premlada za vezu?

Pozdrav svima!

Da se predstavim prvo... 25 mi je godina, zensko i zivim negdje u Evropi.

E sad imam jednu temu koja me "malo" vise muci i neznam bas sto da napravim. Pitam se dali je jos itko u ovakvoj situaciji i sto bih napravio da je.:rolleyes:

25 mi godina, ljepa i zgodna (ajd´necu pretjerivat) i sad imam jednog (za sada) predivnog decka (to mi je manje vise i prva veza!!!). Pazljiv, drag, razuman i fleksibilan, postuje me i pazi, mislim ono, stvarno super. Nije tip zavodnika, ne luta okolo i ne obazire se bas na druge djevojke. Rekla bih da je iz snova (za sada) . To je veza na daljinu, on ne zivi u istom mjestu kao i ja. Vidjamo se 1-2, rijedje 3 puta tjedno, ja odlazim kod njega, gdje i prespavam. On kod mene ne smije jer jos zivim kod roditelja i moj otac ne dozvoljava to, jer on kaze da ce ljudi pocet govorit da sam ja x.x.x.x kad dovodim momka u kucu?...

Moram reci da je ovo stvarno prvi put da sam sretna u zivotu, da se osjecam stvarno ispunjeno i da osjecam da imam mjesto na ovome svjetu. Ne prepoznajem samu sebe. Radim i imam snage. Imam volju ucinit sve i nista mi nije tesko. Zelim nesto od svoga zivota napraviti, sto mi je do sada bilo nevazno. Do sada je moj zivot bio mracan, tuzan i bezvezan. Nisam bas izlazila (staromodni odgoj) i nisam bas pustala ljude u svoj zivot... bio me strah.

Moj otac se mjesa stalno u vezu. Smeta mu kad se nalazim s deckom, sve ono u fori kao, zasto ja tako cesto moram ici kod njega, itd. Izmislja razloge iako nema zasto. Zar ne bi morao biti sretan sto sam konacno (ej ipak sam sa svojih 25 vec stara koka) nasla nekoga?? Da ipak mozda necu ostat stara cura? I da sam konacno stvarno sretna?? Da mi zivot ima smisla i da ne tugujem vise i ne cekam da mi prodje zivot??

Moj decko studira u drugom mjestu i to ce radit i sljedece 2 godine. Planiramo (opet kazem za sada) kad on zavrsi studij zajedno uzesti stan itd... Zajedno smo nekih 7.5 mjeseci. Ne zelim vec sad razmisljat o tome, da bih zivila zajedno sa njim. To mi je prerano a i s druge strane ne zelim ni njega na nesto silit. Jos se mi trebamo upoznat. Za sad mi je ovako u redu.

Sto bi ste vi napravili na mom mjestu? Odselili se i rekli "adieu"?? Meni se trenutno ne mjenja nista, radim i zelim da je trenutno sve kako je. Ali ovo ocevo ponasanje (da mi rusi zivot, bez potrebe i tjera me u ono stanje u kojem sam provela svoj do sadasnji zivot, beznadno i u depresiji. Bez sale, moj zivot je bio bezveze, nisam izlazila, nisam se ni brinula o sebi, provodila dane pred tv-om i cekala da se nesto desi). Sta se ovde dogadja?? Zasto on misli da je to ruzno kad se ja nalazim sa svojim deckom?? Radim, trudim se, stvarno sam fina i kulturna djevojka, osim toga sto radim po cjeli dan ne lutam okolo, ne izlazim osim sto se nalazim 2-3 puta u tjednu s deckom, to mi je jedini luksuz koji si priustim. Ne zelim svoj zivot odmah sada mjenjat iz korjena, ako bas ne moram, ali ovo me stvarno vec izluduje. Zasto ne moze podnjeti da sam ja sretna?? Zasto mu moja sreca toliko smeta?? Sto se to dogadja u njegovoj glavi?? Sto bi ste mu vi rekli da ste u ovakvoj situaciji?? Help! Dali je netko u slicnoj situaciji??

S druge strane moja braca su dovodila djevojke (vec sa nepunih 18 ) i imali su djevojaka vise nego nebo zvjezdica. Zivili su s tim djevojkama, sa nama zajedno i sami i nitko im nista nije rekao. A meni prvog vec prigovara... Vrlo sam tuzna zbog toga. Kao da sam nekome nesto skrivila i kao da zbog toga cijeli zivot moram ispastat! Zasto mi ne moze pustit vezu, koja ga se stvarno uopce ne dodiruje ni tice?? Taj mu decko nije nista ucinio, niti ovisi o njegovom novcaniku...ah...

Bilo bi mi drago da mi netko odgovori na ovo... neznam sta da napravim?

pozdrav....
Sto bi ste vi ucinili??

nisi dete...znas sta zelis i kada ti je dobro.Otac nema prava da odlucuje i mesa se u tvoj emotivni zivot.Decko je po tvojoj prici sasvim o.k. Razumela bih oca da je decko neki sumljiv momak sa losom reputacijom ali ovako zaista nema prava da ti rusi nesto u cemu je tebi dobro.Sa druge strane nemoj brzopleto donositi nikave odluke.Zajednicki zivot moze biti divan ali realnost je jako surova.Kada prodje ruzicasti period obicno nastupaju one najbanalnije problematicne situacije zbog kojih svaka brzopletost moze da te kosta zivaca i ponovne depresije.Pusti da prodje jos neko vreme pre no sto se odlucis da napustis roditelje i stvoris svoj dom ali do tada pokusaj da ocu jasno i glasno stavis do znanja da je tvoj emotivni zivot normalna pojava i da je tebi tako dobro.Mozes ga i otvoreno pitati sta ima protiv tvog decka ali to sto je otac knzervativan i staromodan ipak donekle moras da postujes.To sto on nece da tvoj decko spava u tvojoj kuci na neki nacin je dokaz njegove brige i mozda malo ljubomore ali i toga da mu je neprijatno da to dozivi pod svojim krovom i ja ga zaista razumem.Roditeljima je obicno teze da prihvate odrastanje cerke nego sina.Ti za sada moras da balansiras izmedju oca/jer je i on ipak jako vazan u tvom zivotu/i svog decka i nikako nemoj da dopustis da neko drugi donosi odluke umesto tebe.Nauci da se boris za ono do cega ti je stalo a kada se stvore svi uslovi i kada se osamostalis i budes svoj covek tvom ocu nece preostati nista dugo nego da bude ponosan na tebe.Pozdrav i srecno!

