Ekonomski program Srpske Radikalne Stranke

konacno sam resio da pokrenem ovu temu... hajde da vidimo sta su genijalci smislili...

DZABA SVA PRICA O PATRIOTIZMU (btw radikalski patriotizam = bljak) KADA IZA TOGA NE STOJI EKONOMSKI JAKA SRBIJA

2. Развој Србије и економски опоравак

Српска радикална странка ће истрајно радити на реализацији програма економског опоравка српске привреде и друштва, и то водећи домаћинску, скромну и штедљиву политику. Циљ нам је стварање нових предузећа и развојних банака које би подстицале развој целокупне српске привреде.

Српска радикална странка залаже се за активну државну улогу, којом ће се промовисати оснивање нових, посебно извозних сектора, али и вршити избор стратешких сектора који ће бити замајци привредног развоја и уједно и део решења проблема. Ови сектори морају остати у већинском власништву државе, која ће их помагати и штитити. То укључује делимични увозни протекционизам, субвенције за увоз капиталних добара, преференцијалне кредите, пореске олакшице и друге мере. Тиме би се подигла конкурентност домаћих производа и укупне домаће привреде на међународном тржишту.

Будућа српска влада помагаће секторе малих и средњих предузећа и предузетништва као и самозапошљавања, најефикаснијег оруђа у преласку са социјалне помоћи на развојну помоћ. Развојна помоћ биће предмет финансирања извозне развојне банке.

Грађевинарство је сектор који везује највише побочних сектора и због тога ћемо посебно подстицати тај део привреде.

Српска радикална странка се залаже за подстицање brownfield инвестиција, где ће услове за улазак на српско тржиште и градњу одређивати држава у складу са најбољим интересима домаће привреде и заједничких улагања. Тим инвестицијама морамо пре свега обезбедити нову опрему и технологију.

Српска радикална странка посебно ће радити на развоју туризма и угоститељства за које Србија има огромне а неискоришћене капацитете. Сектор услуга представља будућност Србије. Један од великих потенцијала српског туризма су бање. Да бисмо развили читаву бањску индустрију, створићемо инфраструктуру са одговарајуће обученим кадром, а то се најбрже може урадити кроз заједничко улагање са ино-партнерима.

Српска радикална странка оштро се противи политици дужничког ропства ове власти. Најгоре је то што задуживање није искоришћено за отварање нових или ревитализацију постојећих производних капацитета, већ је углавном отишло (ин)директно у потрошњу. Српски радикали ће повољне кредите улагати у повећање производње из месеца у месец, како би ревитализовали привреду и олакшали сервисирање нагомиланих дугова.

Пореска политика мора бити флексибилна и подстицајна. Залажемо се за ослобађење плаћања пореза на профит у првих 5 година за привреднике који инвестирају у производњу и запошљавају нове раднике. Окосница пореске политике биће порез на додату вредност.

a koga briga za to kada oni NECE da to plasiraju gde treba?

"Српска радикална странка залаже се за активну државну улогу, којом ће се промовисати оснивање нових, посебно извозних сектора, али и вршити избор стратешких сектора који ће бити замајци привредног развоја и уједно и део решења проблема. Ови сектори морају остати у већинском власништву државе, која ће их помагати и штитити. То укључује делимични увозни протекционизам, субвенције за увоз капиталних добара, преференцијалне кредите, пореске олакшице и друге мере. Тиме би се подигла конкурентност домаћих производа и укупне домаће привреде на међународном тржишту"

kakva aktivna uloga drzave??? koja je to razvijena drzava danasnjice uspela da postigne veliki uspeh zahvaljujuci aktivnoj ulozi drzave, narocito u smislu radikalski aktivne drzave... drzava treba da bude aktivne u donosenju dobrih zakona, i njihovoj primeni i postovanju...

промовисати оснивање нових, посебно извозних сектора, али и вршити избор стратешких сектора који ће бити замајци привредног развоја и уједно и део решења проблема nisam video koji su to novi sektori koje predlazu vadikali... drzava da osniva sektore? o cemu oni pricaju? kako da osnuje sektore? da osniva preduzeca? koliko ja znam, kada drzava osniva preduzeca u privredi (ne u javnom sektoru) to se zove komunizam ili socijalizam... ko da vrsi izbor sektora? mislite da u drzavnoj upravi sede sveznajuci ljudi koji savrseno anticipiraju kretanja na svetskom trzistu... ne,ne... trziste je to koje metodom pokusaja i gresaka vrsi selekciju sektora... i dokazan vrsi najbolju mogucu alokaciju resursa..

