eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Vidovdan -- Simbol srpskog antiglobalizma
Dragan Milanovic
Vidovdan predstavlja osu srpske istorije i vrhunski izraz srpske ideologije jer je u njemu ono najbolje i najvise u nasoj tradiciji. Taj dan je najvazniji i najsvetiji dan srpske istorije, a kako vidimo i najduzi jer jos traje i trajace. On je bitan jer su se u njemu slile sve ono pozitivno u hriscanskoj i nacionalnoj tradiciji. Da bi se razumela srpska istorija i srpska ideja nuzno je shvatiti Vidovdan, ali jos pre, doziveti Vidovdan u sebi i sebe u Vidovdanu.
Tada te mitske 1389. godine je na Srbiju krenula azijatska armada koji je htela da unisti i pokori ne samo srpski narod i ceo Balkan vec i veci deo Evrope, Azije i Afrike. Dakle Srbi su se suocili sa nadirucim osmanlijskim "svetskim poretkom" koji rusi sve pred sobom i koji ne misli da stane u svom svetskom imperijalnom pohodu. Temelj ovog turskog "globalizma" je bila islamska religija i njena teznja da celo covecanstvo pretvori u jedan svet – u jednu islamsku zajednicu. Kao i danas u slucaju Amerike, imamo spregu imperijalne ambicije i agresivne globalisticke ideologije. Samo sto je ta tadasnja osmalijska "volja za moc" bila prosta i iskrena – nije se krila iza ideja "trzista" i "ljudskih prava". Razlika izmedju zapadnog niceanskog globalizma – liberalizma i islamskog nije toliko u sustini koliko u metodama.
Dakle Srbija se te 1389. suocila sa velikim iskusenjem – pred njom su bila dva puta: ili borba sa mnogo jacim neprijateljem bez mnogo sansi na pobedu ili pak put mirnih "evroosmanlijskih integracija" u kojima se cinilo da bi se moglo sacuvati nesto od svog identiteta. Knez Lazar je tada bio svestan da ne moze pobediti osmanlijski imperijalizam, ali da se mora boriti radi neceg viseg no sto je materijalna pobeda.
Isto tako je bio svestan da bi "kooperativan" odnos prema Sultanu kroz priznavanje "realnog odnosa snaga u svetu" doveo do rasula u njegovom narodu i do njegovog nestanka pod tudjinskom vlascu. Srbi ne bi bili vise Srbi, cak i ako bi se zvali tako, pa cak i ako ne bi promenili "veru za donacije" i postali "multikulturni muslimani".
Danasnji Srbi skloni "integracijama" zameraju Knezu sto nije pregovarao sa predstavnicima "islamske medjunarodne zajednice" i sto nije za Srbiju isposlovao za usluge ulaska u "turski vojni savez" ekonomsku pomoc i donacije u iznosu od bar "devet tovara blaga". Knez Lazar je intuitivno osecao u kakav moralni ambis bi vodila ta kukavna "srednjovekovna tranzicija", pa je razumeo da je mnogo gora od fizicke pogibije, duhovna smrt kroz gubitak obraza i identiteta. To je razlika izmedju lazne pobede koja je istinski poraz i istinske pobede cak i kroz poraz u materijalnom smislu.
Stoga je Cestiti Knez uzeo na sebe najtezu duznost – da bude vodja mucenicke vojske koja ce svesno postradati na Kosovu polju zarad nebeskih ideala i vecnoga zivota. On je teorijski shvatio i prakticno primenio hriscansku ideju o vaskrsenju u istoriji i nadistoriji kroz borbu i podvig za Pravdu i Slobodu. Ovim je ne samo definisan srpski visevekovni program antiglobalisticke borbe protiv imperija Istoka i Zapada, vec je i njemu dat dubok hriscanski smisao. Srpska istorija je vekovni mucenicki podvig borbe protiv nepravde i ropstva koje dolazi od carstava koja hoce celim svetom da vladaju. Ako je i jedna istorija antiglobalisticka, onda je to sigurno srpska istorija.
