privalova
Zainteresovan član
- Poruka
- 251
Strela:
jea, zeznuli smo radio! a predstavljamo i veliku pretnju likovnoj umetnosti.
Dobro došli u forum "Pozorište"!
- Začetnik teme Administrator
- Datum pokretanja
- stanje
jea, zeznuli smo radio! a predstavljamo i veliku pretnju likovnoj umetnosti.
VIRGINIJA
Iskusan
- Poruka
- 6.439
privalova:jea, zeznuli smo radio! a predstavljamo i veliku pretnju likovnoj umetnosti.
Pa kako stvari stoje,likovna polako umire,tako da i nece biti neki izazov prestici je.
Drago mi je da je malo zivnuo ovaj pf,od kako smo chuli za bebe
.Pa i pozorishna sezona se blizi polako,.....
Drug Chlan
Zainteresovan član
- Poruka
- 103
Pozorishna sezona je pochela...
Slavija pochela a i BELEF + je tu.
Dodjite na BELEF, traje josh 3 dana. Sutra i prekosutra imaju predstave u BDP-u.
Sutra je "Trt-mrt, zivot ili smrt" a 13. ili 14. je "U Edenu na istoku".
Gledao sam ih, i mogu da kazem da su zanimljive.
Slavija pochela a i BELEF + je tu.
Dodjite na BELEF, traje josh 3 dana. Sutra i prekosutra imaju predstave u BDP-u.
Sutra je "Trt-mrt, zivot ili smrt" a 13. ili 14. je "U Edenu na istoku".
Gledao sam ih, i mogu da kazem da su zanimljive.
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Пошто улазнице?
Drug Chlan
Zainteresovan član
- Poruka
- 103
600, ali probaj sa indexom mislim da ce te pustiti.
privalova
Zainteresovan član
- Poruka
- 251
Drug Chlan:
hmm, probaću ja sestrinim indeksom na ''Eden''
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Ово је мјузикл за који се искрено надам, да ће се ускоро, играти у Београду!
ФАНТОМ ИЗ ОПЕРЕ
Phantom of the Opera
ФАНТОМ ИЗ ОПЕРЕ
Phantom of the Opera
marlen_kini
Zainteresovan član
- Poruka
- 318
Pa zdravo ljudi. nesto mi je ovde mnogo tiho zadnjih dana. ajmo budjenje....
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Љубиша Ристић
Луди Вава, шеви мрава
Битеф је светла тачка у овом завађеном свету
Синоћ сам присуствовао изванредном догађају: у мраку Југословенског драмског позоришта, једна руска трупа – уз неумерену употребу најлона, Црног лабуда и мушког групног запевања – играла је неку грозну представу по неком, изгледа, добром роману о чамотињи живота на далеком северу. У тренутку када је цунами широке душе преплавио гледалиште, један уплакани глумац није више могао да се уздржи и прекорачио је рампу: драматичним гестом скинуо је шешир с главе и њиме гађао Владу Стаменковића у петом реду, средина. Онда се догодило нешто нечувено: најбољи београдски позоришни критичар свих времена, који би, пре тридесет или двадесет година, такав атентат исправно схватио као још један у низу сувише личних жалосних покушаја угрожавања интегритета и независне позиције, прихватио је бачену рукавицу, односно шешир и – снажним покретом, пуним елеганције – вратио га на сцену, испуњавајући тим гестом своју улогу у племенитој комуникацији сцене и гледалишта. Некада давно, само би с тужним изразом лица уморно погледао у неком другом правцу исправно процењујући да се ради о јевтином покушају псеудоавангардне блискости и усиљене демократизације односа просценијума и петог реда. Данас, међутим, овај догађај сведочи о новом Битефу, новом односу публике и Битефа, о новопронађеном консензусу стручне јавности, љубитеља, домаћег и страног фактора: толеранција, коректност, радост, пријатељство, прихватање, одобравање, сарадња, учешће, интеграције и свеопшта срдачност. Битеф је светла тачка у овом завађеном свету. Увек сам обожавао Битеф. Некад су могле да га покваре само лоше представе. Данас то више није могуће: Битеф је фантастичан и када представе не ваљају. Зато уживам на Битефу 2007. Нико се не љути, нико не гунђа – сем Томија Јанежича. Ни за њега није сасвим касно: има још неколико представа до краја Битефа, па се можда одобровољи као члан међународног жирија и уредан грађанин Европске уније који разуме преки налог духа времена. Мада, искрено говорећи, сумњам. Зато што ми је сумњив.
