Punisher
Zainteresovan član
- Poruka
- 438
O njoj sam prvi put čuo kada je bila gošća na jednoj epizodi kontakt emisije, čini mi se da je to bila "Klopka" Olivere Kovačević. Pre nekoliko sam pročitao njen roman "Žena sa greškom", necu komentarisati, super je. Toplo je preporucujem svima, mislim njene knjige, a nju ... ehmmm ... nju svaka kuća treba da ima.
Evo jedne njene price (Izvinjavam se Anabeli ako sam narušio autorska prava):
ANABELA BASALO: Ana
Ana je bibliotekarka. Njena duga, gusta kosa preliva se u krupnim talasima i ne dozvoljava ni najnestašnijem vetru da je zamrsi. Prozirno-plavih ociju, vitkog stasa, zrelih grudi i senzualnim, pohotljivim usnama može zavesti svakog muškarca kog poželi. Bronzani ten i dugi, negovani nokti izražavaju nepokoran, divlji duh Amazonke. Ona je tip žene za kojom se morate okrenuti na ulici, privuceni naglašenim seksepilom. Ali je Ana nedodirljiva za muški svet. Ona je lezbejka.
. Do dvadeset i trece godine bila je ono što bi najveci broj ljudi nazvalo "normalnom, seksualno zdravom" devojkom. Izlazila je, prihvatala i odbijala ljubavne sastanke, uživala u tucanju i znala da uzvrati užitak. Cenila je orgazam i odlazila u krevet da bi ga sa pravim muškarcem i doživela. Birala je one koji je privlace, u cijim zagrljajima se ubrzavao puls, temperatura podizala, a magicna privlacnost ostavljala samo jedno rešenje - otici u krevet i prepustiti se. O ženama nije ni razmišljala kao o potencijalnim seksualnim partnerima. Daleko od toga; za nju su tada lezbejke bile promašena bica kojima je surova priroda podarila pogrešno telo i osudila na vecito izvrgavanje ruglu. A onda je upoznala nju... Viktorija nije imala prošlost. Pojavila se niodkuda i zaposlila u pekari preko puta biblioteke. Nosila je uske majice, uske farmerke i vecito se smejala raskalašnim, zaraznim smehom. Poput najslade krofnice telo joj je bubrelo na sve strane, ali nije mogla da se svrsta u debele osobe, vec u perverzno ugojene. Plava kosa nemirno se rasipala po belom vratu, okice su imale sjaj nestašnog deteta, i licila je na modernu Lolitu, isto toliko seksepilnu koliko i detinjastu. Muškarci su je pri prvim susretima doživljavali kao komad ukusnog mesa, maštajuci da se naslone na gole, isturene grudi i potegnu koju cašicu iz nasiljenih bradavica. Vremenom, Viktorija se uvlacila okolini pod kožu svojom neposrednošcu i šarmom, i postajala ljubimica stalnih mušterija. Takvu ju je i Ana upoznala - druželjubivu, prijatnu, uslužnu. U pocetku njihov odnos se svodio na razmenjivanje uobicajenih fraza, ali nije trebalo mnogo vremena pa da ih neki nejasni fluid privuce i zbliži pa da postanu najbolje drugarice. Ana je Viktoriji pricala o svakom tucanju, opisujuci u najsitnije detalje šta se dešavalo na izgužvanim posteljama i u njenoj glavi. Priznavala joj je da bezglavo traži nekog Gospodina Idealnog koji ce joj biti doživotni izvor ljubavi i orgazama. Viktorija ju je pažljivo slušala, davala savete, smejala se smešnim stvarima ili se cudila neobicnim. Ali nikada nije pricala o sebi. Ana se trudila da iz nje izvuce bar jedno muško ime, no uzalud. Veo tajanstvene, nepopustljive prirode ostajao je obavijen oko Viktorijine prošlosti. To cutanje najbolje prijateljice Ana je pripisivala patrijarhalnom vaspitanju u kome iznošenje intime i svega onog što se tice "onog ispod struka" nije prihvatljivo. Ipak, volela ju je. Ona joj je bila jedina osoba koja ju je potpuno razumela, prihvatala i koja joj je neobicno prijala. U Viktorijinom društvu osecala se maženom, dominantnom, kao da se ceo svet vrti oko njenog malog života, a priznavala je da bi se bezglavo zaljubila u nju samo da je Viktorija kojim