Rastanak

mutin

Gost
Poruka
40
Svakog dana se rastajemo od Sunca,svake noci u osvit zore od Meseca i zvezda!Rastanak nije katastrofa,a ni smak sveta.Zasto tolika frka oko toga?

Za dobrim konjem se prasina dize!
Sta je dobro kod rastanaka:
-UPOZNACU NEKOG NOVOG!
-MOZDA CE BITI BOLJI OD TEBE!
-POBEGLA SAM <SPASILA SE>
-MOZDA CE BITI SLICAN MENI!
-UKLOPICU SE SIGURNO,IZINATA!
-MOZDA CU SE OSECATI VOLJENO!


Volim rastanke,jer pruzaju mogucnost za nesto novo!Nova skola novo drustvo novi ljudi MOZDA POSTANEM I JA NEKO DRUGI,BOLJI<BLIZI SAVRSENSTVU!

ZIVELI RASTANCI,JER DAJU MOGUCNOST,NADU....
 
Oprosti mi..!


Znaš da neću imat' mira
Dok te nazad ne vratim,
Kog' ću voljet' srce bira,
A ja se prepustim...

Kažeš,
Spusti ključ i kreni,
A, život sam ti poklonila,
Što je to u svakoj ženi,
Da se naada do kraja..?

Ti znaš,
Sve u meni još zadrhti,
Kada me pogledaš,
Pamti sve što bilo je,
Kada nas ceste razdvoje...

Oprosti mi,
Oprosti mi za sve,
Ja ne mogu više s tobom,
A bez tebe, ne ide...

Oprosti mi,
Oprosti mi za to,
Što je život mene,
Na tvoj put,
Jednom daavno doveo...

Oprosti mi...

Kažeš, spusti ključ i kreni,
A život sam poklonila,
Što je to u svakoj ženi,
Da se nada, do kraja..?

Ti znaš,
Sve u meni još zadrhti,
Kada me "pogledaš",
Pamtim i ti pamti sve što bilo je,
Kad nas ceste razdvoje...
 
Covek cesto mora da ode da bi sagledao stvari malo bolje.
Rastanak nekada znaci nov pocetak,nekada dugu patnju...
Ipak sve u zivotu ima svoj razlog desavanja tako da ako do rastanka dodje moramo se pomiriti sa tim da je to moralo proci i da ce se opet dogoditi nesto novo...
 
Ova tema me inspirisala da napišem par reči o svom rastanku...

Ne tako davno bio sam zaljubljen i srećan, činilo mi se da će moja sreća trajati zauvek...
Sada sam smešan sam sebi...sada sam sam..
Činilo mi se da je svega što me činilo srećnim nestalo...
Ne volim rastanke...rastanci bole...
Rastanak sa njom je boleo...zato što se desio iznenada, zbog načina na koji je otišla...toliko puta sam se trudio da joj nešto kažem, da joj ispričam, ali ona je bila gluva za moje reči....I ostalo mi je nejasno do kraja zašto je tako otišla... Posle svih izgovorenih i neizgovorenih reči, svih nežnosti, lepih trenutaka, svađa, svih saveta, smeha, svega što je moglo i što nije moglo biti, što je bilo ili nije bilo među nama, shvatam da sam bio samo naivni pajac koji je nastupao na njenoj pozornici...Nekad sam mislio da nisam trebao da joj dam do znanja koliko sam je voleo i koliko sam ranjiv postao...Ona je to na najgori način koristila...Sada kad je nemam shvatam da nisam pogrešio jer sam sve radio iskreno, onako kako sam želeo, a kada stvari radim tako nikada nemam osećaj krivice, pa ni sada...
Uvek sam mislio da je divna devojka bez maske, ali bila je bezosećajna...sa maskom divne devojke...
Ne znam da li da budem srećan što je ušla u moj život...na rascepu sam između bola koji sam osetio nakon rastanka i svih lepih trenutaka...Ne poričem da sam pored nje doživeo divne trenutke, ali kako da ih cenim ako su svi bili jedna velika laž...
Možda sam ponekad spor i kasnim za vremenom, ali na kraju uvek stignem tamo gde treba...Ona je mene ostavila brzo. Meni je trebalo malo duže da ostavim nju...ali uspeo sam, sećanje na nju je sada samo sećanje, ali vidim da će i ono da izbledi...
Moje srce i moj um su ponovo čisti, zdravi i veseli. I shvatio sam da sam nekada bio nepravedan prema mnogim stvarima stavljajući nju i ljubav prema njoj ispred svega...ispred gomile drugih stvari koje me čine srećnim...
Shvatio sam da mi ne treba mrvica njene ljubavi da bih bio srećan, jer ja umem, zaslužujem, želim i obavezan sam prema sebi i dragim mi ljudima da budem...
Ja imam puno razloga da budem srećan...
Kako bi rekao Marquez „možda Bog zeli da u toku svog zivota sretnemo mnogo pogresnih osoba, da bi onda , kada sretnemo pravu osobu, znali to da cenimo.”
Ne mogu da se otmem utisku da sam ja bio pravi za nju, ali sreća je što ona to nije shvatila, jer je ona za mene svakako bila pogrešna...
Na kraju joj mogu reći samo:
Hvala ti što si otišla, što si mi pružila šansu za novi početak u ljubavi...početak za koji znam da me čeka tamo negde, mene, srećnog i potpuno slobodnog...
 
