Vaše ideje za grad Niš

Zdravo, Nišlije! Dugo nisam postavljala temu...
Možda će nekom ovo zvučati kao ponavljanje starih tema, ali nije... ili bar ja nemam taj cilj da tako bude...
Govorili smo ovde na podforumu o tome šta Nišu nedostaje. Tema ''Opera'' zahvatila je jedan deo takvih razmišljanja (mada se vezivala za jednu određenu stvar). Nešto inovativnije smo o tome govorili na temi ''Šta bi bilo kad bi bilo''. To je bila maštatorska tema, ali bilo je nekoliko simpatičnih ideja, a relativno izvodljivih.
Kada smo pisali - kada pišemo o tome šta je lepo i šta nije lepo u gradu, na neki način implicitno sledi šta bi moglo da se promeni.
Pišite ovde da li vam je nekad padalo na pamet o tome šta biste vi sagradili u Nišu, vlasnik čega biste voleli da budete, ali nešto što bi spadalo u neki širi društveni kontekst, dakle, nešto od šireg značaja? Ali nešto - čega (za sada) nema u Nišu.

Evo, počeću ja prva...
Na primer, u Nišu ne postoji agencija za venčanja.
U Nišu ne postoji neki pab, kakvih ima u Beogradu. (Pivnica ''Lav'' se ne računa u mesto tog tipa.)
U Nišu ima nekoliko poslastičara - dve, tri da ih nazovem - tradicionalnije , i ostale su moderne, kafić-poslastičare.
Ali nema onakvih kao u Solunu - na nekoliko spratova, gde se na svakom spratu nalazi određena vrsta specijaliteta, a u prizemlju, recimo, nešto interesantno za decu... (?) Kad sam to već napisala, bolje da su umesto one krajnje odvratne crkve u parku napravili nešto takvo... Ili da su sredili neki deo grada...
Za sad toliko...

Nišu su potrebni sportski objekti!!! Znači, jedan stadion od nekih pedesetak hiljada sedećih mesta,i hala od nekih desetak hiljada. Znam da je sport ovde "umro", ali ne možete imati dobru ekipu bez adekvatnih uslova, i malo veće ulaganje nekog jačeg sponzora. Najbolji i najzdraviji vid zabave je sport.
Idealno mesto za halu je u durlanu na djačkom ostrvu, mada koliko sam video, postavljena je ograda, verovatno će se nešto zidati.

Zaboravih, interesantno bi bilo vratiti tramvaj(e).

U potpunsti se slazem da fale ogromne poslasticarnice, dodala bih i trzne centre kojih takodje ima u svim vecim gradovima Evrope, dobo bi nam dosao i neki zabavni park, jos na vodi kad bi mogao da bude...

Bubanjatz:

Nišu su potrebni sportski objekti!!! Znači, jedan stadion od nekih pedesetak hiljada sedećih mesta,i hala od nekih desetak hiljada. Znam da je sport ovde "umro", ali ne možete imati dobru ekipu bez adekvatnih uslova, i malo veće ulaganje nekog jačeg sponzora. Najbolji i najzdraviji vid zabave je sport.
Idealno mesto za halu je u durlanu na djačkom ostrvu, mada koliko sam video, postavljena je ograda, verovatno će se nešto zidati.

Kliknite za proširenje...

Pre svega nije u Durlanu vec na strani Duvanista, a po mom nekom saznanju pravi se neki novi Metro, Tempo, Interex ili tako neka glupost. Slazem se da Nisu treba neko moderno sportsko izdanje, ne kazem da mora da se napravi novi stadion (iako bi bilo pozeljno) ali makar moze da se prepravi ovaj sadasnji. Gledao sam nacrte na jednom sajtu Radnickog po kojima bi trebalo da se prepravi istocna tribina koja je pred kolapsom vec nekoliko godina, i izgleda prelepo. Tribina je visoka 11m i ima dve kule sa obe strane koje bi trebalo da budu poslovni prostori, hotel, televizija itd.a stadion bi trebalo da ima oko 25.000 sedecih mesta. Jedini sitniji problem je sto sve to kosta tricavih 11.000.000 evra. Za halu ipak mislim da bi trebala nova jer je pravljena bez imalo mozga (ko jos stavlja udubljen krov na nekoj gradjevini i ocekuje da ne procuri?). Sve ovo bi pomoglo popularizaciji svih sportova u Nisu i uopste istoku Srbije koji je jadan u odnosu na ostatak zemlje.

