tajna_smotra
Zainteresovan član
- Poruka
- 211
Dezinformacija - od trojanskog konja do interneta
Operacija "Bosna" - ko je stvarni naručilac antisrpske propagande
Nije baš ubedljivo pretpostaviti da su Hrvati, bosanski muslimani i kosovski Albanci mogli da isplaćuju račune agenciji "Ruder Finn". Ispod površine ukazuju se obrisi znatno ozbiljnijih klijenata. Jer, ulozi u balkanskoj igri su pozamašni
(Iz knjige "Dezinformacija - od trojanskog konja do interneta", poglavlje XVI, u izdanju "Naš dom")
Tipičan primer nedavno izvedene operacije dezinformisanja zaslužuje da se detaljno prouči jer su se u njemu stekli skoro svi elementi operacije dezinformisanja koja može da služi za uzor. Zbog toga ćemo mu posvetiti nekoliko stranica. Reč je o operaciji "Bosna" koja bi mogla predstavljati model za druge dezinformacije iste vrste u budućnosti. Ponovićemo strukturu koju smo već ranije odredili.
NARUČILAC
Izjava privatne agencije za odnose sa javnošću "Ruder Finn Global Public Affairs", koju navodi Žak Merlino u knjizi "Nisu sve istine o Jugoslaviji za priču" (Les verites yougoslaves ne sont pas toutes bonnes a dire), pokazuje da je od avgusta 1991. do juna 1992. naručilаc ove agencije bila republika Hrvatska; od maja 1992. do decembra 1992. republika Bosna i Hercegovina (ustvari, muslimanski deo te republike); i najzad od oktobra 1992. "republika" Kosovo. Desilo se, zgodnim sticajem okolnosti, da je medijska zajednica upravo pohrlila da priskoči u pomoć najpre Hrvatima, zatim muslimanima i najzad kosovskim Albancima, uvek protiv istog neprijatelja: Srba. Nije, međutim, baš ubedljivo pretpostaviti da su ove dve novorođene republike i treća, koja, u času dok ovo pišem, još nema legalne osnove za postojanje, mogle da isplaćuju račune agenciji "Ruder Finn". Ispod površine ukazuju se obrisi znatno ozbiljnijih klijenata. Jer, ulozi u balkanskoj igri su pozamašni.
1. Onaj ko kontroliše Balkan kontroliše puteve nafte i gasa ne samo iz Arabije, Iraka i Kuvajta, već potencijalno i one iz Kaspijskog mora i Kazahstana.
2. Propast komunizma nameće problem dominacije nad Istočnom Evropom koja obiluje sirovinama i jeftinom radnom snagom, i predstavlja dobro tržište koje će uskoro primati svaku vrstu robe izvezene sa Zapada.
3. Od posebnog je značaja za izvesne sile, posebno SAD i Nemačku, da okruže Rusiju, da je opkole uspostavljanjem "zelene (islamske) transverzale", da postepeno oslabe ugled Rusije i, koliko god je mogućno, parališu njenu aktivnost.
4. NATO, pozvan da postane svetski policajac, ima potrebu da se uvežba i isproba svoje oružje i opremu (poželjno je da to bude na teritoriji unapred osuđenoj na kažnjavanje, na kojoj ce opšta pobeda biti unapred obezbeđena, a kažnjavanje služiti za primer svakome ko se ne potčinjava).
5. Germanski svet nije odustao od težnje da sebi otvori put ka Sredozemlju.
6. Islam gori od želje da izvede "krstaški pohod" u obrnutom smeru i za to raspolaže basnoslovnim sredstvima koja mu obezbeđuje arapska nafta.
7. Islamske zemlje će izgraditi tržište od 700 miliona kupaca - uskoro će ih biti milijarda - i pružaju takode jeftinu radnu snagu i tržište za plasman zapadne robe.
