Имам један чланак Николаја Берђајева, руског филозофа, који говори о положају филозофа и филозофије уопште на овом свету. Чланак се зове «Филозофова трагедија и задаћа филозофије» (хрватски превод). Можда ће неког занимати неколико Берђајевљевих запажања о овоме (мада су та запажања, у суштини, тужна):
«Одиста је филозофов положај трагичан. Њега готово нитко не воли. Кроз цијелу повијест културе очитовано је непријатељство према филозофији, а при том с најразноликијих страна. Филозофија је најнезаштићенија страна културе. Постојано је подвргнута сумњи и сама могућност филозофије, па је сваки филозоф принуђен да свој посао почне обраном филозофије, оправдањем њезине могућности и плодотворности.
(...)
Велики су филозофи у својој спознаји увијек тежили за препородом душе, за њих је филозофија била пут спаса. Такви су били хиндуски филозофи, Сократ, Платон, стоици, Плотин, Спиноза, Фихте, Хегел, Владимир Соловјов.
(...)
Филозоф је прије свега спознавалац, али његова је спознаја тоталитарна, она обухваћа све стране човјечјег бића и човјечјег постојања, она неминовно учи о путовима остварења Смисла. Филозофи су се понекад спуштали до грубога бога емпиризма и материјализма, но правом је филозофу својствен укус за онострано, за трансцендитање граница свијета, он се не задовољава овостраним. Филозофија је свагда била продор из бесмисленог, емпиријског, привидног, и за нас са свих страна насилног свијета – у онострани свијет.
(...)
Филозофија може постојати тек у случају ако се призна филозофска интуиција. А сваки значајни и прави филозоф има своју природну интуицију. Но филозофска интуиција није ни из чега изводива, она је природна, у њој сине свјетло које расветљује сав процес спознаје. Ту интуицију не могу замијенити ни религијске догме ни знанствене истине.
(...)
Религија и знаност, толико различите по природи, и тако често непријатељске једна према другој, заштићене су социјално. Оне испуњавају социјални налог, иза њих стоје колективи приправни да их штите. Филозофија је социјално незаштићена, иза ње не стоје никакви колективи. Филозофа неће нико штитити. Чак је и његов економски положај најнезаштићенији.»