Pravi se Merkator

Nemamo zoo

Imamo imamo jos kako. Samo prodji pobedinom...

Setila sam se još negeča. Iako ja ne volim kafu, bilo bi lepo kad bi u gradu postojalo posebno mesto gde bi se pila jedino - kafa. Najrazličitije vrste kafe.
Umesto što stalno niču novi, već viđeni kafići, neka neko, kad već ulaže novac u taj posao, osmisli nešto novo...
Eto, ne bi bilo loše ni kad bi postojala neka prodavnica gde bi se prodavale samo kasice prasice u zanimljivim oblicima. Ja sam do sad viđala po knjižarama samo one u obliku praseta i neke u obliku vreće u IPS-u. Te kasice bi mogle da budu lepi pokloni. Eto, ja sam htela jednoj devojci za diplomiranje da kupim...

Decky_Nis:

Imamo imamo jos kako. Samo prodji pobedinom...

Kliknite za proširenje...

Pobedina je ipak Grand a Zoo nam je nasa bajna Skupstina (mada je opet bolja od one glavne u Bg-u)

Taman sam htela da kazem `nedostaje neki dobar sajt` kad ono nadjoh:
http://www.niscafe.com/

Joj, puna sam ideja ovih dana, još kad bi me neko poslušao...
Evo, jedna stvar koja bi bila dobra: kada bi u Nišu postojala klasifikacija otpadaka.
Recimo, moglo bi svako domaćinstvo da dobije nekoliko kanti za otpatke: za staklo, hartiju, plastiku,... sta već...
Neko će reći: to nije izvodljivo u ovom gradu gde postoji veliki broj Cigana (ne omalovažavam ih kao ljude, govorim samo ovde o njihovoj globalnoj nehigijeni), veliki broj neukog i siromašnog stanovništva (mada ovo više i nije pitanje standarda) itd.
Naravno, to sve nije i ne sme biti opravdanje ili kočnica.
Nekad se u životu mora i prohodati. Ako već imamo obe zdrave noge.

Sokolica_M:

Joj, puna sam ideja ovih dana, još kad bi me neko poslušao...

Kliknite za proširenje...

Evo, jedna stvar koja bi bila dobra: kada bi u Nišu postojala klasifikacija otpadaka.
Recimo, moglo bi svako domaćinstvo da dobije nekoliko kanti za otpatke: za staklo, hartiju, plastiku,... sta već...

Kliknite za proširenje...

Ja mislim da se to može rešiti isključivo na nivou cele zemlje, donošenjem zakona koji bi obuhvatio to pitanje. Sumnjam da je to moguće rešiti na lokalnom nivou.

Nisu mnogo toga hvali ali bar se vide neki pomaci da se bar nesto radi.moje misljnje je da ce to sve biti kada Nis ponovo bude mocan ekonomski grad i kada pare iz NISA ne idu vise u Bg.Ne zaboravimo npr EI koja takoreci vise i nepostoji i broj ljudi koji je tu radio.Suocimo se sa cinjenicom da smo mi beda u odnosu na deo Srbije od Cacka i nagore.Da ne spominjem Bg ili Novi Sad.I ja bih volio da "ponovo" vidim tramvaje, nov stadion, neku novu sportski halu jer je hala Cair postala tesna za ovoliko grad....no videcemo.

Postala tesna!?!?!

1. Preurediti Tvrdjavu i napraviti zelenu oazu prepunu cveca i uredno osisane trave, sa zivom ogradom i zbunjem, drvenim mosticima i paviljonima, sa vodenim povrsinama sa lokvanjima, ribama, uz prigodna obelezja i osvetljenje. Napraviti vise manjih prostora u parku za decu i naravno mnostvom kanti za otpatke i klupa za sedenje. Mogucnost da se malo zaviri u podzemne tunele (ne sa strmim stepenicama i prepunim djubreta) uz turisticke vodice koji bi uz polucasovnu pricu o istoriji zdanja i samog grada kroz vekove mogli da je priblize potencijalnim turistima pa i domacima (za vecinu je Tvrdjava jedino simbol Filmskih susreta), uz prigodan film u umetnickom paviljonu kao i eksponatima vezanim za period izgradnje objekta. Mozda bi trebalo zatvoriti kapije Tvrdjave u nocnim satima i postaviti cuvare da se predano brinu o cistoci i sigurnosti.


