Romansa mesečarka
Prikazujem rezultate 1 do 6 od 6

Tema: Romansa mesečarka

       
  1. #1
    Aktivan član violet_parts (avatar)
    Učlanjen
    22.02.2007.
    Lokacija
    bilo gde...bilo kad...bilo koji grad...
    Poruke
    1.502
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    42

    Podrazumevano Romansa mesečarka

    Zeleno, volim te, zeleno.
    Zelen vetar, zelene grane.
    Brod na moru
    i konj u planini.
    Opasana senkom
    ona sanja na verandi,
    zelene puti, kose zelene,
    sa ochima od hladnog srebra.
    Zeleno, volim te, zeleno!
    Pod lunom Cigankom
    stvari pilje u nju
    a ona ih ne vidi.

    Zeleno, volim te, zeleno!
    Velike zvezde od inja
    dolaze sa ribom senke
    shto otvara put zori.
    Smokva trlja vetar
    korom svojih grana,
    a breg, machak lupezh,
    jezhi svoje ljute agave.
    Ali ko ce doci? I odakle?
    Ona cheka na balkonu,
    zelene puti, kose zelene,
    sanjajuci gorko more.

    -Kume, dacu ti
    konja za kucu,
    sedlo za njeno ogledalo,
    nozh za njen ogrtach.
    Kume, dolazim krvareci
    iz Kabrinih klanaca.
    -Kad bih mogao, mladicu,
    lako bi se nagodili.
    Ali ja vishe nisam ja
    niti je moj dom vishe moj.

    Kume, hocu da umrem
    pristojno u svojoj postelji
    od chelika i, ako je moguce,

    sa holandskim charshavima...
    Zar ne vidish moju ranu
    od grudi do grla?

    -Trista crnih ruzha
    pokrivaju tvoj beli grudnjak.
    Krv ti vri i mirishe
    oko pojasa.
    Ali ja vishe nisam ja
    niti je moj dom vishe moj.

    -Pusti me bar
    na visoke verande,
    pusti me da se popnem! Pusti me
    na zelene verande.
    Verandice mesecheve,
    gde kaplje voda.

    Vec se penju dva kuma
    na visoke verande.
    Ostavljajuci trag krvi.
    Ostavljajuci trag suza.
    Drhtali su krovovi,
    fenjerchici od lima.
    Hiljadu staklenih defova
    ranjavalo je zoru.

    Zeleno, volim te, zeleno!
    Zelen vetar, zelene grane.
    Dva kuma su se popela.
    Shirok vetar ostavljao je
    u ustima chudan ukus
    zhuchi, mentola i bosiljka.

    -Kume, gde je, reci mi,
    gde je tvoje gorko devojche?
    -Koliko puta te je chekala
    svezha lica, crne kose,
    na toj zelenoj verandi.
    Nad ogledalom bunara
    Ciganka se njiha.
    Zelene puti, kose zelene,

    sa ochima od hladnog srebra.
    Mesechev stalaktit od leda
    drzhi je nad vodom.
    Noc je postala intimna
    kao mali trg.

    Pijani su zhandari
    lupali na vrata.
    Zeleno, volim te, zeleno!
    Zelene vetar, zelene grane.
    Brod na moru
    i konj u planini.

    šta mislite o ovoj pesmi i o Lorki uopšte?



  2. #2
    Aktivan član Modruna (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    1.613
    Reputaciona moć
    43

    Podrazumevano Re: Romansa mesečarka

    Лоркине песме су шармантне, најблаже речено. Имају неку своју поетску (а понекад и тужну) атмосферу.

    Хајде, дај нам оно: "Бежи луно, луно ..." То је тужна и дивна песма.

    Лоркине песме нису мисаоне, али су некако истините, као да кроз њих пева сам живот, такав какав је, без размишљања о себи. Освежавајуће, морам признати.
    Poslednji put ažurirao/la Modruna : 20.06.2007. u 10:31

  3. #3
    Aktivan član violet_parts (avatar)
    Učlanjen
    22.02.2007.
    Lokacija
    bilo gde...bilo kad...bilo koji grad...
    Poruke
    1.502
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    42

    Podrazumevano Re: Romansa mesečarka

    Evo, nadjoh pesmu.....