Pa i narodno secanje na svoga najveceg junaka Marka Kraljevica predstavlja simbol srpskog gerilskog otpora svetskoj osmanskoj sili i njenom nepravednom poretku.
-Sta je 1389. no mucenistvo jedne vojske i jednog naroda u borbi protiv svetske sile!
-Sta je vekovna borba hajduka i uskoka no najduzi antiglobalisticki ustanak u istoriji!
-Sta je ustanicka 1804. no srpsko NE jednoj surovoj i nepravednoj svetskoj sili po cenu bioloskog nestanka!
-Sta je 1914. nego otpor jednog malog naroda pred svetskom silom koja hoce da osvoji Evropu i svet!
-Sta je 27. mart i posle toga - srpski ustanci, no jedinstveno u modernoj istoriji NE globalnoj ambiciji hitlerovske Nemacke! Tada je Cercil izrekao misao cije dubine verovatno nije bio svestan – a to da je tada nas narod ponovo pronasao sebe. To NE Hitleru je Nikolaj Velimirovic – sveti srpski antiglobalista – slavio kao novi izraz kosovskog opredeljenja srpskog naroda, opredeljenja za vecno i nebesko a ne za prolazno i zemaljsko.
Kada je ponovo Zapad krenuo u imperijalnu ekspanziju opet mu se na putu nasao srpski narod, pa je opet dosao na udar.
Geopoliticki polozaj Srbije "kuce na drumu", ali i mentalitet u kome znacajnu ulogu ima kosovski mit su jos jednom Srbiju ucinili metom imperije koja ima globalne aspiracije.
Otpor Srba pred nadirucim americkim imperijalizmom je bio konfuzan, ali je ipak u njemu postojao element te kosovske spremnosti da se bori i strada za pravdu i slobodu.
Tako ispada da i kada Srbi toga nisu svesni ili kada su na ivici da odbace to "kosovsko opredeljenje" tu su mocnici ovoga sveta da ih na to podsete svojim napadima i ponizenjima.
Mozda nas drugi bolje poznaju no mi sami, pa vide da iako smo se na povrsini odrekli tog Kosovskog Zaveta (ono Djindjicevo na Vidovdan 2001. kada je isporucio Milosevica je izraz toga) u nasoj podsvesti jos postoji kosovski i lazarevski arhetip. I zbog toga prepoznatog potencijala je Srbija bila toliko napadana i satanizovana, jer se toliko "bavljenje" malom i siromasnom Srbijicom ne moze sasvim objasniti racionalnim politickim razlozima i geopolitickim interesima.
Kada se sve to sagleda onda se Srbija deli na dva dela: na onu koja je globalisticka ili koja ide putem Vuka Brankovica i "linije manjeg otpora" i ona antiglobalisticka ili ona koja ide putem Kneza Lazara cak i kada toga nije svesna.
Problem predstavlja to sto se mnogi predstavljaju kao sledbenici cestitoga Kneza a zapravo su maskirani Brankovici.
Lazni Srbi i lazne patriote s jedne, a pravi i neskriveni Brankovici sa druge strane izgleda kao danasnji izbor u Srbiji. Stvar komplikuje to sto i medju onima koji se izjasnjavaju protiv srpske tradicije i Vidovdana ima dosta postenih ljudi koji su zavedeni ideoloskim bajkama i koji su iskreni antiglobalisti.
Oni moraju shvatiti gde im je mesto, a ne da budu "korisni idioti" domacih globalista koji bi Srbiju da pretvore u trecerazrednu svetsku koloniju globalnog liberalnog poretka. Samo prozimanje vidovdanskog opredeljenja i iskrenog antiglobalizma moze dovesti do formiranja prave alternative modernoj liberalnoj hegemoniji – "carstvu zemaljskom koje je zamalena".
Danasnje partije i ideologije laznih Lazara i neskrivenih Brankovica to sigurno nisu.