Enrique.:
Ova tema me inspirisala da napišem par reči o svom rastanku...

Ne tako davno bio sam zaljubljen i srećan, činilo mi se da će moja sreća trajati zauvek...
Sada sam smešan sam sebi...sada sam sam..
Činilo mi se da je svega što me činilo srećnim nestalo...
Ne volim rastanke...rastanci bole...
Rastanak sa njom je boleo...zato što se desio iznenada, zbog načina na koji je otišla...toliko puta sam se trudio da joj nešto kažem, da joj ispričam, ali ona je bila gluva za moje reči....I ostalo mi je nejasno do kraja zašto je tako otišla... Posle svih izgovorenih i neizgovorenih reči, svih nežnosti, lepih trenutaka, svađa, svih saveta, smeha, svega što je moglo i što nije moglo biti, što je bilo ili nije bilo među nama, shvatam da sam bio samo naivni pajac koji je nastupao na njenoj pozornici...Nekad sam mislio da nisam trebao da joj dam do znanja koliko sam je voleo i koliko sam ranjiv postao...Ona je to na najgori način koristila...Sada kad je nemam shvatam da nisam pogrešio jer sam sve radio iskreno, onako kako sam želeo, a kada stvari radim tako nikada nemam osećaj krivice, pa ni sada...
Uvek sam mislio da je divna devojka bez maske, ali bila je bezosećajna...sa maskom divne devojke...
Ne znam da li da budem srećan što je ušla u moj život...na rascepu sam između bola koji sam osetio nakon rastanka i svih lepih trenutaka...Ne poričem da sam pored nje doživeo divne trenutke, ali kako da ih cenim ako su svi bili jedna velika laž...
Možda sam ponekad spor i kasnim za vremenom, ali na kraju uvek stignem tamo gde treba...Ona je mene ostavila brzo. Meni je trebalo malo duže da ostavim nju...ali uspeo sam, sećanje na nju je sada samo sećanje, ali vidim da će i ono da izbledi...
Moje srce i moj um su ponovo čisti, zdravi i veseli. I shvatio sam da sam nekada bio nepravedan prema mnogim stvarima stavljajući nju i ljubav prema njoj ispred svega...ispred gomile drugih stvari koje me čine srećnim...
Shvatio sam da mi ne treba mrvica njene ljubavi da bih bio srećan, jer ja umem, zaslužujem, želim i obavezan sam prema sebi i dragim mi ljudima da budem...
Ja imam puno razloga da budem srećan...
Kako bi rekao Marquez „možda Bog zeli da u toku svog zivota sretnemo mnogo pogresnih osoba, da bi onda , kada sretnemo pravu osobu, znali to da cenimo.”
Ne mogu da se otmem utisku da sam ja bio pravi za nju, ali sreća je što ona to nije shvatila, jer je ona za mene svakako bila pogrešna...
Na kraju joj mogu reći samo:
Hvala ti što si otišla, što si mi pružila šansu za novi početak u ljubavi...početak za koji znam da me čeka tamo negde, mene, srećnog i potpuno slobodnog...

apsolutno fantasticna poruka, nema sta... samo, kazem, ni bez rastanka nema nove ljubavi...
 
