gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Među osnovnim stavovima, za koje Ruska Federacija smatra da bi trebalo da budu sastavni deo nove rezolucije o budućem statusu Kosova i Metohije, na prvom mestu je potvrda Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, kojom se garantuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, saznaje "Politika" u ruskim diplomatskim krugovima. Tekst nove rezolucije morao bi, prema stavu Moskve, da sadrži i elemente koji bi potvrdili privrženost stvaranju multinacionalnog i demokratskog Kosova, koje bi doprinosilo jačanju stabilnosti u regionu.
Rusija konstatuje veliku zabrinutost zbog nedostatka napretka u realizaciji nekih stavova Rezolucije 1244, a posebno zbog nepoštovanja odredaba koje se odnose na povratak izbeglica i raseljenih lica.
Zasebna tačka ruskih smernica sadrži direktan poziv da se pomenute tačke Rezolucije 1244 odmah realizuju.
Za razliku od američko-evropskog predloga dokumenta, koji je juče objavila "Politika", a u kome se konstatuje da je "postignut napredak u primeni standarda", Moskva konstatuje da je učinjen "nedovoljan progres" u realizaciji standarda koji su preporučeni odredbama UN, posebno u sektorima koji su od životne važnosti za pripadnike manjina na Kosmetu. U tom smislu izričito se naglašava da je neophodno poboljšanje situacije.
Među osnovnim ruskim stavovima nalazi se i poziv liderima kosovskih Albanaca, kao i vođama svih kosovskih opština, da povećaju napore za realizaciju standarda na svim nivoima i da teže postizanju vidljivih rezultata u interesu celog stanovništva Kosova i Metohije.
Moskva traži da se odmah posebna pažnja posveti pitanjima zaštite nacionalnih manjina, postizanju daljeg progresa u decentralizaciji, stvaranju neophodnih uslova za obezbeđivanje povratka na čvrstim osnovama, očuvanju kulturnog i verskog nasleđa, kao i doprinosu konkretnom pomirenju i jačanju poverenja između etničkih zajednica.
U vezi sa učestalim najavama mogućeg nasilja u pokrajini, Rusija upućuje poziv kosovskim liderima da se uzdrže od bilo koje vrste nasilja.
Kako "Politika" saznaje, ukoliko dođe do eksplozije nasilja u pokrajini, Rusija smatra da bi Savet bezbednosti trebalo da razmotri dalje mere za njegovo zaustavljanje, a ovo telo Ujedinjenih nacija bi u tom slučaju moralo da odluči da li je situacija u oblasti bezbednosti na Kosovu i Metohiji u skladu sa tekućim političkim procesom.
Rusija konstatuje da je do sada u nedovoljnoj meri ostvaren politički napredak povodom utvrđivanja budućeg statusa Kosova i Metohije. U skladu sa takvom situacijom, ističe se da je neophodno da se uz izbalansirano međunarodno posredovanje nastave pregovori između Beograda i Prištine usmereni, pre svega, na zaštitu prava manjina.
Moskva konstatuje da je "primila k znanju" "Sveobuhvatni predlog o regulisanju statusa Kosova" Martija Ahtisarija i poziva da se u etapama realizuju konkretne mere iz "Sveobuhvatnog predloga" "na osnovu kojih će biti zaključen sporazum među stranama". Taj sporazum bi naročito trebalo da se odnosi na mere koje bi obezbedile podsticaj i zaštitu prava, bezbednost i slobodu kretanja za sve zajednice i njihove pripadnike, posebno za srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji. Sporazum između dveju strana treba da sadrži i elemente koji bi se odnosili na očuvanje i zaštitu kulturnog i verskog nasleđa, efikasnu decentralizaciju organa vlasti i drugih elemenata samouprave u južnoj srpskoj pokrajini.
Moskva je saglasna da, ukoliko strane zatraže, Savet bezbednosti donese odluku o reorganizaciji međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu i Metohiji, koja bi se odnosila na povlačenje Unmika i stvaranje međunarodne civilne misije uz aktivnije učešće Evropske unije i to u delatnostima u vezi sa nadzorom i pružanjem podrške u realizaciji standarda i ostalih odredaba utvrđenih Rezolucijom 1244 SB UN. Što se tiče međunarodnog vojnog prisustva na Kosovu i Metohiji Moskva je saglasna da Savet bezbednosti donese odluku o produžetku mandata Kfora, na čijem je čelu NATO.
Ruski predlozi kao zaključak sadrže odredbu da bi Savet bezbednosti, kao najviši organ Ujedinjenih nacija, trebalo da nastavi da kontroliše međunarodno civilno i vojno prisustvo na Kosovu i Metohiji.
Biljana Mitrinović
Ren: Nema ustupaka
Niko ne bi trebalo da očekuje da će Srbija učiniti ustupke u vezi sa Kosovom zbog procesa pridruživanja Evropskoj uniji (EU), izjavio je u intervjuu Fonetu evropski komesar za proširenje Oli Ren i naglasio da su to odvojeni procesi, koje treba držati razdvojenim i svakim se posebno baviti.
