prava“ i HAOS-a.
Ideja o velikoj Srbiji, kažu predstavnici pomenutih nevladinih organizacija, uvodi se preko fakultetskih aula, jer je upis za kandidata iz Republike Srpske i Crne Gore dovoljan iskaz o nacionalnoj pripadnosti, bez nostrifikacije dokumenata, o trošku budžeta Srbije ili po ceni predviđenoj i za državljane Srbije.
- Onima koji su upravo postali punoletni nameće se iskazivanje srpske nacionalne svesti. Zauzvrat dobijaju beneficije na uštrb državljana i poreskih obveznika Srbije - stoji u saopštenju nevladinih organizacija.
Obrad Stanojević, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, u razgovoru za „Blic“ već je rekao da je normalno da prema pripadnicima svoje nacije, bez obzira na to gde se nalaze, država ima isti stav.
- Pri upisu na fakultete treba da se favorizuju Srbi koji žive u inostranstvu, jer je to jedan od načina da se spreči njihovo odnarođivanje. Ovde prvenstveno mislim na Srbe koji žive u susednim državama. Državne granice su političke tvorevine, a nacija je mnogo trajnija vrednost - rekao je profesor Stanojević.