2. Cair je druga bolna tacka grada, u totalnom haosu, bez ikakvog smisla i reda a u stvari prostor koji se samo pozeleti moze. Nisavski kej je takodje nesto sto je pocelo kao lepa ideja ali zavrsila neslavno. Po mom misljenju tamo nedostaje citav drvored (sve je poprilicno golo a u letnjim mesecima uzareno zbog betona) i opet naravno cvece,kante za smece i klupe. Za one sto crtaju po zidovima odredila bih kaznu ribanja dok ne skinu i najmanju mrlju.
Postaviti metalne skulpture sirom grada (primer Novog Sada sa konjima u prirodnoj velicini i u raznoraznim bojama koji zaista daju smek mestu) – kad ne umemo da osmislimo sami onda barem da iskopiramo tudje ideje .
Islikati fasade muralima a stara zdanja sacuvati. Voditi racuna o arhitektonskom sklopu, prekinuti sa nadogradnjama i strahovitim kombinacijama novog i starog, visokog i niskog, bez parceta zemlje za parking, rekreaciju, setnju.


3. Naterati novcanim kaznama stanare stambenih zgrada a i individualnih kuca da srede prostor ispred svojih mesta stanovanja, redovnim odrzavanjem travnjaka, zasadjivanjem zelenila, uklanjanjem djubreta pored kontejnera koji su pak u nadleznosti Medijane koja takodje malo vise mora da povede racuna o cescem uklanjanju smeca. Nagraditi one najurednije i najinventivnije a svaki vandalizam kazniti maksimalno.


4. Preurediti muzeje, nalazista, spomenike, angazovati vodice sa perfektnim znanjem stranih jezika. Organizovati turisticke ture po samom gradu i okolini uz mogucnost izleta po mestima u rasponu od 30 km uz neki program i nocenje uz ponudu domace kuhinje i u originalnom ambijentu. Izstampati brosure, vodice sa opisima, mapama, preporukama.
Dati turistima sansu da “kanuisu” Nisavom, skoce padobranom ili se provozaju helikopterom iznad grada.

5. Osavremeniti zeleznicku i autobusku stanicu (postojecu ostaviti za prigradski a novu, svetliju i moderniju napraviti za medjugradski prevoz).
Na svaki moguci nacin obezbediti funkcionisanje aerodroma tokom cele godine, te obezbediti pristup low cost kompanija u ovaj deo Srbije jer interesovanje i brojnost putnika nije mala kako neki tvrde.


6. Preurediti hotele i restorane (sa najmanje 3 zvezdice po evropskim standardima). Obezbediti maksimalnu cistocu i uslugu. Na vise punktova u gradu postaviti wc kabine, neprimetne a opet jako potrebne. Birtije i cumeze smanjiti na najmanju mogucu meru. Zaista kontrolisati rad kafica i kafana, tocenje alkohola maloletnicima i prodaju cigareta istim a prestupe strogo kaznjavati. Divljanje i preglasnu muziku u kasnim nocnim satima sankcionisati.


7. Napraviti uredjene sportske terene (teniske na primer cija izgradnja nije skupa a u dosadasnjem slucaju samo privilegija dobrostojecih i clanova), bazena (investicija u najzdravije sportive), kosarkaskih, pa i terena za golf, zasto da ne? Iskoristiti sportske sale osnovnih i srednjih skola uz nadoknadu skolama koje bi time imale finansijsku dobit za organizovanje privatnih sportskih casova ili pak casova aerobika, joge i sl.


8. Napraviti visespratne garaze u samom centru i urbanijim delovima grada.

9. Otvoriti sigurnu kucu za zlostavljanu decu i zene (ukoliko je nema a nisam upoznata).


10. Gde god je moguce napraviti prilaze, sigurnosne kapije i donacijom grada obezbediti par vozila za hendikepirane osobe kako bi nesmetano mogle da se krecu i funkcionisu normalno.