8. Vatikan, koji je dozvolio da se izgradi džamija usred Rima, a da nije tražio kao protivuslugu izgradnju katoličkih crkava u muslimanskim zemljama, bolje podnosi islamsko prisustvo nego pravoslavno na teritorijama koje bi, u stvari, najradije video potpuno pod svojim uticajem.
9. Dunav je prirodni put koji povezuje istok i zapad Evrope.
10. Sjedinjene Američke Države žele da se Evropska zajednica učvrsti, kako bi oslabile evropske nacije, ali da se učvrsti na loš način i, po mogućnosti, na račun Rusije.
Vaskrsenje fašizma - naslovna strana sarajevskog
lista "VOX" iz oktobra 1991. godine
Sve ove opaske predstavljaju deliće mozaika. Kao takve one ne omogućavaju da se zaključi ko je stvarni naručilac, jedan ili više njih, koji se skriva iza Hrvata, bosanskih muslimana i kosovskih Albanaca. Može se pretpostaviti da maska neće tako brzo pasti sa lica pravog naručioca.
AGENT
Devedesetih godina su u oblasti dezinformisanja nastupile tri glavne promene:
- slom glavnog naručioca (komunizma);
- trijumf slike;
- vulgarizacija metoda.
Naime, u današnje vreme isto kao što izgleda da je dovoljno pogledati na internet da bi se otkrilo, bar teoretski, kako se pravi atomska bomba, tehnika informisanja, inače prilično jednostavna, dostupna je svakom ko ima sredstva da plati sve što je potrebno. Izvesti operaciju dezinformisanja postalo je, dakle, jednostavno ukoliko se raspolaže tim sredstvima. Rezultat: "Privatizacija dezinformacije" koja donosi profit, u ovom trenutku, nekim američkim kompanijama koje bezdušno preuzimaju na sebe manipulisanje masama, koristeći se svim sredstvima, podvalama i prevarama, u zamenu za novčanice na kojima piše "In God we trust" (Uzdajemo se u Boga). Dve od ovih kompanija su javnosti poznate ili bi mogle biti ukoliko bi se javno mnjenje uznemirilo zbog takvih stvari: agencija "Hill and KnowIton", koja je vodila operaciju dezinformisanja o Iraku na pomalo trapav način, i agencija "Ruder Finn", koja je prošla "bez greške" u aferi Bosna. Žak Merlino je krenuo da intervjuiše direktora kompanije "Ruder Finn" u njegovom uredu u ulici M Street u Vašingtonu i mi ćemo mu pozajmiti ispovest te osobe po imenu Džems Harf (James Harff). "Stvar je jednostavna, priča on, kartoteka, kompjuter i telefaks, to je uglavnom sav naš alat. U kartoteci je nekoliko stotina imena novinara, političara, predstavnika humanitarnih organizacija, univerzitetskih nastavnika. Kompjuter, koji unakrsno pretražuje kartoteku po oblastima i izbacuje podatke o najpogodnijoj ciljnoj grupi, povezan je s telefaksom i precizno obrađena informacija šalje se svim izabranim metama.
Na taj nacin, kaže Harf, u mogućnosti smo da za nekoliko minuta određenu informaciju pošaljemo svima za koje smatramo da će na nju reagovati. "Naš posao sastoji se u tome da rasejemo informacije, da ih što je mogućno brže pustimo u promet (...) Brzina je presudan, odlučujući element. Čim je neka informacija za nas povoljna, smatramo se obaveznim da je odmah usadimo u svest javnog mnjenja. Jer, savršeno dobro znamo da je najvažnija prva vest. Demanti nema nikakvog efekta." Od juna do septembra 1992. agencija je u korist muslimana iz Bosne:
- obavila 30 razgovora sa glavnim novinskim grupacijama;
- emitovala 13 eskluzivnih informacija;
- poslala 37 hitnih faksova;
- uputila 17 zvaničnih pisama;
- podnela 8 zvaničnih izveštaja;
- obavila 48 telefonskih razgovora sa predstavnicima Bele kuće;
- 20 telefonskih razgovora sa senatorima;
- blizu 100 poziva značajnim ličnostima iz medija.