Ови сектори морају остати у већинском власништву државе, која ће их помагати и штитити. То укључује делимични увозни протекционизам, субвенције за увоз капиталних добара, преференцијалне кредите, пореске олакшице и друге мере. Тиме би се подигла конкурентност домаћих производа и укупне домаће привреде на међународном тржишту" e ovo su tek budalastine... navedite mi primer zemlje i industrije koja je putem drzavnog protekcionizma, subvencija (osim za poljoprivredu koja je poseban slucaj) uspela da svoja preduzeca ucini konkurentinm na globalnom nivou... plus, to sto subvencije nisu apstraknta kategorija... to je novac poreskih obveznika, koji se moze uloziti u nesto korisnije, odnosno ukoliko ne postoje bolji nacini za njegovo koriscenje, bolje je u odgovarajucem iznosu smanjiti poreze...

dakle za poceta, a koliko vidim bice u nastavku, radikalski ekonomski program je mesavina demagogije, ekonomskog neznanja i malog ekonomsog znanja dobijenog iz nekih brosurica...

nastavak uskoro sledi

pa recimo da sam program neke stranke ima veze sa realnoscu delovanja iste kao poruka biblije sa delovnjem hriscana kroz istoriju. dok u bibliji stoji "ako te neko.. ti mu pruzi i drugi" najveca zlodela su izvrsena zbog "postovanja" teksta biblije. a da li je biblija ili druga verska knjiga to nema veze. i kao sto uvek biva kod nas "teorija i praksa" obicno nemaju "tesne" veze

Јел има неки бољи ? Осим оног демократског који се заснива на 1451861414 билиона € којим би нас кредитирала ЕУ и МЗ под "повољним" каматама. А кредитори једва чекају да "нам га дају"

adem_ks:

pa recimo da sam program neke stranke ima veze sa realnoscu delovanja iste kao poruka biblije sa delovnjem hriscana kroz istoriju. dok u bibliji stoji "ako te neko.. ti mu pruzi i drugi" najveca zlodela su izvrsena zbog "postovanja" teksta biblije. a da li je biblija ili druga verska knjiga to nema veze. i kao sto uvek biva kod nas "teorija i praksa" obicno nemaju "tesne" veze

Kliknite za proširenje...

stvar je u tome sto radikali zaiste veruju u ove svoje ciljeve

p.s.ne znam zasto pominjes Bibliju... mozda hoces da kazes da ste vi muslimani posteniji jer vam allah dopusta da ubijate nevernike i napastvujete njihove zene?

Јел има неки бољи ?

Kliknite za proširenje...

ima bolji.
onaj koji pokusava da se realizuje, ovo je mrtvo slovo na papiru.

Konstantin_de_Sisti:

stvar je u tome sto radikali zaiste veruju u ove svoje ciljeve

p.s.ne znam zasto pominjes Bibliju... mozda hoces da kazes da ste vi muslimani posteniji jer vam allah dopusta da ubijate nevernike i napastvujete njihove zene?

Kliknite za proširenje...

ne, ne, mogao sam umesto biblije staviti "kuran" isto bi bilo, poruka iz kurana nema blage veze sa onim sto neki cine u ime te poruke. kao sto rekoh "teorija i praksa..."

adem_ks:

ne, ne, mogao sam umesto biblije staviti "kuran" isto bi bilo, poruka iz kurana nema blage veze sa onim sto neki cine u ime te poruke. kao sto rekoh "teorija i praksa..."

Kliknite za proširenje...

e, pa druze, ako ces da budes kritican, pocni prvo od sebe... zasto nisi stavio kuran, nego si pomenuo hriscansku svetu knjigu?

inace, prestajem da se prepucavam sa tobom o ovome... ovde je tema EKONOMSKI PROGRAM SRS

Obersturmfuehrer:

ima bolji.
onaj koji pokusava da se realizuje, ovo je mrtvo slovo na papiru.

Kliknite za proširenje...

tacno tako pogotovo sto je ovo gomila baljezgarija koje su medjusobno kontradiktorne a da ne govorim sto tako nesto nije uspelo nigde u svetu sto nam jasno sugerise da je "program" pisan sa namerom da se nikad ne realizuje vec cisto da se kaze "eto imamo i mi "

Odlična je tema (tako sam je i zvezdicama ocenio), a i prava je stvar što ju je otvorio čovek koji se i inače tim bavi.
Mene sad interesuje ideološka strana priče. Radikali sebe uglavnom smeštaju među desničarske stranke, a takve se svuda u svetu zalažu za što manju ulogu države u vođenju privrede. Nijedna od njih se recimo ne zalaže za većinsko vlasniištvo države bilo gde. Izuzetak mogu biti samo ekstremno desničarske organizacije, ali radikali ni pod najvećim mukama ne bi priznali da su to.
S druge strane, takve ideje mahom imaju i stranke koje su više ili manje levo od centra, ali takve radikali zovu zovu ''komunjarama''. Kako misle da reše ovu očiglednu kontradikciju valjda je samo njima jasno.

Konstantin_de_Sisti:

e, pa druze, ako ces da budes kritican, pocni prvo od sebe... zasto nisi stavio kuran, nego si pomenuo hriscansku svetu knjigu?

inace, prestajem da se prepucavam sa tobom o ovome... ovde je tema EKONOMSKI PROGRAM SRS

Kliknite za proširenje...

ok. u pravu si, samo da znas da bih ja stavio kuran, nego podjoh od toga da ce poenta biti ispravnije shvacena ako stavim biblija, jer verujem da ipak bolje znate bibliju od kurana.
kao sto rekoh ne treba polaziti od toga kakav je program neke stranke [osimako je stranka nova] vec od toga kako se taj program sprovodio u stvarnosti. ah i taj papir.. sve trpi

nesha taxista:

Odlična je tema (tako sam je i zvezdicama ocenio), a i prava je stvar što ju je otvorio čovek koji se i inače tim bavi.
Mene sad interesuje ideološka strana priče. Radikali sebe uglavnom smeštaju među desničarske stranke, a takve se svuda u svetu zalažu za što manju ulogu države u vođenju privrede. Nijedna od njih se recimo ne zalaže za većinsko vlasniištvo države bilo gde. Izuzetak mogu biti samo ekstremno desničarske organizacije, ali radikali ni pod najvećim mukama ne bi priznali da su to.
S druge strane, takve ideje mahom imaju i stranke koje su više ili manje levo od centra, ali takve radikali zovu zovu ''komunjarama''. Kako misle da reše ovu očiglednu kontradikciju valjda je samo njima jasno.

