pritisak

kako se borite sa problemima koji nisu lichno vashi, a koji su unutar vashe porodice?
na koje bash i ne mozhete mnogo da utichete a opet se refleksuju na vas same.....
naime.. pod velikom sam presijom.... a ne usudjujem se da isto raschlanim... jer situacija je sirova... bash svezha i strah me je da cju samo nachiniti gore... a nismo bash narochito emocionalno otvoreni.....
a opet pritiska mene.... utiche i na moj zhivot ali ja nisam kljuchna.... a strah me je da upravo to moje ne bude pogreshno shvacjeno.... i josh okrenuto protiv mene.....

:|

ne ogradjujem temu na svoj problem... samo bih volela da chujem kako se drugi ljudi snalaze u nezgodnim situacijama.....

O cemu je rec? Ovo je vrlo uopsteno, tako da i ne znam sta da ti odgovorim.

Recimo da uvek uradim ono što mogu.
Teško da bi me strah od toga kako ću biti shvaćena naterao da se jedem u sebi.
Čak sam i drska kad osetim da me nešto preterano guši (drska sam npr. prema onome za koga vidim da radi upravo to što i ti...da ćuti i guta). Nekako me to baš najviše opterećuje.
Problem je problem, nije bitno da li može da se otkloni ili ne, ali nekako mi je bitno da u svakom trenutku ja budem čista i direktna, i da svako u porodici učini taj napor. Da znamo šta je, da znamo na čemu smo.

...ja se povučem....

Imam i ja sličan problem u porodici....ne mogu da pomognem, pa se trudim da ne odmognem!
Cutim i trpim jer znam da ce proći! Akterima date price je mnogo teže nego meni! Ali svemu jednom dodje kraj!

pa prblem je novca.... tj naninog testamenta.....
i sad... nishta.... niti da se mesham niti da chuchim sa strane.....
poenta je da je mama povredjena, a ja ako pisnem bicje da sam protiv nanine zhelje, provit obichaja da se bunim iz chiste pohlepe..... etc

kako sam licemerna... a ja prva ne volim teme tipa pomozi mi.... :?

Znas kako ako mozes da pomognes nekom pricom,savetom pomozi.Nemoj nista konkretno da radis jer moze da bude pogresno protumaceno.Ako opet mislis(ipak ti svoju porodicu poznajes bolje nego bilo ko ovdee)da je bolje da cutis,cuti.Nemoj da radis ono sto bi mozda trebalo,nego ono sto osecas.A sto se samog pritiska tice,ovako genralno o ovome sto si spomenula......tesko mi to pada,iskrena da budem.Mnogo toga se meni izdesavalo,mnogo puta sam ja bila pod nekim stresom,da ne pricam sad...ali nekako tada sam bila ja odgovorna samo za sebe,a naprimer kada moj brat ima neki bitan problem,ja se osecam nekako da to tako nazovem bespomocno.Ne mogu nikako da mu pomognem,a zelim,osecam potrebu i neku vrstu obaveze da to ucinim.A postoji mnogo veci rizik da pogorsam stanje.a mnogo je gore da drugom napravis sranje,nego sam sebi.
uglavnom,tezak mi je taj pritisak i stres uopste....a taman sam u jednom trenutku pomsilila da sam skroz oguglala.........he,he kako sam samo naivna........:-)

upravo to... imam potrebu da uradim neshto... a ne postoji nishta shto mogu...
chovek je kreten... uzhasno se poneo prema njoj...
al poenta je da sam ja poqpila one krhotine koje su od nje ostale.. a ovo bash nije najsvetliji period mog zhivota.... i naqpilo mi se od te "ne fer" situacije.... i nalazim sebe kada sam uzhasno besna a ne mogu nishta da uradim...
ok mogu da nazovem nanu i da mu svashta kazhem.. al to nishta ne bi promenilo... samo bi se nashi odnosi pogorshli... i mama bi opet bila povredjena... tek mi sada pomalo dolazi u glavu shta se desilo s alexom... i puna sam svoje tuge.... i onda ona prenosi svo to razocharenje na mene.....
i u situaciji sam kada se osecjam kao da me neko redovno probada nozhem u stomak da bol sluchajno ne prodje....
plache mi se, a preumorna sam i nemam vishe suza....
a potrebno mi je da se ispraznim.....

dekujus sam, svojom sopstvenom voljom odredjuje testamentom svoje naslednike....to je njegova poslednja i neopoziva volja................kako reče da

a nismo bash narochito emocionalno otvoreni.....

Kliknite za proširenje...

u porodicima koje imaju sličnu priču...emocije....i to one nimalo pozitivne se bude kada se pomene novac, zaveštanje.......kome šta pripada........i koliki je deo...