sretnim slucajem bila muško. Tu noc su iscrpljene, nasmejane, zajapurene, sa dimom u kosi i mirisom slatkog likera na usnama, bucno upale u Viktorijin stan. Smejale su se nekom Južnjaku koji im se pridružio na podijumu i uvijao kukovima kao da ce ih impresionirati svojim umecem. Dok je Viktorija spremala veceru u kuhinji, Ana se zabavljala za trpezarijskim stolom citajuci neki modni casopis. Cula je drugaricine teške korake, vrata su se otvorila i Viktorija se pojavila noseci na tanjiru gomilu ukusnih sendvica. Na sebi je imala samo brus i gacice boje meda. Utapale su se u medeni ten njene kože. Prvi put ju je Ana videla tako razgolicenu. Sve ono što su vecite uske majicice i farmerke stiskale i smanjivale, tada je došlo do svog punog izražaja. Ispod kratkog vrata pružalo se nabubrelo telo, sa sisama poput naduvanih balona, uvucenim gornjim i malo ispupcenijim donjim stomakom, raskošnim kukovima i kratkim nožicama. Nije bila savršena, ali njeno dupe, visoko i tvrdo kao u zebre, davalo joj je izgled Boginje. Baš je bila meso, željno da se dotakne, da se oproba, zagrebe, stisne sa svih strana. Kao mekani, perjani jastuk koji pri prvom pogledu izaziva zevanje. Nešto cudno i toplo prostrujalo je kroz Aninu krv. Na trenutak joj se ucinilo da joj se ribica sama stisla, ali je mozak odbacio bilo kakvu pomisao da traži uzrok toj iznenadnoj toplini. Viktorija je prišla stolu i stavljajuci tanjir izložila velike grudi Aninom pogledu. Mlecno-bela put, bez ijedne suvišne tackice, bez ijedne mrlje, zablistala je na jakom trpezarijskom svetlu. Ana nije mogla a da ne bulji. Bila je opcinjena nežnom kožom, tako pravilno razapnutom preko loptastih oblina. Dobila je želju da zgrabi... U preponama je vibriralo, a gacice ovlažile. Zbunjena, svesna da se pali na žensko telo, prikrila je stid tako što je zgrabila sendvic kao da grabi sisu. Viktorija je privukla stolicu i sela do nje. Kolena su im se dodirivala. Njen brus je bio pretesan za toliku neukrotivu raskoš, pa su sise izgleda još socnije, kao da ce svakog casa pobediti usku traku na ledima, naterati je da pukne i da ce se to belo meso rasuti po stolu. Zaprepašceno, Ana je zakljucila da to i želi. Trudila se svim silama da ignoriše uspaljenost, ali taj dodir Viktorijinog kolena na njenom dovodilo ju je u stanje pomucenog razuma. Cinilo joj se da Viktorija bubri sve više i više, dobijajuci izgled jedre, zdrave seljancice spremne da se valja po senu. Preko sendvica uhvatila je taj pogled. Varnice požude gorele su medu njima i pretile da zapale atmosferu. Odjednom joj je bilo jasno da sedi sa ženom koja voli žene. U Viktorijinim modrozelenim ocima nije bilo ni traga zbunjenosti, niti bilo cega što bi pokazivalo strah i stid. Samo se citalo nemo, nežno pitanje da li ce Ana prihvatiti ono sto se dešava ili ce pobeci zauvek... Da, želela je tu rasnu plavušu. Magicno ju je privlacila. Muškarcima je bilo potrebno mnogo dodira, poljubaca, reci da bi je doveli u takvo stanje. Ono što je tad osecala prevazilazilo je predigru. Više je licilo na stanje pred orgazam. Drhtala je, stežuci butine kao da se plaši da ce joj pickica ispasti, isklizati po znojavim butinama i kao dokaz se dokotrljati do Viktorijinih malih stopala. Da, mnogo ju je želela, cak je svemu dodavala zacin perverznosti zamišljajuci kako bi se trljala i uvijala oko tih zanosnih oblina... Ali razum je vrištao protiv i opominjao je da je sve to pogrešno, da je ona jedna "normalna" osoba koja ne može da se tuca sa ženom. Naglo je okrenula glavu i ostavila Viktoriju bez odgovora. Cula je uzdah svoje prijateljice; oteo se sa mekih usana i tužno nestao u zalogaju. Viktorija se mirila sa porazom.