samo teraj svoje...ja sam bila u veoma slicnoj situaciji, nece ti biti ni malo lako ali moras izgurati. Za pocetak postavi prioritete-sta ti je vazno, a sta manje vazno. Mislim da je logicno da ti je vazna tvoja veza i taj momak i usmeri sve svoje akcije ka odrzavanju te veze.
Ja nemam brace, ali sam najstarija od tri sestre, otac i majka su mi sve samo ne puni razumevanja, u medjuvremenu su se razveli pa sam imala tu srecu da malo odvrate paznju s mene posto su bili zauzeti razvodom, ali znam kako je kad ne smes da izadjes, kad nema govora ni o kakvom momku, ja sam imala zabranu izlazaka do 19-te godine!!!! Toga nema ni u Azerbejdzanu, a roditelji su mi kao skolovani i emancipovani. Hvala Bogu samo na tome sto nisam pocela da se ponasam kao pustena s lanca.

Drzi se ti tog momka, na kraju balade ostacete ti i on. Roditelji su imali kad da se izive, sad je red na tebe da pocnes da zivis. Na to imas pravo, to je nesto najnormalnije na svetu i za to moras da se boris. Ali odluku o zajednickom zivotu donesi tek kad dobro procenis situaciju.

Znam da sve ovo i sama znas, ali ajde reko da i ja to kazem, da cisto osetis da si u pravu i da imas podrsku. Samo napred, glavu gore i pocni da zivis svoj lepi zivot!

hvala blizance i tweet-tweet!

pa kao sto ste obe dvije rekle jeste da mi nije pametno krenuti odmah sada u zivot u dvoje, ja sam toga svjesna i to trenutno i ne zelim. nije mi sad do zajednickog zivota i zajednickog stana. ipak mislim da nama treba vremena i da se jednostavno jos moramo dobro upoznati, realisticna sam tako da na takve stvari ne gledam sa roza naocalama. znam da je veza ovako sad super, a kad bi poceli zivjeti zajedno bi sve drugcije izgledalo. zato mi se i ne zuri.

s druge strane, moj otac me tjera na nesto bas takvo. tjera me sa svojim postupkom ili da prekinem vezu (sto ne zelim!) ili da se odselim i pocmem zivjeti svoj zivot (a i to mi jos nije bas zelja)....

oca ne mogu bas da razumim. do sada sam bila vise nego dobro djete, tiha, povucena i mirna. isto kao i ti tweed-tweed nisam smjela izlazit (cak i do 20te!) i sve sam to trpila. ali konacno sam nasla svoj smisao zivota i nemogu da vjerujem da se to meni dogadja. konacno osjecam da zivim. a s druge strane moj otac cini sve da mi tu vezu ucini....da me ucini nesretnom...

nije mi jasno sto se dogadja u glavi ljudi poput mog oca. bas sam cekala do 25 i zivila kao uspavana ljepotica da bih se sada bacila na "ulicni posao" ili sta on vec zamislja, pa nisu moje misli tako sarene kao njegove... Zasto nasi ocevi tako razmisljaju?? Recimo ovde gdje zivim sam cula price gdje ocevi sa svojim 17godisnjim kcerkicama idu kod ginekologa da im prepise pilule, jer racunaju da ce te iste kcerkice ubrzo imati sex i da je potrebno zastiti ih. A moj otac drami oko toga sto njegova ipak vec 25 (skoro 26godisnja) kcer ima momka! (maltene prvog!) tako sam tuzna zbog toga... i tog njegovog gledanja na svjet! kako mali taj svjet mora biti?? bas kao sto ste i rekle, nije ni u Afganistanu vise tako... cak se i te zene prije udaju i imaju veze...

Ja cu da se drzim svoje veze, pa cemo da vidimo sto mi zivot nosi

Hvala vam stvarno na podrsci! Lijepo je cuti da postoji netko tko razumije i tko je imao slicnu situaciju... Hvala!

pozdrav!

Ja sam u tvojim godinama bila udata i postala majka.Ali sad...sta hocu ovim da kazem,nisi premlada nikako.Cak sta vise,bilo bi bolesno da idalje nemas decka i da te takve stvari uopste ne interesuju.Tvoj otac je ocigledno dosta konzervativan covek i mnogo te voli,i mozda ne zeli da te izgubi.Samo ne shvata da te ne gubi nikako,zbog toga sto ti zelis da imas svoj zivot.Ja da sam na tvom mestu,vezu ne bih prekidala nikako,a ako bih bila u mogucnosti zapocela bih da zivim samostalno.Mislim da stvarno roditelji nemaju pravo da se mesaju u zivot ''detetu''od 25 godina!

hvala Emily_Bg!

e pa to sam htjela da kazem... i moja mama je sa mojim godinama imala vec i mene i bracu... i ja mislim da bi bilo uvrnuto da sa mojim godinama ne zelim vezu! da mom ocu to ne dolazi do glave, nemogu da vjerujem...

kazes da mislis da on to sve cini iz velike ljubavi? eh sad neznam koliko me voli. to bas i nebih rekla... Da me voli dao bi mi koliko i mojoj braci... njima je obezbjedio i stanove i jos cak i luksuz a meni nista... za sve sto sam do sada stekla (nazalost vrlo malo, ali ipak) sam stekla sama, sa svojim rukama. Vise bih rekla, da ovo sve sto radi, radi iz jedinog razloga, da sacuva sebi nekoga za starost... neznam...Svakako sam zaprepascena sa njegovim gledanjem na svjet!