Kliknite za proširenje...

bravo...
upravo je to srz radikala...
demagogija + mesavina svakakvih ideologija sto rezultira u cinjenici da u njima razne drustvene grupe prepoznaju svoje stavove i na kraju kao rezultat imamo cinjenicu da su oni pojedinacno najjaca politicka stranka (na zalost)

nesha taxista:

Odlična je tema (tako sam je i zvezdicama ocenio), a i prava je stvar što ju je otvorio čovek koji se i inače tim bavi.
Mene sad interesuje ideološka strana priče. Radikali sebe uglavnom smeštaju među desničarske stranke, a takve se svuda u svetu zalažu za što manju ulogu države u vođenju privrede. Nijedna od njih se recimo ne zalaže za većinsko vlasniištvo države bilo gde. Izuzetak mogu biti samo ekstremno desničarske organizacije, ali radikali ni pod najvećim mukama ne bi priznali da su to.
S druge strane, takve ideje mahom imaju i stranke koje su više ili manje levo od centra, ali takve radikali zovu zovu ''komunjarama''. Kako misle da reše ovu očiglednu kontradikciju valjda je samo njima jasno.

Kliknite za proširenje...

to govori da radikali jos nisu odmakli od svojih korena tj. stranke osnovane u DBu da podbunjuje Srbe u drugim republikama kad je to potrebno ili da plase zapad iako je od tog vremena dosta proslo oni jos nemaju jasnu ideologiju nego zastupaju neki kvazisocijalizam cak pre i neki komunizam koji nigde ne postoji a u isto vreme se pretstavljaju kao desnicarska stranka koja se zalaze za kapitalisticku privredu.Recimo dobro je Seljomir Ilic primetio da je radikalska ideologija i dalje "sto gore za Srbiju to bolje za njih " jer oni imaju sanse samo kada je u igri neko goruce nacionano pitanje bilo da se radi o Kosovu ,Hagu ,Crnoj Gori i slicno gde se oni predstavljaju kao zastitnici ugrozenog srpstva jer u normalnim uslovima kakvi postoje u drugim evropskim zemljama gde je glavni aspekt politike socijalni i ekonomski razvoj oni ne bi imali sta da ponude sto se i vidi iz nedorecenosti i kontradiktornosti njihovog programa.

Ma kakvi radikali i ekonomija.


Sa Rusijom i Belorusijom nema buducnosti.


Samo Bozidar Djelic ima ideju kako ekonomski ojacati Srbiju.


I naravno pokojni Zoran.

djinjidjevac:

Ma kakvi radikali i ekonomija.


Sa Rusijom i Belorusijom nema buducnosti.


Samo Bozidar Djelic ima ideju kako ekonomski ojacati Srbiju.


I naravno pokojni Zoran.

Kliknite za proširenje...

uh, sto ne volim ovakve postove... daj malo prosiri vidike... jedini mi sa RUS van exSSSR imamo sporazum o slobodnooj trgovini... ti bi to tek tako bacio? toliko trziste? svasta? pa nasa je sansa da privucemo gomilu firmi sa zapada u srbiju koje bi iskoristile pogodnosti koje doticni sporazum pruza... btw: novac nema boju

ma bozin ekonomski program je maestralan.

Oteraj 500.000 radnika na ulicu, rasprodaj sve banke i sve ostalo sto je profitabilno u drzavi strancima, pokloni amerikancima SARTID, a na ove ostale propale fabrike stavi katanac.

tzv. pljacka kroz privatizaciju. Djeliceva specijalnost. Na taj nacin su Anatolij Cubajs i Djelic isto pljackali Rusiju pocetkom 90tih.

Cubajs je tako postao milijarder a Djelic milioner. Pa ga sad boli briga, opljackao Srbiju i Rusiju i moze par desetina miliona eura tog opljackanog novca da investira u akcije neke banke i na taj nacin zivi na visokoj nozi a da nista ne radi. Sada njegov opljackani novac radi za njega.

Dok obicni gradjani Srbije grcaju u bedi....

Sto se tice glavne tacke radikalnskog ekonomskog programa on se moze svesti u cetiri reci:

STAVIMO TACKU NA PLJACKU

Danas je Srbija pljackaska drzava gde vladaju mito, reket, korupcija, nijedan tender se ne moze posteno dobiti, svaki se namesta , falsifikuje , pumpa....

Svi kradu. Pocev od same drzave, pa preko vlasnika firmi, radnika, cistacica , babasera ....

Da otvorim DOO u Srbiji trebalo mi je 2 meseca zbog njihovih jebenih procedura a da otvorim Off shore firmu na Maldivima, Kipru ili lCC u Delaware mi ne treba vise od 15 minuta.

DS i DSS privilegovani biznismeni dobijaju sve poslove u drzavi a ostali sviraju u zurlu. Nema zdrave trzisne konkurencije vec je bitno koliko ko procenata od posla daje onome ko tender namesta.