11. Na raskrsnicama i ivicnjacima pri ulasku u ulice postaviti nove table sa tacnim nazivom ulica na cirilicnom i latinicnom pismu a veliku kartu grada nekada postavljenu u centru na trgu aktivirati.


12. Otvoriti vise (pravih) jezickih skola i internet kafea sa pristojnom cenom usluga.
Napraviti knjizare-kafee sa mogucnoscu nesmetanog listanja knjiga I casopisa (koji se inace ne smeju pipnuti u prizemlju bivse Pionir robne kuce ili pak na ulicama). Obogatiti gradsku i univerzitetsku biblioteku cija je trenutna ponuda sramotna.
Otvarati skole (makar po mesnim kancelarijama ili u vec postojecim skolama u vecernjim casovima) za sve one koji nisu uspeli da dovrse svoje obrazovanje – pogledati clanak u najnovijem broju Ilustrovane politike – ne zabrinjavajuce vec alarmantno!!!. Casove mogu da drze i oni koji nisu skolovani za prosvetne radnike ali se bojim da tu postoji vise prepreka o kojima necu ovom prilikom.

13. Probuditi ansambl Narodnog pozorista, osavremeniti repoertoar, otvoriti vrata gostujucim pozoristima iz drugih gradova Srbije. Omoguciti sirim masama pracenje predstava manje poznatih, amaterskih pozorista.
Napraviti bioskop na otvorenom.
Otvoriti baletsku skolu.


14. Organizovanje mesecnih tribina na sve moguce teme – bolesti, seksualno obrazovanje (uz deljenje besplatnih sredstava za zastitu), ekologija, nacionalizam, nezaposlenost, EU (mislim da vecina nema informacija o bilo cemu vezano za to osim sto se smatra pretnjom po integritet zemlje i naroda – ili se mozda varam??), turizam, sigurnost u saobracaju, briga o starima i nemocnima…


15. Otvaranje raznoraznih besplatnih klubova (ljubitelja numizmatike, saha, muzike, slikarstva, filozofije, politike…) za one starije od 55 godina sa mogucom ponudom raznoraznih kurseva po simbolicnoj ceni.
Organizovanje dobrotvornih drustava za pomoc starijim i ostalim ugrozenim osobama u smislu donacija u vidu hrane, odece, lekova, novcane pomoci.



16. Napraviti kutak-ulicu u gradu namenjenu starim zanatima (to je trebalo da bude kazandzijsko sokace koje je na kraju preraslo u ulicu kafica) i umetnickim galerijama.
Organizovati knjizevne, umetnicke veceri barem jednom mesecno.
Organizovanje raznoraznih manifestacija posebno u letnjim mesecima zabavnog tipa (rostiljijada mozda ali ne na leskovacki nacin, ono sa burekom je interesantno ali ocigledno slabo osmisljeno), sa masovnijim ucescem gradjana, bez opijanja i trubaca, sa atrakcijama za decu tipa takmicenja, trka, izlozbi, jahanja ponija i sl. .

17. Organizovati domace i medjunarodne sajmove raznih namena – preduzetnistva, rukotvorina, kulinarstva, odece….


18. Dati policijskim patrolama u uzem jezgru grada bicikle ili konje J umesto automobila.


19. Zvati glumce, novinare, javne licnosti (ne politicare) iz prestonice koji imaju sta da kazu i ponude.
Aktivirati niske intelektualce, forsirati njihovo pojavljivanje u medijima, reklamirati njihov rad i dostignuca.


20.Omoguciti deci u skolama da se susretnu sa piscima iz njihovih citanski, sa prakticarima iz raznih oblasti nauke koji ih mogu nauciti necemu konkretnom, odvesti ih u selo na imanje da upoznaju zivotinje, nacin zivota.
Uvesti u osnovne i srednje skole skolske uniforme veselih boja i obelezja sa tacnim odredjenjem kojoj skoli djak pripada i po kojoj bi bio prepoznatljiv.



21. Uspostaviti “bratske” veze sa nekim od srpskih a posebno evropskih gradova, te omoguciti drugima da dodju i vide nesto drugacije. Nislijama dati sansu da provire malo van granica nase poprilicno siromasne, napacene, zatvorene (opstine) zemlje i vide kako se “tamo negde” zivi , radi, stvara.