Enrique., majstore sta da ti kazem?! Bravo! Bravo! Bravo!
Ulepsao si mi noc ovim tekstom.
Izdvajam, tj. citiram:

Kako bi rekao Marquez „možda Bog zeli da u toku svog zivota sretnemo mnogo pogresnih osoba, da bi onda , kada sretnemo pravu osobu, znali to da cenimo.”

Hvala ti što si otišla

Nema bre da se klone duhom.
Tamo negde napolju, mozda i ovde na Net-u cekaju nas prave i iskrene ljubavi.

:)
 
rastanci mogu da me asociraju samo na tugu,bol i nesrecu
nema tu nikakve nade,ni svetlih tacaka
i danas,kada se setim nekih od njih,pojavi mi se osecaj neprijatnosti
ovog poslednjeg se secam kao kroz maglu
znam samo da sam,po default-u,izbrisala sve poruke,slike,mailove
ne secam se razgovora,mozda samo nekoliko recenica
grozno
 
Divim se svima vama koji ste iz rastanaka sa do juče vam dragim osobama izvukli nešto pozitivno... :smile:

Za mene je svaki rastanak bolan, bez obzira da li ja ostavljala ili bivana ostavljena... :?

U relacije sa ljudima sa kojima postajem bliska, ulažem emocije i pri rastanku zaista srce ne može da mi potvrdi ono što razum govori, a to bi bilo " ko zna zašto je ovo bilo dobro" :roll: :confused:

Šta znam...možda i kod mene nastupi jednog dana vreme bezosećajnosti, kada će mi biti sasvim svejedno kada neko meni blizak, ode iz mog života...za sada me baš boli sve to...i ostavlja ožiljke kada bol predje u fazu pasivnog... :cry:
 
Kod rastanaka nista nije svejedno,jos manje da je neko bezosecajan...ali jedno je sigurno,neka nova vrata ce se otvoriti,mozda ne ona koja ocekujes da se otvore vec ona koja ce biti najbolja....sigurno! :) I ja zamalo da se rastanem od nekog,pa nista... ostade tu da smeta... :) salim se....
 
najgore je kada sa nekim ne mozesh da budesh, a ne mozesh ni bez njega...par puta sam raskinula sa dechkom, ali je mnogo bolelo i uvek sam mu se vratjala...kukavica sam i chim me malo zaboli, vratjam se na sigurno...plashim se tog "konachnog" raskida
 
treba skupiti snage i ne vraćati se, jer tako dovodiš pre svega sebe u vrlo rizičnu poziciju da izgubiš osećaj za emocije jer tako samo uništavaš svoju snagu koja te pokreće da voliš i na pozitivan način izkazuješ svoje emocije uopšti!
 
LJUDI, ajde da ozivimo ovu tako bolnu, istinitu i sveprisutnu temu. Ne pogledah ko je postavio. Mislim da bi, u ime bola koji rastanak ostavlja u svima nama, trebalo malo vise da razgovaramo. Pa, zato smo i tu, ako se slazete.
Evo, da kazem: ostavljala sam i bila ostavljana. Znaci, iskustvo je tu, osecanja uredno vezana masnicom...Ajde da citamo ta pisma. Neko ode bez reci, neko to osmisli pismom, neko vrati "krpice i lutkice" neko...Bas o tome, mi ovde koji se nadjosmo i sretosmo, treba da Razgovaramo!!!
Ako ste ZA, ja sam tu, a mislim i mnogi drugi, i ti, i ti, i ti...I SVI MI....
 