Evo jedne njene price (Izvinjavam se Anabeli ako sam narušio autorska prava):
ANABELA BASALO: Ana
Ana je bibliotekarka. Njena duga, gusta kosa preliva se u krupnim talasima i ne dozvoljava ni najnestašnijem vetru da je zamrsi. Prozirno-plavih ociju, vitkog stasa, zrelih grudi i senzualnim, pohotljivim usnama može zavesti svakog muškarca kog poželi. Bronzani ten i dugi, negovani nokti izražavaju nepokoran, divlji duh Amazonke. Ona je tip žene za kojom se morate okrenuti na ulici, privuceni naglašenim seksepilom. Ali je Ana nedodirljiva za muški svet. Ona je lezbejka.
. Do dvadeset i trece godine bila je ono što bi najveci broj ljudi nazvalo "normalnom, seksualno zdravom" devojkom. Izlazila je, prihvatala i odbijala ljubavne sastanke, uživala u tucanju i znala da uzvrati užitak. Cenila je orgazam i odlazila u krevet da bi ga sa pravim muškarcem i doživela. Birala je one koji je privlace, u cijim zagrljajima se ubrzavao puls, temperatura podizala, a magicna privlacnost ostavljala samo jedno rešenje - otici u krevet i prepustiti se. O ženama nije ni razmišljala kao o potencijalnim seksualnim partnerima. Daleko od toga; za nju su tada lezbejke bile promašena bica kojima je surova priroda podarila pogrešno telo i osudila na vecito izvrgavanje ruglu. A onda je upoznala nju... Viktorija nije imala prošlost. Pojavila se niodkuda i zaposlila u pekari preko puta biblioteke. Nosila je uske majice, uske farmerke i vecito se smejala raskalašnim, zaraznim smehom. Poput najslade krofnice telo joj je bubrelo na sve strane, ali nije mogla da se svrsta u debele osobe, vec u perverzno ugojene. Plava kosa nemirno se rasipala po belom vratu, okice su imale sjaj nestašnog deteta, i licila je na modernu Lolitu, isto toliko seksepilnu koliko i detinjastu. Muškarci su je pri prvim susretima doživljavali kao komad ukusnog mesa, maštajuci da se naslone na gole, isturene grudi i potegnu koju cašicu iz nasiljenih bradavica. Vremenom, Viktorija se uvlacila okolini pod kožu svojom neposrednošcu i šarmom, i postajala ljubimica stalnih mušterija. Takvu ju je i Ana upoznala - druželjubivu, prijatnu, uslužnu. U pocetku njihov odnos se svodio na razmenjivanje uobicajenih fraza, ali nije trebalo mnogo vremena pa da ih neki nejasni fluid privuce i zbliži pa da postanu najbolje drugarice. Ana je Viktoriji pricala o svakom tucanju, opisujuci u najsitnije detalje šta se dešavalo na izgužvanim posteljama i u njenoj glavi. Priznavala joj je da bezglavo traži nekog Gospodina Idealnog koji ce joj biti doživotni izvor ljubavi i orgazama. Viktorija ju je pažljivo slušala, davala savete, smejala se smešnim stvarima ili se cudila neobicnim. Ali nikada nije pricala o sebi. Ana se trudila da iz nje izvuce bar jedno muško ime, no uzalud. Veo tajanstvene, nepopustljive prirode ostajao je obavijen oko Viktorijine prošlosti. To cutanje najbolje prijateljice Ana je pripisivala patrijarhalnom vaspitanju u kome iznošenje intime i svega onog što se tice "onog ispod struka" nije prihvatljivo. Ipak, volela ju je. Ona joj je bila jedina osoba koja ju je potpuno razumela, prihvatala i koja joj je neobicno prijala. U Viktorijinom društvu osecala se maženom, dominantnom, kao da se ceo svet vrti oko njenog malog života, a priznavala je da bi se bezglavo zaljubila u nju samo da je Viktorija kojim sretnim slucajem bila muško. Tu noc su iscrpljene, nasmejane, zajapurene, sa dimom u kosi i mirisom slatkog likera na usnama, bucno upale u Viktorijin stan. Smejale su se nekom