Profesionalci, nema šta.
Operacija "Bosna" - ko je stvarni naručilac antisrpske propagande
Nije baš ubedljivo pretpostaviti da su Hrvati, bosanski muslimani i kosovski Albanci mogli da isplaćuju račune agenciji "Ruder Finn". Ispod površine ukazuju se obrisi znatno ozbiljnijih klijenata. Jer, ulozi u balkanskoj igri su pozamašni
(Iz knjige "Dezinformacija - od trojanskog konja do interneta", poglavlje XVI, u izdanju "Naš dom")
Tipičan primer nedavno izvedene operacije dezinformisanja zaslužuje da se detaljno prouči jer su se u njemu stekli skoro svi elementi operacije dezinformisanja koja može da služi za uzor. Zbog toga ćemo mu posvetiti nekoliko stranica. Reč je o operaciji "Bosna" koja bi mogla predstavljati model za druge dezinformacije iste vrste u budućnosti. Ponovićemo strukturu koju smo već ranije odredili.
NARUČILAC
Izjava privatne agencije za odnose sa javnošću "Ruder Finn Global Public Affairs", koju navodi Žak Merlino u knjizi "Nisu sve istine o Jugoslaviji za priču" (Les verites yougoslaves ne sont pas toutes bonnes a dire), pokazuje da je od avgusta 1991. do juna 1992. naručilаc ove agencije bila republika Hrvatska; od maja 1992. do decembra 1992. republika Bosna i Hercegovina (ustvari, muslimanski deo te republike); i najzad od oktobra 1992. "republika" Kosovo. Desilo se, zgodnim sticajem okolnosti, da je medijska zajednica upravo pohrlila da priskoči u pomoć najpre Hrvatima, zatim muslimanima i najzad kosovskim Albancima, uvek protiv istog neprijatelja: Srba. Nije, međutim, baš ubedljivo pretpostaviti da su ove dve novorođene republike i treća, koja, u času dok ovo pišem, još nema legalne osnove za postojanje, mogle da isplaćuju račune agenciji "Ruder Finn". Ispod površine ukazuju se obrisi znatno ozbiljnijih klijenata. Jer, ulozi u balkanskoj igri su pozamašni.
1. Onaj ko kontroliše Balkan kontroliše puteve nafte i gasa ne samo iz Arabije, Iraka i Kuvajta, već potencijalno i one iz Kaspijskog mora i Kazahstana.
2. Propast komunizma nameće problem dominacije nad Istočnom Evropom koja obiluje sirovinama i jeftinom radnom snagom, i predstavlja dobro tržište koje će uskoro primati svaku vrstu robe izvezene sa Zapada.
3. Od posebnog je značaja za izvesne sile, posebno SAD i Nemačku, da okruže Rusiju, da je opkole uspostavljanjem "zelene (islamske) transverzale", da postepeno oslabe ugled Rusije i, koliko god je mogućno, parališu njenu aktivnost.
4. NATO, pozvan da postane svetski policajac, ima potrebu da se uvežba i isproba svoje oružje i opremu (poželjno je da to bude na teritoriji unapred osuđenoj na kažnjavanje, na kojoj ce opšta pobeda biti unapred obezbeđena, a kažnjavanje služiti za primer svakome ko se ne potčinjava).
5. Germanski svet nije odustao od težnje da sebi otvori put ka Sredozemlju.
6. Islam gori od želje da izvede "krstaški pohod" u obrnutom smeru i za to raspolaže basnoslovnim sredstvima koja mu obezbeđuje arapska nafta.
7. Islamske zemlje će izgraditi tržište od 700 miliona kupaca - uskoro će ih biti milijarda - i pružaju takode jeftinu radnu snagu i tržište za plasman zapadne robe.
8. Vatikan, koji je dozvolio da se izgradi džamija usred Rima, a da nije tražio kao protivuslugu izgradnju katoličkih crkava u muslimanskim zemljama, bolje podnosi islamsko prisustvo nego pravoslavno na teritorijama koje bi, u stvari, najradije video potpuno pod svojim uticajem.