Mislim jednostavno da cu se morat prvenstveno borit za vezu a zatim gledat da se osamostalim... iako nisam to htjela ovaj nacin napravit... mislim da cu tako morat ucinit... hm... Tvog sam misljenja da roditelji ne trebaju da se mjesaju u zivot gg 25godisnjeg djeteta

hvala Emily_Bg!
pozdrav!

Emily_Bg:

Ja sam u tvojim godinama bila udata i postala majka.Ali sad...sta hocu ovim da kazem,nisi premlada nikako.Cak sta vise,bilo bi bolesno da idalje nemas decka i da te takve stvari uopste ne interesuju.Tvoj otac je ocigledno dosta konzervativan covek i mnogo te voli,i mozda ne zeli da te izgubi.Samo ne shvata da te ne gubi nikako,zbog toga sto ti zelis da imas svoj zivot.Ja da sam na tvom mestu,vezu ne bih prekidala nikako,a ako bih bila u mogucnosti zapocela bih da zivim samostalno.Mislim da stvarno roditelji nemaju pravo da se mesaju u zivot ''detetu''od 25 godina!

Kliknite za proširenje...

Svaka ljubav pa i roditeljska mora imati granice jer joj inace preti da postane previse posesivna sto u nekim slucajevima moze preci u potpunu paranoju.Znam da se obicno kaze da ljubav nema granice ali mislim na granice u smislu da svako treba da zna gde mu je mesto.Suvise je sebicno od roditelja da drzi dete samo za sebe.Svako mora da ide svojim putem i da ima svoj cilj u zivotu.Pokusaj da sto vise o tome pricas sa ocem.Moguce je da je on zatvoren i da ti moras da iniciras takve razgovore ma koliko oni bili neprijatni tebi ili njemu.Jedino tako ces uspeti da dodjes do nekog resenja,nadam se pravog za tebe.Pokusaj da ukljucis i decka u te razgovore ako on zeli.Neka provede vise vremena u drustvu tvog tate.Neka mu dokaze i pokaze da je on dobar za tebe.Neka pokusa da ima prijateljski nastup prema tvom ocu i da ostavi utisak da nije sarlatan ako je zaista ozbiljan.Nekada sumlje roditelja mogu biti bez razloga ali nekada i imaju podloge.Mozda tvoj otac ima pogresnu sliku o njemu ili je protiv svake veze sa mladicima kada si ti u pitanju.To moras da raskrstis.Ako je ovo drugo onda bas i nije kako treba a ako je ovo prvo moras vise razgovarati sa obojicom.
Da li je tvoj otac previse strog?Da li ga se plasis?Da li te je na neki nacin ugrozio kao lisnost?
Ako je odgovor na sva ova pitanja NE,onda je on samo jedan zabrinuti cak previse zabrinuti otac i ti moras da mu odagnas sve ruzne misli kada si ti u pitanju i tvoj emotivni zivot.Za to ce ti trebati vremena i ljubavi ali ces na kraju uspeti.

blizance, zar zaista misliš da ima smisla započinjati takav razgovor sa ocem koji smatra da će selo da pomisli da mu je dvadesetpetogodišnja ćerka k.urva ako joj dečko nekad dođe u posetu?
Jednostavno je to taj mentalitet, nema smisla da sad ona nešto pokušava da promeni njega. Čist gubitak vremena. Osim toga, njen emotivni život je samo njen, i ne treba joj taticino dopuštenje za bilo šta tog tipa. (ne kažem da tatu treba isključiti iz života, već samo iz em. značajnih odluka)

tema
Ja mislim da bi sa 25 godina već i trebala da se osamostališ i odseliš od roditelja, bila u vezi ili ne. To što većina tvojih vršnjaka u Srbiji to ne uradi je obično zbog finansijske nemogućnosti (ako meni ne veruješ pitaj Acu) ili zbog nekakve patološke simbioze u kojoj i kojom ih roditelji drže vezane (imam utisak da je i ovo srpski specijalitet i da tvoji to primenjuju na tebe iako si "tamo negde").
Pitanje nije da li si premlada za vezu, već da li si "premlada" da donosiš svoje odluke i da porodici kažeš jedno veliko NE. jbg, svako to mora da uradi ako ne želi da život provede kao krpa...

hvala Blizance,

pa vidi kako je... Moj otac je stvarno strog. Uvjek bio. Nije mi dopustao da izlazim. Jako malo sam se druzila jer nije podnosio da mi prijateljice dolaze kuci. A izlazit nisam smjela, tako da sam vecinu svog zivota (nazalost) provela u sobi zatvorena i sama. Mog oca to nije zanimalo. Vazno je bilo da on zna gdje sam ja, a to kako je meni bilo i kakav smisao je moj zivot imao, nije bilo vazno. Prije sam mislila da je to samo briga roditelja i strah i da mi tako tata zeli sve najbolje, danas znam (od drugih djevojaka, ciji roditelji jesu brizni, da ima i drugi nacin, tj. da roditelju a i djetetu bude dobro)...I jeste njegovo ponasanje utjecalo dosta na moju licnost! (posto si upitala.). Imam osjecaj da me kocio u svemu sto sam htjela. I mislim, da mi je dopustio barem malo vise da zivim, da sam mogla nesto bolje napravit od svog zivota. Ali ne krivim ga, svi smo mi odgovorni za svoj zivot i zato zelim svoje propuste sada ispraviti i radim na tome.

Sto se tice mog decka, moj decko jeste stvarno dobar decko. Potpuno me u svemu razumije, strpljiv je i cini bas sve kako ja hocu. Uopce mi je cudno da takvi decki danas postoje! Gentleman i sve...