О наслову овог малог састава: у комаду Душана Јовановића „Ослобођење Скопља”, написаном и играном и на Битефу пре тридесет година, баш када Ослободилац ослободи Град, деца трче за малим шестогодишњим пророком ошишане главе и вичу нешто као: лудиваваћелаваглавалудивавашевимрава... итд. Мали упишанко, као неки мудрац са истока, одговара им, гледајући у далека плава пространства преко њихових глава: Ви деришта никада нећете бити срећни... Када престане оловни пљусак изаћи ћете на тргове и играћете три пута забрањене игре... Ваши синови неће бити ваши прави синови, тек ваши унуци бише ваши прави синови...
Гледам сваке вечери на Битефу нове представе и стално видим оне старе. Грешка је у мени, очигледно, јер ови млади људи, чак и кад су видели нешто снимљено шездесетих, не могу стварно ништа да знају о давно изгубљеном времену и његовом позоришту.
Смешан сам сам себи ухваћен у флагрантном прустовском прекршају, јер ми плес из Тел Авива, иако скоро изврстан, буди само досаду и сећање на Џое Чајкина и његов Open theatre који се звао исто као и Соросова фондација, сада више не знам да ли случајно, јер ме је код њега кући, на Доњем Менхетну, у оним огромним солитерима изнад реке Хадсон, послала с препоруком она Сузан која је с Томом Хејденом и Џејн Фондом путовала у Ханој када су падале бомбе, затим се одрекла левице у Вилиџ Војсу и пред крај отишла у Сарајево код Хариса да чекају Годоа под бомбама, што је све сасвим доследно кад боље размислим – и бомбе и одрицања од самога себе кад порастеш.
Гледам тако Кафкин „Процес” како га играју глумци из Улице Петефи у Пешти, глумци који могу лопту да поједу, кад би се радило о фудбалу. Гледам ново позориште новог миленијума, а све ми изгледа као Чарлс Ладлам, његов „Плавобради” и Ридикјулес театар из давних дана. Мора бити да ја умишљам јер они то свакако нису видели. Са друге стране, и они као и глумци из петнаест Кафкиних „Процеса” које сам гледао последњих четрдесет година, играју Кафку као да је „Процес” писао Жари, мали гимназијалац из француске провинције који из досаде на часу исмејава Шекспирове трагедије. Тај силни страх да је Кафка тежак, неподношљив и као најгора могућност досадан публици, увек натера позоришне уметнике на претеривање, персифлажу и травестију, на голицање публике и разметање вештином, снагом тела и артизмом шупље канте. Једини који нам је отворено и без извињавајућих заблуда рекао да је Кафкин свет стварни свет у којем стварно живимо – био је Орсон Велс. У његовом филму на ову тему видимо зашто Богдан Тирнанић, филмски мислилац од највеће важности, каже да је „амерички филм последња велика реалистична уметност”. Ја бих додао и оно што већина не зна: Орсон Велс био је и највећи амерички позоришни редитељ с правом оптужен да је комуниста и протеран из Холивуда. Мени посебно драг, јер је био упоран Југословен од другог почетка до самог краја, што ће се лепо видети у књизи Драгана Бисенића „Храбри стари свет”, која ће, изгледа, упркос свим мојим скептичним коментарима, ускоро украсити наше књижаре.
Тако из вечери у вече, причињавају ми се, као код Парађанова, сенке давно изгубљених предака: гледам финске жонглере, а они пуштају руски неми филм „Аелиту” о којој нас је учио једини који је на свету нешто о томе знао – Влада Петрић. Гледам десно и видим мог професора историје филма који је ту катедру после основао на Харварду како то гледа са Маријом Црнобори, оштра погледа и сигурног хода и питам се да ли је и он као ја запањен чињеницом да се фински младићи, као и све у Финској, школовани на великој традицији руске авангарде у свим областима, играју Латерна Магике, као ратним пленом из окупације Чехословачке августа 1968, која је, Латерна Магика – не Чехословачка, тако некако, тих дана и нестала заједно са Крејчиним Дивадлом Забраноу, у којем смо понедељком гледали у Прагу у Улици Народни Тшида (ако се то тако изговара) како глумци улазе у филм возећи ролшуе, па затим то раде на филму, да би се опет вратили на даске и све тако... мултимедијално.
Све представе које сам до сада на Битефу гледао, било да мање или више ваљају или не ваљају, на исти начин потресају(!) ме сазнањем да су, изгледа, ови унуци они унуци који су прави синови позоришта с почетка Битефа и с краја шездесетих, о којима прориче Луди Вава Душана Јовановића. Примећујете да нисам рекао ни речи о реконструкцији Пупилије Феркеверк из Љубљане. Признаћете да би било сувише очигледно. Нећу, међутим, одолети следећи пут, ако га уопште буде. Главна уредница „Политике” поручила је 30-40 редака а ја сам претерао, по обичају.
Љубиша Ристић
[објављено: 28.09.2007.]
Луди Вава, шеви мрава
Битеф је светла тачка у овом завађеном свету
Синоћ сам присуствовао изванредном догађају: у мраку Југословенског драмског позоришта, једна руска трупа – уз неумерену употребу најлона, Црног лабуда и мушког групног запевања – играла је неку грозну представу по неком, изгледа, добром роману о чамотињи живота на далеком северу. У тренутку када је цунами широке душе преплавио гледалиште, један уплакани глумац није више могао да се уздржи и прекорачио је рампу: драматичним гестом скинуо је шешир с главе и њиме гађао Владу Стаменковића у петом реду, средина. Онда се догодило нешто нечувено: најбољи београдски позоришни критичар свих времена, који би, пре тридесет или двадесет година, такав атентат исправно схватио као још један у низу сувише личних жалосних покушаја угрожавања интегритета и независне позиције, прихватио је бачену рукавицу, односно шешир и – снажним покретом, пуним елеганције – вратио га на сцену, испуњавајући тим гестом своју улогу у племенитој комуникацији сцене и гледалишта. Некада давно, само би с тужним изразом лица уморно погледао у неком другом правцу исправно процењујући да се ради о јевтином покушају псеудоавангардне блискости и усиљене демократизације односа просценијума и петог реда. Данас, међутим, овај догађај сведочи о новом Битефу, новом односу публике и Битефа, о новопронађеном консензусу стручне јавности, љубитеља, домаћег и страног фактора: толеранција, коректност, радост, пријатељство, прихватање, одобравање, сарадња, учешће, интеграције и свеопшта срдачност. Битеф је светла тачка у овом завађеном свету. Увек сам обожавао Битеф. Некад су могле да га покваре само лоше представе. Данас то више није могуће: Битеф је фантастичан и када представе не ваљају. Зато уживам на Битефу 2007. Нико се не љути, нико не гунђа – сем Томија Јанежича. Ни за њега није сасвим касно: има још неколико представа до краја Битефа, па се можда одобровољи као члан међународног жирија и уредан грађанин Европске уније који разуме преки налог духа времена. Мада, искрено говорећи, сумњам. Зато што ми је сумњив.
О наслову овог малог састава: у комаду Душана Јовановића „Ослобођење Скопља”, написаном и играном и на Битефу пре тридесет година, баш када Ослободилац ослободи Град, деца трче за малим шестогодишњим пророком ошишане главе и вичу нешто као: лудиваваћелаваглавалудивавашевимрава... итд. Мали упишанко, као неки мудрац са истока, одговара им, гледајући у далека плава пространства преко њихових глава: Ви деришта никада нећете бити срећни... Када престане оловни пљусак изаћи ћете на тргове и играћете три пута забрањене игре... Ваши синови неће бити ваши прави синови, тек ваши унуци бише ваши прави синови...
Гледам сваке вечери на Битефу нове представе и стално видим оне старе. Грешка је у мени, очигледно, јер ови млади људи, чак и кад су видели нешто снимљено шездесетих, не могу стварно ништа да знају о давно изгубљеном времену и његовом позоришту.
Смешан сам сам себи ухваћен у флагрантном прустовском прекршају, јер ми плес из Тел Авива, иако скоро изврстан, буди само досаду и сећање на Џое Чајкина и његов Open theatre који се звао исто као и Соросова фондација, сада више не знам да ли случајно, јер ме је код њега кући, на Доњем Менхетну, у оним огромним солитерима изнад реке Хадсон, послала с препоруком она Сузан која је с Томом Хејденом и Џејн Фондом путовала у Ханој када су падале бомбе, затим се одрекла левице у Вилиџ Војсу и пред крај отишла у Сарајево код Хариса да чекају Годоа под бомбама, што је све сасвим доследно кад боље размислим – и бомбе и одрицања од самога себе кад порастеш.
Гледам тако Кафкин „Процес” како га играју глумци из Улице Петефи у Пешти, глумци који могу лопту да поједу, кад би се радило о фудбалу. Гледам ново позориште новог миленијума, а све ми изгледа као Чарлс Ладлам, његов „Плавобради” и Ридикјулес театар из давних дана. Мора бити да ја умишљам јер они то свакако нису видели. Са друге стране, и они као и глумци из петнаест Кафкиних „Процеса” које сам гледао последњих четрдесет година, играју Кафку као да је „Процес” писао Жари, мали гимназијалац из француске провинције који из досаде на часу исмејава Шекспирове трагедије. Тај силни страх да је Кафка тежак, неподношљив и као најгора могућност досадан публици, увек натера позоришне уметнике на претеривање, персифлажу и травестију, на голицање публике и разметање вештином, снагом тела и артизмом шупље канте. Једини који нам је отворено и без извињавајућих заблуда рекао да је Кафкин свет стварни свет у којем стварно живимо – био је Орсон Велс. У његовом филму на ову тему видимо зашто Богдан Тирнанић, филмски мислилац од највеће важности, каже да је „амерички филм последња велика реалистична уметност”. Ја бих додао и оно што већина не зна: Орсон Велс био је и највећи амерички позоришни редитељ с правом оптужен да је комуниста и протеран из Холивуда. Мени посебно драг, јер је био упоран Југословен од другог почетка до самог краја, што ће се лепо видети у књизи Драгана Бисенића „Храбри стари свет”, која ће, изгледа, упркос свим мојим скептичним коментарима, ускоро украсити наше књижаре.
Тако из вечери у вече, причињавају ми се, као код Парађанова, сенке давно изгубљених предака: гледам финске жонглере, а они пуштају руски неми филм „Аелиту” о којој нас је учио једини који је на свету нешто о томе знао – Влада Петрић. Гледам десно и видим мог професора историје филма који је ту катедру после основао на Харварду како то гледа са Маријом Црнобори, оштра погледа и сигурног хода и питам се да ли је и он као ја запањен чињеницом да се фински младићи, као и све у Финској, школовани на великој традицији руске авангарде у свим областима, играју Латерна Магике, као ратним пленом из окупације Чехословачке августа 1968, која је, Латерна Магика – не Чехословачка, тако некако, тих дана и нестала заједно са Крејчиним Дивадлом Забраноу, у којем смо понедељком гледали у Прагу у Улици Народни Тшида (ако се то тако изговара) како глумци улазе у филм возећи ролшуе, па затим то раде на филму, да би се опет вратили на даске и све тако... мултимедијално.
Све представе које сам до сада на Битефу гледао, било да мање или више ваљају или не ваљају, на исти начин потресају(!) ме сазнањем да су, изгледа, ови унуци они унуци који су прави синови позоришта с почетка Битефа и с краја шездесетих, о којима прориче Луди Вава Душана Јовановића. Примећујете да нисам рекао ни речи о реконструкцији Пупилије Феркеверк из Љубљане. Признаћете да би било сувише очигледно. Нећу, међутим, одолети следећи пут, ако га уопште буде. Главна уредница „Политике” поручила је 30-40 редака а ја сам претерао, по обичају.
Љубиша Ристић
[објављено: 28.09.2007.]
privalova
Zainteresovan član
- Poruka
- 251
@ Strela:
Hej, hvala! Super je Ljubiša!
Ja onako insektivno nisam ništa ni pokušala da gledam na Bitefu. Drago mi je da mi je bio dobra insekt :-D... a možda mi i nije drago... :-?
Hej, hvala! Super je Ljubiša!
Ja onako insektivno nisam ništa ni pokušala da gledam na Bitefu. Drago mi je da mi je bio dobra insekt :-D... a možda mi i nije drago... :-?
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Одличан му је текст, луцидан, духовит и изнијансиран...:-D
Marica27
Početnik
- Poruka
- 21
Treba mi kratak scenarijo. Treba da bude vezan za zivot Aleksandra Aleksandrovica Bloka...Da li mozda neko ima ideju...?
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Marica27
Početnik
- Poruka
- 21
Nisam mislila da kupim vec da pozajmim................... Sta cu,greska pri kucanju.
:smile:
Marica27
Početnik
- Poruka
- 21
Moramo da odglumimo na casu srpskog jezika.Izvodjenje bi trebalo da traje oko 30 minuta.
Marica27
Početnik
- Poruka
- 21
U svakom slucaju ako neko bude hteo da mi pomogne neka napise neku ideju....
placenik
Ističe se
- Poruka
- 2.017
Jel ima neko ko voli?
OK, nema.
OK, nema.
Astro Bockey
Početnik
- Poruka
- 43
Ima! Naravno ! 
placenik
Ističe se
- Poruka
- 2.017
Elem, odgledao sam ceo repertoar Narodnog, jel vredi ici u Madlenijanum, cuo sam dosta loseg o njima, ali ne znam koliko je verodostojno?
tockica
Zainteresovan član
- Poruka
- 185
Ako si gledao opere u Narodnom,nista novo neces videti ni u Madlenijanumu...
To su krajnje dosadne predstave,bez ikakvih ideja...desetak pevaca izadje na scenu i nesto glumata, progutali motke i tako to, ali vidis neko bas to voli ,pa ako to ti bas ne smeta, onda uzivaj,NPR. neki su uzivali u Jadnicima, a ja sam se nevidjeno smorila.Ali nevidjeno...
VIRGINIJA
Iskusan
- Poruka
- 6.439
Gledala sam onu sajber "Madam baterfly",pa ne znam shta da kazem,..
Ochekivala sam mnogo vishe.Prvo shto me je sve vreme zbunjivala ona glupa scenografija.Koja je uradjena tako naivno,da je tuzno.Ne znam mozda su i hteli takav utisak da ostave.Blagi prizvuk ka psihodelichnom,sa puno praznine.
Na prvi pogled malo deluje parodicno,jer MadamBaterfly ima 15 god,sto mozda i jeste bila poenta,da samim tim sto je prica prostorom i kostimografijom pomerena u drugo vreme,samim tim budu pomerene i granice nasih ocekivanja.Npr,...dok se na sceni odvija ljubavna prica,na velikom videobimu se smenjuju striptiz igracice,......
Druga stvar je ona Madam baterfly,koja ima dosta godina,i stvarno ne bi bilo loshe da porazmisle o menjanju postavke,...Jer zaboga!Poslednja scena,koja bi trebalo biti potresna,samo je ostavila blagi emotivni shok,kad Madam baterfly sa sebe skida crveni kimono,a salo prshti na sve strane!
Mislim da je publika napravila jednu gooOorku grimasu!
Vesela domacica
Početnik
- Poruka
- 23
Svi se uhvate za to da je Madam baterfly dete, ali niko ocigledno nema pojma koliko je ta uloga preteska, i kako su potrebne godine pevanja, i mnoge druge uloge, da bi se stiglo do ove, Realno, to se pre poznih tridesetih i ne peva... U operi ( kod nas, nazalost) je cista sreca naci dobu pevacicu za tu rolu, a, ako se jos potrefi i da dobro izgleda, pa jos i da je mlada, ihaaaj...
Travijata je zanimljiva u Madlenijanumu. I uopste nije bez idjea. Malo je pomerena...
Travijata je zanimljiva u Madlenijanumu. I uopste nije bez idjea. Malo je pomerena...
Astro Bockey
Početnik
- Poruka
- 43
Tockice, valja li tebi uopste ista osim par predstava u koje si zaljubljena.Ili su ti kriterijumi visoki.A onda mora da si veoma naslusana i nagledana osoba.Ipak...nekako mi se cini da je sveto sto pricas isuvise plitko.Nema sustine i sve je crno-belo.Muzicki znalci ne bi sebi dozvolili takav recnik.
Think!
Think!
placenik
Ističe se
- Poruka
- 2.017
Posteno, za Madlenijanum sam dobio bukvalno ovaj komentar od jednog drugara sa Akademije "Tamo moze da peva ko hoce".
Ono sto me zanima je:
-kvalitet pevaca
-akusticnos dvorane
-jel svira orkestar ili zvucnjaci
Ono sto me zanima je:
-kvalitet pevaca
-akusticnos dvorane
-jel svira orkestar ili zvucnjaci
tockica
Zainteresovan član
- Poruka
- 185
Izvinjenje...
Ako bi svi odali svoj identitet na forumu ,ne bi bilo foruma:wink:...prema tome uzivaj u beogradskim predstavama, ali ti savetujem najdobronamernije, da nekad odgledas dramske predstave u Berlinu(npr.macka na usijanom limenom krovu-schaubuhne th.,mjuzikle u Londonu-Birds,Fantom of the opera,Les miserables ili pak Bradway-u-The lion king,Chicago,Parizu-Cabaret(maestralan).Veruj mi vredi svaku paru...znam da nisu svi u situaciji da to sebi priuste, ali i ja se snalazim, veruj mi i mnogo je lepo...
Nisam neosnovana, nadam se, a mislim ni negativna, samo smatram da treba uvek dati maximum(da reditelji uce i saznaju,glumci-pevaju i igraju,operski pevaci rade na "dramskom",igraci na pevanju ...itd), lako je hvaliti i tapsati po ramenu, ali za progres koji nam je i vise nego neophodan,potrebna je i dobra kritika.Ja sam tako odgajana, ali ne mislim nista lose, izvinjavam se jos jednom,ako si tako shvatio-la.Pozdrav...
- stanje