Sustina promena lezi u samo 3 stvari – edukacija, edukacija i edukacija. Novi mediji, radio, tv bez turbo folka, prorocica, politickih prepucavanja, malogradjanstine, sa voditeljima koji govore pravilnim sprskim jezikom. Bez “bate”, “brate”, “ce, cu”, “gi, gu”.
Volontiranje (aktivnost potpuno nepoznata na nasim prostorima a koja u vecini izaziva osecanje zloupotrebe i iskoriscavanja od drugih) u svim mogucim institucijama gde je to dostupno. U ljudima treba razviti osecanje duznosti i obaveze prema okruzenju, ljubav prema prirodi i zelenilu, smisao za cistocu i red, osecanje casti i ponosa sto su njegov (grada Nisa) sastavni deo. Ne dozvoliti da grad uredjuju oni koji su samo adresom u njemu prisutni jer ga takvi ne zasluzuju. Osuditi primitivizam i prostotu, ignorisati bahate, samovoljne i mocne, uciti od boljih i pametnijih (ne smisljati toplu vodu), ne stideti se gresaka, spoznavati novo i uvek teziti pozitivnim primerima.
Mentalitet je tesko menjati, predubedjenja jos teze ali ako iole volimo sebe, svoju decu, svoj grad onda cemo sigurno hteti da ucinimo nesto bolje, plemenitije i vise.

Nije mi namera da učestvujem više na ovom podforumu pošto se nemam kome obraćati, ali na ovaj tekst moram se oglasiti. Uglavnom je u redu to sto predlažeš. Vodi nečemu novom, ruši neke ustaljene niške brendove: tradiciju zatucanosti, nekulture, nevaspitanja, gluposti, seljaštva, srpštine, itd. No, jedna se predrasuda, i to jako važna, primećuje iz sveg onog što je navedeno, a to je strah od politike i političara. Značajno nepoznavanje ove materije, čak toliko da između redova progovara apolitizatorska indoktrinacija, mada verovatno netendenciozno, i, kao što rekoh, iz straha od te materije.

Pominje se intelektualac, nekakva niška elita, nekakvi filozofski, književni, umetnički krugovi... Postoji literatura koja postavlja ovaj problem, najpre kao problem definisanja onog što je intelektualac, šta je to elita, pa onda i elita jedne političke zajednice. Niš jeste grad bez elite, i to je ono što ga trenutno drži tu gde jeste, na dnu u svakom smislu, ne samo u konkurenciji balkanskih nego i gradova Srbije. On ne može, recimo, da se poredi sa Suboticom u pogledu kvaliteta kulturnih, političkih i umetničkih institucija. No, problem intelektualca sam dotakao iz razloga što se iz tvog teksta nazire ideja intelektualca koji palamudi (izvinjavam se ali se i ne izvinjavam na izrazu, a oni koji u Nišu pokušavaju da sagrade intelektualni punkt razumeće zašto ovako razočarano u ovom momentu izlećem) u nekoj gradskoj zabiti, čita filozofski, književni ili likovni tekst, ovaj drugi čuje, nasmeje se, oduševi, i ode kući da lepo spavka. Ovaj, pak, govornik, za to dobije finu platu od strane grada (organizatora, pretpostavljam), i svima lepo. Takve "intelektualce" već imamo. I nije teško, naravno uz dobru novčanu naknadu, dovesti ih do nekog amfiteatra ili nekog kućerka da održe predavanje i uzmu to zbog čega su došli. Nišu je, ipak, potrebno nešto drugo. A to je angažovani intelektualac. Onaj koji će biti zainteresovan za ovu promenu o kojoj govoriš, i koji će drugima ulivati volju i negativno ih indoktrinisati ka delatnosti zavisnoj od koncepta reforme.