Kad je moj otac cuo da imam momka, smetalo mu je sto provodim uopce i jedan dan sa njim u tjednu. Pa sam hajde mislila da ga je strah za mene, da zeli da ga upozna...

Dovela sam decka kuci, otac je vidio da je on miran i ozbiljan decko. Cak je sam rekao da je decko stidljiv ali ok. I onda mu je odjednom smetalo sto sam dovela decka kuci. Pravio je scene i ta vecer mi je prisjela (moj rodjendan).

Zatim sam odlucila da cu ja da odlazim kod decka. Komplicirana je prica... I mom decku svo to odbacivanje mog oca nije smetalo, na svo iznenadenje je imao razumjevanja, nije se naljutio niti mi je ikad ista rekao u vezi toga.

Sad eto putujem do momka, drugcije ne ide. Ponekad cak i kasno navecer idem vlakom, strava! Po hladnoci i ponekad sam cak i sama na peronu (!) i u vlaku... I mom je ocu draze to, nego netko vidi da sam ja sa 25 dovela momka kuci... Ali da bi vidila decka, to mi je jedini nacin i on mi je vrjedan toga!

Neznam dali moj otac ima ista protiv svih muskaraca kad sam ja u pitanju, jer mi je ovo eto kao prvi momak pa ne mogu reci, ali mislim da da. Sama sam bila razocarana kad sam vidila kako on razmislja. Mislila sam da je malo moderniji i tolerantniji. jer ipak, meni je 25 i nisam vise djete, vrijeme je i za mene da nesto od svog zivota napravim. Prije nego mi prodje voz... A i nismo vise u srednjem vjeku.

Neznam, sve sam to te godine trpila jer sam mislila da moj otac ima dobre planove za mene, jer zeli najbolje za mene. Ali sad u stvari vidim, da mi samo priprema bol i tugu i da ga ne zanima sto mene cini nesretnom. Ipak nije meni tek 16 pa da glumi zastitnika! Imam valjda sa 25 neki svoj mozak... Pa i da veza sa deckom ne bude bas nesto... Ovo je moj zivot i on nema tu sta da trazi... Samo kako da mu to pojasnim...

Slazem se s tobom kad kazes da ljubav ne treba da ima granice. Ljubav treba da ima mjeru! I sve ostalo doista postaje paranoja!

neznam, pokusat cu porazgovarat sa njim. Svakako cu gledat da idem svojim putem... Pa kud puklo da puklo Stvarno je lijepo i olaksavajuce cuti da postoji netko tko razumije i tko slusa!

Hvala blizance!

pozdrav

blizance:

Svaka ljubav pa i roditeljska mora imati granice jer joj inace preti da postane previse posesivna sto u nekim slucajevima moze preci u potpunu paranoju.Znam da se obicno kaze da ljubav nema granice ali mislim na granice u smislu da svako treba da zna gde mu je mesto.Suvise je sebicno od roditelja da drzi dete samo za sebe.Svako mora da ide svojim putem i da ima svoj cilj u zivotu.Pokusaj da sto vise o tome pricas sa ocem.Moguce je da je on zatvoren i da ti moras da iniciras takve razgovore ma koliko oni bili neprijatni tebi ili njemu.Jedino tako ces uspeti da dodjes do nekog resenja,nadam se pravog za tebe.Pokusaj da ukljucis i decka u te razgovore ako on zeli.Neka provede vise vremena u drustvu tvog tate.Neka mu dokaze i pokaze da je on dobar za tebe.Neka pokusa da ima prijateljski nastup prema tvom ocu i da ostavi utisak da nije sarlatan ako je zaista ozbiljan.Nekada sumlje roditelja mogu biti bez razloga ali nekada i imaju podloge.Mozda tvoj otac ima pogresnu sliku o njemu ili je protiv svake veze sa mladicima kada si ti u pitanju.To moras da raskrstis.Ako je ovo drugo onda bas i nije kako treba a ako je ovo prvo moras vise razgovarati sa obojicom.
Da li je tvoj otac previse strog?Da li ga se plasis?Da li te je na neki nacin ugrozio kao lisnost?
Ako je odgovor na sva ova pitanja NE,onda je on samo jedan zabrinuti cak previse zabrinuti otac i ti moras da mu odagnas sve ruzne misli kada si ti u pitanju i tvoj emotivni zivot.Za to ce ti trebati vremena i ljubavi ali ces na kraju uspeti.

Kliknite za proširenje...

Hvala parka!

Moram rec, da sam stvarno dugo vremena zivjela samo tako. Nije mi ni bilo vazno sta ni kako ce moj zivot da funkcjonise dalje. Duze vremena sam i bila depresivna (nije to nitko znao zasigurno, ali primjecivali su ljudi).

Ali evo konacno, sad sa svojih 25 se i zelim pokrenuti i radim na tome. Zelim samostalnost i zelim svoj zivot. Prvi put u zivotu imam osjecaj da stvarno zivim i da stvarno jesam.

Problem samo jeste, da nebih htjela da iz kuce odlazim lupajuci vratima i nebih htjela to uciniti odmah sad. Treba mi jos malo vremena dok si financijsku situaciju tako namjestim da moja samostalnost i ima fundamenat.

I zato sam razmisljala da bi mi bilo pametnije prvo popricati sa ocem o svemu tome, pokusati mu donekle objasniti da svijet nije samo ona kafana iza ugla, gdje je "tko je s kim" tema br. 1, nego da je zivot nesto aktivno i sasvim drugcije... Jednostavno nebih htjela otic ljuta, gledajuci u bjesno lice svog oca. To mi isto nije bas najdraze. To bi jedino bilo onako zadnje rjesenje, ako vec ne ide drugcije. Htjela bih zadrzati familiju. Ipak je lijepo imati nekakvo zaledje roditelja...

