Keeper:
meni i dalje nije jasno, mozhda zato shto samo sudim po svojoj okolini.
moji cjalac i deda su bili komunisti, deda najtezha vrsta, pa chik mu reci da je anti-srbin. bolela ga ona stvar za nacionalizam, a kamoli da mrzi neku naciju. bili su za jugoslovenstvo, a ne anti-srpstvo.
isto vazhi i za sve starije ljude koje znam i njihove sinove, godina kao moj cjale - ili su bili otvoreni komunisti ili su cjutali i bolela ih briga, al u zhivotu nisam chuo iz usta nekog ko je komunista (a znam ih i sada, malo njih, shto starijih shto mladjih) a da mrzi srbe i srbiju. meni je svo to anti-srpstvo preterivanje.
ne znam, mozhda je drugde bilo drugachije.
Ја рекох малочас, да је то -
само један од многих елемената у суду о некој историјској личности.
И, вероватно, у случају Тита, не један од најбитнијих. Али, ипак важан.
И, за то Титово "антисрпство"... Ја сам већ рекла, оно је , мислим, много мање последица личног анимозитета према Србима и Србији, премда се тако рефлектује, него је, напросто, ради лакшег владања, потребно ослабити и разбити најбројнији и најзначајнији народ овог простора.
Што и није само ствар комунизма, иначе генерално анационалног у некој мери, него и, шире, југословенства.
(И то није, дакле у ствари оно што Титу ја највише замерам, кад се говори о о тој општој оцени).
А што су обични, појединачни људи , као твоји које наводиш, били такви, то је друга ствар, и не видим ту ништа контрадикторно. Поготово ако су честити људи.
(Које ја, уосталом, како се зна, и кад су таквих идеолошких уверења, искрених, зовем - комунистима а оне каријеристе, и партијске вође - комуњарама).