Izgradnja ove elite zavisi od već postojeće u gradu (ukoliko ikakve ima), ili od elite koja uopšte nije niška. Pošto je moja tvrdnja takva da u Nišu ne postoji neko ko bi ovo mrtvilo mogao da pokrene, i pošto su instalirane sve moguće proto-seljačke, proto-narodnjačke, proto-lokalne ustanove kulture, politike i nauke, čini se da je Niš ostao na cedilu, da više neće imati ko da u njemu kaže neku revolucionarnu reč. To što će se u Nišu govoriti, i što se govori već petanestak godina, jeste naučeno, kopirano, uvučeno u (ne)kulturni kod, u psihologiju gomile, u trgovinu psihološko-ideološko-tekstualnim smećem. Poglavari niških kulturnih, političkih i naučnih ustanova su ljudi koji smrde na beli luk, nose šajkaču i ponose se što su Srbi i što su Nišlije. Zarobljeni u lokalno, grade bunker takvih vrednosti koje svaki intelektualni krik izbacuje vani, nekako refleksno.

Ne osporavam da "palamudim" i da sam idealista. Ove ideje iako mozda i imaju realnu osnovu za ostvarenje (mislim na one prakticnog tipa), osim potencijalnih finansijskih prepreka za pojedine tacke (koje se dobrom voljom, strpljenjem i planom mogu prevazici), tesko mogu da se realizuju upravo zbog ucaurenosti, bezvoljnosti i onoga(onih) ko bi zaista bio zainteresovan da to pokrene i dovede do kraja. Politicare i politiku zaobilazim iz naprostijeg razloga sto nikada nikome nista dobro nisu doneli, sto su tu gde jesu zbog svojih malih, licnih pobeda i interesa, sto su u svojoj prevrtljivosti i bahatosti zaboravili cemu sluze - a opet bez njihovih odobrenja, odluka bilo kakva realizacija postaje nemoguca i tu je corsokak. To pokazuje postojeca (a ni prethodne nisu bile bolje) garnitura koja vlada opstinom, gradom i cije puko pojavljivanje u medijima (bez tona) izaziva osecaj odbojnosti i nepoverenja. Domaci su nepotkovani mada verbalno istrenirani (sa tugaljivim primesama lokalnog) a oni iz prestonice tendenciozno (i logicno) okrenuti svojim velikim pobedama i interesima u svom “ataru” jer ih glavna masinerija u tome podrzava i nagradjuje – zasto bi se onda neko van naseg grada bavio nama kada sami ne mozemo na svojim plecima da iznesemo najprostije probleme??
Elita, intelektualci – to bi trebalo da bude sve ono sto sedi po obrazovnim institucijama, bolnicama, rukovodi firmama (koje su to?!), pise knjige, gradi grad…sve to kao radi ali kakav je kvalitet to je uocljivo iz aviona i tu je prvi kamen spoticanja. Slazem se sa tobom, treba neko nov, svez, uporan, vredan, beskompromisan sa istom takvom masinerijom iza sebe koja zna sta hoce i kako to da ostvari. Medjutim, bojim se da nas mentalitet ne dozvoljava da ispliva takav koji ce da uvodi novine, red, da postavlja stvari na svoje mesto jer mi smo ti koji mozemo sasvim dobro da funkcionisemo u haosu i u skladu sa tim nalazimo opravdanje za stagnaciju.
Jos jedna stvar koja visi u vazduhu a koju po meni nece vecina da prizna jeste (jesam, sovinista sam) da se mnogo toga jos vise srozalo od kako se struktura gradskog stanovnistva promenila nakon ‘99-e. Meni to jako smeta, mene to boli i uzasavam se cinjenice da boljitka po tom pitanju ne moze da bude a vec je bilo dovoljno lose. Gde je dno to ne znam, moze biti da smo ga vec dotakli.

Pomenuo sam da se nazire predrasuda povodom stava o politici, i ispostavilo se tacnim. Argumentacija koju si naveo/la jeste ona kojom bi se poslužio i prosečan prodavac sa tvrđavske pijace, a onda je jasno da tu nešto nije u redu. Naime, politiku ne čini onaj koga gledamo na televiziji, niti onaj ko sedi u skupštinskoj fotelji grada. Politiku činiš sopstvenim stavom prema pitanjima od kulturnog, naučnog, medijskog ili kakvog god značaja, angažovanjem ili neangažovanjem povodom ovoga. Sam razgovor, bio on o kulturi, medijima ili nečem trećem što tebi kao građaninu predstavlja problem ili zadovoljstvo, jeste pretresanje koje ako nema u vidu realizaciju/otelovljenje, prestaje biti zainteresovanost i postaje simuliranje problematizacije. Simulacija je opasna upravo iz razloga što navikava na razgovor bez konačne realizacije, bez smelosti da se ideje realizuju.