je li to sve shto ostaje posle ljubavi? i shta nam uopshte ostaje posle nje? telefonski broj koji polako bledi u setjanju?
chashe sa ugraviranim monogramom ukradene u "esplanadi". posle ljubavi ostaje obichaj da se belo vino sipa u te dve chashe i da crta bude na istoj visini.
posle ljubavi ostaje jedan sto u kafani kod "?" i zachudjeni pogled starog kelnera shto nas vidi sa drugima. posle ljubavi ostaje rechenica "divno izgledash, nisi se nishta promenila..." i "javi se ponekad, josh imash moj broj telefona"
i neki brojevi hotelskih soba u kojima smo spavali, i to ostaje posle ljubavi.
posle ljubavi ostaju melodije sa radija koje izlaze iz mode.
ostaju tajni znaci, ljubavne shifre. posle ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da tje neko iznenada naitji. klak-spushtena slushalica kada se javi tudj glas. hiljadu i jedna laz.
posle ljubavi ostaje rechenica koja luta kao duh po sobi: "ja tju prva u kupatilo" i pitanje:"zar netjemo zajedno?" vishe ne....
posle ljubavi ostaju sauchesnici, chuvari tajni koje vishe nisu nikakve tajne.
posle ljubavi ostaje laka uznemirenost kad u prolazu udahnem "cabachard" na nekoj drugoj, nepoznatoj crnomanjastoj devojci.
prepune pepeljare i prazno srce. navika da se plae dve cigarete istovremeno mada nema nikog u blizini. fotografije snimljene u automatu, taxisti koji nas nikada nisu voleli ("hvala shto ne pushite", a pushili smo) i cvetjarke koje jesu.
posle ljubavi ostaje povredjena sujeta.
metalni ukus promashenosti na usnama.
posle ljubavi ostaju drugi ljudi i druge zene.
posle ljubavi ne ostaje nishta.....
 
...туга, бол, празнина...


...кад чак заволиш душу, али многе ствари не можеш, не желиш да прихватиш, ма како се неко трудио. Какав сам ја то човек, какви смо ми то људи? Сувише материјални...задрти...гневни, пожудни, завидни...сувише заборављамо. Сав труд, сваки сладак гест партнера...а опет није довољно...
 
naancy90:
je li to sve shto ostaje posle ljubavi? i shta nam uopshte ostaje posle nje? telefonski broj koji polako bledi u setjanju?
...
posle ljubavi ostaje jedan sto u kafani kod "?" i zachudjeni pogled starog kelnera shto nas vidi sa drugima.
posle ljubavi ostaje rechenica "divno izgledash, nisi se nishta promenila..." i "javi se ponekad, josh imash moj broj telefona"
i neki brojevi hotelskih soba u kojima smo spavali, i to ostaje posle ljubavi.
posle ljubavi ostaju melodije sa radija koje izlaze iz mode.
ostaju tajni znaci, ljubavne shifre.
posle ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da tje neko iznenada naitji.
klak-spushtena slushalica kada se javi tudj glas. hiljadu i jedna laz.
posle ljubavi ostaje rechenica koja luta kao duh po sobi: "ja tju prva u kupatilo" i pitanje:"zar netjemo zajedno?" vishe ne....
posle ljubavi ostaju sauchesnici, chuvari tajni koje vishe nisu nikakve tajne.
posle ljubavi ostaje laka uznemirenost kad u prolazu udahnem "cabachard" na nekoj drugoj, nepoznatoj crnomanjastoj devojci.
...
posle ljubavi ostaje povredjena sujeta.
metalni ukus promashenosti na usnama.
posle ljubavi ostaju drugi ljudi i druge zene.
posle ljubavi ne ostaje nishta.....
Znam ovaj tekst..Momo Kapor, jel da... nekad me je ovo duboko potresalo, sad samo osećam nostalgiju...
..sad kad sam ovo pročitao, otići ću danas u naš kafić...prvi put posle raskida...da i to prelomim...nisam se setio ranije...hey, koliko ću se još stvari setiti, stvari koje me podsećaju na nas...ma ima sve da ih iskorenim...:?
 

Back
Top