Ren je istakao da je potpuno svestan važnosti Kosova u političkim raspravama u Srbiji i spoljnoj politici Beograda, ali je ukazao da "produžavanje agonije nikome neće pomoći" na Kosovu. Zbog toga, prema njegovim rečima, EU očekuje da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) "obavi svoj posao" i uskoro donese odluku o budućem statusu pokrajine. "Zalažemo se za rešenje tog pitanja u Savetu bezbednosti. Želimo održivo rešenje, koje stvara demokratsko i multietničko Kosovo i osigurava regionalnu bezbednost", objasnio je Ren. Prema njegovim rečima, "Brisel želi održivo rešenje na Kosovu, bez nepotrebnih odlaganja", ali istovremeno i da "osigura da Srbija ima konkretnu, jasnu EU perspektivu i da sa novom vladom radi na materijalizaciji te perspektive".
Povodom njegove nedavne poruke da Srbiji preti opasnost povratka 20 godina unazad, koja je samo nekoliko dana kasnije zamenjena najavom nastavka pregovora Beograda i Brisela, Ren je rekao: "Želeli smo da podržimo demokratski razvoj Srbije i mislim da je fer što smo nagovestili kakve su mogućnosti nove demokratske vlade što se tiče evropskih integracija, ali i kakve su opasnosti, ukoliko ne dođe do formiranja demokratske, evropski i reformski orijentisane Vlade Srbije".
Što se tiče saradnje Beograda sa haškim sudom, Ren je konstatovao da u programu nove vlade Srbije postoji opredeljenje za saradnju sa tribunalom, "dok je prethodna vlada bila u izvesnom smislu neodređena".
Ren je ocenio da bi formiranje saveta za nacionalnu bezbednost i neke druge mere trebalo da ojačaju koordinaciju i efikasnost operativnog rada na hapšenju haških begunaca. "Kada budemo videli pravi napredak i početak rigorozne primene vladinog programa, tada ćemo moći da nastavimo pregovore o stabilizaciji i pridruživanju, što je kapija za status kandidata, a zatim i članstva u EU", naglasio je Ren.
Upitan šta bi bio snažan dokaz potpune saradnje Beograda sa haškim sudom, Ren je odgovorio: "Već imamo jasnu opredeljenost i elemente konkretne akcije. Kada vidimo da se ta rigorozna primena vladinog programa nastavlja, moći ćemo da nastavimo pregovore o stabilizaciji i pridruživanju i to, mislim, uskoro."
Fonet
Да ли је ово подршка,или лепше упакивање робе за трговину?
Rusija konstatuje veliku zabrinutost zbog nedostatka napretka u realizaciji nekih stavova Rezolucije 1244, a posebno zbog nepoštovanja odredaba koje se odnose na povratak izbeglica i raseljenih lica.
Zasebna tačka ruskih smernica sadrži direktan poziv da se pomenute tačke Rezolucije 1244 odmah realizuju.
Za razliku od američko-evropskog predloga dokumenta, koji je juče objavila "Politika", a u kome se konstatuje da je "postignut napredak u primeni standarda", Moskva konstatuje da je učinjen "nedovoljan progres" u realizaciji standarda koji su preporučeni odredbama UN, posebno u sektorima koji su od životne važnosti za pripadnike manjina na Kosmetu. U tom smislu izričito se naglašava da je neophodno poboljšanje situacije.
Među osnovnim ruskim stavovima nalazi se i poziv liderima kosovskih Albanaca, kao i vođama svih kosovskih opština, da povećaju napore za realizaciju standarda na svim nivoima i da teže postizanju vidljivih rezultata u interesu celog stanovništva Kosova i Metohije.
Moskva traži da se odmah posebna pažnja posveti pitanjima zaštite nacionalnih manjina, postizanju daljeg progresa u decentralizaciji, stvaranju neophodnih uslova za obezbeđivanje povratka na čvrstim osnovama, očuvanju kulturnog i verskog nasleđa, kao i doprinosu konkretnom pomirenju i jačanju poverenja između etničkih zajednica.
U vezi sa učestalim najavama mogućeg nasilja u pokrajini, Rusija upućuje poziv kosovskim liderima da se uzdrže od bilo koje vrste nasilja.
Kako "Politika" saznaje, ukoliko dođe do eksplozije nasilja u pokrajini, Rusija smatra da bi Savet bezbednosti trebalo da razmotri dalje mere za njegovo zaustavljanje, a ovo telo Ujedinjenih nacija bi u tom slučaju moralo da odluči da li je situacija u oblasti bezbednosti na Kosovu i Metohiji u skladu sa tekućim političkim procesom.