Na osnovu rečenog, govoriti o kulturi, o medijima, pored politike koja je shvaćena kao "oni koji u gradu o nečemu odlučuju", i koja je okarakterisana kao loša, pokazuje se kao zatamnjivanje problema. Razrešenje je u sukobu sa ološem koji se nalazi u situaciji da odlučuje o svemu onom što te zanima.

Dakle, ovde više nije stvar u tome kako mi pojedinačno doživljavamo političku garnituru na vlasti u lokalu ili u republici, već pitanje o tome želimo li naše živote da učinimo kvalitetnijim ili ne. Ako želimo, onda je vreme da se konačno zapitamo gde su koreni problema. Ne čistiti (o čemu su ovde neki raspravljali na nekoliko stranica) đubre koje ološ prospe, nego naučiti ga da principijelno to ne sme činiti (kad su građani u pitanju), odnosno smaknuti nesposobne sebičnjake i sam preuzeti odgovornost za ono što želiš poboljšati u društvu (na ovaj korak se teško mladi u Nišu odlučuju, naučeni na podanički odnos prema onom ko ima moć).

Sam mozes da preuzmes odgovornost za ono sto licno cinis i ukoliko je moguce utices na neposredno okruzenje (mozda sistemom ubedjivanja, razgovorom sa ravnopravnim sagovornikom koji ima sluha za tudje misljenje, vaspitanjem ako su deca u pitanju) ali sta uraditi sa onima kojima je to zadatak i koji su za to placeni a pri tom su apsolutno nezainteresovani ili cak ravnodusni sto je jos pogubnije? Neke stvari se uce od malih nogu – primer bacanja djubreta pored kante za smece ili sa terasa, pljuvanje po ulici, ostavljanje olupina automobila na trotoarima ili po sopstvenim dvoristima, unistavanje klupa, odnosenje poklopaca sa plocnika, lomljenje ljuljaski i klackalica po parkovima. Tuzno je to sto u pojedincima ne postoji osecaj za red i to je prosto tako a onda se celokupni spoljasnji haos manifestuje i na nekim drugim planovima.
Ne mislim da gajim predrasude u vezi politike i politicara jer nam zivot ne servira nista bolje od onog sto(koga) smo sami izabrali a verovatno i zasluzili.. U stvar, politicari i politika su u stvari odraz nas samih jer nam se desava ono sto dozvoljavamo da se desi. Olos treba ukloniti ali na Balkanu je to nemoguce (pesimisticki tvrdim) agitacijom, medijima, tribinama, razotkrivanjem istine i iznosenjem njihovog prljavog vesa. To je bila samo inicijalna kapisla pocetkom ovog veka koja je ishod dobila u primeni sile, sto znaci da se bez pesnica ovde nista ne moze postici.
Da li uopste postoji neko ko hoce da saslusa obicnog stanovnika ovog grada koji ne pripada nijednoj stranci, grupaciji, klanu, ko nema da se pozove na “onog”? Da li postoji mogucnost da se Skupistini grada podnese neka primedba, molba, ideja, zahtev ? Da li bi uopste neko ko sedi tamo zeleo da to procita, razmisli o tome, pozove na razgovor? Oni su tu zbog sebe zahvaljujuci nama i tu svaka veza prestaje. Zato sam skeptik, protivnik, pesimista po pitanju pozitivnih strana politike i politicara (onakve i onakvih kakvi sada jesu). Onog momenta kada se pojavi neko ko osim obecanja moze nesto i da ispuni, podrzacu zdusno.
Mladje generacije, one koje nisu videle nista dalje od Gradine i Horgosa “uce” od starijih ciji je domet (mozda) nesto malo veca kilometraza budno pazeci da ne uleti neko ko bi mogao da ih poklopi nekom “novotarijom” sa zapada, a sta cemo onda? Nama nedostaje kristalno cist prozor u svet, stakla su nam zamrljana a vrata zakljucana iznutra jer se bojimo lopova spolja koji bi mogli da nam ukradu “postenje, drzavu, cast”. A kuca puna ludaka, sadista,mazohista, razocaranih, deprimiranih,umornih, uplasenih.