Ako kao pravno lice poslujes posteno u ovoj drzavi sigurno propadas, jer nisi konkurentan sa cenom, jer recimo Mika iz DS-a ili Pera iz G17+ su pokriveni savrseno u poreskoj upravi, imaju duple fiskalne kase, vode duplo knjigovodstvo peru na taj nacin PDV i u startu te sisaju sa 18% nizom cenom - a i vi i oni uzimate robu od istog dobavljaca.


Sve u svemu drzava lopova i kriminalaca.

Zato ja izmedju ostalog ne poslujem ovde vec u inostranstvu iskljucivo. Ne mogu da se spustam medju ta demokratska govna, uclanjavam u razne stranke, lizem bolje politicarima, placam im putovanja, ruckove, vecere, soping ture za svalerke i slicne gluposti da bi mogao da poslujem sa profitom.

5. Поштена приватизација

Приватизација се од почетка у Србији одвија у тајним процедурама, што је довело и до низа спорних случајева у којима су страни ментори и домаћи ``финансијери`` наплаћивали своје услуге кроз приватизацију и слободан приступ овом тржишту са минималним царинским стопама за све врсте роба. Корупција се појавила у облику спреге политичког врха и тајкуна у подели незаконито стечене добити, и стварања нових приватних монопола.

Српска радикална странка спровешће детаљну проверу досадашње приватизације, и уколико се установи да је одређени поступак приватизације спроведен незаконито и уз извршење кривичног дела поступак ће бити поништен. Међутим, свуда где је процес приватизације спроведен на правно ваљан начин, држава се неће мешати и поштоваће основно начело владавине права, принцип правне сигурности.

Српска радикална странка наставиће процес слободне приватизације, осим у домену стратешких државних сектора у којима приватизација мора да буде делимично ограничена, као што су Електропривреда и Нафтна индустрија, које би морале да остану у већинском власништву државе.

Стратешке природне ресурсе и богатства могуће је давати у концесије чиме би се обезбедила њихова ревитализација, а држава заштитила од економског колонијализма.

Поштена приватизација
kalimero? ovaj dodatak "postena" je stavljen za neupucene... ako se privatizacija vrsi u skladu sa zakonom i najbolji moguci nacin (u smislu koristi za drzavu,investitora i zaposlene) onda cemu dodavanje ovakvih epiteta kao iz sastava za treci razred osnovne skole?

Приватизација се од почетка у Србији одвија у тајним процедурама, што је довело и до низа спорних случајева у којима су страни ментори и домаћи ``финансијери`` наплаћивали своје услуге кроз приватизацију и слободан приступ овом тржишту са минималним царинским стопама за све врсте роба. Корупција се појавила у облику спреге политичког врха и тајкуна у подели незаконито стечене добити, и стварања нових приватних монопола.
ovo su oni stavili u program???!!? pa ovakvim ocenama je mesto u "velikoj srbiji" a ne u programu stranke... "strani mentori i domaci finansijeri"... da li vas ovo podseca na parole tipa "trula burzoazija"... pa ljudi moji, ko god zeli da kupi neko preduzece, prethodno mora sam da uradi njegovu procenu ili angazuje odredjenu konsultantsku firmu koja ce za njegov racun uraditi due diligence firme, a to koliko sam ja pametan, nisu besplatne usluge...

Српска радикална странка спровешће детаљну проверу досадашње приватизације, и уколико се установи да је одређени поступак приватизације спроведен незаконито и уз извршење кривичног дела поступак ће бити поништен. Међутим, свуда где је процес приватизације спроведен на правно ваљан начин, држава се неће мешати и поштоваће основно начело владавине права, принцип правне сигурности.
ajde za ovo da im se progleda kroz prste... vec sam rekao da je duznost drzave da obezbedi sprovodjenje zakona, tako da radikali nisu otkrili toplu vodu, osim mozda sto se izdaju za ljude koji bi to uradili toliko beskompromisno da bi to bilo nezapamceno
vladavina prava na prvom mestu.... ali to radikali nisu otkrili

Konstantin_de_Sisti:

uh, sto ne volim ovakve postove... daj malo prosiri vidike... jedini mi sa RUS van exSSSR imamo sporazum o slobodnooj trgovini... ti bi to tek tako bacio? toliko trziste? svasta? pa nasa je sansa da privucemo gomilu firmi sa zapada u srbiju koje bi iskoristile pogodnosti koje doticni sporazum pruza... btw: novac nema boju

Kliknite za proširenje...

taj sporazum o kome ti pricas je delo Radikala konkretno Seselja koji se za njega najvise i zauzimao.

Inace zbog vae dupelizacke prozapadne kvislinske politike, taj sporazum stoji na ledu, nije ratifikovan jer Rusija danas nece ekonomski da pomaze drzavu koja lize bulju zapadu i radi protiv interesa Rusije na Balkanu.

Inace dobro si uocio da je taj sporazum bio izvrsna razvojna sansa za Srbiju, jer bi na taj nacin sve firme koje zele svoje proizvode da prodaju na trzistu Rusije i ZND imale motivaciju da svoje fabrike otvaraju kod nas jer bi ti njihovi proizvodi u Rusiji bili prodavani kao domaci.

No na zalost zbog raznih Djelica, Svilanovica, Djindjica , Dinkica i ostalih demokratskih lopina - to se nije desilo.

@Jerry R.Pa naravno da je moralo da se otera 500 000 radnika trebalo je i vise jer je u Srbiji za proizvodnju jednog istog proizvoda bilo potrebeno 5 puta vise ljudi nego recimo u Danskoj i Nemackoj koje su 100 puta bogatije od nas .Ta radikalska demagojija i sistem za koji se oni zalazu i koji je postojao za vreme Milosevica gde su svi formalno radili a svi su ziveli kao govna moze da vodi samo u propast .
To je kao kad bi ja otvorio obicnu trafiku i u njoj u jednoj smeni zaposlim troje ljudi umesto jednog coveka i tako u tri smene to je devetoro ljudi za jednu trafiku i onda da vidim koliki bi mi bio profit i kolike bi bile plate mojim radnicima a tako se zasnivala SPS-SRS ekonomija devedestih godina tako je bilo i u SFRJ ali se onda jos i odrzavalo jer se prelivalo od malog broja uspesnih firmi ,turizma kao i od kredita iz inostranstva sto vise nije moguce sprovesti zbog cega se drzava i raspala kao i sve druge socijalisticke.

Jerry Ropero:

taj sporazum o kome ti pricas je delo Radikala konkretno Seselja koji se za njega najvise i zauzimao.

Inace zbog vae dupelizacke prozapadne kvislinske politike, taj sporazum stoji na ledu, nije ratifikovan jer Rusija danas nece ekonomski da pomaze drzavu koja lize bulju zapadu i radi protiv interesa Rusije na Balkanu.

Inace dobro si uocio da je taj sporazum bio izvrsna razvojna sansa za Srbiju, jer bi na taj nacin sve firme koje zele svoje proizvode da prodaju na trzistu Rusije i ZND imale motivaciju da svoje fabrike otvaraju kod nas jer bi ti njihovi proizvodi u Rusiji bili prodavani kao domaci.

No na zalost zbog raznih Djelica, Svilanovica, Djindjica , Dinkica i ostalih demokratskih lopina - to se nije desilo.

Kliknite za proširenje...

koji to mi?? koliko si mogao da vidis iz mog posta, ja sam djindjicevca upravo kritikovao zbog zanemarivanja sporazumamo sa rusijom...
nema mesta iskljucivosti u ekonomiji... dobre poslovne prilike moraju se koristiti, bez predrasuda bilo da je rec o EU, RUS, balkanskim zemljama i slicno...
ponavljam...novac nema boju

novac je roba kao i svaka druga. Ajd ti meni objasni kako je cena pozajmljivanja kapitala u Srbiji 300% veca nego recimo u suednoj Hrvatskoj.

Znam, reci ces rizik je investirati u Srbiju ali ta prica nema veze sa zivotom. Svi kreditni plasmani su osigurani kod domacih osiguravajucih kuca koje su takodje reosigurane kod odredjenih stranih. Takodje u Srbiji funkcionisu kompletno svi mehanizmi zastite kreditora kao recimo hipoteka ili administrativna zabrana na platu.

I pored toga prosecne kamatne stope u Srbiji na kratkorocne kredite se ne spustaju ispod 20% dok su istovremeno u susednoj Hrvatskoj te iste kamatne stope 5.5% , u Bugarskoj 6.5% a u Rumuniji 7% .


Navodno monopola nema zvanicno, imate veliki broj banaka ali on u praksi postoji.

Ako ovo nije jos jedan vid pljacke naseg naroda i drzave u reziji demokrata ja ne znam sta je.

SRS je levicarska partija

Levica se na svim poljima povlači pred nadiranjem desne neokonzervativne paradigme. Na unutrašnjem planu je došlo do "evolucije" levih snaga u pravcu potpunog prihvatanja liberalne hegemonije tržišta nad društvom, pa čak i njegove apologetike. Ono što je nekad bila socijaldemokratska levica danas kod Šredera i Blera predstavlja institucionalni ostatak mrtve prošlosti, kao što je to npr. monarhija u Engleskoj. Oni su to svoje napuštanje levičarskih pozicija nazvali "radikalnim centrom" što je eufemizam za postmoderni relativizam u kome je sve moguće i dopušteno. Došlo je dotle da retke kritike nedoslednosti (pseudo)levičara niko više ni ne zarezuje. "Marš kroz institucije" mladih šesdesetosmaških bunotvnika se završio služenjem onome protiv čega su se najviše i borili – sistemu i kapitalu. Pri tome se privid idejne celovitosti ni ne pokušava postići, već se svi nepovezani taktički postupci opravdavaju magičnom formulom "pragmatizma" koja je zapravo proizvod kompromisa interesa i aspiracija centara moći i novca. Leva retorika sve manje uspeva da zavede mase i da služi kao efikasno sredstvo kontrole društva.

Jedan od posledica saveza "kooperativnih" levičara i velikog novca (ali ne samo njega) je ubrzana dekonstrukcija socijalne države blagostanja. Ono što je od nje danas ostalo je istorijski spomenik nekadašnjoj snazi levice u svetu, a pre svega u zapadnoj Evropi. Pa i slom socijalizma na drugom delu kontinenta bi se mogao tumačiti i kao propast "istočne verzije" socijalne države blagostanja. Komunizam je kao pretnja stabilnosti kapitalističkog sistema je nekada davno primorao tamošnje elite da naprave niz ustupaka svetu rada, pa je, i zbog kriza, došlo do formiranja socijalno odgovorne države. Kada je procenjeno da više ne preti opasnost od radničkih buntova i revolucija, na Zapadu se pod izgovorom "efikasnosti" pristupilo sužavanju socijalne, ali i drugih funkcija države (obrazovanje, zdravstvo, kultura...). Svugde osim u bezbednosnoj i privrednoj sferi. Takva neoliberalna država, i pored retorike "slobode i tržišta" donosi novi stepen kontrole nad društvom. Priča o širim ovlašćenjima modernih društava u borbi sa terorizmom je samo jedan od segmenata procesa stvaranja "selektivne" totalitarne dominacije oligarhijskih vrhova u "savezu elita".

Posledica unutarnje pometnje i kukavne kapitulacije pred neoliberalnim idolima tržišta i profita je i defanziva na političkom planu. U SAD sa drugim mandatom Džorža Buša trijumfuje savez tradicionalne religiozne Amerike ("osveta Juga") sa neokonzervativnim krugovima nad liberalnom i levom Amerikom. Slična pomeranja se dešavaju i u nekim državama zapadne Evrope. U Nemačkoj se predviđa povratak na scenu konzervativne Unije, ali sada ojačane sa domaćim neokonzervativnim i "desnim snagama" u usponu. Na ideje dominacije tržišta i evropocentrične defanzive, "multi-kulti" levica jednostavno nema odgovor koji bi "pio vodu". Antiglobalisti ili alterglobalisti suviše liče na postmoderni galimatijas da bi kao ideologija-i-pokret, predstavljali, za sada, realnu društvenu i političku snagu.

Iako su zapadni (a i naši) levičari u ogromnoj većini napustili ideale "socijalne pravde" intelektualna i kulturna elita je ipak u ogromnoj meri leve orijentacije. Sada se to "levo mišljenje" ogleda u kosmopolitizmu, inidividualizmu i sekularizmu ogromnog dela urbane elite. Njima su jedino bitne individualne slobode na slobodnom tržištu. To je zapravo liberalna ili libertinska levica koja se ulila u glavni tok potrošačkog društva. Različite mešavine "korektnih" levih i liberalnih načela formira dominantan pogled na svet moderne elite. Od tržišnih liberala i poslovnih pragmatika, preko socijaldemokrata, multikulturalista, zaštitnika ljudskih prava, do "zelenih" i feministkinja, sve je deo modernog levoliberalnog konsenzusa. Ova ideologija humanističkog liberalizma (sa i bez navodnika) danas dominira urbanim i obrazovanim stanovništvom Zapada, pa i kod nas.

SRBIJA ZEMLJA SIMULACIJA
Kako je u Srbiji sve simulacija zapadnih uzora i obrazaca, tako je analiza domaće levice mnogo kompleksnija i teža. Čini nam se da ovde nije ni pre bilo pravih levičara (kao ni desničara, osim par bizarnih izuzetaka) posmoderna konfuzija stvar čini još komplikovanijom. Naša intelektualna levica, kao derivat zapadne, nema ni deo one ozbiljnosti i posvećenosti koju su imali njihovi uzori. Sa kompleksom niže vrednosti se strasno kupuje sve što dolazi iz zapadnih intelektualnih butika, a ima oznaku "urbano" i "moderno". Pri tom paze da se ne zaraze sa politički nekoretnim strujama alternativnog mišljenja. Čak i kada bi retki pojedinci zastupali antiglobalističke stavove, strogo bi izbegavali da ih ne dovedu u kontekst naše situacije. Ako sve ostaje u domenu "angažovanog intelektualca" koji se bori protiv "svetskih nepavdi" - koje su negde tamo daleko i shvaćene na apstraktan način - onda je i to OK. Slobodno se može pričati protiv srpskog nacionalizma, primitivizma, klerikalizacije, fašizacije i sl. ali ne i protiv neokolonijalnog odnosa prema centrima moći. U mnogo većoj meri no zapadna, domaća levica se poklonila pred neoliberalnom paradigmom.

Rezulat je rogobatni miks levičarske humanističke retorike i najsurovijeg liberalizma koji je operisan od "humanosti" prema gubitnicima tranzicije koji su većina u društvu. Ideologija "urbanog" liberala ispod fasade pomodnog evropeizma i modernizma krije "vrednosti" sebičnog individualizma i svemoći tržišta. Sa palanačkim duhom u odnosu na Svet domaći levi liberali su podržali, ili je nisu kritikovali, pogubnu tranziciju iz socijalizma "srednje razvijenih" u kapitalizam siromašnih nacija trećeg sveta. Malograđansko prihvatanje "svetskih trendova" podrazumeva ritualno prizivanje "ulaska stranog kapitala" i vlasti "najuspešnijih" nad masom "luzera". Takve apologetike hegemonije kapitala (i to stranog) nad društvom nema ni na zapadu. Oni na sva pitanja i dileme odgovaraju formulom "tržište će sve urediti" koju čak i gospodin Soroš odbacuje kao opasnu. On kaže da " politički lideri žele biti izabrani po svaku cenu – a unutar vladajuće ideologije tržišnog fundamentalizma, odnosno nesputanog individualizma, to se smatra prirodnim" načinom ponašanja. A to po njemu dovodi do urušavanja demokratskog poretka.

Iako su kod nas tržišni fundamentalisti malobrojni, još ređi su oni na levici koji mu se iskreno suprotstavljaju. Neoliberalne parole su sasvim blokirale kritičku misao, dok je, s druge strane, vrlo korisno baviti njihovom "promidžbom". Konformizam, koji i teorijski podređuje moralne principe ličnim interesima, trijumfuje svugde, a pre svega na levici. Nekada su srpski levičari bili spremni da idu da se bore u građanskom ratu u Španiji, a danas nisu voljni ni da odu do periferije gradova i da vide kako žive "zamorčići reformi". Da li se to onda uopšte može nazvati levicom?

Spoj "politički korektnog" intelektualnog levičarstva koji se bavi "srpskim nacionalizmom", "klerikalizacijom" i drugim fenomenima "primitivnog Balkana" sa neoliberalizmom ekspertskih i japijevskih krugova, formirao je domaću dominatnu reformsku paradigmu. Ideološke mantre "globalizma" i "integracija" u savezu sa uskim interesima moćnika olakšavaju uspostavljanje društvenog modela latinoameričke socijalne nejednakosti. Opšta mesta o "korupciji vlasti" i "socijalnom dijalogu" su isto u granicama korektnog, jer ne diraju u temelje sistema. Naši humanisti nojevski zabijaju glavu u pesak pred društvenim nepravdama, jer na "tržištu svako dobija koliko je sposoban". Ove ideološke formacije, bez obzira da li su toga svesne, predstavljaju logističku podršku učvršćivanja dominacije novca nad društvom. Kada se vajkaju da eto "reforme sporo idu" to samo znači da treba ubrzati te "procese". To što pri reformskom eksperimentu in vivo pati i propada velik deo stanovništva, njih mnogo ne interesuje. Urbana elita, pa i ona leve orijentacije je otuđena od običnog čoveka, od njegovih nevolja, nada i strahova.

IMA LI LEVICE U SRBIJI?
Kako to da srpsko društvo koje je sklono levim idealima socijalne pravde nema danas artikulisanu političku levicu? Srpska narodna tradicija u kojoj su zajednica i socijalna pravda temeljne vrednosti, te vekovna istorija zadrugarstva (koju je Svetozar Marković pokušao da kombinuje sa ruskim narodnjaštvom i zapadnim socijalizmom), nam daju za pravo da kažemo da su Srbi organski levičari. Srbi, poput Rusa, nisu spremni za takav oblik kapitalizma koji im se trenutno nudi, jer je je potpuno razvijen liberalni kapitalizam tržišnog socijaldarvinizma stran njihovoj komunitarnoj tradiciji i mentalitetu. Liberalna ideologija sebičnog i hladnog individualističkog interesa je zbog toga bila uvek slabo prihvaćena kod našeg čoveka, osim u retkim slučajevima, a i tu kombinovana sa nekim drugim elementom (npr. slobodarstvom). Kada se sve to ima u vidu nije ni čudno što je levičarska ideja "socijalne pravde i bratstva među narodima" iako nastala na Zapadu svoje ostvarenje imala upravo na istoku. Pa i novija sociološka istraživanja pokazuju kako je stanovništvo u Srbiji u velikoj meri levičarske orijentacije. Pa gde je onda ta levica?

Socijalisti su suviše slabi i neartikulisani da bi mogli da budu glas levice. Međusobno su podeljeni na "patriotsku struju" koja još vidi Miloševića kao svog predsednika, i na "reformisane levičare" koji bi da se nekako oslobode haškog balasta, a da to ne primete ni Milošević ni njihovi tradicionalni glasači. Raspeti između "prošlosti i budućnosti" oni ne mogu, čak ni sa Čovićem, privući glasove socijalno nezadovoljnih. Osim toga SPS nije bio prava levica ni kad je bio na vlasti, već pre populistička stranka na čelu sa neprikosnovenim Miloševićem. Ne mogu ljudi koji su godinama bili deo establišmenta, što važi i za Čovića, tako lako da se predstave kao zaštitnici interesa "običnog čoveka". No posle bolnih iskustava sa tranzicijom mnogima se čini da je vreme "starog režima" mnogo više po ukusu levih sentimenata. No tu šansu oni nisu iskoristili, jer se samo pred izbore sete "svog biračkog tela".

Oni koji su levo orijentisani kao autentične levičare ne vide one intelektualne grupe i političke snage koje sebe smatraju demokratskom levicom, a koje su u vreme DOS-a bile okupljene oko DS-a i koje dominiraju u civilnom sektoru. Kako bi doveli ideju socijalne pravde u vezu sa DS-om (i "socijaldemokratama") koji, iako im je stranka član socijalističke internacionale, sprovode surov neoliberalni program koji povećava nezaposlenost i siromaštvo, a i napušta socijalnu funkciju države. Ti isti "levičari" su glasali i za zakone koje bi svaki pošten sindikat na zapadu nazvao antiradničkim. Privatizacija se pretvorila u rasprodaju nacionalne ekonomije i prirodnih resursa, a politika u neprekidnu seriju korupcijske povezanosti sa tajkunima. Pored toga oni su se tako servilno odnosili prema zapadnim centrima moći i povezali se sa "prljavim kapitalom" iz sveta i zemlje, da su izgubili svaku simpatiju od iskrenih levičara. Iako DS sebe doživljava kao levičarsku stranku, ona to suštinski nije. Njeno biračko telo je populacija srednjih slojeva u kojima ima nesrazmerno malo gubitnika tranzicije.