Rusija konstatuje da je do sada u nedovoljnoj meri ostvaren politički napredak povodom utvrđivanja budućeg statusa Kosova i Metohije. U skladu sa takvom situacijom, ističe se da je neophodno da se uz izbalansirano međunarodno posredovanje nastave pregovori između Beograda i Prištine usmereni, pre svega, na zaštitu prava manjina.
Moskva konstatuje da je "primila k znanju" "Sveobuhvatni predlog o regulisanju statusa Kosova" Martija Ahtisarija i poziva da se u etapama realizuju konkretne mere iz "Sveobuhvatnog predloga" "na osnovu kojih će biti zaključen sporazum među stranama". Taj sporazum bi naročito trebalo da se odnosi na mere koje bi obezbedile podsticaj i zaštitu prava, bezbednost i slobodu kretanja za sve zajednice i njihove pripadnike, posebno za srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji. Sporazum između dveju strana treba da sadrži i elemente koji bi se odnosili na očuvanje i zaštitu kulturnog i verskog nasleđa, efikasnu decentralizaciju organa vlasti i drugih elemenata samouprave u južnoj srpskoj pokrajini.
Moskva je saglasna da, ukoliko strane zatraže, Savet bezbednosti donese odluku o reorganizaciji međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu i Metohiji, koja bi se odnosila na povlačenje Unmika i stvaranje međunarodne civilne misije uz aktivnije učešće Evropske unije i to u delatnostima u vezi sa nadzorom i pružanjem podrške u realizaciji standarda i ostalih odredaba utvrđenih Rezolucijom 1244 SB UN. Što se tiče međunarodnog vojnog prisustva na Kosovu i Metohiji Moskva je saglasna da Savet bezbednosti donese odluku o produžetku mandata Kfora, na čijem je čelu NATO.
Ruski predlozi kao zaključak sadrže odredbu da bi Savet bezbednosti, kao najviši organ Ujedinjenih nacija, trebalo da nastavi da kontroliše međunarodno civilno i vojno prisustvo na Kosovu i Metohiji.
Biljana Mitrinović
Ren: Nema ustupaka
Niko ne bi trebalo da očekuje da će Srbija učiniti ustupke u vezi sa Kosovom zbog procesa pridruživanja Evropskoj uniji (EU), izjavio je u intervjuu Fonetu evropski komesar za proširenje Oli Ren i naglasio da su to odvojeni procesi, koje treba držati razdvojenim i svakim se posebno baviti.
Ren je istakao da je potpuno svestan važnosti Kosova u političkim raspravama u Srbiji i spoljnoj politici Beograda, ali je ukazao da "produžavanje agonije nikome neće pomoći" na Kosovu. Zbog toga, prema njegovim rečima, EU očekuje da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) "obavi svoj posao" i uskoro donese odluku o budućem statusu pokrajine. "Zalažemo se za rešenje tog pitanja u Savetu bezbednosti. Želimo održivo rešenje, koje stvara demokratsko i multietničko Kosovo i osigurava regionalnu bezbednost", objasnio je Ren. Prema njegovim rečima, "Brisel želi održivo rešenje na Kosovu, bez nepotrebnih odlaganja", ali istovremeno i da "osigura da Srbija ima konkretnu, jasnu EU perspektivu i da sa novom vladom radi na materijalizaciji te perspektive".
Povodom njegove nedavne poruke da Srbiji preti opasnost povratka 20 godina unazad, koja je samo nekoliko dana kasnije zamenjena najavom nastavka pregovora Beograda i Brisela, Ren je rekao: "Želeli smo da podržimo demokratski razvoj Srbije i mislim da je fer što smo nagovestili kakve su mogućnosti nove demokratske vlade što se tiče evropskih integracija, ali i kakve su opasnosti, ukoliko ne dođe do formiranja demokratske, evropski i reformski orijentisane Vlade Srbije".
Što se tiče saradnje Beograda sa haškim sudom, Ren je konstatovao da u programu nove vlade Srbije postoji opredeljenje za saradnju sa tribunalom, "dok je prethodna vlada bila u izvesnom smislu neodređena".
Ren je ocenio da bi formiranje saveta za nacionalnu bezbednost i neke druge mere trebalo da ojačaju koordinaciju i efikasnost operativnog rada na hapšenju haških begunaca. "Kada budemo videli pravi napredak i početak rigorozne primene vladinog programa, tada ćemo moći da nastavimo pregovore o stabilizaciji i pridruživanju, što je kapija za status kandidata, a zatim i članstva u EU", naglasio je Ren.
Upitan šta bi bio snažan dokaz potpune saradnje Beograda sa haškim sudom, Ren je odgovorio: "Već imamo jasnu opredeljenost i elemente konkretne akcije. Kada vidimo da se ta rigorozna primena vladinog programa nastavlja, moći ćemo da nastavimo pregovore o stabilizaciji i pridruživanju i to, mislim, uskoro."
Fonet
Да ли је ово подршка,или лепше упакивање робе за трговину?