Hvala parka!!

pozdrav!

parka:

blizance, zar zaista misliš da ima smisla započinjati takav razgovor sa ocem koji smatra da će selo da pomisli da mu je dvadesetpetogodišnja ćerka k.urva ako joj dečko nekad dođe u posetu?
Jednostavno je to taj mentalitet, nema smisla da sad ona nešto pokušava da promeni njega. Čist gubitak vremena. Osim toga, njen emotivni život je samo njen, i ne treba joj taticino dopuštenje za bilo šta tog tipa. (ne kažem da tatu treba isključiti iz života, već samo iz em. značajnih odluka)

tema
Ja mislim da bi sa 25 godina već i trebala da se osamostališ i odseliš od roditelja, bila u vezi ili ne. To što većina tvojih vršnjaka u Srbiji to ne uradi je obično zbog finansijske nemogućnosti (ako meni ne veruješ pitaj Acu) ili zbog nekakve patološke simbioze u kojoj i kojom ih roditelji drže vezane (imam utisak da je i ovo srpski specijalitet i da tvoji to primenjuju na tebe iako si "tamo negde").
Pitanje nije da li si premlada za vezu, već da li si "premlada" da donosiš svoje odluke i da porodici kažeš jedno veliko NE. jbg, svako to mora da uradi ako ne želi da život provede kao krpa...

Kliknite za proširenje...

Lidiia:

Problem samo jeste, da nebih htjela da iz kuce odlazim lupajuci vratima i ... Treba mi jos malo vremena dok si financijsku situaciju tako namjestim da moja samostalnost i ima fundamenat.

Htjela bih zadrzati familiju. Ipak je lijepo imati nekakvo zaledje roditelja...

Kliknite za proširenje...

Zrelo! Imaj samo na umu da NE MORAŠ da se pravdaš porodici kad se odlučiš na jedan tako logičan i zdrav potez kao što je razdvajanje. To je tvoja odluka i oni će morati da je poštuju. Ako je došla iz glave a ne iz srca (ili pete) neće ni doći do lupanja vratima i teških scena. I nema razloga da ne ostanete prijatelji (:

Neke me stvari sasvim razoruzaju. Iako odrastam u koliko-toliko patrijahalnoj sredini, jako me bole dvostruki standardi u odnosima sa muskim ili zenskim potomstvom.
Imam puno rijeci negativne kritike za tvoga oca, nesto od toga se da tumaciti kao uvrjeda, pa necu iznositi jer ti je to ipak otac.

Premlada?! Pazi, mozda sam ja poranila, ali ja imam 20 godina i udata sam. Takodje studiram, moj muz radi, radim i ja. Ne znam u kojoj evropskoj zemlji zivis, ali mi djeluje da nisi bas u toku sa desavanjima.
Premlada sa 25 godina. I planirate da se uzmete kad zavrsi faks. Imaces 27. Planiras djecu? Kada? Sa 30?
Tebi je krajnje vrijeme da se otrgnes iz zatvora u koji te je uvukao nezdrav odgoj.
Sad kada mi kazu - tako su nekada djevojke rasle. Izvini, ali obje moje babe su sa manje od 20 imale vjerenike. Jedna se udala sa 16. Sto ce reci, u timmladjanim godinama je morala raditi "one nepristojne stvari", je li tako?
Nisam za maloljetnicke brakove i trudnoce. Ali moras biti dobro lud pa ne prihvatati da osoba od 25 godina nije samovoljno dijete ili frustrirana tinejdzerka, vec zena - svoja i samosvjesna.
Moj ti je savjet - begaj bre i osamostali se. Krajnje je vrijeme.

Lidiia:

On kod mene ne smije jer jos zivim kod roditelja i moj otac ne dozvoljava to, jer on kaze da ce ljudi pocet govorit da sam ja x.x.x.x kad dovodim momka u kucu?

Kliknite za proširenje...

Milioniti primer kako nekoga mozete tiranisati pod izgovorom da to cinite iz ljubavi

Moram reci da je ovo stvarno prvi put da sam sretna u zivotu, da se osjecam stvarno ispunjeno i da osjecam da imam mjesto na ovome svjetu. Ne prepoznajem samu sebe. Radim i imam snage. Imam volju ucinit sve i nista mi nije tesko. Zelim nesto od svoga zivota napraviti, sto mi je do sada bilo nevazno.

Kliknite za proširenje...

Da li tvoj otac primecuje pozitivnu promenu u tvom zivotu?

Zasto ne moze podnjeti da sam ja sretna?? Zasto mu moja sreca toliko smeta?? Sto se to dogadja u njegovoj glavi?? Sto bi ste mu vi rekli da ste u ovakvoj situaciji?? Help! Dali je netko u slicnoj situaciji??

Kliknite za proširenje...

Mnogi ocevi su ljubomorni na momke svojih cerki, a kod oceva iz patrijarhalnih porodica postoji strah da ces obrukati porodicu nedolicnim ponasanjem - ali to nije razlog da dozvolis da ti upropasti vezu.

Imas izbor - ili ces pristajati na sve sto se od tebe trazi i biti dobra "devojcica" makar te to kostalo licne srece ili ces pruziti otpor i boriti se za svoju slobodu, pravo na izbor i pravo na ljubav.
Ovo drugo je veoma tesko za osobu koja je vaspitavana u patrijarhalnoj porodici i koja bespogovornu poslusnost smatra jedinom mogucnoscu, ali cena te poslusnosti je previsoka.
Kada sam procitala temu - da li si sa 25 premlada za vezu, mislila sam da je neka sala!