Pa za koga oni onda glasaju? Naravno za Radikale, koje doživljavaju kao stranku koja bi se na vlasti borila za više pravde, manje korupcije i dominacije velikog kapitala nad društvom. A sve su to obeležja levičarskog diskursa. Između "tri dinara hleb" ili "tri evra šećerana" jasno je šta je levičarsko, a šta ne. No kako je u Srbiji sve naopako, pa tako Radikale politička konkurencija, analitičari i mediji vide kao nacionalističku desnicu. Taj nesporazum komplikuje to što se sam vrh SRS-a predstavlja kao desnica. Kada je novinar Milorad Vukašinović (TV Most) upitao Tomu Nikolića šta misli o našoj tvrdnji (iznesenoj u "Mogu li radikali osvojiti vlast?" ) da su Radikali levičarska stranka, jer ih tako doživljava njihovo biračko telo (dvotrećinski izrazito levog opredeljenja) on se našao skoro uvređen. Možda je pomislio da neko hoće da im oduzme primat među desnim nacionalistima i sl. No bilo kako bilo, ovo pokazuje da ni oni sami nisu potpuno svesni ko su njihovi glasači i zašto glasaju za njih. To ne znači da Radikali nisu svesni da je kod njih bitna ta socijalna priča, jer je na tome Šešelj već 1996. dobio 1.6 mil. glasova, već da im je glavni adut nacionalna karta. Sada to Vojislav Šešelj "najveći živi srpski nacionalista" demonstrira jasno i nedvosmisleno u Hagu. Može se povući razlika između Šešelja koji naglasak stavlja na "Veliku Srbiju" i Nikolića koji je više u narodnjačkoj priči. Kod Šešelja je socijalna tema bila sredstvo pridobijanja ljudi za njegove nacionalne ciljeve, dok se kod Nikolića vidi iskreniji odnos prema socijalnoj problematici. Glavni njegov adut i u odnosu na Šešelja je to što ga ljudi vide kao "poštenog čoveka iz naroda" koji bi "pohapsio lopove" i ne bi dao "da se sve rasproda". Osim toga ostale partije su, do pojave Karića, skoro sasvim prepustile ovu biračku masu radikalima.

Srpski Radikali su postali pravi socijalni pokret koji artikuliše nezadovoljstvo "gubinika tranzicije". Njihov povratak na scenu je posledica sloma DOS-ovog reformskog projekta i spoljnopolitičkog odnosa prema Srbiji, jer se naš status i pored sve "kooperativnosti" očigledno nije popravio. Oni su uspeli da privuku energiju nacionalne i socijalne frustracije efektnom kombinacijom nacionalističke i patriotske priče kombinovane sa protestom protiv jalovih liberalnih reformi, korupcije i "šibicarske privatizacije". Sličnu politiku koja spaja ideje socijalne pravde i nacionalnog ponosa imamo u Venecueli na čelu sa, tamo već legendarnim, Ugom Čavezom za koga glasa ogroman procenat birača iako protiv sebe ima SAD, domaće "urbane" medije i NVO sektor. On je uspeo, iako ima opoziciju bogatijih urbanih slojeva, da podigne civilizacijski nivo stanovništva (izgradnja škola i bolnica), da sprovede agraranu refomu kojom su siromašni dobili šansu da stvore uspešne farme. Zato ga Amerikanci zovu latinskim Robin Hudom u uniformi Če Gevare. Osim Latinske Amerike, gde je revolucionarna ideja pomešana sa narodnim ("bolivarizam") i katoličkim tradicijama, izgleda da nigde više nema autentične levice koja teži da "stvori pravednije društvo".

Da kombinacija nacionalne politike i leve socijalne orijentacije nije retkost ni u našoj istoriji pokazuje i slučaj Radikala. Ali ne ovih nego onih od pre sto i kusur godina. Naime Pašić je osnovao Radikale kao političku snagu koja je baštinila ideje Svetozara Markovića koji je bio prvi srpski socijalista i revolucionar. On je, rekli smo, imajući za uzore ruske narodnjake kombinovao tradicije seoskog zadrugarstva sa idejama tada moderne zapadne levice. Poznato je da je Pašić i sam u mladosti bio radikalni levičar, pa se često kaže da je levičarenje bilo karakteristika samo prve faze radikalskog pokreta ("10 godina socijalizma"). No ima onih koji argumentuju tvrdnju da je pozivanje na "učitelja Markovića" u kasnijim vremenima bilo više od retorike, pa tako program seoske samouprave izvode iz te vernosti levim idejama. No bilo kako bilo običan svet ih je, čak i kada su postali "građanska stranka" doživljavao kao poštene ljude iz naroda koji se bore za narodne interese kojima se zato i ne daje da formiraju vladu. Baš otprilike kao što je slučaj sa današnjim Radikalima, samo što se ne zna da li će ovi postati "deo sistema" i dobiti priliku da uzmu vlast. A ondašnji naprednjaci su, kao i današnje "napedne snage" bili gledani kao ljudi velikog kapitala (stranog i domaćeg), pa stoga nikada nisu bili naročito popularni u narodu. U Srbiji ničeg zaista novog nema, zar ne?