9. Dunav je prirodni put koji povezuje istok i zapad Evrope.
10. Sjedinjene Američke Države žele da se Evropska zajednica učvrsti, kako bi oslabile evropske nacije, ali da se učvrsti na loš način i, po mogućnosti, na račun Rusije.
Vaskrsenje fašizma - naslovna strana sarajevskog
lista "VOX" iz oktobra 1991. godine
Sve ove opaske predstavljaju deliće mozaika. Kao takve one ne omogućavaju da se zaključi ko je stvarni naručilac, jedan ili više njih, koji se skriva iza Hrvata, bosanskih muslimana i kosovskih Albanaca. Može se pretpostaviti da maska neće tako brzo pasti sa lica pravog naručioca.
AGENT
Devedesetih godina su u oblasti dezinformisanja nastupile tri glavne promene:
- slom glavnog naručioca (komunizma);
- trijumf slike;
- vulgarizacija metoda.
Naime, u današnje vreme isto kao što izgleda da je dovoljno pogledati na internet da bi se otkrilo, bar teoretski, kako se pravi atomska bomba, tehnika informisanja, inače prilično jednostavna, dostupna je svakom ko ima sredstva da plati sve što je potrebno. Izvesti operaciju dezinformisanja postalo je, dakle, jednostavno ukoliko se raspolaže tim sredstvima. Rezultat: "Privatizacija dezinformacije" koja donosi profit, u ovom trenutku, nekim američkim kompanijama koje bezdušno preuzimaju na sebe manipulisanje masama, koristeći se svim sredstvima, podvalama i prevarama, u zamenu za novčanice na kojima piše "In God we trust" (Uzdajemo se u Boga). Dve od ovih kompanija su javnosti poznate ili bi mogle biti ukoliko bi se javno mnjenje uznemirilo zbog takvih stvari: agencija "Hill and KnowIton", koja je vodila operaciju dezinformisanja o Iraku na pomalo trapav način, i agencija "Ruder Finn", koja je prošla "bez greške" u aferi Bosna. Žak Merlino je krenuo da intervjuiše direktora kompanije "Ruder Finn" u njegovom uredu u ulici M Street u Vašingtonu i mi ćemo mu pozajmiti ispovest te osobe po imenu Džems Harf (James Harff). "Stvar je jednostavna, priča on, kartoteka, kompjuter i telefaks, to je uglavnom sav naš alat. U kartoteci je nekoliko stotina imena novinara, političara, predstavnika humanitarnih organizacija, univerzitetskih nastavnika. Kompjuter, koji unakrsno pretražuje kartoteku po oblastima i izbacuje podatke o najpogodnijoj ciljnoj grupi, povezan je s telefaksom i precizno obrađena informacija šalje se svim izabranim metama.
Na taj nacin, kaže Harf, u mogućnosti smo da za nekoliko minuta određenu informaciju pošaljemo svima za koje smatramo da će na nju reagovati. "Naš posao sastoji se u tome da rasejemo informacije, da ih što je mogućno brže pustimo u promet (...) Brzina je presudan, odlučujući element. Čim je neka informacija za nas povoljna, smatramo se obaveznim da je odmah usadimo u svest javnog mnjenja. Jer, savršeno dobro znamo da je najvažnija prva vest. Demanti nema nikakvog efekta." Od juna do septembra 1992. agencija je u korist muslimana iz Bosne:
- obavila 30 razgovora sa glavnim novinskim grupacijama;
- emitovala 13 eskluzivnih informacija;
- poslala 37 hitnih faksova;
- uputila 17 zvaničnih pisama;
- podnela 8 zvaničnih izveštaja;
- obavila 48 telefonskih razgovora sa predstavnicima Bele kuće;
- 20 telefonskih razgovora sa senatorima;
- blizu 100 poziva značajnim ličnostima iz medija.
Profesionalci, nema šta.