*******************************************************************************************************
Dragan Milanovic
Vidovdan predstavlja osu srpske istorije i vrhunski izraz srpske ideologije jer je u njemu ono najbolje i najvise u nasoj tradiciji. Taj dan je najvazniji i najsvetiji dan srpske istorije, a kako vidimo i najduzi jer jos traje i trajace. On je bitan jer su se u njemu slile sve ono pozitivno u hriscanskoj i nacionalnoj tradiciji. Da bi se razumela srpska istorija i srpska ideja nuzno je shvatiti Vidovdan, ali jos pre, doziveti Vidovdan u sebi i sebe u Vidovdanu.
Tada te mitske 1389. godine je na Srbiju krenula azijatska armada koji je htela da unisti i pokori ne samo srpski narod i ceo Balkan vec i veci deo Evrope, Azije i Afrike. Dakle Srbi su se suocili sa nadirucim osmanlijskim "svetskim poretkom" koji rusi sve pred sobom i koji ne misli da stane u svom svetskom imperijalnom pohodu. Temelj ovog turskog "globalizma" je bila islamska religija i njena teznja da celo covecanstvo pretvori u jedan svet – u jednu islamsku zajednicu. Kao i danas u slucaju Amerike, imamo spregu imperijalne ambicije i agresivne globalisticke ideologije. Samo sto je ta tadasnja osmalijska "volja za moc" bila prosta i iskrena – nije se krila iza ideja "trzista" i "ljudskih prava". Razlika izmedju zapadnog niceanskog globalizma – liberalizma i islamskog nije toliko u sustini koliko u metodama.
Dakle Srbija se te 1389. suocila sa velikim iskusenjem – pred njom su bila dva puta: ili borba sa mnogo jacim neprijateljem bez mnogo sansi na pobedu ili pak put mirnih "evroosmanlijskih integracija" u kojima se cinilo da bi se moglo sacuvati nesto od svog identiteta. Knez Lazar je tada bio svestan da ne moze pobediti osmanlijski imperijalizam, ali da se mora boriti radi neceg viseg no sto je materijalna pobeda.
Isto tako je bio svestan da bi "kooperativan" odnos prema Sultanu kroz priznavanje "realnog odnosa snaga u svetu" doveo do rasula u njegovom narodu i do njegovog nestanka pod tudjinskom vlascu. Srbi ne bi bili vise Srbi, cak i ako bi se zvali tako, pa cak i ako ne bi promenili "veru za donacije" i postali "multikulturni muslimani".
Danasnji Srbi skloni "integracijama" zameraju Knezu sto nije pregovarao sa predstavnicima "islamske medjunarodne zajednice" i sto nije za Srbiju isposlovao za usluge ulaska u "turski vojni savez" ekonomsku pomoc i donacije u iznosu od bar "devet tovara blaga". Knez Lazar je intuitivno osecao u kakav moralni ambis bi vodila ta kukavna "srednjovekovna tranzicija", pa je razumeo da je mnogo gora od fizicke pogibije, duhovna smrt kroz gubitak obraza i identiteta. To je razlika izmedju lazne pobede koja je istinski poraz i istinske pobede cak i kroz poraz u materijalnom smislu.
Stoga je Cestiti Knez uzeo na sebe najtezu duznost – da bude vodja mucenicke vojske koja ce svesno postradati na Kosovu polju zarad nebeskih ideala i vecnoga zivota. On je teorijski shvatio i prakticno primenio hriscansku ideju o vaskrsenju u istoriji i nadistoriji kroz borbu i podvig za Pravdu i Slobodu. Ovim je ne samo definisan srpski visevekovni program antiglobalisticke borbe protiv imperija Istoka i Zapada, vec je i njemu dat dubok hriscanski smisao. Srpska istorija je vekovni mucenicki podvig borbe protiv nepravde i ropstva koje dolazi od carstava koja hoce celim svetom da vladaju. Ako je i jedna istorija antiglobalisticka, onda je to sigurno srpska istorija.