    ROMANSA O LUNI

    Luna je, obla poput nara.
    ušla u kovačnicu.
    Dete je glada, gleda.
    Dete je neprestano gleda.
    Luna u zraku ustreptalom
    širi ruke,
    otkrivajući raspusna i čista
    nedra od tvrdog lima.
    ''Beži, oh! luno, luno, luno!
    Ako Cigani dođu,
    napraviće od tvog srca
    đerdane i prstenje belo!''
    ''Pusti me, dete, da zaigram!
    Kad Cigani dođu, naći će te
    na nakovnju, očiju zatvorenih!''
    ''Beži, oh, luno, luno, luno!
    Već čujem bliski topot konja!''
    ''Pusti me, dete, i ne gazi
    uštirkanu belinu moju!''
    Sve bliže bubnja topot konja
    po zategnutom dobošu ravnice.
    U kovačnici ležalo je dete
    na nakovnju, očiju zatvorenih..
    Iz maslinjaka stigoše Cigani
    noseći san i bronzu.
    Visoko uzdignute glave
    i očiju snom obrvanih.
    Aj, kako žalobno uzdiše sova
    na crnom stablu noći!
    Nebom odlazi luna, luna
    i dete odvodi za ruku.
    U kovačnici leleču Cigani
    i plaču gorko.
    A nad njom lahor veo svija,
    veo crnine lahor nad njom svija.

    Svaka njegova pesma je prelepa....

  4. #4
    Aktivan član Modruna (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    1.613
    Reputaciona moć
    43

    Podrazumevano Re: Romansa mesečarka

    Хвала, стварно је дивна песма

  5. #5
    Aktivan član Joliva (avatar)
    Učlanjen
    05.05.2005.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    sunčana strana ulice
    Poruke
    1.231
    Tekstova u blogu
    18
    Reputaciona moć
    48

    Podrazumevano Re: Romansa mesečarka

    Лоркине романсе су нешто најлепше што сам икада у животу читала... Спој страсти и смрти.


    NEVERNA SUPRUGA


    I odvedoh je na reku

    misleći da je devojka,

    a imala je muža.



    Bilo je to u noći svetoga Jaga

    i kao po dogovoru -

    pogasili su se fenjeri

    i zapalili svici.



    Na poslednjem uglu ulice

    dodirnuh njene zaspale dojke

    i odjednom mi se otvoriše

    kao grane zumbula.



    Njena uštirkana suknja

    zvonila mi je u ušima

    kao komadić svile

    rezan sa deset noževa.



    Bez svetlosti u svojim krošnjama

    drveće je poraslo.

    I horizont pasa

    lajao daleko od reke.



    Pošto smo prošli kupine,

    vrbe i trnje,

    pod velom njene kose

    iskopah jamu u vlažnom pesku.



    Ja skidoh kravatu;

    ona skide haljinu.

    Ja otkopčah revolver,

    ona skide četiri jelečića.



    Ni smilje ni puževi

    nemaju put tako finu,

    ni velika ogledala

    ne blistaju tim sjajem!



    Njena su mi bedra bežala iz ruku

    kao iznenađene ribe

    pola u ognju a pola hladna.



    Tu noć sam projurio

    najlepši put

    jašući kobilu od sedefa

    bez uzde i uzengija.



    Čovek sam i ne dolikuje mi

    da kažem šta mi je rekla;

    savest mi nalaže

    da budem diskretan.



    Prljavu od poljubaca i peska

    odneo sam je na reku.

    Ljiljani su se mačevali

    sa vetrom.



    I ponašao sam se onako

    kao što dolikuje meni pravom Ciganinu.

    Poklonih joj kotaricu

    od žute svile.



    I ne htedoh da se u nju zaljubim

    jer je imala muža,

    a kazala mi je da je devojka

    kad sam je odveo na reku.

  6. #6
    Aktivan član
    Učlanjen
    24.04.2006.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.054
    Reputaciona moć
    40

    Podrazumevano Re: Romansa mesečarka

    'Pesma suve narandze' -meni je ovo omiljena Lorkina pesma. Nemam je na srpskom, ako neko ima, neka napise

    Song of the Barren Orange Tree

    Woodcutter,
    Cut my shadow from me.
    Free me from the torment
    of seeing myself without fruit.

    Why was I born among mirrors?
    The day walks in circles around me,
    and the night copies me
    in all its stars.

    I want to live without seeing myself.
    And I will dream that ants
    and thistleburrs are my
    leaves and my birds

    Woodcutter.
    Cut my shadow from me.
    Free me from the torment
    of seeing myself without fruit.

Slične teme

  1. MOJA ROMANSA SA I.A.
    Autor CaLiMeRo u forumu Romantika
    Odgovora: 442
    Poslednja poruka: 21.04.2007., 23:02

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •