Alekasandar2
Iskusan
- Poruka
- 5.546
Srpske žene iz Srebrenice juče su prvi put u Beogradu imale priliku da pričaju o tragičnim sudbinama svojih porodica, stradalih i mučenih u ratu
BEOGRAD - Srebreničke majke Srpkinje juče su prvi put imale priliku da u Beogradu pričaju o golgoti kroz koju su prošle 1993. godine, i to na promociji nove knjige publiciste Ljiljane Bulatović "Srpske Mučenice iz Srebrenice". Šezdesetosmogodišnja Živana Gagić, jedna od tragičnih "junakinja" ove knjige, svoju jučerašnju potresnu ispovest počela je podsećajući na to da se svih ovih godina borila da preživi i svetu prenese istinu o sudbini svoje porodice.
- Borila sam se sve ove godine i borim se opet. Hoću svoga jedinoga sina da osvetim, makar u tuzi i žalosti. Želim da što više ljudi čuje priču o sudbini moga sina i moje porodice - plačući priča Živana.
Tragedija porodice Gagić iz Skelana počinje u martu 1993. godine, kada je Živani poginuo sin Radovan, a dvadesettrogodišnja snaja Milena ostala udovica sa sedmomesečnom bebom Vladimirom. Radovan je poginuo samo deset dana pošto je mobilisan, a njegova supruga tek je nakon njegove sahrane saznala da je u drugom stanju.
- Moj sin Radovan nikada nije upoznao svog mlađeg sina Marka, koji se rodio sedam meseci posle njegove smrti. Snaha Milena nije mogla da dođe ovde da vam ispriča svu svoju golgotu jer je bolesna - kaže Živana Gagić suznih očiju, sve vreme kršeći ruke i nameštajući crnu maramu.
Zverstva
U knjizi Ljiljane Bulatović "Srpske mučenice iz Srebrenice" nalazi se još mnogo potresnih svedočanstava raznoraznih zverstava koje su pretrpele srpske majke. Jedan od primera je i slučaj Milene R. Imala je šezdeset godina te 1993. godine. Živela je uobičajenim životom u selu Kušići, ali se u jednom trenutku našla na "oslobodilačkom" džihad putu... Junački su je silovali. Potom se neko setio jednog sasvim neverovatnog poduhvata: da joj živoj nesrećnoj dojke tako iseku da joj ruke kroz rane provuku. Međutim, ni to im nije bilo dovoljno, usekli su joj na stomaku ranu u obliku krsta, a ispod krsta joj zaboli kamu!
Pored Živane sedi Radovanova strina Danica. Ruke staračke, na glavi marama, lice pokriveno borama patnje. Ona je jedna od onih koja je dobro iskusila i zauvek zapamtila torture srebreničkih logora.
- Delila sam neopisivu i neopisanu sudbinu Srba iz sela Karno, od maja do avgusta 1992. godine. Nemilosrdni i podivljali srebrenički muslimani najpre su mučili srpske muškarce, a potom ih vodili u nepoznatom pravcu, dok su žene slali u zatvor u Srebrenicu - priča vidno potresena Danica Gagić.
- Sećam se da je zatvor gde su nas držali bila neka crna kuća iznad suda u Srebrenici, imala je rešetke na prozorima. Nas deset žena unutra stalno su tukli, nisu nam dali da jedemo i pijemo.. Sa mnom je bila zatočena i moja snaha Ljubica, koju su danima izvodili iz tamnice da prizna gde se nalazi neka radio stanica o kojoj ona pojma nije imala.
- Bila je lepa mlada žena. Ko zna kako su je tamo sve mučili, a najgori je bio izvesni Zulfo Tursunović, kad se odlučila da popije esenciju i sebi prekrati muke. Sedam dana je trajalo njeno umiranje. Kakvim li su je mukama izlagali, to je samo ona znala, a sa sobom je tešku tajnu odnela u grob - seća se Danica.
Danas Živana, svekrva Milena i Milenine snaha i mati žive u započetoj kući koju još uvek grade uz pomoć rođaka, ne zaboravljajući svoje mrtve... Nadajući se miru za budućnost njihovih sinova.
(A. M.)
http://www.kurir-info.co.yu/arhiva/2007/maj/29/V-02-29052007.shtml
BEOGRAD - Srebreničke majke Srpkinje juče su prvi put imale priliku da u Beogradu pričaju o golgoti kroz koju su prošle 1993. godine, i to na promociji nove knjige publiciste Ljiljane Bulatović "Srpske Mučenice iz Srebrenice". Šezdesetosmogodišnja Živana Gagić, jedna od tragičnih "junakinja" ove knjige, svoju jučerašnju potresnu ispovest počela je podsećajući na to da se svih ovih godina borila da preživi i svetu prenese istinu o sudbini svoje porodice.
- Borila sam se sve ove godine i borim se opet. Hoću svoga jedinoga sina da osvetim, makar u tuzi i žalosti. Želim da što više ljudi čuje priču o sudbini moga sina i moje porodice - plačući priča Živana.
Tragedija porodice Gagić iz Skelana počinje u martu 1993. godine, kada je Živani poginuo sin Radovan, a dvadesettrogodišnja snaja Milena ostala udovica sa sedmomesečnom bebom Vladimirom. Radovan je poginuo samo deset dana pošto je mobilisan, a njegova supruga tek je nakon njegove sahrane saznala da je u drugom stanju.
- Moj sin Radovan nikada nije upoznao svog mlađeg sina Marka, koji se rodio sedam meseci posle njegove smrti. Snaha Milena nije mogla da dođe ovde da vam ispriča svu svoju golgotu jer je bolesna - kaže Živana Gagić suznih očiju, sve vreme kršeći ruke i nameštajući crnu maramu.
Zverstva
U knjizi Ljiljane Bulatović "Srpske mučenice iz Srebrenice" nalazi se još mnogo potresnih svedočanstava raznoraznih zverstava koje su pretrpele srpske majke. Jedan od primera je i slučaj Milene R. Imala je šezdeset godina te 1993. godine. Živela je uobičajenim životom u selu Kušići, ali se u jednom trenutku našla na "oslobodilačkom" džihad putu... Junački su je silovali. Potom se neko setio jednog sasvim neverovatnog poduhvata: da joj živoj nesrećnoj dojke tako iseku da joj ruke kroz rane provuku. Međutim, ni to im nije bilo dovoljno, usekli su joj na stomaku ranu u obliku krsta, a ispod krsta joj zaboli kamu!
Pored Živane sedi Radovanova strina Danica. Ruke staračke, na glavi marama, lice pokriveno borama patnje. Ona je jedna od onih koja je dobro iskusila i zauvek zapamtila torture srebreničkih logora.
- Delila sam neopisivu i neopisanu sudbinu Srba iz sela Karno, od maja do avgusta 1992. godine. Nemilosrdni i podivljali srebrenički muslimani najpre su mučili srpske muškarce, a potom ih vodili u nepoznatom pravcu, dok su žene slali u zatvor u Srebrenicu - priča vidno potresena Danica Gagić.
- Sećam se da je zatvor gde su nas držali bila neka crna kuća iznad suda u Srebrenici, imala je rešetke na prozorima. Nas deset žena unutra stalno su tukli, nisu nam dali da jedemo i pijemo.. Sa mnom je bila zatočena i moja snaha Ljubica, koju su danima izvodili iz tamnice da prizna gde se nalazi neka radio stanica o kojoj ona pojma nije imala.
- Bila je lepa mlada žena. Ko zna kako su je tamo sve mučili, a najgori je bio izvesni Zulfo Tursunović, kad se odlučila da popije esenciju i sebi prekrati muke. Sedam dana je trajalo njeno umiranje. Kakvim li su je mukama izlagali, to je samo ona znala, a sa sobom je tešku tajnu odnela u grob - seća se Danica.
Danas Živana, svekrva Milena i Milenine snaha i mati žive u započetoj kući koju još uvek grade uz pomoć rođaka, ne zaboravljajući svoje mrtve... Nadajući se miru za budućnost njihovih sinova.
(A. M.)
http://www.kurir-info.co.yu/arhiva/2007/maj/29/V-02-29052007.shtml