Kako zive tvoje rodjake - vrsnjakinje?
Kako zive devojke u porodicama vasih prijatelja?
Cijeg se on misljena toliko boji? Komsijskog? Zivite negde u Evropi?
Kakav je stav majke i brace?
Da li mozes da ukljucis i njih u resavanje tvog problema?
Kako tvoj otac zamislja tvoju udaju?
Kada i kako se udala tvoja majka?
Kako misli da se udas a da nemas momka?
Kada je po njegovom misljenju pravo vreme za brak, sa 35, 45, 55...?
Da li je on protiv veze, ali ne i protiv braka (zakonske veze)?
Da li si ikada ocu rekla ovo sto si napisala nama?

meni,lidia,nije jasno kako nisi ispizdela na to njegovo izivljavanje nego joj pokusavas da ga razumes.stvarno imas strpljenja!necu da ti vredjam oca ali brate ne mislim nista lepo o njemu zivi zeno svoj zivot,ako ti njih prihvatas kakvi jesu onda i oni moraju tebe...joj bre necu vise pocecu da se nerviram:?

Nije to bas tako. Naravno da je zrela devojka, i da moze sama i da bude majka, glat, ali nije razlog da se deca krve sa roditeljima zbog samostalnosti. Otac koji je patrijarhalno vaspitan, a gleda kakav je zivot mladih devojaka u Londonu, npr., ma koliko inteligentan, ili obrazovan bio, moze komotno da se rokne, misleci da pusti svoju kcer. Prirodan je sled otici od roditelja. Devojka oseca da zivi, da joj je lepo, znaci to je to-dosao je cas da sa dobrim momkom nastavi zivot kakav u principu njen otac i odobrava. Ako se bude ponasala kao obesna tinejdzerka, koja zbog svadje bezi od kuce, samo ce povrediti oca i dati mu povoda da jos vise sizi.

paaa ja to ne vidim tako,nema ona sta da se ponasa kao obesna tinejdzerka niti da bezi od kuce-ona odlucuje o svom zivotu,ne znam kako da ti to objasnim a da shvatis sta sam zapravo zelela da kazem.hmmm npr mojoj mami se nije svidelo sto sam ja stavila svoju bebu u drugu sobu od treceg meseca.ali to se tu zaustavlja-nije joj se svidelo,na kraju ja odlucujem i nisam uopste dozvolila da se raspravljamo.treba pokazati roditelju da on odavno ne odlucuje,da moze da se slozi ili ne i to je to.ako on ne zeli da primi tog decka u svoju kucu to je ok,ali ne sme da se buni kad ona bude uzela stan i dovodila koga zeli u taj isti.zivot je jedan i jedini,ne treba ga uludo trositi na ugadjanje drugima...

hanibal, slažem se sa tobom u potpunosti.

Ljudi (pa i roditelji) su uvek gori prema tebi što im više dopustiš.. Ona je već dovoljno zrela da odlučuje o svojim postupcima. I verujem da će se otac (ukoliko je iole normalan) pomiriti sa tim da se odselila i da živi sama. A neće je voleti manje - to je sigurno. Prosto će shvatiti da je odrasla. Ja bih se otselila.. Ako nemam dovoljno svojih finansija, pokušala bih sa nekom drugaricom, ukoliko je takva mogućnost izvodljiva ( s obzirom da je otac braniio i druženje :shock: ).

imaš braću....što najčešće menja odnos roditelj-deca-njihovi momci/devojke..........ćale se ponaša kao da si jedinica......ali moguće da si baš ti tatino mezimče........
nije mi jasno to što se otac ne buni što spavaš kod njega.....a rekao ti je razlog zbog čega on ne dozboljava to isto, ali u svojoj kući...............ili samo ne dozvoljava da on spava kod tebe, ili da uopšte dolazi.....ćale je kontradiktoran tu u postupcima.........
super je što smatraš vezu od 7.5 meseci i vidjanje 2x nedeljno ozbiljnom vezom.....a i sama govoriš da nemaš baš previše iskustva u vezama... a to isto roditelji znaju......pa se ponašaju nekad više nego zaštiotnički.....a to može da bude kontraproduktivno.........
lepo je što ti radiš i sve to....al dok momak završi fax za 2 godine....svašta može da se izdešava u vašem odnosu.......... za to vreme će sve ...samo po sebi....da se izbistri......a otac će imati sasvim drukčiji odnos prema tom dečku.......sve će to biti ozbiljnije ......e, i ti meni deluješ priliično detinjasto za 25........... to je samo utisak na osnovu pisanja.....tako da je moguće da grešim........

Ma mlada si ko rosa u podne! Sa deckom tek u 40!

Hvala Hebeha!


Ma ovo sa naslovom teme je bilo vise u ironicnom smislu... Naravno da mislim da sa 25 je posve normalno da imam vezu...

Imas pravo kada kazes da sam imala nezdrav odgoj. To jeste istina. Moj otac se drzao patriahalnog nacina zivota, ali zivot zivio jeste samo on! Majku, bracu i mene je samo ponizavao i unistavao. Duza je to malo prica... nisam imala bas bajan zivot do sada...

Ja ne mislim vec sada na udaju i co. Jasno da bi to bilo lijepo, ali mislim da je jos pre rano da bih sad pravila neke ogromne planove. Jos ja moram svog decka upoznati i vidjeti kako se ponasa u razlicitim situacijama. Ali sto definitivno zelim jeste biti s njim. Zelim ga vidjati a otac mi to brani! (iako nema razloga, kao sto rekoh! Decko je ozbiljan, dolazi iz normalne obitelji, fin je, kulturan, skolovan i zeli napredovati u zivotu, sto hoces vise??)

I onda gledam i tvoj primjer, kazes da si se sa 20 udala i da studiras i sve je okay. Ti si se za takav nacin zivota odlucila i sto bi bilo u tome lose?? Ti si sretna i tvoj muz isto, zar to nije dovoljno?? Sto je pravo u ovome zivotu a sto krivo?? I nase bake su se, kao sto kazes, vec sa 16 udavale i sto je tu lose?? One su ostajale cijeli zivot sa nasim djedima! I nitko nije govorio da su one xxxxx zbog toga!

