МУЈО и ХАСО пиче на УСТАШКО-БАЛИЈСКИ БРЛОГ – »srpskinacionalisti« каХве
`ОЋЕ бона да се ОДТУРЧЕ
Драге моје и поштована господо, верујем да ћу вас том вешћу обрадовати, овом приликом покушаћу да не мислим на ДОС-манлијске издајнике, већ ћу мало буљнути с ону страну `ладне реке Дрине како бих видео шта нам то раде потурчена „браћа наша“, на чијим брњицама усташка, српском крвљу натопљена, рука написа „бошњо“. Не, нећу вас замарати са самим њиховим именом, баш ме брига како се говеда зову, да л` МУУУ, или МЕЕЕ исто је, већ ћу се покушати да концентришем на њихово кукавичко чињење. И ако је пролеће завирило и у вишевековну српску земљу коју давно још Латини прозваше Bosna, (из буле римског папе из 1188. године, коју написа и одпосла Србину, дубровачком архиепископу, шаљући му такође и свештеничке одеждне предмете као што су омофор и фелон, потврђујући на тај начин епископат Српске цркве у Дубровнику која је била прешла под јуриздикцију Ватикана, где је између осталог записано:
"regnum Servilie, quod est Bosna"
(српска краљевина која је Босна. Нешто слично се да установити и из „Летописа попа Дукљанина« („Барски родослов”XII век) где је латинским писмом и на латинском језику срочено руком тог српског свештеника из Бара следеће:
"Surbiam autem quae et Transmontana dicitur, in duas divisit provinciam: unam a magna flumine Drina contra occidentalem palagam usque and montem Pini, quam et Bosnam vocavit, alteram vero ab eodem flumine Drina contra orientalem plagam usque ad Lapiam et [ad paludem Labeatidem], quam Rassam vocavit".
(Србију, пак, која се зове и Загорје, поделио је на две покрајине, од којих се једна од велике реке Дрине према западу до планине (Пина“; њу назива Босном, а друга обухвата простор од речене реке Дрине према истоку до „Лупија“-е и Скадарског језера, њу назва Рашком)
не знам да ли су и „браћа Латини« уживали у оној српској умотворини као што је
„Боса Мара Босну прегазила“,
те је због тога баш тако назваше, то се у овој вукојебини коју су потурице сасвим упоганиле, укаљале и усмрдиле готово и не примећује. Над тамни вилајет потуричко-усташке педерације се надвила некаква демонска мрклина, неиздржив смрад и очај због којега ни нечастиви тамо ни нос да провири, нарочито после пресуде МСП-а где је утврђено да Срби нису ни за шта криви, већ да су те гадости о Србима измислили болесноуми манијаци, злонамерници и кукавице Алије Изетбеговић (Аљо ИЗМЕТЈЕДОВИЋ, познат по том имену код нас Срба) и Фрање Туђмана (Ујка Њофра га ми Срби називамо). Потурицама било баш зинуло дупе на српске новце, али после пресуде с пивском флашом ће очито морати да се почешу тамо где их највише сврби. Истина је да им је пресуђено да могу Србима да поћибукају ћуну, али и ту стоји услов, тек када поправе шкрбе, оперу погане лабрње и престану по лоју да заударају к`о прчевита марва.
Драге моје даме и поштована господо, за место ове радње о којој ћу сада да кажем неколико речи могао сам да изаберем било који крај тамног турског вилајета, пардон потуричко-усташке педерације, сви су исто унеређени, оскрнављени и упогањени, чак сви исто тукну по људском измету, но, не баш ненамерно, изабрах селендру ПРДЕНЦЕ, на два пушкомета удаљено од потуричке касабе коју Сарај`во турци зазваше. Није мој избор пао само због тога, истина јесте помало јер и то је напокон потребно нагласити, истине ради, што се је upravo тамо родио садашњи, Бога молим да не буде још дуго, „председник“ Мајке Србије, мој погани рођо, дабогда га мајка куком и кукњавом по ладној Дрини тражила, Боби Таћи – Педеровић, већ због свима вама добропознатих будалина од чијих глупости је свакога од вас бар једном у животу стомак заболио од смеха њиховој глупости, развратности и богохулности – Мујо и Хасо. Да, истина је, драге даме и господо, те развратне будалине живе управо у селендри Прденце и беху прве комшије Бобију Таћију – Педеровића, да ли скупа и илахије илакаше ћу вам ускоро дојавити, пре него ли је тај изрод одлучио да „бидне“ председник у Србији. Верујем да би свакоме од вас било милије да су на његовом месту налазе Мујо и Хасо јер би мање штете нанели Србима и Србији, али шта се може – били смо наивни, том изроду смо дали свој глас и сада морамо да дурамо. Гледам те сваколике налете и просто не могу, Боже, опрости ми грешноме уколико хулим, да одолим а да не изустим:
„Господе, какве ругобе. Не, дефинитивно не, ово није Рука Твоја саздала већ пакост, мржња и лудило нечастивог„
То да је код њих, као уосталом и код свих потурица, све базирано на животињском инстикту, ма ваљда знате оно ушкање, бушкање, ћушкање, у нос прст тушкање, чешање, завијање и „међедосвко“ неразговетно брундање, Боже ми опрости као да ни трунке људскости нема у њима, опште позната је чињеница да балијандери заправо имају само човекову образину испод које је сакривен нечастиви, но да им је и животињски нагон у комуникацију доказаћу вам на следећих неколико ономатопеја.