Te porodične priče oko nasledstva su užasne... kako god da se postaviš biva povređenih. Znam čak i za slučaj u kome je osoba koja ništa nije uradila (tj jeste, odrekla se svega) ispala kriva...
Stvarno na znam šta da ti kažem. Guraj dalje. Možda ti to što se brineš o nekome pomogne da skreneš misli sa svojih sra nja.

to je između tvoje mame i njega, ti joj predloži sve što misliš da bi ti mogla i trebala da uradiš, probaj da je ubediš, ali, ako ti ona kaže "nemoj" onda stvarno nemoj. znači, mešaj se samo onoliko koliko ti ona to dozvoli, ipak je ona tu pre tebe u toj lestvici nasleđa, a ako ona odluči jedno nemoj joj se po svaku cenu protiviti, probaj da je ubediš, pojasniš, ali ako ne ide, odustani. bolje joj se nađi pri ruci da joj pomogneš da što lakše to pregrmi. ne govorim ti iz mog ličnog iskustva, već iz druge ruke (moj momak je bio na tvom mestu, ja sam posmatrala celu situaciju). , ali veruj da je tako bolje. da ne bi još pored svega ispalo i da ni ti ne držiš do odluke svog roditelja, i da joj i ti okrećeš leđa,...

Do skoro se nervirao...pokusavao da izgladim stvari...i sve pucalo preko mojih ledja.
Od pre 1 godine digao ruke od svega...sa svima lepo...a ko se medjusobno svadja..ne zanima me vise...
Familija malo cudno reagovala na moj novi stav...navikli da ja budem most...ali...lepse mi je ovako

Joj te frke oko nasledstva uglavnom su uvek pipave, i uvek je neko nezadovoljan.
Najbolje se ne mesati ukoliko nisi direktni naslednik.A mami uvek mozes da pomognes razgovorom koji je otvoren i bez skrivenih emocija.
Samo polako sve na kraju dodje na svoje mesto.

testament je valjda pisan slobodnom voljom i u pri zdravoj pameti
ako i postoji razlog za ljutnju na nekoga to je onda pisac testamenta
odnosno onaj čija je imovina
svi ostali su samo kolateralna šteta ali samo ako to sami žele da postanu
ne vidim gde je problem

pa poenta je.. uf...
poenta je da je nana sve zaveshtao zheni svojg pokojnog sina narkomana (a ni ona nije mnogo bolja)....
naime, ona ima 2 sina i sa njima zhivi kod nane jer nema gde... zapravo jer je nana uzhasno bogat....
ona je i pisala dati testament, kada je nana imao srchani udar... on je samo potpisao... ok on je bio u delirijumu.. no kasnije se oporavio, ali isti nije promenio.... a imao je za to chitavu godinu.... i po testamentu ( ja sam isti prochitala.... grozno kako je srochen) bukvalno se odrekao mame.... na ogavan nachin... a pritom se on sam ponasha kao da je sve ok...
tako da naprosto ne znam shta da mislim...
nas (maminu decu npr) nije nigde pomenuo - miss'm on ona..... dok je o maniq i sean-u razglavljeno na 5 strana....
naglasheno je da je mama sasvim dobro situirana i da njoj nishta ne treba, a da sirota tannia-mami ne mozhe opstati... ok ovo je bash veliki novac u pitanju i sa trecjinom bi ona bila sasvim ok....
mama nije ni ochekivala ne znam shta... ali je poenta pazhnje... zashto bi tannia-mami (i/ili njeni sinovi) nasledili porodichni nakit recimo? isti i ne vredi mnogo.....
nije mama povredjena jer nije dobila ne znam shta... stvar je u stavu nane prema njoj....
i ja sam stvarno bila uzhasno razocharana jer odkad se secjam svi smo (ukljuchujucji i nanu) bili oprezni s tannia-mami jer ga podkradala... i to se znalo....
mislim.. on sam zna kakav je ona tip osobe.... iz skromne porodice, a pohlepna.... i pri tom neradnik....
i tu nana nije ispao fer... jer ni moja mama nikada nije radila... da se sutra razvede ili da se tati neshto desi.. nije bitno.... ona bi ostala bez ichega... ok... njima je super zajedno.... al to nije poenta....
ja sad ne znam je li on odlepio? ili je ljut? ili ne znam shta..
al kada je zamalo imao srchani udar (ove godine) da mama nije bila tamo on bi umro jer tannia-mami nije dala da se on odvede u bolnicu jer chuj - on to ne voli! miss'm.... hello?
sad mama je mislila da testament falsifikovan.... da je nevazhecji..... i rekla je nani za to... a on je samo potvrdio da je potpisao i da to tako je.... sada
miss'm niti mi zhivimo u nd niti iko od nas planira... al mamu je dosta pogodilo i to shto je ona zhelela da mi ostanemo u nekoj vezi s tim mestom jer to je nashe poreklo..... sad nemamo gde, ni za shta....
misslim... ja sam van svega toga... apsolutno me ne zanima..... ako ikada ishta i budem nasledila to cje biti od mojih roditelja....
ali mama me opterecjuje.... kapiram da je ona u shoq i sve to.... no imam i ja svoju muq.... i onda se tako deprimiramo zajedno....
mislim nije poenta u samom ovom problemu.... moj problem jeste shto se njeno razocharenje reflektuje na mene.. iako data situacija nema veze sa mnom..... i ja sam pochela da se osecjam izdatom..... i razocharanom.....
a zhao mi je nje.... a ne mogu nishta da uradim.....