Južnjaku koji im se pridružio na podijumu i uvijao kukovima kao da ce ih impresionirati svojim umecem. Dok je Viktorija spremala veceru u kuhinji, Ana se zabavljala za trpezarijskim stolom citajuci neki modni casopis. Cula je drugaricine teške korake, vrata su se otvorila i Viktorija se pojavila noseci na tanjiru gomilu ukusnih sendvica. Na sebi je imala samo brus i gacice boje meda. Utapale su se u medeni ten njene kože. Prvi put ju je Ana videla tako razgolicenu. Sve ono što su vecite uske majicice i farmerke stiskale i smanjivale, tada je došlo do svog punog izražaja. Ispod kratkog vrata pružalo se nabubrelo telo, sa sisama poput naduvanih balona, uvucenim gornjim i malo ispupcenijim donjim stomakom, raskošnim kukovima i kratkim nožicama. Nije bila savršena, ali njeno dupe, visoko i tvrdo kao u zebre, davalo joj je izgled Boginje. Baš je bila meso, željno da se dotakne, da se oproba, zagrebe, stisne sa svih strana. Kao mekani, perjani jastuk koji pri prvom pogledu izaziva zevanje. Nešto cudno i toplo prostrujalo je kroz Aninu krv. Na trenutak joj se ucinilo da joj se ribica sama stisla, ali je mozak odbacio bilo kakvu pomisao da traži uzrok toj iznenadnoj toplini. Viktorija je prišla stolu i stavljajuci tanjir izložila velike grudi Aninom pogledu. Mlecno-bela put, bez ijedne suvišne tackice, bez ijedne mrlje, zablistala je na jakom trpezarijskom svetlu. Ana nije mogla a da ne bulji. Bila je opcinjena nežnom kožom, tako pravilno razapnutom preko loptastih oblina. Dobila je želju da zgrabi... U preponama je vibriralo, a gacice ovlažile. Zbunjena, svesna da se pali na žensko telo, prikrila je stid tako što je zgrabila sendvic kao da grabi sisu. Viktorija je privukla stolicu i sela do nje. Kolena su im se dodirivala. Njen brus je bio pretesan za toliku neukrotivu raskoš, pa su sise izgleda još socnije, kao da ce svakog casa pobediti usku traku na ledima, naterati je da pukne i da ce se to belo meso rasuti po stolu. Zaprepašceno, Ana je zakljucila da to i želi. Trudila se svim silama da ignoriše uspaljenost, ali taj dodir Viktorijinog kolena na njenom dovodilo ju je u stanje pomucenog razuma. Cinilo joj se da Viktorija bubri sve više i više, dobijajuci izgled jedre, zdrave seljancice spremne da se valja po senu. Preko sendvica uhvatila je taj pogled. Varnice požude gorele su medu njima i pretile da zapale atmosferu. Odjednom joj je bilo jasno da sedi sa ženom koja voli žene. U Viktorijinim modrozelenim ocima nije bilo ni traga zbunjenosti, niti bilo cega što bi pokazivalo strah i stid. Samo se citalo nemo, nežno pitanje da li ce Ana prihvatiti ono sto se dešava ili ce pobeci zauvek... Da, želela je tu rasnu plavušu. Magicno ju je privlacila. Muškarcima je bilo potrebno mnogo dodira, poljubaca, reci da bi je doveli u takvo stanje. Ono što je tad osecala prevazilazilo je predigru. Više je licilo na stanje pred orgazam. Drhtala je, stežuci butine kao da se plaši da ce joj pickica ispasti, isklizati po znojavim butinama i kao dokaz se dokotrljati do Viktorijinih malih stopala. Da, mnogo ju je želela, cak je svemu dodavala zacin perverznosti zamišljajuci kako bi se trljala i uvijala oko tih zanosnih oblina... Ali razum je vrištao protiv i opominjao je da je sve to pogrešno, da je ona jedna "normalna" osoba koja ne može da se tuca sa ženom. Naglo je okrenula glavu i ostavila Viktoriju bez odgovora. Cula je uzdah svoje prijateljice; oteo se sa mekih usana i tužno nestao u zalogaju. Viktorija se mirila sa porazom.