„Аааааааа“ – рече Хасо зевајући после дуго, дуго времена сеирења у Мују.
„Аааааааа“ – после мале вечности простења Мујо чешагијајући се по задњици.
Опет тајац који ту и тамо прекине тек прдење, смрдење и ригање потурица, завијање и марвињско стењање да би се ипак после дуго времена могло разазнати:
„Ааааа, рече ли то ааааааа, Хасо ?“- ћутњу прекинуше потуричко крештаве речи болесноумог Мује.
„Безбели да реко`“ - крмеће заскича Хасо.
„А што ? „ – упоран је Мујо.
„Како што матера те куком по Дрини искала ?Зар не видиш какав вакат и земан дође ?“ – љутито се обрецну Хасо.
„ Јес` вала. Од оне пресуде би слаба вајда те сам и сам као убоденик. Надо сам се, клањао поганом тусрком алаху и молио га да ми помогне да ме Срби издржавају до краја живота, али све би узалуд. Чини ми се да је и алах сада на српској страни. Нек је, матер му ***** погану. Сада просто не знам куд да се денем како би самоме себи патњу олакшао“ – би Мујин коментар.
„Како не знаш, матер ти ***** блесаву, па отиђи у зоолошки врт! „ – готово наређујући завришта Хасо.
„А шта ћу тамо ?“ – просикта Мујо
„Па да се научиш бонтона, ***** те блентава. Мене је Фата тамо наћерала. По цијели боговетни дан сеирим у оне комуњаре гологузијане (Ма зна Хасо да каже мајмун, јест блентав, ал није баш толико скроз-на-скроз као наш "љубљени" председник, бошњо изт села Прденце - Боби Таћи Педеровић, али потурица неће јер му то не дозвољава арапски Куран, турски ферман и ајвански земан) Морам да запамтим све што чине и када дођем кући са Фатом све то морам поновити јер сам ријешио да се бонтонизирам - нећу више да биднем блентави бошњо – занесено, забалављено и жмиркајући одговара Хасо.
„А, је ли ? Видиш добро си се досјетијо, јебо ти матер своју... Велиш све мораш да поновиш, а је ли мораш и да је одострага њушиш ?“ церекајући се добацује Мујо
„Реко баш све... Боље је да Фату одострага њушим него ли Србима да пушим“ – дочека га Хасо.
„Јест, вала, погане ми турске вјере“ – констатује Мујо и после неколико ригања, шмрцања и поганог грцања кавурине коју либа ко во наставља потурички дијалог речима:
„И ја ћу да пичим у зооврт како би се бонтону научио, а богме и одтурчио !“
„А кућеш ти ***** тамо, матер ти опандркам блесаву, зар не видиш колико си клемпав. Вјерујем чим те Срби соче има чакија испод врата да ти се зацакли јер биће сигурни да си крмак“ – опет ће Хасо.
„У на то нијесам мислио, поганог ми алаха турског. Е, да, мој блентави Хасо, за уши ме ономад подјеба и имам, матер му ***** шиптарску, јер и он се загледао у моје крмеће клемпаше.. А шта ми је чињети ? – зацвили Мујо
Тај потурички диван се ту нагло заустави. Опет тишина. Таман када сам био одлучио да те потурчене манијаке више не држим на нишану и не слушам моју пажњу привуче мелодично уздахивање, циктању и стењање була из суседне потуричке одаје. Ама, људи, овај » ЛУКАШЕНКО« (Да, то је та будалина којему је узор злочинац, кукавица и терориста Бин Ладен и зато му је и мото исписан његовом изреком и арапским фонтом. Чега се паметни стиде, тиме се „бошње“ поносе) начисто побеснио, навро ко сивоња у купус и неда ми бар мисао да завршим. Покушавам да га уразумим, али будалу је тешко опасуљити. Ево, чим споменух буле опајдаре тај Шаров штрангу хоће да покида. Чуло керче потурчено да се булиџе кускуне за џабалук па режи ли режи. Да, драге моје и поштована господо, покушаћу убудуће да се на тог манијака више не осврћем и да вам бар један прилог завршим онако како сам замислио. Буле, као што рекох, мелодично уздишу, цикћу и стењу из суседне собе, те не могу а да и тамо не завирим. Молим Вас свежите » ЛУКАШЕНКА« док вам о овоме пишем, јер бленто има да начисто пошандрца. Њих пет-шест, све опајдара до опајдаре, се натакарило на миндерлуке, канабета, а две-три се улегле ко бедевије на некакав никада орибани под. Док балије у другој соби бенаве оне се разгаћиле и удариле по оној драгој квасилици да их је милина погледати. Стењу буле, вриште од мерака и присећају се златних времена деведесетих прошлог века када је српских ћуна било колико су пожелеле.
„ Јоој, нано,“ - уздишући једва изговара осамнаестогодишња Севла –„ када ће Срби опет да наврате да се макар мало људски насладим „
„Јоoooј“ ,одговара јој једна дебела бедевија убрзавајући ритам чешагијања, „то и сама једва чекам. Полудићу ако се Срби ускоро не појаве „