Pa i narodno secanje na svoga najveceg junaka Marka Kraljevica predstavlja simbol srpskog gerilskog otpora svetskoj osmanskoj sili i njenom nepravednom poretku.
-Sta je 1389. no mucenistvo jedne vojske i jednog naroda u borbi protiv svetske sile!
-Sta je vekovna borba hajduka i uskoka no najduzi antiglobalisticki ustanak u istoriji!
-Sta je ustanicka 1804. no srpsko NE jednoj surovoj i nepravednoj svetskoj sili po cenu bioloskog nestanka!
-Sta je 1914. nego otpor jednog malog naroda pred svetskom silom koja hoce da osvoji Evropu i svet!
-Sta je 27. mart i posle toga - srpski ustanci, no jedinstveno u modernoj istoriji NE globalnoj ambiciji hitlerovske Nemacke! Tada je Cercil izrekao misao cije dubine verovatno nije bio svestan – a to da je tada nas narod ponovo pronasao sebe. To NE Hitleru je Nikolaj Velimirovic – sveti srpski antiglobalista – slavio kao novi izraz kosovskog opredeljenja srpskog naroda, opredeljenja za vecno i nebesko a ne za prolazno i zemaljsko.
Kada je ponovo Zapad krenuo u imperijalnu ekspanziju opet mu se na putu nasao srpski narod, pa je opet dosao na udar.
Geopoliticki polozaj Srbije "kuce na drumu", ali i mentalitet u kome znacajnu ulogu ima kosovski mit su jos jednom Srbiju ucinili metom imperije koja ima globalne aspiracije.
Otpor Srba pred nadirucim americkim imperijalizmom je bio konfuzan, ali je ipak u njemu postojao element te kosovske spremnosti da se bori i strada za pravdu i slobodu.
Tako ispada da i kada Srbi toga nisu svesni ili kada su na ivici da odbace to "kosovsko opredeljenje" tu su mocnici ovoga sveta da ih na to podsete svojim napadima i ponizenjima.
Mozda nas drugi bolje poznaju no mi sami, pa vide da iako smo se na povrsini odrekli tog Kosovskog Zaveta (ono Djindjicevo na Vidovdan 2001. kada je isporucio Milosevica je izraz toga) u nasoj podsvesti jos postoji kosovski i lazarevski arhetip. I zbog toga prepoznatog potencijala je Srbija bila toliko napadana i satanizovana, jer se toliko "bavljenje" malom i siromasnom Srbijicom ne moze sasvim objasniti racionalnim politickim razlozima i geopolitickim interesima.
Kada se sve to sagleda onda se Srbija deli na dva dela: na onu koja je globalisticka ili koja ide putem Vuka Brankovica i "linije manjeg otpora" i ona antiglobalisticka ili ona koja ide putem Kneza Lazara cak i kada toga nije svesna.
Problem predstavlja to sto se mnogi predstavljaju kao sledbenici cestitoga Kneza a zapravo su maskirani Brankovici.
Lazni Srbi i lazne patriote s jedne, a pravi i neskriveni Brankovici sa druge strane izgleda kao danasnji izbor u Srbiji. Stvar komplikuje to sto i medju onima koji se izjasnjavaju protiv srpske tradicije i Vidovdana ima dosta postenih ljudi koji su zavedeni ideoloskim bajkama i koji su iskreni antiglobalisti.
Oni moraju shvatiti gde im je mesto, a ne da budu "korisni idioti" domacih globalista koji bi Srbiju da pretvore u trecerazrednu svetsku koloniju globalnog liberalnog poretka. Samo prozimanje vidovdanskog opredeljenja i iskrenog antiglobalizma moze dovesti do formiranja prave alternative modernoj liberalnoj hegemoniji – "carstvu zemaljskom koje je zamalena".
Danasnje partije i ideologije laznih Lazara i neskrivenih Brankovica to sigurno nisu.
*******************************************************************************************************
... znaci na Kosovu su se u stvari protiv turaka borili Jugosloveni, a ne srbi... :razz: Al ti je shtos 