A meni otac brani sa 25 da se vidjam sa deckom, kao u smislu, sto ce netko mislit o meni itd, strasna stvar, pa drugi zive svoje zivote, bas ih moj zivot toliko zanima, poludili pa samo gledaju u mene! To je ja mislim moja stvar! Hocemo li ili necemo ja i decko biti zajedno za 2 godine, to nitko nezna.... Ali sad se volimo, mislim jasno da smo pricali o nekim stvarima i dogovarali se vec sada, ali sto ce buducnost donjeti, to neznam ni ja, a nezna ni on. Nadam se sve najbolje ali neznam! zelim samo biti s njim...a to mi brani... i nema razumjevanja...

kako svom ocu da pokazem i objasnim, da je normalno da imam decka i da je normalno da zelim svoj zivot i da zelim jednom i ja familiju itd...???

hvala Hebeha!

pozdrav!

HEBEHA:

Neke me stvari sasvim razoruzaju. Iako odrastam u koliko-toliko patrijahalnoj sredini, jako me bole dvostruki standardi u odnosima sa muskim ili zenskim potomstvom.
Imam puno rijeci negativne kritike za tvoga oca, nesto od toga se da tumaciti kao uvrjeda, pa necu iznositi jer ti je to ipak otac.

Premlada?! Pazi, mozda sam ja poranila, ali ja imam 20 godina i udata sam. Takodje studiram, moj muz radi, radim i ja. Ne znam u kojoj evropskoj zemlji zivis, ali mi djeluje da nisi bas u toku sa desavanjima.
Premlada sa 25 godina. I planirate da se uzmete kad zavrsi faks. Imaces 27. Planiras djecu? Kada? Sa 30?
Tebi je krajnje vrijeme da se otrgnes iz zatvora u koji te je uvukao nezdrav odgoj.
Sad kada mi kazu - tako su nekada djevojke rasle. Izvini, ali obje moje babe su sa manje od 20 imale vjerenike. Jedna se udala sa 16. Sto ce reci, u timmladjanim godinama je morala raditi "one nepristojne stvari", je li tako?
Nisam za maloljetnicke brakove i trudnoce. Ali moras biti dobro lud pa ne prihvatati da osoba od 25 godina nije samovoljno dijete ili frustrirana tinejdzerka, vec zena - svoja i samosvjesna.
Moj ti je savjet - begaj bre i osamostali se. Krajnje je vrijeme.

Kliknite za proširenje...

Hvala Harmony!

pa tesko je to reci. Jednostavno je tako, da za mene postoje jedna pravila a za druge druga pravila. Samo toliko da kazem, da moja rodjaka ima 20 godina, a vec se udavala 2 puta i ona je super. Nju se ne smije spomenuti. A ja sa 25 ne smijem dovest momka u kucu...hm...

Majka, baka i djed su presretni i vesele se za mene, i oni su vec mislili da necu nikad naci decka... I oni su pokusali i pokusavaju ocu to objasnit, njega ne zanima... on se drzi svoga. I sto se udaje tice, mislim da on i ne zeli da se ja udam... Majci je jednom rekao da se ja i ne moram udavati i da mogu ostat s njima... i to je mislio ozbiljno! sick! Ali sta ces...

Bracu nije briga za mene, oni su dobili sve sto im treba i zasto bi im ja bila vazna. Braca su doveli svoje djevojke i zive s njima. A jedan brat je upoznao djevojku preko one-night-standa... dvostruki moral mog oca...

ma i roditelji su se vjencali jako mladi. Majci je bilo 20! I gledao je svaki momenat da provede s njom! i on je tada sam studirao i imao neke 2 godine pred sobom!!!!! super situacija zar ne?? ali kada mu to spomenem, on trazi opravdanja koja u njegovim ocima sve to objasnjavaju. ma sta jos da kazem...

jeste primjetio da sam se ja promjenila i da sam vesela i da sam se u pozitivnom smislu promjenila ali ne povezuje to sa deckom...

neznam sto da radim...

hvala harmony!

pozdrav!

Harmony:

Kako zive tvoje rodjake - vrsnjakinje?
Kako zive devojke u porodicama vasih prijatelja?
Cijeg se on misljena toliko boji? Komsijskog? Zivite negde u Evropi?
Kakav je stav majke i brace?
Da li mozes da ukljucis i njih u resavanje tvog problema?
Kako tvoj otac zamislja tvoju udaju?
Kada i kako se udala tvoja majka?
Kako misli da se udas a da nemas momka?
Kada je po njegovom misljenju pravo vreme za brak, sa 35, 45, 55...?
Da li je on protiv veze, ali ne i protiv braka (zakonske veze)?
Da li si ikada ocu rekla ovo sto si napisala nama?

Kliknite za proširenje...

Hvala love4ever!

E pa to zelim izbjeci. Zelim na normalan nacin razgovarati s ocem. zelim da on shvati da ja sa 25 zelim svoju samostalnost i zelim da on to i u dubini duse razumije. ne zelim se svadjati i u ljutnji odlaziti od kuce. to mi nije cilj.... samo on mi jako otezava situaciju!

pozdrav i hvala!

love4ever:

Nije to bas tako. Naravno da je zrela devojka, i da moze sama i da bude majka, glat, ali nije razlog da se deca krve sa roditeljima zbog samostalnosti. Otac koji je patrijarhalno vaspitan, a gleda kakav je zivot mladih devojaka u Londonu, npr., ma koliko inteligentan, ili obrazovan bio, moze komotno da se rokne, misleci da pusti svoju kcer. Prirodan je sled otici od roditelja. Devojka oseca da zivi, da joj je lepo, znaci to je to-dosao je cas da sa dobrim momkom nastavi zivot kakav u principu njen otac i odobrava. Ako se bude ponasala kao obesna tinejdzerka, koja zbog svadje bezi od kuce, samo ce povrediti oca i dati mu povoda da jos vise sizi.

