Kad ocistimo tvoj post od djubreta i beznacajnih stvari za raspravu
, ostaje nam malo, al' da vidimo, sta si nam to dao:
Šakal:
Dakle, Dostojevski se poziva na ideju Hrišćanstva a ne na lik i delo Đizazovo...
Posto si ti mnogo pametniji od mene, objasni kako neko poziva na ideju hriscanstva, a da pri tome ne poziva na lik i delo Hristosa?
Kad na ovo odgovoris, onda cu ja da objasnim navedeni citat.
Šakal:
Dalje, misliš da je potrebno biti Hrišćanin da bi čitao, voleo i razumeo Dostojevskog?
Ne, ne mislim, ali posto je njegovo stvaralastvo prozeto hriscanstvom, neko ko je operisan od toga, svakako nece biti sposoban (kao sto se u istoriji kritike pokazalo) da razume i uvidi knjizevnu vrednost likova poput Aljose, starca Zosime na primer, tretiraju se kao visak.
Šakal:
...pa sam pisac je koketirao sa ateizmom.
Tacno. Bas lepo sto si to napomenuo. Kako Dostojevski prikazuje ateiste u svojim delima? Tacnije, kod njega nema mnogo pravih ateista, kao ni na ovom forumu, vise su u pitanju antiteisti, pa da prosirim pitanje i na antiteiste?
Šakal:
... potrebno je pre svega biti čovek...dobar čovek...to što je neko kršten i što je Hrišćanske veroispovesti sigurno ne znači da je on i dobar čovek...
Ih, biti dobar covek, velike li mudrosti.
Svi veliki pisci i filozofi su trazili odgovor na pitanje kako do dobrog coveka, lepe duse, kako to postati. Mozemo ovom crowu i tebi da vicemo "budite dobri, ponasajte se ko ljudi", pa se vi oglusavate o taj apel. Mozete cak da citate i Dostojevskog, pa ne vredi. Da te je njegovo delo duboko i najdublje prozelo, ono bi postalo sastavni deo tebe, ali nije. Svako ko tebe cita, jasno mu je koje su knjige tebe oblikovale, kao i ovog crowa.
Al' sad sledi pitanje- ko su dobri ljudi, koji likovi su dobri kod Dostojevskog i zasto?