pa ništa ....deda je rekao svoje...taj testament je važeći, punovažan....verujem da je on ispoštovao i 2 svedoka prilikom sastavljanja...to su mogli biti i njegovi unuci.....

za vreme svog života deda još može promeiti svoju poslednju volju......može promeniti i opozvati testament..........

stariji ljudi se uvek vezuju za one sa kojima žive......što ne znači da razbaštinjuju sasvim drugo dete...ljudi se razlikuju...a ovi drugi ljudi moraju da budu svesni realne ćinjenice da roditelji nisu dužni da bilo šta ostave deci.....

kakav je ovo trip...kod mene su barem svi osim mene ok

ma znam... nije poenta u tome... poenta je u nashim odnosima u porodici.. sada....
na stranu njegov odnos s njom sada... to me uopshte ne zanima.... no njegov stav prema mojoj mami je neshto krajnje chudno.... a ova je pa ochajna.... a ja sve to slusham....
i ne umem da se postavim....
nana je zvao neki dan.. i bilo mi je zaista neprijatno....
ok sve to jeste njegovo pravo... to je sve njegovo.... ali postoji i neki kodeks ponashanja prema porodici.... sve shto je recheno nije moralo biti izrazheno na nachin na koji jeste....
ipak ako je neko nekoga zaduzhio mama je zaduzhila njega... on o njoj nikada nije vodio rachuna.... ona za desetak dana ide ponovo kod njega.... blah....
grozno je sad shto se i od mene ocheqje da idem.... a ja zaista ne znam kako bih se postavila....

ja bih se postavio bez foliranja....nimalo diplomatski.... ..iskreno bih mrzeo ta dva brata...ne zbog para...nego što su oni više deo porodice od mene........i bio bih vrlo impulsivan...ali to nije način na koji vbi trebalo da se ponašaš....recimo moj brat u takvoj situaciji bi rekao ..."pa dobro, sve dodje na svoje mesto jednom"...ne bi mu bilo pravo, ali ne bi reagovao..kulišić ******.....drugačiji je tip od mene...

drugo.... to da je neko zaduži onekoga...dete roditelje ne može da zaduži...ružno je tako govoriti...
a prema majci...ne smeš da okrivljuješ dedu...tako joj prohranjuješ tu tugu i bes koji sada oseća....... nije ti lako...ali deda je još živ.......mogu stvari da se promene....možda je to samo želja pa kao da mu se nadjete...da vidi da vam je stalo do njega......

A on nije umro?
Joj, grozna sam, ja sam tako shvatila. A i shvatila sam da je u pitanju baka...
Znači na to još može da se utiče....
Ej, roditelji treba da se staraju o deci... ne obratno. Ipak, Budi podrška mami. Emocionalna, pre svega. Ali ako hoće nešto da menja mora sama da odluči.
A prema tom čoveku se postavi shodno postupku: ako ga zbog toga što je uradio prezireš-budi hladna. Ne moraš da se svađaš, koj će ti to u životu... To je ako baš moraš da ideš. Jbt, nije fer da se lomi preko tebe.

pa ja ne mogu... mi nemamo generano u porodici (van qcje, jel'te) tako prisan odnos... ne da je diplomatski vecj i zvanichan... nekako.... uopshte nismo opushteni s rodbinom....
a shto se mene tiche nek nosi sve u q'tz... ali shto se mame tiche.. bukvalno je ostavio kad je bila beba... vidjali su se jednom godishnje.. etc... ma uzhas od choveka... nikakav roditelj....
a opet kad je njemu neshto trebalo mama je bila tu....
missm nije fer... u generalno medjuljudskim odnosima... nije ona zaista ochekivala ni polovinu.... ali da je pomene na nachim na koji je... to je vecj grozno....
ok nije on pisao.. ali mogao je ako nishta bar da preformulishe recheno....
ja ne verujem da bi mama sad prihvatila bilo shta od njega..... chak i da joj ostavi verujem da bi se odrekla u tannia-maminu korist.....
ja samo ne znam kako njoj da pomognem?