Вазнесење Господње–Спасовдан–Слава града Беогрaдa

ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ – СПАСОВДАН – СЛАВА ГРАДА БЕОГРАДА

Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, град је као своју Крсну славу узео Вазнесење Богочовека Исуса Христа на Небо – Спасовдан.

Ова Слава симболично указује на стално уздизање – вазнесење града из греховне таме и неуништиву наду и веру у избављење и спасење, изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости.

Уз повремене прекиде под притиском многих непријатеља и великих друштвених промена, ова најстарија тековина Београда одржава се вековима, доказујући да може поднети најтежу пробу правих вредности – пробу времена.

Вазнесење Господње, или како је уобичајено у народу - Спасовдан, одувек је био празник и Слава коју су славили сви Београђани. Након бројних страдања и недаћа кроз које је наш народ прилазио у двадесетом веку, данас, у овом времену обнове духовности, када у Београду има нешто више од деведесет одсто православног становништва (према попису из 2002. године), број учесника у литији се умножава из године у годину.

Данашњу форму постојећег славског обреда коначно је уобличио 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тада такође и поглавар Цркве Кнежевине Србије, на чији је предлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу 1863. године, и саграђен храм посвећен Вазнесењу Господњем. Ова црква успела је да сачува оригинални барјак Управе града из тога доба.

Године 1992., грађани Београда су са великим усрђем обновили празновање градске Славе, која је поново изашла из недара Вазнесенске џркве. Тиме је означен почетак духовног оздрављења Београда и повратак изворним и оживљујућим вредностима, то јест нашем Спаситељу Исусу Христу.

У ових последњих петнаест година, на Слави служе Његова Светост Патријарх српски Господин Павле, многи Епископи и свештеници; учествује краљевска породица Карађорђевића, градоначелници Београда, угледне личности и многобројни народ.

Литија већ има своју устаљену трасу београдским улицама. Прво се стаје код Теразијске чесме – на том месту извора живота се приносе молитве за здравље Београђана. Друго стајање је код Саборне цркве, где се читају молитве за мир и благостање. И на крају, помен за покој душа свих палих јунака Београда служи се у дворишту Вазнесењске цркве испред гранитног Крста, на месту где су у склоништу 6. априла 1941. године, приликом бомбардовања, погинули бројни Београђани. Литија креће из Вазнесењског храма и завршава се у њему, описујући тако круг који симболизује вечност.

Ове године свето Вазнесење Господње – Спасовдан празнује се 17. маја. Бденије уочи празника почиње у 18ч, а света Литургија на празник у 9ч. Свечана литија полази испред храма св. Вазнесења Господњег у 11:30ч. На Светој Литургији ће одговарати хор Војске Србије Станислав Бинички, са диригентом Милијановићем.

(Од новембра 1997. године, у оквиру званичне презентације Српске православне цркве на Интернету – на адресама: www.spc.yu и www.spc.org.yu –, која сада има дневно преко хиљаду посетилаца, налазе се и информације о прославама Спасовдана, уз фотографије).

Одбор за прославу Вазнесења Господњег

http://www.spc.org.yu/#sem

Srecna Slava Beograde

Тропар (глас 4):

Вознесалсја јеси во славје Христе Боже наш, радост сотворивиј учеником, објетованијем свјатаго Духа, извјешченим им бившим благословенијем јако ти јеси Син Божиј, избавитељ мира.

БЕОГРАЂАНИ ПРОСЛАВИЛИ ГРАДСКУ СЛАВУ - СПАСОВДАН

Најстарија београдска светковина прослављена је јуче традиционалном Светом Архијерејском Литургијом у Вазнесењској цркви, литијом централним градским улицама и пријемом у Старом двору. Прославом градске славе Спасовдана, односно Вазнесења Господњег, Београђани су јуче обележили и дан када је 1403. године Деспот Стефан Лазаревић прогласио Београд престоницом Србије.

Свечаност је почела Светом Архијерејском Литургијом коју је служило осам владика Српске православне цркве у Вазнесењској цркви, где је ломљен славски колач, у присуству представника градске власти, принца Александра Карађорђевића и принцезе Катарине и великог броја грађана. После Свете Службе, више стотина грађана формирало је литију у Улици адмирала Гепрата која је кренула уз звона свих београдских цркава и храмова.

На челу литије свештеници су носили барјак са грбом Београда из 1938. године и Јерусалимски крст, витезови обучени у специфичну одећу из витешког доба махали су барјацима, док су питомци Академије Војске Србије носили иконе из цркве Вазнесења, славску икону Скупштине града и икону Пресвете Богородице Тројеручице.

У литији су били домаћин славе градски одборник Зоран Луковић, заменик градоначелника Радмила Хрустановић, чланови Градског већа, председник и потпредседник Скупштине града Београда Милорад Перовић и Зоран Алимпић, као и велики број суграђана.

Поворка се задржала код Теразијске чесме, где је одржана прва молитва за здравље, срећу, благостање и мир Београђана, после чега је кренула улицама Кнеза Михаила и Краља Петра Првог.

Код Саборне цркве је одржана молитва за поштеду од страдања и најезде туђина, против међусобног трвења, за мир и благостање, а литија је потом, улицама - кнеза Симе Марковића, Поп Лукином, Бранковом, Краљице Наталије, Добрињском - стигла до храма Светог Вазнесења.

У порти цркве, испред гранитног крста, на месту где су у склоништу 6. априла 1941. године, приликом бомбардовања, погинули бројни Београђани, одржана је молитва, чиме је симболично затворен круг, а Београд заокружен заједничком молитвом.

Спасовдан је један од 10 празника посвећених Христу и празнује се увек цетвртком, 40 дана после Васкрса, а 10 дана пре Духова.

Као слава Београда, Спасовдан је почео да се обележева 1403. године, када је Деспот Стефан Лазаревић прогласио Београд за српску престоницу, а после Другог светског рата први пут је слава града прослављена 1992. године.

Извор: Тањуг, Политика 18. мај 2007. (Фото Лука Вулетић)

e, IMN, super si ti, ali je Litija bila sramotno oskudno propraćena...ipak je ovo bgd, i trebalo bi, bre, svi na ulice da izađemo...a ne ovako. strašno.