Kliknite za proširenje...

Hvala sara7777!

slazem se sa tobom kad kazes da roditelji nece voljeti manje, u normalnim situacijama je to tako. Kada djete (u mom slucaju malo vece djete od 25) odluci otici od kuce, normalni roditelji se sa time pomire, jesu malo tuzni ali razumiju i vole. Ali moj otac ne reagira tako, nego gleda da mi tu ideju izbije iz glave i gleda da mi vezu unisti, odakle mu to pravo?

@ hanibal, ja razumijem sto si htjela reci i to isto mislim i ja. sa 18 smo punoljetni i imamo pravo da odlucujemo o svome zivotu i da radimo ono sto mi hocemo, slagali se nasi roditelji s time ili ne. ja dapace, ne zelim nista lose ni raditi, samo zelim samostalan zivot i zelim voditi svoju vezu, onakvu kakva je i bez nekog pritiska na momka ili sebe.

pozdrav!

sara7777:

hanibal, slažem se sa tobom u potpunosti.

Ljudi (pa i roditelji) su uvek gori prema tebi što im više dopustiš.. Ona je već dovoljno zrela da odlučuje o svojim postupcima. I verujem da će se otac (ukoliko je iole normalan) pomiriti sa tim da se odselila i da živi sama. A neće je voleti manje - to je sigurno. Prosto će shvatiti da je odrasla. Ja bih se otselila.. Ako nemam dovoljno svojih finansija, pokušala bih sa nekom drugaricom, ukoliko je takva mogućnost izvodljiva ( s obzirom da je otac braniio i druženje :shock: ).

Kliknite za proširenje...

hvala Moonja!

Znam da su ocevi uvjek drugicji u ljubavi prema kcerkama, ali zar ne mislis da moj otac malo pretjeruje?? Ipak da tako daleko ide da pokusava da vezu raskine??

Mozda sam se malo krivo izrazila pa sam ispala djetinjasta, ali mislim da imam poprilicno ozbiljne poglede na svijet. Da pokusam ponovo...

Sa svojim deckom sam nekih 7.5 meseci, i to za mene jeste ozbiljna veza, ali samo u smislu, da on nije tek tako neko, s kime se nadjem, popricam i ostalo i onda svak svojim putem i ne zanima me. Ozbiljna veza znaci za mene samo veza u kojoj se partneri stvarno vole, pricaju o svemu (pa cak i o teskim stvarima, i o svojim tajnama) i organiziraju vezu tako, da je njihov partner do daljnega vazan dio njihovog zivota. A sad ono, sta ce da bude poslje, i to sta ce da bude za 2 godine, to nitko nezna. Garancije u ovom zivotu nema i ja sam toga svjesna.

Ja i ne planiram vec sad zivjeti sa njim, kada bih i odselila od roditelja. Za pocetak ja kod sebe a on kod sebe i to je jedini nacin. Zelim ga prvo stvarno upoznati, zelim vidjeti kako ce nam biti kad romantika prodje i realnost dodje... Pa cemo tek onda da vidimo...

Ali problem je u tome sto mi otac brani i sastanke sa deckom (zasto bas moram ici kod njega? to je malo kompliciranija prica, zivi daleko i nema drugog nacina, vlakovi ne voze u to vrijeme kad se mozemo vidjeti, tako da moram prespavat kod njega... ili on kod mene.).

Meni je i glupo misliti na to sto ce biti za 2 godine. Jeste da smo pricali o tome i neke planove onako imamo, ali dali ce to stvarno da bude, ne znamo i zasto bi se sada vec tjerali na nesto? A istovremeno ne mogu sad reci, eh pa sad posto veza mozda za 2 godine pukne, bolje je da ja prekinem vezu sa deckom sa kojim sam sretna i kojeg volim. Neznam tko pametan i normalan bi takvo nesto napravio...

Jedini problem u tome je sto otac pravi problem. brani sastanke, mjesa se stalno i unistava me s time. Jer ja bih htjela udovoljit njemu ali istovremeno i zelim vidjeti svog decka, i ovaj spagat je tezak! Neznam tako kako moj otac moze da upozna mog decka kad i ne zeli da ga vidja?? sve sam sa svoje strane ucinila sto je moguce, da bi otac odstranio svoje sumnje i "strahove" ali nazalost... ni to nije dovoljno...

Kako je bilo tebi? Dali si se ti smjela vidjati sa momcima?? Dali su ti roditelji pravili probleme poslje 18 godine?? Jesu di branili da se vidjas sa deckima?? Sto je sa samostalnoscu?? Jeli tu bilo zabrana ili bunjenja??

hvala Moonja!
pozdrav!

moonja:

imaš braću....što najčešće menja odnos roditelj-deca-njihovi momci/devojke..........ćale se ponaša kao da si jedinica......ali moguće da si baš ti tatino mezimče........
nije mi jasno to što se otac ne buni što spavaš kod njega.....a rekao ti je razlog zbog čega on ne dozboljava to isto, ali u svojoj kući...............ili samo ne dozvoljava da on spava kod tebe, ili da uopšte dolazi.....ćale je kontradiktoran tu u postupcima.........
super je što smatraš vezu od 7.5 meseci i vidjanje 2x nedeljno ozbiljnom vezom.....a i sama govoriš da nemaš baš previše iskustva u vezama... a to isto roditelji znaju......pa se ponašaju nekad više nego zaštiotnički.....a to može da bude kontraproduktivno.........
lepo je što ti radiš i sve to....al dok momak završi fax za 2 godine....svašta može da se izdešava u vašem odnosu.......... za to vreme će sve ...samo po sebi....da se izbistri......a otac će imati sasvim drukčiji odnos prema tom dečku.......sve će to biti ozbiljnije ......e, i ti meni deluješ priliično detinjasto za 25........... to je samo utisak na osnovu pisanja.....tako da je moguće da grešim........

Kliknite za proširenje...